Ernst Ridiger Štarhemberg

Ernst Ridiger Štarhemberg
Grof Štarhemberg u uniformi Hajmvera
Lični podaci
Datum rođenja	(1899-05-10)10. maj 1899.
Mesto rođenja	Eferding, Austrougarska
Datum smrti	15. mart 1956.(1956-03-15) (56 god.)
Mesto smrti	Šruns, Forarlberg, Austrija
Profesija	Plemić, Oficir
Porodica
Deca	1
Politička karijera
Politička stranka	Hajmver, Otadžbinski front
Mandati Vice-kancelar Austrije 1. maj 1934 — 14. maj 1936. Kancelar(i) Engelbert Dolfus Kurt Šušnig Prethodnik Emil Fej Naslednik Eduard Bar Barenfels

Ernst Ridiger Kamilo fon Štarhemberg, češće pominjan kao Grof Štarhemberg (nem. Ernst Rüdiger Camillo von Starhemberg; Eferding, 10. maj 1899 – Šruns, 15. mart 1956) bio je austrijski nacionalista i političar koji je učestvovao u uvođenju austrofašizma i uspostavljanju klerofašističke diktature u Austriji u periodu između dva rata. Bio je žestoki protivnik Anšlusa, pa je pobegao iz Austrije kada su nemački nacisti napali njegovu zemlju. Kratko je služio snagama Slobodne Francuske i Britanije u Drugom svetskom ratu.

Štarhemberg je bio vođa Hajmvera, a kasnije i Otadžbinskog fronta. Služio je u Bundesratu između 1920. i 1930. godine, kao ministar unutrašnjih poslova 1930., kao vicekancelar 1934. i onda kao vršilac dužnosti kancelara i vođe Otadžbinskog fronta nakon ubistva Engelberta Dolfusa. Štarhemberg je bio razočaran umerenom politikom kancelara Kurta Šušniga. Štarhember je zbačen sa vlasti 1936. godine, kada je Hajmver raspušten. Štarhemberg je pobegao iz zemlje nakon Anšlusa da bi izbegao odmazdu od osvetoljubivih nacista.

Štarhemberg je prvo živeo u egzilu u Švajcarskoj, a potom je služio zapadnim saveznicima u vazduhoplovnim snagama Velike Britanije i Slobodne Francuske. Odmah na početku Drugog svetskog rata se razočarao u Savezničke snage zbog njihovog vojnog saveza sa Staljinom. Štarhemberg je smatrao tadašnji Sovjetski Savez jednako zlim kao i nacisti. Štarhemberg je otišao je u Argentinu gde je proveo trinaest godina u egzilu. Kada je vatreni obožavalac fašizma i Musolinija, Huan Peron, 1955. godine zbačen vojnim udarom, Štarhemberg se vratio u Austriju, gde je i umro 1956. godine.

Biografija

Poreklo i odrastanje

Rođen u Eferdingu, Gornja Austrija, 1899. godine, u porodici koja je poticala iz duge loze austrijskih plemića i koja je nasledila titulu grofa. Bio je najstariji sin princa Ernsta Rudigera fon Štarhemberga i princeze Franciske fon Štarhemberg, rođene grofice Lariš fon Menih. Bio je u srodstvu sa feldmaršalom grofom Ernstom Ruidigerom fon Štarhembergom.

Prvi svetski rat

U Prvom svetskom ratu služio je na italijanskom frontu, a zatim je 1921. bio član Frajkorps Oberland-a.

Hajmver

Štarhemberg je 1920. godine postao zagovornik katoličke i konzervativne politike i pridružio se Hajmveru gde je ubrzo postao lider jednog od lokalnih ogranaka. Takođe je postao obožavalac Benita Musolinija i italijanske fašističke vlade. Početkom 1920-ih, Štarhemberg je otputovao u Nemačku i imao kontakte sa nacističkim pokretom u nastajanju. Adolf Hitler je aktivno koristio Štarhembergov status austrijskog plemića da pokuša da poboljša imidž partije i da privuče bogate i uticajne pristalice u nacističke redove. Nakon što je bio svdok neuspelog Pivničkog puča 1923. godine, Štarhemberg se razočarao u nacizam. Vrativši se u Austriju i u Hajmver, Štarhemberg je postao lider ove organizacije 1930. godine. Štarhembergov pokret je postao dovoljno moćan da utiče na vladu, i kao takvog ga je kancelar imenovao za ministra unutrašnjih poslova u septembru 1930.

Snimak iz 1932. godine

Politička karijera

Kada je konzervativac Engelbert Dolfus postao kancelar Austrije 1932. godine, Štarhemberg je ponovo dobio vlast. Na Dolfusov zahtev, Štarhemberg je radio na kombinovanju više desničarskih grupa u jedinstven politički entitet. Rezultat je bio uspešan i tako je krajem 1933. godine stvoren moćni Otadžbinski front, neposredno pred autoritarni Majski ustav iz 1934. godine i stvaranje Prve austrijske republike. Za svoje napore, Štarhemberg je postao Dolfusov vicekancelar. Nakon Dolfusovog ubistva i neuspelog puča od strane nacista, Štarhemberg je nakratko došao na čelo austrijske vlade i Otabinskog fronta. Pošto je predsednik Vilhelm Miklas proglasio da Austrija još uvek nije spremna za „Kabinet Hajmvera“, sazvao je sastanak kabineta u Bečkoj balskoj dvorani koja je bila okružena bodljikavom žicom i vladinim trupama kako bi obuzdali članove Hajmvera. Tada je umesto Štarhemberga Miklas imenovao Kurta fon Šušniga za kancelara austrijske vlade. Štarhemberg je zvanično podržao kompromis i svoju poziciju kao vicekancelara, a imenovan je i za ministra javne bezbednosti.

Štarhemberg je postao drugi najmoćniji čovek u Austriji. Tokom ovog perioda, režim se borio da zadrži Austriju kao nezavisnu državu uz podršku Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i fašističke Italije, kao i gušenjem uticaja austrijskih nacista i drugih koji su favorizovali uniju sa Nemačkom. Ideja o uniji sa Nemačkom bila je popularna i među socijalistima i konzervativcima, iako je Sporazum iz Sen Žermena (1919) takvu uniju zabranjivao.

Godine 1936. Štarhemberg se nije slagao sa Šušnigom, koji je želeo da poboljša odnose sa nacističkom Nemačkom kako bi sprečio moguću invaziju daleko jačeg Vermahta. U martu 1936. Štarhemberg je bio primoran da se odrekne položaja saveznog vođe Otadžbinskog fronta, koji je potom raspušten (baš kao i Hajmver).14. maja 1936. Štarhemberg je izbačen iz vlade.

Uticaj

U istraživanjima sa početka 21. veka, paralele su povučene između Štarhembergove političke retorike i retorike Jerga Hajdera.

Brakovi i smrt

Spomen ploča u Šrunsu

Brakovi

Štarhemberg se ženio dva puta:

1. Prvo venčanje, u Beču 9. septembra 1928. godine, za Mari-Elizabet, Altgrafin od Salm-Rajferšajt-Rajc (Donauešingen, 1. mart 1908 – Gmunden, 10. april 1984). Ovaj brak je poništen 27. novembra 1937. Nisu imali dece, ali je Mari-Elizabet 1973. godine usvojila kao naslednicu, svoju rođaku Mariju Elizabet Leopoldinu Ipolite, Altgrafin od Salm-Rajferšajt-Rajc (rođenu 1931).
2. Drugo venčanje, u Beču 2. decembra 1937. godine, za Noru Gregor (Gorica, 3. februar 1901 — Santijago, 20. januar 1949), koja je bila austrijsko-jevrejska scenska i filmska glumica. Imali su jedno dete, koje je rođeno pre braka. Sin Hajnrih Ridiger Gregor (1934—1997), bio je poznatiji od 1937. kao Hajnrih Ridiger Karl Georg Franciskus Grof fon Štarhemberg. Po smrti svog oca, Hajnrih je postao 8. Grof fon Štarhemberg. Hajnrih je umro neoženjen i bez potomstva, pa je njegovu titulu nasledio njegov rođak Georg Adam (rođen 1961) koji je sadašnji princ i glava ove porodice.

Smrt

Ernst Ridiger Štarhemberg je umro u banji Šrunsu, Forarlberg. Tokom šetnje u banji, protiv njegove volje fotografisao ga je reporter koji je radio za jedan komunistički list. Štarhemberg se razbesneo i napao fotografa štapom. Međutim, doživeo je srčani zastoj i preminuo je na licu mesta 15. marta 1956. godine.

Dodatna literatura

• W. Chiba: Das Heimatschutz-Gedenkzeichen 1934, in: Zeitschrift der Österreichischen Gesellschaft für Ordenskunde Nr. 61 – Februar 2006
• Walter Goldinger/Dieter A. Binder: Geschichte der Republik Österreich 1918–1938. Verlag für Geschichte und Politik, Wien-München. 1992. ISBN 3-7028-0315-7.
• Ludwig Jedlicka: E. R. Fürst Starhemberg und die politische Entwicklung in Österreich im Frühjahr 1938, in: Ludwig Jedlicka: Vom alten zum neuen Österreich – Fallstudien zur österreichischen Zeitgeschichte 1900–1975. Verlag Niederösterreichisches Pressehaus, St. Pölten – Wien 1975
• Martin Prieschl: Starhemberg – Der Fürst in der Fremde, in: Österreich 1938–1945 – Dokumente, Archiv-Verlag, Braunschweig 2008.
• Ernst Rüdiger Starhemberg: Between Hitler and Mussolini. Harper, New York 1942
• Ernst Rüdiger Starhemberg: Memoiren, mit einer Einleitung von Heinrich Drimmel. Amalthea-Verlag, Wien – München 1971
• Walter Wiltschegg: Die Heimwehr. Eine unwiderstehliche Volksbewegung? (= Studien und Quellen zur österreichischen Zeitgeschichte, Band 7), Verlag für Geschichte und Politik, Wien . 1985. ISBN 3-7028-0221-5..
• Gudula Walterskirchen: Starhemberg oder Die Spuren der Dreißiger Jahre. Amalthea-Verlag, Wien . 2002. ISBN 3-85002-469-5.
• Helmut Wohnout: Eine „Empörung aller arbeitenden Menschen“? Der Rückstellungsfall Ernst Rüdiger Starhemberg. in: Michael Gehler/Hubert Sickinger (Hg.): Politische Affären und Skandale in Österreich. Von Mayerling bis Waldheim. Kulturverlag Thaur, Wien-München. 1996. ISBN 3-85400-005-7. str. 398–418.
• Ursula K. Mindler: Starhemberg, Ernst Rüdiger Fürst von. In: Neue Deutsche Biographie (NDB). Band 25, Duncker & Humblot, Berlin . 2013. ISBN 978-3-428-11206-7. str. 6.