Загонетка Листердејл

Zagonetka Listerdejl
Orig. naslov	The Listerdale Mystery
Autor	Agata Kristi
Zemlja	Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	krimi
Izdavanje
Izdavač	Collins Mystery
Datum	jun 1934.
Broj stranica	256
Tip medija	tvrdi i meki povez
Hronologija
Prethodnik	Nedovršen portret
Naslednik	Zašto nisu pitali Evansa?

Zagonetka Listerdejl je zbirka kratkih priča koju je napisala Agata Kristi, a prvi put je objavljena u Ujedinjenom Kraljevstvu od strane izdavača Vilijam Kolins i sinovi u junu 1934. Knjiga je koštala sedam šilinga i šest penija (7/6). Zbirka se nije pojavila u SAD-u, međutim, sve priče sadržane u njemu pojavile su se u drugim zbirkama koje su samo tamo objavljene.

U knjizi je sadržano 12 kratkih priča. Kolekcija je značajna po prvom pojavljivanju u knjizi priče Kuća Filomel, koja je adaptirana u veoma uspešnu predstavu i dva igrana filma, a takođe je dva puta emitovana na televiziji u UK.

Priče

Zagonetka Listerdejl

Gospođa Sent Vinsent je otmena dama koja živi u ograničenim okolnostima sa svojim sinom i ćerkom, Rupertom i Barbarom. Pošto su finansijska nagađanja njenog muža pošla naopako, on je umro, a oni su bili primorani da napuste kuću koja je pokolenjima bila u njihovoj porodici. Sada žive u sobama u pansionu (onom koji je video bolja vremena). Stoga nisu u stanju da zabavljaju ljude sličnog staleža i vaspitanja. Rupert je upravo započeo posao u gradu sa odličnim izgledima, ali, u ovom trenutku, sa samo malim prihodom. Barbara je zimus uživala u putovanju u Egiptu sa rođakom koje je platila. Na ovom putovanju upoznala je mladića Džima Mastersona koji želi da joj se udvara, ali koji bi se povukao kada bi video njihove smanjene okolnosti.

Pregledavajući Jutarnju objavu, gospođa Sent Vinsent je videla oglas za kuću za iznajmljivanje u Vestminsteru, nameštenu i uz nominalnu kiriju. Iako misli da ima male izglede da može da priušti kuću, ona odlazi da vidi kućne agente, a zatim i samu kuću i odmah je bila ponesena i prijatno iznenađena njenom veoma niskom stanarinom. Agenti joj nude kuću na šest meseci. Barbara je oduševljena, ali Rupert je sumnjičav – kuća je pripadala lordu Listerdejlu koji je nestao godinu i po dana ranije i navodno se pojavio u istočnoj Africi gde je dao svom rođaku pukovniku Karfaksu punomoće.

Oni preuzimaju kuću i o njima sa stilom brine sluga Kventin čiju platu plaća imanje lorda Listerdejla kao i plate druge dvojice slugu. Ukusna hrana se redovno pojavljuje na stolu. Šalje se redovno iz sedišta njegovog lordstva u Kraljevom ševiotu - po starom običaju.

Posle tri meseca, gospođa Sent Vinsent je veoma srećna u kući i Džim je zaprosio Barbaru. Rupert i dalje sumnja u svoje sumnje i donekle je uveren da Listerdejl nije u Africi već da je možda ubijen, a njegovo telo sakriveno u kući. Rupert takođe sumnja da je Kventin bio deo zavere koja se dogodila. Rupert odlazi na motociklistički odmor koji ga vodi blizu Kraljevog ševiota.

Uočivši nekoga ko liči na Kventina, on ispituje čoveka koji mu kaže da se zaista zove Kventin i da je bio batler lorda Listerdejla, ali je otišao u penziju i da je živeo u vikendici na imanju neko vreme ranije. Rupert dovodi pravog batlera u London i suočava ga sa lažnim. Pravi batler kaže začuđenoj porodici Sent Vinsent da je lažnjak u stvari sam lord Listerdejl. Njegovo lordstvo objašnjava da je, stideći se dosadašnjeg sebičnog života, lažirao svoje preseljenje u Afriku i da je od tada provodio vreme pomažući ljudima poput Sent Vinsentovih čiji su životi svedeni na nešto slično prosjačenju. Poslednjih nekoliko meseci zaljubio se u gospođu Sent Vinsent i sada predlaže brak oduševljenoj dami.

Kuća "Filomel"

Aliks Martin je žena u srednjim tridesetim koja je petnaest godina radila kao stenografska daktilografkinja. Većinu tog vremena imala je razumevanja sa kolegom službenikom Dikom Vindifordom, ali, kako ni jedno ni drugo nemaju dovoljno sredstava i, u različitim vremenima, su izdržavali porodice, romansa i brak nisu dolazili u obzir i nikada se o njima nije govorilo. Dva događaja su se desila iznenada: daleki Aliksin rođak umire i ostavlja joj dovoljno novca da ostvari prihod od nekoliko stotina funti godišnje – međutim, izgleda da njena finansijska nezavisnost živcira Dika – i, u isto vreme, Aliks upoznaje Džeralda Martina u kući jednog prijatelja i nakon burne romanse su se verili za nedelju dana i venčali ubrzo nakon toga. Dik je besan i upozorava Aliks da ona ne zna ništa o svom novom mužu.

Mesec dana nakon što su se venčali, Džerald i Aliks žive u živopisnoj kući "Filomel". Kuća je odvojena, ali opremljena svim savremenim pogodnostima. Aliks ima neke teskobe: ona ima ponavljajući san u kojem Džerald leži mrtav na podu, Dik stoji iznad njega pošto je počinio delo ubistva, a ona je zahvalna na tom činu. Ona je zabrinuta da nije san opomena. Igrom slučaja, Dik ju je zvao telefonom. On je odseo u mesnoj gostionici i želi da je poseti. Ona ga odbija, plašeći se kakvo bi moglo biti Džeraldovo reagovanje.

Posle poziva ona ćaska sa vrtlarom Džordžom, a tokom razgovora su joj ispričane dve čudne stvari: Džerald je rekao Džordžu da Aliks sutradan ide u London i da ne zna kada će se vratiti (iako ona ne zna ništa o ovome) i da je cena vikendice bila dve hiljade funti. Džerald je rekao Aliks da je tri hiljade, a ona mu je dala deo svog nasledstva da nadoknadi razliku. Aliks pronalazi Džeraldov džepni dnevnik ispušten u vrtu, gleda ga i vidi pedantne zapise svog muža za sve što radi u svom životu. Zakazano je za 21:00 te noći, ali nema naznaka šta će se dogoditi u to vreme.

Aliks iznenada ima sumnje u vezi sa svojim mužem koje se samo povećavaju kada joj je on dao zagonetno upozorenje da se ne bavi njegovim prošlim životom. Takođe je bio besan što joj je Džordž rekao o odlasku u London. On tvrdi da je ulazak u 21:00 trebalo da ga podseti da razvija slike u svojoj mračnoj komori, ali je sada odlučio da ne radi to. Sledećeg dana, vođena pitanjima i nesigurnostima, Aliks počinje da pretražuje papire svog muža u dve zaključane fioke i u jednoj od njih pronalazi novinske isečke iz Amerike od pre sedam godina koji izveštavaju o jednom prevarantu, bigamisti i osumnjičenom ubici Lemetru. Iako je proglašen nevinim za ubistvo, on je poslat u zatvor po drugim optužbama i pobegao je pre četiri godine.

Aliks kao da prepoznaje Lemetra sa slike – to je Džerald! On se vraća u kuću noseći pik, navodno da obavi posao u podrumu, ali Aliks je uverena da namerava da je ubije. Očajnički se pretvarajući da je normalna, ona navodno zove mesara. To je u stvari šifrovani poziv u pomoć Diku u gostionici. Džerald pokušava da je natera da mu se pridruži u podrumu, ali ona kupuje vreme, govoreći Džeraldu da je ona u stvari nesumnjivo ubica koja je ubila dva prethodna muža trujući ih skopolaminom što izaziva naznake srčane insuficijencije. Džerald se žalio da mu je kafa gorka i uveren je da ga je ona sada otrovala. U tom trenutku, Dik i policajac ulaze u kuću, a Aliks istrčava. Policajac istražuje unutra i javlja da je pronađen čovek na stolici koji je izgleda umro od straha.

Devojka u vozu

Džordž Roland je blago raspušten mladić koji zavisi od svog bogatog ujaka i za svoju imovinu i za posao u porodičnoj gradskom preduzeću. Izživciran kasnim noćnim druženjima svog sestrića, ujak ga otpušta. Izživciran na svog ujaka, Džordž planira da napusti kuću. Napuštajući ambiciozne planove da ode u kolonije, Džordž umesto toga odlučuje da putuje vozom sa londonske ispostave Vaterlodo mesta koje primećuje u voznom redu pod nazivom Rolandov zamak. Siguran je da će ga feudalci dočekati raširenih ruku. Srećno je sam u vagonu prvog razreda kada je jedna devojka uskočila u voz moleći da je sakrije. Džordž ju je viteški sakrio ispod sedišta u vozu pre nego što se na prozoru pojavio brkati stranac i „zahtevao” svoju sestričinu nazad. Džordž poziva čuvara perona koji zadržava stranca i voz kreće.

Devojka se predstavlja kao Elizabet, ali govori Džordžu da ne može da mu da objašnjenje za svoje postupke. Na sledećem stajalištu ona izlazi iz voza. Dok je razgovarala sa Džordžom kroz prozor, ona primećuje čoveka sa malom tamnom bradom dalje niz peron kako ulazi u voz i govori Džordžu da ga pripazi i da bezbedno čuva pošiljku koju mu ona predaje.

Džordž prati bradatog čoveka do Portsmauta, upisuje se u isti komercijalni hotel i pažljivo ga posmatra. Svestan je da postoji još jedan riđi muškarac koji pažljivo posmatra obojicu. Džordž prati bradatog čoveka dok ide u brzu šetnju ulicama koja ih na kraju vraća u hotel bez ikakvih znakova ikakvog zadatka. Džordž se pita da li je bradati primetio da ga posmatraju. Njegove sumnje su još više rasle kada se riđi čovek vratio u hotel takođe naizgled posle noćne šetnje. Njegova zbunjenost se povećava kada su dva stranca došla u hotel i pitali Džordža (iako ga nazivaju „lord Roland“) gde je velika vojvotkinja Anastasija od Katonije, male balkanske države, otišla. Mlađi od njih dvojice postaje nasilan, ali Džordž uspeva da ga pokori manevrom borilačkih veština. Dvojica muškaraca odlaze uz pretnje.

Te noći, Džordž posmatra crnobradog čoveka kako taji mali paketić iza lajsne u kupatilu. Vrativši se u svoju sobu, Džordž otkriva da pošiljka koju mu je Elizabet dala više nije ispod jastuka gde ju je sakrio. Posle doručka, pošiljka je vraćena u njegovu sobu. Istražujući konačno njen sadržaj, Džordž pronalazi samo kutiju u kojoj se nalazi burma. Od sobarice je čuo da ona ne može da uđe u sobu crnobradog čoveka i odlučuje da sam pristupi preko prozora. Zaključuje da je čovek pobegao požarnim stepenicama neposredno pre nego što je začuo buku iz ormana. On istražuje izvor buke i iznutra biva napadnut od strane riđeg. Ovaj drugi se predstavlja kao DI Džarold iz Skotland Jarda.

Crnobradi se prezivao Mardenberg i bio je strani špijun koji je skrivao planove odbrane luke u Portsmautu iza lajsne. Njegova saučesnica je jedna mlada devojka, a Džordž se pita da li je ovo mogla biti Elizabet. On je bio u vozu za London kada je pročitao o tajnom venčanju između velike vojvotkinje Anastasije od Katonije i lorda Rolanda Gejga. Na sledećem stajalištu Elizabet ulazi u voz i objašnjava Džordžu događaje. Ona je delovala kao mamac za Anastasiju da izbaci njenog ujaka koji se protivio romansi, a crnobradi i pošiljka su jednostavno bili varka da odvrate Džordža jer je bio toliko voljan da bude deo zagonetke – još jedan venčani prsten je lako mogao da se nabavi, a Džordžove pustolovine sa špijunom bile su izuzetna slučajnost.

Džordž shvata da je Elizabeta zapravo sestra lorda Rolanda. On ju je zaprosio. Njegov ujak će biti oduševljen što se ženi aristokratkinjom, a roditelji Elizabet Gej koji imaju još pet ćerki biće oduševljeni što se ona udala za bogatog čoveka. Ona prihvata.

Pevaj pesmu

Kraljevskom tužiocu ser Edvardu Paliseru u kuću u Vestminsteru dolazi u posetu izvesna Magdalen Von koju je upoznao na izletu brodom pre desetak godina. Ona ga moli za pomoć pošto je njena baka Lili Krabtri, starica koja je ubijena pre oko tri nedelje. Žrtva je pronađena mrtva u svojoj sobi u prizemlju u svojoj kući u Čelsiju glave zgnječene tegom za papir koji je potom bio obrisan. Magdalen je bila jedna od pet osoba u kući u trenutku smrti. Ostali su bili njen brat Metju Von, sestrić gospođe Krabtri i njegova žena (Vilijam i Emili) i služavka (Marta). Sva četiri člana porodice u kući finansijski je izdržavala gospođica Krabtri i svo četvoro su nasledili jednu četvrtinu njenog imanja. Policija nije uspela da utvrdi bilo kakve opipljive dokaze protiv bilo koga u kući, a sumnja protiv njih govori svima. Magdalen moli ser Edvarda da istraži, čime se pridržava obećanja koje joj je dao deset godina ranije da će joj pomoći na bilo koji način ako se ukaže potreba. On pristaje da pomogne.

Sa sastanka sa zastupnikom gospođice Krabtri, Paliser otkriva da je stara dama od potonjeg uvek prikupljala trista funti u novčanicama od pet funti, svaki kvartal za tromesečne troškove domaćinstva. On odlazi u Čelsi i upoznaje Magdalenine rođake i otkriva napetosti koje postoje u kući. Emili je razgovarala sa gospođicom Krabtri za ručkom i povukla se u svoju sobu nakon popodnevnog čaja sa tabletom protiv glavobolje. Vilijam je takođe otišao u svoju sobu sa svojom zbirkom markica. Magdalen je na spratu šila. Metju Von odbija da razgovara sa ser Edvardom, tvrdeći da je umoran od cele stvari.

Paliser razgovara sa Martom koja je bila odana gospođici Krabtri kad ju je uzela u službu pre trideset godina kada je dobila vanbračno dete. Ona potvrđuje da se čuje škripa na stepenica kada neko silazi dole – a niko nije u tom razdoblju silazio. Ona javlja da je Metju bio u sobi u prizemlju i kucao novinarski članak. Stalno je čula tastere pisaće mašine. Ona, međutim, priznaje da je gospođica Krabtri mogla da otvori vrata bilo kome i da se ne bi čula iz kuhinje – posebno zato što je soba gospođice Krabtri gledala na ulicu i ona bi videla da se bilo ko približava kući.

Ispitujući je da li je gospođica Krabtri nekoga očekivala, Marta priča o svom poslednjem razgovoru sa gospođicom Krabtri koji uključuje uopštene pritužbe na kućni budžet i nepoštenje trgovaca. Gospođica Krabtri je navela navodno loših šest penija koje je dobila.

Paliser pretresa torbu gospođice Krabtri sa njenim ličnim stvarima i novcem, ali ne nalazi ništa zanimljivo. Krenuo je kući kada ga je Metju Von zaustavio na ulici da se izvini zbog svog ponašanja. Ser Edvard je preko ramena ugledao radnju pod nazivom „Dvadeset i četiri kosa“ i trči nazad u kuću da se suoči sa Martom. U torbi gospođice Krabtri nije bilo šest penija, ali deo pesama nezaposlenog čoveka jeste bio – gospođica Krabtri mora da je ovo uzela od čoveka koji je zvao da prosi i dala mu je zauzvrat šest penija koji nedostaju. Marta priznaje da je ubica zvao u kuću – njen vanbračni sin Ben je pobegao iz zemlje.

Zrelo doba Edvarda Robinsona

Edvard Robinson je mladić koji je čvrsto pod kontrolom svoje verenice Mod koja ne želi da žuri u brak dok mu se izgledi i prihodi ne poboljšaju. On je romantičar u srcu koji želi da bude maestralan i grub poput muškaraca o kojima čita u romanima. Pomalo žustre prirode, on učestvuje u takmičenju i osvaja prvu nagradu od 500 funti. On ne govori Mod za ovo, znajući da će ona navaljivati da novac bude mudro uložen za budućnost. Umesto toga, on ga koristi da kupi mala kola sa dva sedišta.

Na Badnji dan, na odmoru od službenog posla, Edvard odlazi na vožnju na selo. Zaustavivši se u mračnoj večeri kod Paklenog udarca, on izlazi iz svojih kola da se divi pogledu i odlazi u kratku šetnju. Vraća se u svoje vozilo i vozi nazad u London, ali usput, kada je posegao u džep na vratima za šalom, umesto toga pronalazi dijamantsku ogrlicu. Zapanjen shvata da iako je u pitanju isti model kola kao njegov, to nisu ista kola. Igrom slučaja, posle šetnje seo je u pogrešna kola i odvezao se. Vraća se u Pakleni udarac, ali njegova kola su nestala. Tražeći dalje, on pronalazi ceduljicu u kolima kojima se vozi u kojoj stoje uputstva da se nađe sa nekim u jednom tamošnjem selu u deset sati. izvršavadrži zadatak i upoznaje prelepu ženu u večernjoj haljini i ogrtaču koja misli da je on neki Džerald. On joj kaže da se zove Edvard. Nije je zbunila greška i u razgovoru otkriva da se 'Džeraldov' brat zove Edvard. Nije videla ovog Edvarda od svoje šeste godine.' Ona ulazi u kola, ali brzo shvata da je Edvard tek nedavno naučio da vozi i sama preuzima volan.

Ona priča Edvardu priču o tome da su ona i „Džimi“ uspešno ukrali ogrlicu od bogate Agnes Larele. Ona ga vozi u londonsku gradsku kuću gde mu batler sređuje večernju haljinu, a dama ih vozi u "Ritson" – noćni klub bogatih i slavnih. Edvard tamo pije koktele i pleše sa damom. On otkriva da je ona ledi Norin Eliot, poznata debitantkinja društva. Krađa ogrlice je zapravo bila razrada potrage za blagom po pravilu da se 'ukradeni' predmet mora nositi u javnosti sat vremena da bi se preuzela nagrada.

Dok su Edvard i ledi Norin napuštali noćni klub, pravi Džerald se pojavljuje u Edvardovim kolima. Takođe otkriva da Edvard nije onaj za koga je Norin mislila da je. Edvard žurno uzima svoja kola i sprema se da se odveze, a onda ga je Norin zamolila da 'bude pošten' i da joj da ogrlicu kako bi ona mogla da je vrati. On to čini i zauzvrat dobija strastveni poljubac.

Edvard stiže u Modin dom u Klepamu sledećeg dana. On radosno priznaje pobedu na takmičenju i kupovinu kola. On joj govori da namerava da se ženi za mesec dana, uprkos njenim prigovorima. Mod je bila veoma oduševljena svojim novim majstorskim verenikom i pristala je.

Nesreća

U engleskom selu, bivši inspektor Evans iz OIZ-a kaže svom prijatelju kapetanu Hejdoku (bivšem kapetanu Kraljevske mornarice) da je prepoznao meštanku gospođu Merouden kao gospođu Entoni, ozloglašenu ženu koja je optužena i kojoj je suđeno devet godina ranije za ubistvo svog muža arsenom. Ona je tvrdila da njen muž jeo arsen i da je uzeo previše. S' obzirom na veliku osnovanu sumnju, porota ju je oslobodila, a poslednjih šest godina bila je supruga mesnog starijeg profesora. Pošto ju je prepoznao, Evans je sproveo dalje istrage i otkrio da je očuh gospođe Merouden umro kada je jednog dana pao sa stene dok je šetao sa njom. U to vreme, očuh se suprotstavio vezi devojke (u vreme ovog događaja imala je osamnaest godina) sa jednim mladićem. Evans je uveren da ova ranija smrt nije bila slučajna i da je gospođa Merouden kriva za višestruka ubistva.

Ubrzo nakon toga, šetajući selom, Evans se sastaje i razgovara sa profesorom Meroudenom i saznaje da je upravo sklopio veliku polisu osiguranja koja će isplatiti njegovoj ženi ako umre. Evans je više nego ikada ubeđen da gospođa Merouden planira treće ubistvo. On odlazi na vašar do seoske gatare koja mu predviđa da je umešan u pitanje 'života i smrti'. Na proslavi upoznaje gospođu Merouden i namerno je zove gospođa Entoni, pokušavajući da izazove reagovanje, ali dama ostaje pribrana. Ona poziva Evansa kući na čaj sa njom i njenim mužem. Kad tamo, ona mu kaže da piju kineski čaju činijama, a zatim opominje svog muža da je koristio šolje za svoj hemijski laboratorijski rad jer ostavlja talog. Evans je video da se sprema da otruje svog muža pred njim, koristeći ga kao svedoka.

Kada je Merouden izašao iz sobe, Evans je navalio da dama pije iz šolje koju je pripremila za svog muža. Ona okleva, a zatim sipa sadržaj u saksiju. Evans je zadovoljan što je sprečio ubistvo i upozorava gospođu Merouden da ne sme da nastavi svoje 'radnje'. Zatim je popio čaj iz svoje šolje udavi se na licu mesta. Pošto je izjavio da sumnja u tu ženu, sam Evans, a ne njen muž, bio je žrtva gospođe Merouden.

Pred kraj priče se pominje da je Evans bio treći čovek koji je pretio da će preći preko gospođe Merouden i odvojiti je od čoveka kojeg je volela. To znači da je profesor Merouden čovek koga je volela kada je imala 18 godina i da su trojica muškaraca bili: njen očuh, gospodin Entoni (za koga se pretpostavljalo da nije želela da se uda) i Evans. Zatim je pozvala svog muža i rekla mu da se dogodila užasna nesreća za koju se pretpostavlja da je okrivljena zbog nepažnje njenog muža u korišćenju činija za rad u hemijskoj laboratoriji kao što je ranije spomenula svom voljenom mužu.

Devojka u potrazi za poslom

Džejn Klivlend, mladoj ženi od dvadeset šest godina, treba posao. Njen materijalni položaj je nesiguran i živi u otrcanom pansionu. Pregledajući rubriku o poslovima u Dnevnom vođi, ona ne nalazi ništa značajno, ali u ličnoj rubrici vidi oglas za mladu ženu njenih godina, građe i visine koja dobro oponaša i govori francuski. Ona odlazi na navedenu adresu i jedna je od mnogih devojaka koje čekaju u redu da odgovore na oglas. Kako je prošla u finalnu šestorku, bila je na razgovoru o jednom stranom gospodinu i rečeno joj je da ode u hotel "Haridž" i traži grofa Streptiča.

Predstavljajući se tamo prema uputstvima, Džejn ponovo razgovara sa grofom, a zatim je upoznaje sa ružnom sredovečnom damom koja nosi zvanje kraljvikinje Poporenski. Oboje je proglašavaju odgovarajućom. Pitali su Džejn da li joj ne smeta mogućnost opasnosti na šta ona odgovara da ne smeta. Na kraju Džejn se upoznaje sa velikom vojvotkinjom Polinom od Ostrave, prognanom iz svoje zemlje nakon komunističke revolucije. Džejn je po izgledu i boji slična Velikoj vojvotkinji, iako je nešto niža. Džejn je objašnjeno da je velika vojvotkinja meta pokušaja atentata ljudi koji su zbacili i poklali njenu porodicu. Žele da Džejn deluje kao mamac za nju tokom naredne dve nedelje kada je u Britaniji i mora da prisustvuje nekoliko dobrotvornih događaja. Džejn pristaje i dobija novac da odsedne u obližnjem hotelu "Blic" (pod imenom gospođica Montresor iz Novog Jorka) i da kupi haljinu koju će nositi kada prati veliku vojvotkinju na događaje. Tokom ovih događaja, oni će zameniti haljine kada posumnjaju da je neizbežna otmica ili pokušaj ubistva. Džejn predlaže jarko crvenu haljinu u suprotnosti sa haljinom Velike vojvotkinje po izboru za dobrotvorni bazar u kući Orion. Kuća se nalazi 10 mi (16 km) izvan Londona. Džejn će nositi čizme sa visokom potpeticom kako bi prikrila razliku u visini.

Tri dana kasnije, održava se bazar. Njegova glavna karakteristika je to što se u društvu žena svakoj poklanja po jedan biser koji će sutradan biti na aukciji. Prava velika kraljevkinja proglašava bazar otvorenim i upoznaje ljude tamo. Kada je došlo vreme za polazak, ona i Džejn menjaju haljine u sporednoj sobi. Džejn odlazi umesto kraljevnje – kada su do njih stigle vesti da će ubice pokušati da se vrate do "Haridža". Džejn se vraća nazad sa kraljevkinjom Poporenski, a vozač vodi sporednim putem i niz nepoznatu i zabačenu putanju. Vozač zaustavlja kola i drži dve žene pod pretnjom pištoljem. Oni su u praznoj kući u kojoj su zaključani. Ubrzo kasnije, dve žene dobijaju činije juhe koje je Džejn pojela, ali kraljevkinja odbija. Džejn je iznenada zaspala.

Sledećeg dana Džejn se budi. Ona je sama u kući i neobjašnjivo se vratila u svoju crvenu haljinu. U kući pronalazi novine u kojima se navodi da su dobrotvorni bazar držali devojka u crvenoj haljini i još tri muškarca. Ukrali su bisere i pobegli. Devojka u crvenoj haljini je pronađena u hotelu "Blic" pod imenom gospođica Montresor iz Novog Jorka – Džejn shvata da joj je namestila bagra kradljivaca dragulja. Ona je čula nekoga u vrtu i zatiče mladića koji dolazi pošto se osvestio. On i Džejn razmenjuju priče i mladić otkriva da je bio na bazaru i bio je zbunjen kada je video da velika kraljevkinja ulazi u sobu u cipelama sa niskom potpeticom i izlazi u cipelama sa visokim potpeticama. Pratio ju je do prazne kuće i video kako stižu druga kola sa tri muškarca i ženom u crvenoj haljini. Tada je žena u kraljevkinjinoj haljini izašla i izgledalo je da su svi osim Džejn otišli. Kada je mladić otišao da istražuje, neko ga je onesvestio.

Dvojac iznenada postaje svestan da je drugi muškarac u blizini i da ih sluša. On se predstavlja kao detektiv-inspektor Farel. Načuo je priče koje su njih dvoje ispričali i sve mu je postalo jasno. On shvata šta se zaista dogodilo na bazaru i da je Džejn nevina. Mladić otkriva da se, kad je video Džejn na bazaru, zaljubio u nju.

Plodna nedelja

Kućna pomoćnica Doroti Prat uživa u nedeljnoj vožnji u jeftinim starim kolima sa svojim mladićem Edvardom Palgrovim. Zaustavljaju se kod tezge sa voćem pored puta i kupuju korpu voća od prodavca koji im sa podsmehom na licu kaže da dobijaju više nego što vredi. Kad su stali blizu potoka, seli su pored puta da jedu voće i pročitali su u bačenim nedeljnim novinama o krađi ogrlice od rubina vredne pedeset hiljada funti. Trenutak kasnije pronalaze takvu ogrlicu na dnu korpe! Edvard je zaprepašćen i uplašen prizorom jer je uvideo mogućnost hapšenja i zatvora, ali Doroti je uvidela mogućnost novog i boljeg života od prodaje ogrlice na crno. Edvard je zapanjen tim predlogom i zahteva da ih preda što ona nevoljno i čini.

Sledećeg dana, Doroti je zvala Edvarda. Ona je došla sebi nakon neprospavane noći i shvatila da moraju da vratie ogrlicu. Na povratku iz svoje poslovnice te noći, Edvard je pročitao najnovije događaje o pljački dragulja u novinama, ali to je još jedna susedna priča koja privlači njegovu pažnju. Te noći rekao je Doroti i pokazao joj drugu priču – reč je o uspešnom reklamnom fazonu u kojem će jedna od pedeset prodatih korpi voća sadržati primerak ogrlice. Na njihovo obostrano olakšanje, shvataju da nisu vlasnici ukradene ogrlice.

Pustolovina gospodina Istvuda

Entoni Istvud pati od blokade pisca zbog naloga urednika. Otkucao je naslov – „Zagonetka drugog krastavca“ u nadi da će mu to dati podstrek, ali bezuspešno. Iznenada prima tajanstveni telefonski poziv od devojke koja se predstavlja kao Karmen. Ona ga moli za pomoć da ne bude ubijena, daje mu adresu na koju treba da ode i govori mu da je šifra "Krastavac".

Kako ga je zanimala ova slučajnost, on odlazi na datu adresu, a to je prodavnica polovnog stakla. Očajnički pokušavajući da izbegne kupovinu bilo čega skupog, on konačno govori reč "Krastavac". Starica koja vodi radnju mu kaže da ide gore. Tamo upoznaje prelepu mladu ženu stranog porekla. Ona hvali svece što je Antonije došao da je spase, ali je zabrinuta što su ga pratili u radnju i govori mu da ne potcenjuje "Borisa" koji je đavo.

Iznenada dolazi policija i hapsi Entonija zbog ubistva Ane Rozenborg. Nazivaju ga imenom „Konrad Flekmen“, ali Entoni nije previše bio zabrinut zbog ovakvog razvoja događaja jer zna da može da dokaže svoj identitet. On moli za trenutak nasamo sa devojkom i govori joj istinu. Zamolio ju je da ga kasnije pozove na telefon.

Kad je izašao iz radnje, Entoni ponovo pokušava da ubedi policiju u svoju nevinost. Starijeg od njih dvojice – detektiva-inspektora Verala – izgleda zanima Entonijeva priča dok je njegov podređeni – detektiv-narednik Karter – skeptičniji. Entoni ubeđuje dvojicu muškaraca da ga vrate u njegov stan gde portir potvrđuje njegov identitet. Zatim se njih trojica penju u njegov stan. Ostavljajući Kartera da izvrši pretres njegovog stana kako bi konačno utvrdio istinu o njegovom identitetu, Entoni sipa viski sebi i Veralu.

Entoni je čuo priču o Konradu Flekmenu. Proteže se više od deset godina i uključuje prodaju španskog šala iz osiromašene porodice izvesnog don Fernanda Ani Rozenborg. Pošto je kupila šal, činilo se da ima velike svote novca pri ruci. Fernando je ubrzo nakon toga izboden nožem, a tokom proteklih godina učinjeno je osam pokušaja da se provali u kuću Ane Rozenborg. Pre nedelju dana, Fernandova ćerka Karmen Ferarez stigla je u Britaniju i zapretila Rozenborgovoj preko „šala od hiljadu cveća”. Ona je sada nestala nakon ubistva. Konrad Flekmen je čovek čije se ime pojavljuje na belešci pronađenoj u Ferarezinim sobama. Sada je Rozenborg pronađen mrtav u Flekmenovom stanu.

Verala je neko zvao na ulaznim vratima, a Entoni razmišlja o priči koja mu je ispričana. Posle nekog vremena shvata da je sve utihnulo. Izlazi iz svog stana, a portir mu govori da je pomogao dvojici muškaraca oko pakovanja robe. Zbunjen, Entoni istražuje i otkriva da je oduzeta njegova vredna zbirka emajlirane keramike. On zove policiju koja mu govori da krivci izgleda da su Patersonova bagra. Bio je predmet razrađene prevare ljudi koji ulaze u kuće prilikom čega jedan zamajava divljim pričama, a drugi krade. Entoni se iživcirao dok nije shvatio da je njegova spisateljska blokada izlečena. Za svoju priču ima novi naslov – „Zagonetka španskog šala“.

Zlatna lopta

Džordža Dandasa je ujak otpustio sa posla zbog previše slobodnog vremena. Optužen je da nije zgrabio "zlatnu loptu prilika". Šetajući Londonon, njega zaustavlja devojka iz društva Meri Montresor u svojim skupim kolima. Dok su se vozili pored ugla Hajd parka, ona ispituje Džordža da li bi on želeo da se oženi njom ili ne. Pomalo ometen Merinom nepromišljenom vožnjom, odgovorio je da kada vidi novinske račune. Oni javljaju da će se Meri udati za vojvodu od Edžhila. Čini se da Meri ne zanima posvećenost i predlaže da se odvezu na selo i nađu mesto za život.

Idući sa njom, Džordž se slaže. Krećući se na jugozapad, primećuju kuću na vrhu brda koja se Meri sviđa i odlaze da istraže. Meri kaže da će svima koji su tamo predložiti da su mislili da pripada „gospođi Pardonstenger“ kako bi prikrili njihove istrage. Provirujući kroz prozore, prilazi im batler. Čini se da nije iznenađen pseudonimom koji Meri koristi i poziva ih u kuću.

Kada su ušli, brzo im prilaze muškarac i žena. Čovek vadi revolver i kaže Džordžu i Meri da se popnu gore pod pretnjom pištolja. Na vrhu stepenica, Džordž iznenada uzvraća i onesvešćuje čoveka. Džordž je sve za vezivanje čoveka, ali Meri ga moli da napusti kuću, što oni i čine. Džordž odnosi revolver sa sobom. Kad su ušli u kola, on proverava pištolj i začuđeno otkriva da je pazan.

Meri priznaje da je kuća njena i da je stanje u kom su se našli ona iscenirala. Ovo je bio ispit za svakog budućeg muža da vidi kako će on nagonski reagovati da je zaštiti od opasnosti. Svi kandidati do sada su pali na ispitu. Za tu svrhu ona je unajmila par u kući, a čovek je bio filmski glumac Rab Valas. Pošto je Džordž zaprošen i prošao ispit, predlaže da dobije posebnu dozvolu za venčanje. Meri želi da on klekne na koleno što Džordž odbija da uradi. On joj govori da je to ponižavajuće.

Kada su stigli u London, on se slučajno okliznuo na koru od banane dok je izlazio iz kola i tako kleknuo na jedno koleno. Džordž uživa da se vrati svom ujaku i da mu kaže da će se oženiti mladom bogatom devojkom – uhvatio je zlatnu loptu!

Radžin smaragd

Mladić Džejms Bond je na odmoru u mondenom primorskom letovalištu sa svojom mladom damom Grejs. Oni se pridržavaju starosti tako što borave u odvojenom smeštaju. On je odseo u jeftinom pansionu dok se ona smestila u hotel "Esplanejd" visokog staleža na pročelju. Ona je otkrila da u hotelu odsedaju i njeni prijatelji – Klod Sopvort i njegove tri sestre. U skoro svakoj prilici, Grejs se prema Džejmsu ponašala na prilično kavaljerski način. Klod na kraju predlaže da se svi kupaju u moru.

"Esplanejd" ima svoje kolibe za presvlačenje na plaži, ali Džejms, pošto nije njihov gost ne sme da ih koristi. Zbog toga mora da napusti svoje "prijatelje" i koristi javne kolibe od kojih sve imaju duge redove. On rizikuje i koristi otključanu nečiju kolibu koja pripada jednoj od velikih ličnih vila u odmaralištu. Odeću ostavlja u kolibi. Nakon kupanja u moru, Džejms se ponovo presvlači u svoju odeću koju je ostavio u kolibi. On se ne pridružuje Grejs i ostalima na ručku jer se uvredio na Grejsine podsmehe na jeftine pantalone koje nosi.

Dok je jeo u mračnom kafiću, Džejms je zapanjen pronašao veliki smaragd u svom džepu. Čitajući priče u nedeljnim novinama odmarališta, on ne sumnja da pripada radži od Maraputne koji boravi u ličnoj vili lorda Edvarda Kampiona. Koliba na plaži pripada lordu Kampionu. Džejms shvata da je obukao pogrešne pantalone kada se presvukao. Izlazeći iz kafića ugledao je novinske članke na kojima piše da je radžin smaragd ukraden. Pitajući se zašto je neprocenjivi smaragd uopšte ostavljen u kolibi na plaži, on se vraća u kolibu da se presvuče u svoje pantalone.

Džejmsa iznenada zaustavlja čovek koji mu pokazuje svoju značku i predstavlja se kao detektiv-inspektor Merilis iz Skotland jarda. On navodi da je na tragu smaragdu. Džejms je uhapšen i tvrdi da je smaragd u njegovom konaku. Policajac ga vraća tamo, ali usput prolaze pored policijske ispostave. Džejms iznenada grabi čoveka i sam pozva policiju, tvrdeći da ga je Merilis pokrao. Policija pretražuje Merilisa i pronalazi smaragd koji je Džejms tamo sakrio. I Džejmsa optužuje Merilis, ali stiže lord Kampion i prepoznaje Merilisa kao Džonsa, svog osumnjičenog sobara.

Džejms povezuje celu priču sa lordom Kampionom, ali namerno izostavlja jednu pojedinost. Džejms je prepoznao da je značka koju mu je "Merilis" pokazao značka biciklističkog kluba. Igrom slučaja, Džejms je član istog kluba. Pošto radža želi da se lično zahvali Džejmsu, lord Kampion ga poziva u svoju vilu na ručak. Džejms je sa zadovoljstvom prihvatio poziv. Takođe uživa u prilici da odbije polovičan poziv Grejs i brata i sestara Sopvit. On ukazuje Grejs da je stil oblačenja lorda Kampiona sličan njegovom.

Labudova pesma

Madame Pola Nazorkov, poznati, ali temperamentni operski sopran, boravi u Londonu zbog kratkog niza nastupa. Njen rukovodilac gospodin Kauan organizovao je pet nastupa na Manastirskom vrtu, jedno pojavljivanje u Albertovoj dvorani i predstavu "Madam Baterflaj" u privatnom pozorištu u zamku lorda i ledi Rastonberi gde će biti prisutni članovi kraljevske porodice. Madame Nazorkov izgleda da je to ime poznato i ona shvata da je o njemu pročitala u ilustrovanom časopisu koji je još uvek kod nje u njenoj sobi hotela "Ric". Kad je pogledala to, ona odmah postaje manje prezirna prema zamisli, ali navaljuje da se izvedba promeni u "Tosku". Gospodin Kauan je čuo njeno mrmljanje: „Konačno, konačno – posle svih ovih godina“.

Pripreme za taj dan u domu lorda Rastonberija tekle su dobro sve dok se sinjor Roskari zbog pevanja Skarpija iznenada čudno razboleo. Ledi Rastonberi se setila da je obližnji sused Eduard Breon, francuski bariton u penziji i odlazi da ga zamoli da uskoči u poslednjem trenutku. On pristaje i vraća se. U holu zamka, Breon se prisetio prošlih izvođenja "Toske" koje je čuo. On navodi da je najbolji bio pre više od dvadeset godina u izvođenju jedne mlade devojke Bjanke Kapeli. Mada je bila budalasta jer je bila zaljubljena u čoveka koji je povezan sa Kamorom. Ona je zamolila Breona da iskoristi svoj uticaj da mu spase život kada je njena ljubav osuđen na smrt. Breon kaže da nije učinio ništa za čoveka jer nije bio vredan toga. Nakon pogubljenja, Kapelijeva se zamonašila. Rastonberijeva ćerka Blanš je posmatrala gospodina Kauena dok je Nazorkova tvrdila da kao Ruskinja nije tako prevrtljiva.

Predstava je išla dobro i pozvana publika je bila zahvalna. Drugi čin dostiže svoj vrhunac kada lik Toske ubada Skarpija. Nakon što je zavesa pala, radnik na sceni je izjurio napolje i pozvao lekara. Nazorkovljeva je očigledno bila toliko uživljena u svoj nastup da je zaista ubola Breona. Blanš ipak zna nešto drugo i priča kako je shvatila da je Nazorkova u stvari Kapelijeva koja je godinama čekala da se osveti čoveku koji je pustio da njen ljubavnik umre – priča o Toski je oživela. Dok je policija odvodila Nazorkovu, ona je iscitirala još jednu rečenicu iz opere – „La commedia è finita“ („Predstava je gotova“).

Književni značaj i recepcija

Times Literary Supplement od 5. jula 1934, pored ostalog navodi: „Posle teškog obroka pune detektivske priče, ovi prijateljitope se slatko – možda nijansu preslatko – na jeziku: ali su, bez izuzetka, delo iskusnog i veštog kuvara, čiji je interes da ugodi. I kao što čovek prihvata i proguta, ne sumnjajući u zelenu ružu, znajući da je to šećer, tako se mogu prihvatiti i neverovatnosti i fantazija kojom su priče gospođe Kristi obilno posute. Delić misterije u svakoj priči dovoljno je da zaintrigira čitaoca, a da ga ne zbuni. Ovde nema Herkulove taštine: zaista, Poaro bi smatrao malo vrednim svog velikog dara istraživanje u ovim situacijama, u kojima se od početka zna da će sve na kraju divno uklopiti.“

The Scotsman od 14. juna 1934. sumirao je svoj pregled rekavši: „Sve su to dobre priče sa uverljivim idejama uredno obrađenim. Velika knjiga za neparnih pola sata.“

Robert Barnard: „Većina priča u ovoj zbirci su 'vesele', a ne detektivske. Poslednja priča je užasno očigledna zasnovana na Toski. Dve priče sa detektivskim zanimanjem su često preštampana Kuća "Filomel" (dobra, ali prilično romaneskna u stil), i pametna Nesreća.“

Pominjanje drugih dela

• U priči "Pustolovina gospodina Istvude", Entoni Istvud je pogrešno citirao roman Rubaije Omara Hajama kada je rekao „Sutra ću možda biti svoj sa jučerašnjih deset hiljada godina“. Citat bi trebalo da bude za sedam hiljada godina.
• U priči "Radžin smaragd", Džejms Bond je citirao „Zahvaljujući nebesnom postu, za ljubav dobrog čoveka“ iz III čina 5. scene knjige Kako vam se sviđa. Ime Džejmsa Bonda je čista slučajnost prema čuvenom književnom tajnom agentu. Priča "Radžin smaragd" koja se prvi put pojavila u štampi dvadeset sedam godina pre prve knjige o Bondu Kazino Rojal. Lord Edvard Kampion je lik u romanima Forda Medoksa Forda „Kraj parade“ .
• U priči "Labudova pesma" poslednje reči Pole Nazorkov "komedija je gotova!" preuzete su iz opere Pajaci. Ova opera se takođe pominje u priči "Helenino lice", kratkoj priči u zbirci Tajanstveni gospodin Kvin iz 1930. godine .

Prilagođavanja

Kuća Filomel je pre Drugog svetskog rata bila najuspešnija pripovetka Agate Kristi po broju adaptacija.

Pozorište

Adaptiran je kao veoma uspešna pozorišna predstava na Vest Endu 1936. od strane Frenka Vospera pod nazivom Ljubav od stranca.

Scenska adaptacija je snimana dva puta, jednom 1937. i jednom 1947. godine.

Scenska adaptacija je dalje adaptirana u dve TV drame - jednu 1938. i drugu 1947. Takođe je kasnije adaptiran u verziju TV filma, sa Emrisom Džonsom u glavnoj ulozi, koji je emitovan na Bi-Bi-Si TV 26. decembra 1958.

Televizija

Prva poznata zapadnonemačka adaptacija nazvana je Ein Fremder kam ins Haus i emitovana 26. juna 1957.

Dalja adaptacija je emitovana na zapadnonemačkoj televiziji 5. decembra 1967. pod naslovom Ein Fremder klopft sa Gertrud Kikelman i Hajnc Benent u glavnim ulogama.

Priča Zlatna lopta je adaptirana kao prva polovina epizode "Zlatna lopta/Samo tri reči", emitovane 17. januara 1950. u okviru antologijske serije NBC Fireside Theatre.

Tri priče priča iz zbirke (Devojka u vozu, Devojka u potrazi za poslom i Zrelo doba Edvarda Robinsona) ekranizovala je Televizija Temza 1982. godine kao deo svog desetodelnog programa Čas Agate Kristi, serije jednokratnih drama po pripovetkama spisateljice. Ove priče ekranizovane su kao treća, deveta i deseta epizoda.

Radio

Delo je tri puta adaptirano za američki polučasovni radio program Suspence (CBS) pod originalnim imenom Kuća Filomel, prvi put emitovan 29. jula 1942, sa Alis Frost i Erikom Dreslerom u glavnim ulogama. Ova epizoda je očigledno izgubljena. Druga adaptacija emitovana je 7. oktobra 1943, sa Džeraldinom Ficdžerald kao Aliks Martin i Orsonom Velsom kao Džeraldom Martinom. Treći je emitovan 26. decembra 1946, sa Lili Palmer kao Aliks Martin i Rejmondom E. Luisom kao Džeraldom Martinom.

Priča Kuća Filomel je takođe prilagođena kao polučasovna predstava Bi-Bi-Si Radija 4 emitovana u ponedeljak, 14. januara 2002. u 11.30 časova.

Priča Labudova pesma je prilagođena kao tridesetominutna predstava koja prikazuje lezbejsku vezu za Bi-Bi-Si Radio 4 i emitovana je u 11.30 u ponedeljak, 28. januara 2002.

Istorija publikacije

• 1934, William Collins and Sons, jun 1934, tvrd povez, 256 str.
• 1961, Fontana Books, mek povez, 192 str.
• 1970, Pan Books, mek povez, 188 str, ISBN 0-330-02504-X
• 1990, Ulverscroft Large-print Edition, tvrd povez, ISBN 0-7089-2291-0
• 2010, HarperCollins; Facsimile edition, tvrd povez: 256 str, ISBN 978-0-00-735466-5

Pojavljivanja priča u američkim zbirkama

Priče sadržane u zbirci Zagonetka Listerdejl pojavile su se u sledećim američkim zbirkama:

• Svedok optužbe i druge priče (1948) – Nesreća, Pustolovina gospodina Istvuda (pod revidiranim naslovom Zagonetka španskog šala), Kuća "Filomel" i Pevaj pesmu.
• Zlatna lopta i druge priče (1971) – Zagonetka Listerdejla, Devojka u vozu, Zrelo doba Edvarda Robinsona, Devojka u potrazi za poslom, Plodna nedelja, Zlatna lopta, Radžin smaragd i Labudova pesma.