Skopolamin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Skopolamin
L-Scopolamin.svg
Scopolamine structure.png
IUPAC ime
(–)-(S)-3-hidroksi-2-fenilpropionska kiselina(1R,2R,4S,7S,9S)-9-metil-3-oksa-9-azatriciklo[3.3.1.02,4]non-7-il estar
Klinički podaci
Prodajno ime Transdermskop
Drugs.com Monografija
Kategorija trudnoće
  • US: C (Mogući rizik)
Način primene transdermalno, okularno, oralno, supkutano, intravenozno, sublingvalno, rektalno, intramuskularno
Pravni status
Pravni status
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost 10 - 50%[1]
Poluvreme eliminacije 4,5 časa[1]
Identifikatori
CAS broj 51-34-3 ДаY
ATC kod A04AD01 (WHO) N05CM05, S01FA02
PubChem CID 5184
DrugBank DB00747 ДаY
ChemSpider 10194106 ДаY
UNII DL48G20X8X ДаY
KEGG D00138 ДаY
ChEBI CHEBI:16794 ДаY
ChEMBL CHEMBL1201069 ДаY
Hemijski podaci
Formula C17H21NO4
Molarna masa 303,353 g/mol
  (verify)

Skopolamin (levo-duboisin, hioscin) je tropanski alkaloid lek koji deluje kao muskarinski antagonist. On je jedan od sekundarnih metabolita biljki iz Solanaceae familije (velebilja), kao što su crni zobnik, tatula i Andjelske trube (datura ili brugmansija), i žbunje (Duboisia).[2][3] Mada se skopolamin ponekad prikazuje u javnosti kao štetan lek, njegove antiholinergijske osobine omogućavaju njegovu legitimnu medicinsku upotrebu u malim dozama, na primer za lečenje bolesti kretanja primenom transdermalnog flastera.[4]

Etimologija[уреди]

Skopolamin je dobio ime po biljnom rodu Scopolia[3].[5]

Biosinteza u biljkama[уреди]

Biosinteza skopolamina počinje dekarboksilacijom L-ornitin do putrescina posredstvom ornitin dekarboksilaza (EC 4.1.1.17). Putrescin se metiliše do N-metilputrescina uz pomoć putrescin N-metiltransferaze (EC 2.1.1.53).[6]

Putrescin oksidaza (EC 1.4.3.10) koja specifično prepoznaje metilisani purtrescin katalizuje deaminaciju ovog jedinjenja do 4-metilaminobutanala koji zatim podleže spontanom formiranju prstena do N-metil-pirolijumskog katjona. U sledećem koraku, pirolijumski katjon se kondenzuje sa acetoacetatnom kiselinom proizvodeći higrin. Higrin se dalje preuređuje do tropinona.[6]

Tropinon reduktaza I (EC 1.1.1.206) konvertuje tropinon do tropina, koji se kondenzuje sa fenilacetatom izvedenim iz fenilalanina do litorina. Citohrom P450 klasifikovan kao Cyp80F1[7] oksiduje i preuređuje litorin do hiosciaminskog aldehida. U finalnom koraku, hiosciamin podleže epoksidaciji koja je katalisana 6 beta-hidroksihiosciamin epoksidazom (EC 1.14.11.14) proizvodeći skopolamin.[6]

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 Putcha, L.; Cintrón, N. M.; Tsui, J.; Vanderploeg, J. M.; Kramer, W. G. (1989). „Pharmacokinetics and Oral Bioavailability of Scopolamine in Normal Subjects”. Pharmacology Research. 6 (6): 481—485. PMID 2762223. doi:10.1023/A:1015916423156. 
  2. Muranaka, T.; Ohkawa, H.; Yamada, Y. (1993). „Continuous Production of Scopolamine by a Culture of Duboisia leichhardtii Hairy Root Clone in a Bioreactor System”. Applied Microbiology and Biotechnology. 40 (2–3): 219—223. doi:10.1007/BF00170370. 
  3. 3,0 3,1 The Chambers Dictionary. Allied Publishers. 1998. стр. 788,1480. ISBN 9788186062258. 
  4. White, P. F.; Tang, J.; Song, D.; et al. (2007). „Transdermal Scopolamine: An Alternative to Ondansetron and Droperidol for the Prevention of Postoperative and Postdischarge Emetic Symptoms”. Anesthesia and Analgesia. 104 (1): 92—96. PMID 17179250. doi:10.1213/01.ane.0000250364.91567.72. 
  5. Cattell, Henry Ware (1910). Lippincott's new medical dictionary: a vocabulary of the terms used in medicine, and the allied sciences, with their pronunciation, etymology, and signification, including much collateral information of a descriptive and encyclopedic character. Lippincott. стр. 435. Приступљено 25. 2. 2012. 
  6. 6,0 6,1 6,2 Ziegler, J. (2008). „Alkaloid Biosynthesis: Metabolism and Trafficking”. Annual Review of Plant Biology. 59 (1): 735—769. doi:10.1146/annurev.arplant.59.032607.092730.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  7. Li, R. (2006). „Functional Genomic Analysis of Alkaloid Biosynthesis in Hyoscyamus niger Reveals a Cytochrome P450 Involved in Littorine Rearrangement”. Chemistry & Biology. 13 (5): 513—520. doi:10.1016/j.chembiol.2006.03.005.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]