Zakon o sumnjivima

Zakon o sumnjivima

Zakon o sumnjivima (franc. Loi des suspects) je bio zakon donet 17. septembra 1793. godine od strane jakobinskih vlasti tokom Francuske revolucije, odnosno tzv. "jakobinske diktature".

Istorija

Zakon o sumnjivima doneo je Komitet javne bezbednosti nakon zavođenja Robespjerovog terora. Zakon je omogućio montanjarskim vlastima da se obračunaju sa političkim protivnicima. U kategoriju sumnjivih ubrajani su mnogi. Sumnjivima su smatrani kontrarevolucionari (pre svega vandejski ustanici), oni koji gomilaju novac, oni koji svoje ponašanje ne mogu opravdati, stranci kojima je uskraćeno uverenje o državljanstvu, bivše aristokrate i sl. Sumnjiva je bila čak i rodbina emigranata ukoliko se otvoreno ne izjasni za revoluciju. Zakon je Komitetu javne bezbednosti omogućio da hapsi "sumnjive". Sledeće, 1794. godine, zakon je postao još stroži. O primeni zakona starao se Komitet javne bezbednosti. Uvedena je i maksima da optuženi moraju dokazati svoju nevinost. Kasnije je ona proširena Zakonom od 22. prerijala. Zakon o sumnjivima izašao je iz upotrebe još pre Termidorske reakcije. Zvanično je ukinut oktobra 1795. godine od strane Nacionalnog konventa, neposredno pre dolaska na vlast Direktorijuma.

Vidi još

• Komitet javne bezbednosti
• Revolucionarni sud
• Jakobinska diktatura

Izvori

• Albert Soboul; Francuska revolucija, Naprijed, Zagreb (1966)