Pređi na sadržaj

Igor Larionov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Igor Larionov
Igorь Nikolaevič Larionov
Lični podaci
Nadimak „Professor“
Datum rođenja (1960-12-03)3. decembar 1960. (63 god.)
Mesto rođenja Voskresensk, SFSR Rusija, SSSR
Visina 175
Masa 77
Igračke informacije
Pozicija centar
Hvata/Puca levoruk
Bivši klubovi Sovjetski Savez HK Himik Voskresensk
1977—81.
Sovjetski Savez CSKA Moskva
1981—89.
Sjedinjene Američke Države Vankuver kanaksi (NHL)
1989—92.
Švajcarska Lugano
1992/93.
Sjedinjene Američke Države San Hoze šarksi (NHL)
1992—95.
Sjedinjene Američke Države Detroit red vingsi (NHL)
1995—00; 2001—03.
Sjedinjene Američke Države Florida pantersi (NHL)
2000.
Sjedinjene Američke Države Nju Džerzi devilsi (NHL)
2003/04.
Švedska Brunflo IK
2. utakmice u sezoni 2005/06.
NHL draft 214. pik za Vankuver kanakse 1989.
Reprezentacija Rusija
Pro karijera 1977/06.

Igor Nikolajevič Larionov (rus. Игорь Николаевич Ларионов; Voskresensk, 3. decembar 1960) je nekadašnji sovjetski i ruski profesionalni igrač hokeja na ledu. Zajedno sa sunarodnikom Vjačeslavom Fetisovim bio je prvi hokejaš sa područja SSSR koji se otvoreno zalagao za prava igrača da nastupaju u NHL ligi.

Tokom igračke karijere igrao je na poziciji centra i bio je poznat po izrazito preciznim pas udarcima, zbog čega je zaradio nadimak „Profesor“. U 29 godina dugoj karijeri osvojio je tri titule Stenli kupa sa ekipom Detroit red vingsa (1997, 1998 i 2002), četiri titule svetskog prvaka sa reprezentacijom SSSR (1982, 1983, 1986 i 1989) i dve zlatne olimpijske medalje (1984 i 1988). Objedinivši tri najvrednija trofeja u hokejaškom sportu 7. juna 1997. postao je član hokejaške zlatne trojke, a od 10. novembra 2008. član je i hokejaške kuće slavnih.

Igračka karijera[uredi | uredi izvor]

Profesionalna igračka karijera Igora Larionova trajala je punih 29 godina, od 1977. do 2006. godine. Tokom karijere nastupao je za 9 različitih klubova.

Sovjetska liga (1977—89)[uredi | uredi izvor]

Larionov je svoju hokejašku karijeru započeo 1977. godine u klubu Himik iz svog rodnog grada Voskresenska za koji je odigrao tri sezone u prvenstvu Sovjetskog Saveza. Tokom prve sezone zabeležio je svega 6 nastupa za prvi tim, a već naredne sezone uspeo je da kao debitant u 32 utakmice osvoji 7 poena. Sa 45 poena u trećoj profesionalnoj sezoni skrenuo je na sebe pažnju trenera moskovskog CSKA i selektora reprezentacije Sovjeta Viktora Tihonova.

Larionov je od sezone 1981/82. prešao u moskovski CSKA gde je zaigrao na poziciji centralnog napadača zajedno sa Vladimirom Krutovim i Sergejom Makarovim.[1] Ovaj napadački trojac dominirao je sovjetskom ligom, ali i mešunarodnim takmičenjima i ubrzo je postao poznat kao „KLM formacija“ (početna slova njihovih prezimena).[2] Zajedno sa odbrambenim igračima Fetisovim i Kasatonovim bila je to jedna od najboljih startnih petorki u istoriji savremenog hokeja na ledu, poznata i kao „Zelena brigada“ (nazvana tako zbog zelenih dresova u kojima su svi trenirali).[3]

Već u prvoj sezoni u CSKA imao je učinak od 53 poena (31 gol), a najbolji učinak ostvario je u sezoni 1988. sa 57 poena što mu je donelo titulu najkorisnijeg igrača prvenstva za tu sezonu.

U prvenstvu Sovjetskog Saveza odigrao je ukupno 457 utakmica i postigao 204 gola.

Nacionalna hokejaška liga (1989—2004)[uredi | uredi izvor]

Larionov je još 1985. izrazio želju za igranjem u NHL ligi, a iste godine je i draftovan od strane ekipe Vankuver kanaksa kao 214. pik na draftu, ipak nije prešao na severno-američki kontinent te sezone. Štaviše tadašnje Sovjetske vlasti su svojim sportistima striktno branile igranje za klubove sa „Zapada“. Nezadovoljan, Larioniv je zajedno sa Fetisovim negodovao kod najviših državnih organa zahtevajući da se ukinu sve zabrane za sportiste. Zbog svih tih događaja, Larionov je te iste 1985. bio izostavljen iz ekipe CSKA za šestodnevnu decembarsku turneju po Severnoj Americi uz obrazloženje da postoje neki problemi sa njegovim pasošem.[4]

Za ekipu iz Vankuvera Larionov je napokon po prvi put nastupio u sezoni 1989/90. ali uz uslov da deo njegove zarade od igranja u NHL ligi pripadne njegovom bivšem klubu. Iste sezone cela postava čuvene „zelene brigade“ je napustila Sovjetski Savez. Zajedno sa Larionovim u Kanakse je prešao i njegov saigrač iz CSKA Vladimir Krutov. U sezoni 1991/92. predvodio je napad Kanaksa zajedno sa Gregom Adamsom i sunarodnikom Bureom čiji je mentor bio.

Nakon isteka trogodišnjeg ugovora sa kanadskom ekipom Larionov je odigrao jednu sezonu u švajcarskom prvoligašu Luganu. Nakon povratka u NHL potpisao je dvogodiši ugovor sa ekipom San Hoze šarksa gde je ponovo zaigrao sa nekadašnjim saigračem Sergejom Makarovim. U sezoni 1995/96. trejdovan je u ekipu Detroit red vingsi. Larionov je bio jedan od članova takozvane „ruske velike petorke“ koja je igrala za ekipu iz Detroita sredinom devedesetih godina prošlog veka (Fetisov, Fedorov, Kozlov i Konstantinov).

Tokom 2000. potpisao je jednogodišnji ugovor sa Florida pantersima, gde je nastupao zajedno sa Pavelom Bureom sa kojim je igrao u Kanaksima. Zbog loših igara u ekipi sa Floride, pre kraja sezone vratio se nazad u Detroit gde je igrao još dve sezone (od 2001/03). Poslednju NHL sezonu odigraoje u ekipi Nju Džerzi devilsi u kojoj je pomoćni trener tada bio Vjačeslav Fetisov, u sezoni 2003/04.

Povlačenje[uredi | uredi izvor]

Profesionalnu igračku karijeru završio je u Švedskoj, u ekipi Brunflo IK, u sezoni 2005/06. Odigravši svega dve utakmice Larionov je postigao jedan pogodak i dve asistencije. U istoj ovoj ekipi svoju igračku karijeru završio je deset godina ranije i njegov nekadašnji saigrač iz CSKA Vladimir Krutov.

Nešto ranije, 14. decembra 2004. u Moskvi je odigrao svoju oproštajnu utakmicu.[5]

Svetska hokejaška asocijacija je 17. juna 2008. objavila da je Larionov postao kandidat za članstvo u Kući slavnih,[6] u koju je primljen 10. novembra iste godine. Novo priznanje stiglo je 31. marta 2011. kada je izabran u komisiju Kuće slavnih za prijem novih kandidata za naredne tri godine.[7]

U julu 2008. postavljen je na mesto sportskog direktora u hokejaškom klubu SKA iz Sankt Peterburga (Rusija).[8]

Reprezentativna karijera[uredi | uredi izvor]

Osvojene medalje
Predstavljajući Sovjetski Savez
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto Sarajevo 1984. SSSR
Zlatna medalja — prvo mesto Kalgari 1988. SSSR
Svetsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto Finska 1982. SSSR
Zlatna medalja — prvo mesto Zapadna Nemačka 1983. SSSR
Bronzana medalja — treće mesto Čehoslovačka 1985. SSSR
Zlatna medalja — prvo mesto SSSR 1986. SSSR
Srebrna medalja — drugo mesto Austrija 1987. SSSR
Zlatna medalja — prvo mesto Švedska 1989. SSSR
SP do 20 godina
Zlatna medalja — prvo mesto Švedska 1979. SSSR
Zlatna medalja — prvo mesto Finska 1980. SSSR
Predstavljajući Rusija Rusija
Olimpijske igre
Bronzana medalja — treće mesto Solt Lejk 2002. Rusija

Za reprezentacije SSSR i Rusije odigrao je ukupno 98 utakmica i postigao 36 golova.

Reprezentativnu karijeru započeo je nastupima za selekciju Sovjetskog Saveza na svetskim prvenstvima za juniore 1979. i 1980. gde je osvojio zlatne medalje.

Na Olimpijskim igrama osvojio je tri medalje, dva zlata sa SSSR (1984 i 1988) i bronzu sa Rusijom 2002. godine. Osvojio je i 6 medalja na svetskim prvenstvima: 4 zlata (1982, 1983, 1986 i 1989), srebro u Austriji 1987. i bronzu Čehoslovačkoj 1985. godine.

Učestvovao je i u osvajanju Kupa Kanade 1981. godine, a u istom takmičenju igrao je i 1984. i 1987. godine. Igrao je i za selekciju Rusije na svetskom kupu 1996. godine.

Fetisov je tek jedan od četiri igrača (uz Vjačeslava Fetisova, Džoa Sakika i Skota Nidermajera) koji je osvojio svih pet najprestižnijih hokejaških takmičenja u svetu: Olimpijski turnir, svetsko prvenstvo i Stenli kup (kao deo Zlatne trojke) te Svetski kup/Kup Kanade i Svetsko juniorsko prvenstvo.

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Larionov je oženjen Elenom Batanovom, bivšom sovjetskom i ruskom klizačicom i ima troje dece, dve kćerke Aljonu i Dijanu i sina Igora.

Trenutno se pored funcije sportskog direktora u ekipi SKA iz Sankt Peterburga bavi proizvodnjom i trgovinom vinima.[9] Vina koja proizvodi prodaje pod „hokejaškim etiketama“, a najpoznatija su: Hettrik (Hattrick), Treći produžetak (Triple Overtime) i Slapšot (Slapshot). Marka Triple Overtime je nazvana u čast njegovog pobedničkog pogodka postignutog u trećem produžetku treće utakmice finalne serije Stenli kupa 2002. godine.[10]

Statistika[uredi | uredi izvor]

  • Klupska statistika
Regularni deo sezone   Plejof
Sezona Ekipa Liga Ut. G A Bod ISK Ut G A Bod ISK
1977–78. Himik SSSR 6 3 0 3 4 — — — — —
1978–79. Himik SSSR 32 3 4 7 12 — — — — —
1979–80. Himik SSSR 42 11 7 18 24 — — — — —
1980–81. Himik SSSR 43 22 23 45 36 — — — — —
1981–82. CSKA Moskva SSSR 46 31 22 53 6 — — — — —
1982–83. CSKA SSSR 44 20 19 39 20 — — — — —
1983–84. CSKA SSSR 43 15 26 41 30 — — — — —
1984–85. CSKA SSSR 40 18 28 46 20 — — — — —
1985–86. CSKA SSSR 40 21 31 52 33 — — — — —
1986–87. CSKA SSSR 39 20 26 46 34 — — — — —
1987–88. CSKA SSSR 51 25 32 57 54 — — — — —
1988–89. CSKA SSSR 31 15 12 27 22 — — — — —
1989/90. Vankuver kanaksi NHL 74 17 27 44 20 — — — — —
1990/91. Vankuver kanaksi NHL 64 13 21 34 14 6 1 0 1 6
1991/92. Vankuver kanaksi NHL 72 21 44 65 54 13 3 7 10 4
1992/93. HK Lugano NLA 24 10 19 29 44 8 3 15 18 0
[1993/94. San Hoze šarksi NHL 60 18 38 56 40 14 5 13 18 10
1994/95. San Hoze šarksi NHL 33 4 20 24 14 11 1 8 9 2
1995/95. San Hoze šarksi NHL 4 1 1 2 0 — — — — —
1995/96. Detroit red vingsi NHL 69 21 50 71 34 19 6 7 13 6
1996/97. Detroit red vingsi NHL 64 12 42 54 26 20 4 8 12 8
1997/98. Detroit red vingsi NHL 69 8 39 47 40 22 3 10 13 12
1998/99. Detroit red vingsi NHL 75 14 49 63 48 7 0 2 2 0
1999/00. Detroit red vingsi NHL 79 9 38 47 28 9 1 2 3 6
2000/01. Florida pantersi NHL 26 5 6 11 10 — — — — —
2000/01. Detroit red vingsi NHL 39 4 25 29 28 6 1 3 4 2
2001/02. Detroir red vingsi NHL 70 11 32 43 50 18 5 6 11 4
2002/03. Detroit red vingsi NHL 74 10 33 43 48 4 0 1 1 0
2003/04. Nju Džerzi devilsi NHL 49 1 10 11 20 1 0 0 0 0
2005/06. Brunflo IK Šve-3 2 1 3 4 2 — — — — —
SSSR ukupno 457 204 230 434 295 — — — — —
NHL ukupno 921 169 475 644 474 150 30 67 97 60
  • Reprezentacija
Godina Reprezentacija Takmičenje Plasman   Ut G A Bod ISK
1979. SSSR SPJ 1. mesto 5 2 4 6 8
1980. SSSR SPJ 1. mesto 5 3 3 6 4
Juniori ukupno: 10 5 7 12 12
1981. SSSR KK 1. mesto 7 4 1 5 8
1982. SSSR SP 1. mesto 10 4 6 10 2
1983. SSSR SP 1. mesto 9 5 7 12 4
1984. SSSR OI 1. mesto 6 1 4 5 6
1984. SSSR KK 3. mesto 5 1 2 3 6
1985. SSSR SP 3. mesto 10 2 4 6 8
1986. SSSR SP 1. mesto 10 7 1 8 4
1987. SSSR SP 2. mesto 10 4 8 12 2
1987. SSSR KK 2. mesto 9 1 2 3 6
1988. SSSR OI 1. mesto 8 4 9 13 4
1989. SSSR SP 1. mesto 8 3 0 3 11
1996. Rusija SK P. F. 5 0 4 4 2
2002. Rusija OI 3. mesto 6 0 3 3 4
Seniori ukupno: 103 36 51 87 67

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Willes 2007, str. 47.
  2. ^ Willes 2007, str. 48.
  3. ^ Willes 2007, str. 4, 51.
  4. ^ Willes 2007, str. 52–53.
  5. ^ Юрий Ярыгин. Легендарный хоккеист Игорь Ларионов провел свой прощальный матч. «Российская газета» (15 декабря 2004)., Pristupljeno 23. 1. 2012.
  6. ^ "Hockey Hall of Fame Announces 2008 Inductees". Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јун 2008) Hockey Hall of Fame. 2008-06-17., Pristupljeno 23. 1. 2012.
  7. ^ "Igor Larionov joins Hockey Hall's selection committee".[мртва веза] Montreal Gazette. 2011-03-31.
  8. ^ "Larionov becomes club manager". Архивирано на сајту Wayback Machine (21. мај 2009) International Ice Hockey Federation. 2008-07-18.
  9. ^ Игорь Ларионов — хоккеист и винодел. Архивирано на сајту Wayback Machine (19. октобар 2011), Pristupljeno 23. 1. 2012.
  10. ^ "IL Triple Overtime". Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. jul 2011), Pristupljeno 23. 1. 2012.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Igor Larionov na Vikimedijinoj ostavi.


Član Zlatne trojke
1997.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Игор_Ларионов&oldid=26888382”