Institut za povrtarstvo

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Institut za povrtarstvo
Istraživačko-razvojni institut
DelatnostIstraživanje i razvoj u biotehnologiji
Osnovano1946
SedišteSmederevska Palanka, Srbija
Rukovodioci
dr Bogoljub Zečević, direktor
Broj zaposlenih
67
Veb-sajtwww.institut-palanka.co.rs

Institut za povrtarstvo je istraživačko-razvojni institut koji vrši istraživanje i razvoj u biotehnologiji. Institut je osnovan 1946. godine u formi Podreonske ogledne poljoprivredne stanice u Smederevskoj Palanci, a 2006. godine Odlukom Vlade Republike Srbije Institut je osnovan kao privredno društvo u pravnoj formi društva s ograničenom odgovornošću, sa poslovnim imenom „Institut za povrtarstvo doo Smederevska Palanka“.

Suština Instituta je ta da se na jednom određenom prostoru vrši naučnoistraživačka delatnost već 60-tak godina. Zbog specifičnosti pravnog sistema menjane su pravne forme u kojima je Institut poslovao. Institut nije profitna organizacija, jer njegov osnovni cilj predstavlja vršenje sistematskog stvaralačkog rada radi sticanja novih znanja. Ovaj rad obavlja se u cilju podizanja opšteg civilizacijskog nivoa društva i korišćenja tih znanja u svim oblastima društvenog razvoja. Sistematski stvaralački rad zaposleni u Institutu ostvaruju primenjenim i razvojnim istraživanjima koja su usmerena ka zadovoljavanju potreba neposrednih korisnika rezultata istraživanja, osnovnim istraživanjima kao osnovom za primenjena i razvojna istraživanja i osposobljavanjem kadra za naučnoistraživački rad. Naučnoistraživačkim organizacijama u Srbiji data je sloboda da se bave i drugim poslovima kojima se komercijalizuju rezultati naučnog i istraživačkog rada, ali strogo pod uslovom da se tim poslovima ne ugrožava kvalitet naučnoistraživačkog rada. Radi ovoga je Institut za povrtarstvo Smederevska Palanka i osnovan kao privredno društvo, jednočlano društvo s ograničenom odgovornošću, od strane Vlade Republike Srbije, te se u pravnom prometu prema trećim licima i pojavljuje sa svojim poslovnim imenom „Institut za povrtarstvo doo Smederevska Palanka“.

Institut je akreditovan za obavljanje naučnoistraživačke delatnosti koja je u Republici Srbiji proglašena za delatnost od posebnog značaja za sveukupni razvoj Republike Srbije. Postupak akreditacije se obnavlja svake četiri godine. Postupak akreditacije vodi Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. Kao organizaciona jedinica Instituta za povrtarstvo posluje i Laboratorija za ispitivanje semena, akreditovana od strane Akreditacionog tela Srbije za poslove fizičko-hemijskih ispitivanja, bioloških ispitivanja i uzorkovanja.

Delatnost[uredi]

Pored istraživanja i razvoja u biotehnologiji, Institut za povrtarstvo iz Smederevske Palanke obavlja i sledeće poslove:

  1. proučavanje bilogije, fiziologije, agrotehnike i ekologije povrtarskih kultura,
  2. oplemenjivanje povrtarskog bilja u cilju stvaranja novih i popravljanja postojećih sorti i hibrida,
  3. proučavanje i pronalaženje rešenja za savremene sisteme gajenja povrtarskih kultura,
  4. proučavanje bolesti, štetočina i korova poljoprivrednog bilja i semena, ispitivanje metoda njihovog suzbijanja i proučavanje mera za sprečavanje, otklanjanje, suzbijanje i iskorenjivanje bolesti, štetočina i korova,
  5. proučavanje sušenja i čuvanja povrća,
  6. prikupljanje, proučavanje i održavanje domaćih i introdukovanih sorti i hibrida povrća za potrebe banke biljnih gena,
  7. proizvodnja i dorada semena povrtarskog bilja,
  8. transfer i primena naučnotehnoloških rešenja,
  9. stručna i zdravstvena kontrola proizvodnje semena povrtarskog bilja.

Proizvodnja[uredi]

Institut za povrtarstvo doo Smederevska Palanka proizvodi i prodaje seme sorti i hibrida povrtarskog bilja, sledećih povrtarskih vrsta: blitva, boranija, bundeva, grašak, dinja, karfiol, krastavac, kukuruz šećerac, kupus, lubenica, luk, mrkva, paprika, paradajz, pasulj, paštrnak, peršun, plavi patlidžan, praziluk, rotkva, rotkvica, salata, spanać, tikvica, cvekla i celer.

Institut za povrtarstvo je upisan u Registar proizvođača semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih bilja i Registar dorađivača semena.

Pored semena iz konvencionalne proizvodnje Institut prodaje i seme za organsku proizvodnju i to: sertifikovano organsko seme i seme iz perioda konverzije. Za organsku proizvodnju takođe su pogodna semena iz konvencionalne proizvodnje, ali u slučaju njihove upotrebe potrebno je uputiti zahtev Ministarstvu poljoprivrede, da bi ono utvrdilo ispunjenost uslova: da seme nije tretirano (ovaj uslov ispunjava većina naših semena)i da takvog organskog semena nema na tržištu.

Rasad paprike, paradajza, kupusa i krastavca predstavlja još jedan proizvod kojim Institut snabdeva tržište.

Organizacija naučno-istraživačkog rada[uredi]

U Institutu postoji Naučno veće kao stručni organ.

Organizacione jedinice Instituta za povrtarstvo su:

  1. Odeljenja:
    1. Odeljenje za genetiku i oplemenjivanje povrća
    2. Odeljenje za agrotehniku i fiziologiju povrća
    3. Odeljenje za zaštitu povrća
    4. Odeljenje za proizvodnju semena
    5. Laboratorija za ispitivanje semena
    6. Odeljenje za doradu i pakovanje semena i
  2. Služba zajedničkih poslova

Razvoj Instituta za povrtarstvo od 1947. do 2006. godine[uredi]

Lik i delo dipl. ing. Milana Šiškovića ponajviše su uticali na oblikovanje klice onoga što već 60-tak godina predstavlja Institut za povrtarstvo. Pretposlednjeg dana 1946. godine Ministarstvo poljoprivrede Narodne Republike Srbije donelo je Rešenje o osnivanju rejonskih oglednih stanica u Zaječaru, Leskovcu i Prištini i podreonskih oglednih stanica u Smederevskoj Palanci, Kragujevcu i Prokuplju. Podreonska ogledna stanica u Smederevskoj Palanci u to vreme bila je deo Topčiderskog Instituta. Diplomirani inženjer poljoprivrede Milan Šišković u svojim beleškama svedoči: „Na oglednim poljima Topčiderskog instituta od 36 ha, koja su bila u Palanci, trebalo je postaviti i voditi brojne sortne oglede i razmnožavanje elitnog materijala inostranog porekla sa svima žitaricama, suncokretom i sojom. Sortni ogledi sa pšenicom bili su naročito brojni jer se proveravao obiman materijal iz Čehoslovačke, Poljske i SSSR.“ „Na kraju 1947. godine, ogledna polja Topčiderskog Instituta preneta su na Stanicu, a sa njima i brojni sortno – konkursni i agrotehnički ogledi iz oblasti ratarstva.“ „Najteže je bilo kada za prvih 4 meseca 1947. godine nismo dobili ni dinara (trebalo je tek da se izglasa budžet). Održavanje polja, isplata radne snage i svi najnužniji troškovi podmireni su ličnim zaduženjima u gradu. Položaj rukovodioca bio je vrlo delikatan i nezavidan. Ovome treba dodati činjenicu da osim jednog stručnjaka – osnivača nije bilo drugih. Onaj mali broj uposlenih ljudi nije znao ništa iz oblasti istraživačke službe, a posebno povrtarske. Trebalo je pre svega doći do bar priučenih kadrova. Zato smo se bacili na obuku njajmanjeg broja ljudi koji bi mogli koliko-toliko pomoći. Ogledni rad tražio je svoje, a trebalo je se ujedno boriti protiv materijalno beznadežnog stanja čije rešenje nije bilo potpuno sigurno. Trebalo je imati smelosti, a i vere u pomoć zajednice i u sopstvene snage.“[1]

27. marta 1954. godine Rešenjem br. 86 Izvršnog Veća Narodne Republike Srbije ogledna stanica prerasta u Zavod za oplemenjivanje i semenarstvo povrća, ustanovu sa samostalnim finansiranjem. U Zavodu za oplemenjivanje i semenarstvo povrća formira se 7 stručnih odseka. Među istraživačima se ponajviše ističu Miroslav Popović i Živojin Aleksić. U Zavodu je 13 kadrova sa fakultetskim diplomama, laboranata ima 14, zemljišni fond raste na 110 hektara od čega je 40 hektara pod ogledima. U to vreme vodeća institucija u oblasti povrtarstva u državi postao je Zavod za oplemenjivanje i semenarstvo iz Smederevske Palanke.

18. marta 1959. godine Rešenjem Izvršnog Veća Narodne skupštine Narodne Republike Srbije Zavod prerasta u Institut za povrtarstvo. Zemljišni fond raste. Opština Ulcinj u Crnoj Gori dodeljuje Institutu 132 hektara zemljišta radi gajenja povrća.[2] Investira se u infrastrukturne objekte. Zaposleno je 27 istraživača. Institut za povrtarstvo šalje svoje zaposlene na specijalizaciju u SAD, Holandiju, Francusku, Bugarsku i Italiju, a u Institut dolaze inženjeri poljoprivrede iz inostranstva na specijalizaciju. Odvija se dinamična međunarodna razmena kadrova. U organizacionom smislu Institut se transformiše u Privrednu organizaciju. Čak i inostrani izvori počinju da finansiraju naučne projekte koji se izvode u Institutu. Ukupan broj zaposlenih narasta na preko 300, a Institut počinje da se suočava sa prvim praktičnim privrednim izazovima. U periodu od 1970. godine do 1979. godine Institut prima u radni odnos još 12 istraživača, koji uspešnim rezultatima magistarskih i doktorskih studija podižu ugled Instituta za povrtarstvo.

1991. godine Republika Srbija donosi odluku da organizacije koje obavljaju naučnoistraživačku delatnost u poljoprivredi integriše u jedan centralni Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija“. Među posebnim organizacionim jedinicima, takozvanim Centrima našao se i Centar za povrtarstvo. Centar u to vreme posluje uspešno, premda ekonomija čitave države prolazi kroz turbulentan period. Centar za povrtarstvo stagnira, ali ne nazaduje.

2006. godine otpočela je nova etapa u razvoju Instituta za povrtarstvo. Upravni odbor Instituta za istraživanja u poljoprivredi „Srbija“ doneo je Odluku o podeli Instituta, čime je Centar osamostaljen, a Vlada Republike Srbije Odlukom o osnivanju Instituta za povrtarstvo doo Smederevska Palanka izvršila je njegovo novo statusno uređenje.

U Institutu za povrtarstvo tokom dugogodišnjeg rada stvoreno je oko 150 sorti i hibrida povrtarskog bilja, a u naučnoistraživačkim aktivnostima Instituta za povrtarstvo učestvovalo je 65 inženjera, magistara i doktora nauka. Institut je najpoznatiji po sortama i hibridima paprike i paradajza koji nalaze svoje mesto na tržištu, ne samo u Srbiji, već i u Bugarskoj, Rumuniji, Ukrajini, Belorusiji, Makedoniji, Hrvatskoj i Albaniji.

Galerija[uredi]

Izvori[uredi]

  1. ^ Достигнућа завода за оплемењивање и семенарство поврћа у Смед. Паланци која су од користи за праксу / Милан Шишковић. – стр. 22 – 32.
  2. ^ 50 година Центра за повртарство : 1946 – 1996. / Живојин Алексић, Добрила Алексић, Небојша Маринковић. – Београд : Институт за истраживања у пољопривреди Србија, 1996 - стр. 31

Literatura[uredi]

  • Pavlović Ljiljana (2009): Bibliografija radova naučnih i stručnih saradnika Instituta za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci : magistarski rad. Univerzitet u Beogradu, Filološki fakulet, 387 str.

Spoljašnje veze[uredi]