Informatičko doba

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

A laptop connects to the internet to display information from Wikipedia; sharing information between computer systems is a hallmark of the Information Age.

Informatičko doba je doba koje karakteriše mogućnost pojedinaca da slobodno razmenjuju informacije i da imaju brz pristup znanju, što je ranije bilo otežano ili čak nemoguće.[1][2][3][4] Ova ideja je blisko povezana sa digitalnim dobom i smatra se pretečom istog. Informatičkom dobu je prethodilo industrijsko doba. Internet igra veliku ulogu u ovim promenama.

Informacijsko doba usledilo je nakon industrijskog doba, a u svom užem značenju odnosi se na razdoblje nakon 1972. godine koje obeležava brzina kretanja informacija koja je veća od brzine fizičkog kretanja. Njegova glavna odrednica je raspostranjenost informacijske tehnologije koja povećava brzinu i efikasnost prenosa informacija.

U širem smislu, početak informacijskog doba podudara se s izumom telegrafa 1837, nakon čega je usledio razvoj čitavog niza uređaja čija je svrha bila obrada i prenos informacija. Informacijsko doba svoj puni zamah doživljava pojavom ličnih računara 80-ih godina prošlog veka i uspostavom globalne mreže. S ekonomskog stajališta može se reći da nakon njega slede razdoblja ekonomije znanja i tzv. neopipljive ekonomija koja iskorištava znanje, kreativnost i nove mogućnosti saradnje.

Prema Mreži javne uprave Ujedinjenih nacija, informatičko doba je nastalo kapitalizujući napredak računarske mikromijaturizacije,[5] što bi dovelo do modernizovanih informacija i do procesa komunikacije nakon što šira upotreba u društvu postane pokretačka snaga društvene evolucije.[2]

Pregled ranog razvoja[uredi | uredi izvor]

Proširenje biblioteke i Mureov zakon[uredi | uredi izvor]

Prema jednom proračunu Fremont Rajdera iz 1945. godine proširenje biblioteke dovodi do udvostručenja kapaciteta svakih 16 godina, gde je na raspolaganju dovoljno prostora.[6] On se zalagao za zamenu glomaznih, propadajućih štampanih dela minijaturizovanim analognim fotografijama na mikroformama, koje bi se mogle kopirati na zahtev korisnika biblioteke i drugih institucija.

Rajder, međutim, nije predvideo digitalnu tehnologiju koja će uslediti decenijama kasnije da zameni analogni mikrooblik digitalnim medijima za obradu slike, skladištenja i prenosa, pri čemu će ogromno povećanje brzine rasta informacija biti omogućeno automatizovanim digitalnim tehnologijama bez gubitaka. Shodno tome, Murov zakon, formulisan oko 1965. godine, izračunao bi da se broj tranzistora u gustom integrisanom kolu udvostručuje približno svake dve godine.[7][8]

Početkom 1980-ih, zajedno sa poboljšanjima u računarskoj moći, proliferacija manjih i jeftinijih ličnih računara omogućila je neposredan pristup informacijama i mogućnost njihovog izlaganja i skladištenja za sve veći broj radnika. Povezivanje računara u organizacijama omogućilo je zaposlenima na različitim nivoima pristup većim količinama informacija.

Skladištenje podataka i Krajderov zakon[uredi | uredi izvor]

Svetski tehnološki kapacitet za skladištenje, komunikaciju i računanje informacija[9]

Svetski tehnološki kapacitet za čuvanje informacija porastao je sa 2,6 (optimalno kompresovanih) eksabajta (EB) u 1986. na 15,8 EB u 1993; preko 54,5 EB u 2000; i na 295 (optimalno kompresovanih) EB u 2007. godini.[9][10] Ovo je informativni ekvivalent od manje od jednog CD-ROM-a od 730 megabajta (MB) po osobi 1986. godine (539 MB po osobi); otprilike četiri CD-ROM-a po osobi u 1993. godini; dvanaest CD-ROM-a po osobi u 2000. godini; i skoro šezdeset jedan CD-ROM po osobi u 2007. godini.[11] Procenjuje se da je svetski kapacitet za čuvanje informacija dostigao 5 zetabajta u 2014. godini,[12] što je informativni ekvivalent od 4.500 kamara štampanih knjiga koje dosežu od Zemlje do Sunca.

Evidentno je da količina uskladištenih digitalnih podataka raste približno eksponencijalno, što podseća na Murov zakon. Shodno tome, Krajderov zakon propisuje da količina raspoloživog prostora za skladištenje raste približno eksponencijalno.[13][14][15][8]

Predinformatičko razdoblje[uredi | uredi izvor]

Uvođenje pisma je predstavljalo veliki korak u napretku civilizacije, a najviše je doprinelo razvoju prenosa informacija. Pre toga se znanje prenosilo govorom, tako što bi šegrt ili neko od rodbine nastavljao tradiciju, po principu „s kolena na koleno“.

Prema jednoj latinskoj izreci Ono što nije zapisano, ne postoji. Tako su nastale knjige, pa nove generacije nisu morale da izučavaju život ispočetka. Nedostatak je bilo to što su se knjige prepisivale rukom, sve do Gutenbergovog pronalaska štamparske mašine u 15. veku. Zapravo, prve štamparije su zabeležene u Kini 868. godine.

Industrijsko doba je uvelo mašine i manufakturni rad. Istina, mnogi radnici su se osećali otuđenim usled pojave mašina, jer nisu mogli da osete svoj doprinos proizvodu.

Rat kao negativna ljudska tvorevina ipak ima i pozitivne strane. Kako raste konkurencija među suprotstavljenim stranama, dolazi i do razvoja tehnike. Posledica Prvog svetskog rata u tehnološkom smislu bila je masovna distribucija radio aparata. Posle Drugog svetskog rata su televizori postali dostupni masama. Hladni rat je uveo čoveka u svemir i doveo do stvaranja interneta 1968. godine u Pentagonu.

Digitalna i ICT revolucija[uredi | uredi izvor]

Računarska laboratorija

Digitalna revolucija odnosi se na posledice pada cena digitalnih komunikacijskih uređaja te obuhvata promene u tehnologiji i društvu. Nastupila je 70-ih g. 20. veka izumom mikroprocesora, dok njen vrhunac započinje 90-ih smeštanjem Interneta u privatnu sferu. Informacijska i komunikacijska tehnologija (ICT) obuhvata računare, komunikacijsku opremu i s njima povezane usluge te se bavi proučavanjm informacijskog doba. Digitalna i ICT revolucija odvijale su se uporedno. Drugim rečima, analogni uređaji koji služe komunikaciji i prenosu informacija prolaze kroz proces digitalizacije. Takvo povezivanje različitih usluga (telefonija, televizija, Internet itd.) u jedinstvenu digitalnu mrežu naziva se konvergencija. Osnovna pokretačka snaga informacijskog doba je Internet, koji omogućava nove oblike komunikacije, poslovanja i učenja. Internet je plodno tlo za inovacije, a u svojim temeljima je demokratičan, jer svako može biti autor sadržaja. Osobine digitalne tehnologije su integritet medija, integracija medija, fleksibilna interakcija, transakcije, mogućnost podešavanja alata, uređivanje tekstualnih, audio, vizuelnih i video zapisa.

Tri pojma koriste se za objašnjavanje brzog razvoja ICT-a: Murov zakon koji kaže kako se snaga mikročipova udvostručuje svaka 24 meseca; Metkalfov zakon tvrdi da vrednost mreže raste proporcionalno s brojem njenih korisnika; internetsko vreme se odnosi na činjenicu da Internet omogućava intenzivnije delatnosti. Posledice digitalizacije su olakšana komunikacija među ljudima i računarima, mogućnost obrade i pohrane svih vrsta zapisa te jeftiniji pristup znanju i informacijama.

Informacijska ekonomija[uredi | uredi izvor]

U informacijskoj ekonomiji produktivnost i konkurentnost preduzeća zavisi od njihove mogućnosti stvaranja, obrade i primene informacija utemeljenih na znanju, a oslanja se na intenzivnu upotrebu informacijske tehnologije. Informacijska ekonomija je globalna, visoko produktivna i uključuje profit koji proizlazi iz brzine inovacija. Još neki od pojmova koji se odnose na istu pojavu, samo što naglašavaju različite aspekte jesu ekonomija znanja, nova i mrežna ekonomija. Uticaj ICT revolucije očituje se u pojavi e-trgovine, tj. poslovnim transakcijama koje koriste elektronsku komunikaciju i digitalnu tehnologiju. S novom tehnološkom revolucijom došlo je do promena na tržištu rada. Naime, sve su traženiji stručnjaci na području ICT usluga, tehnologije i informacijske ekonomije, ali i niz pružatelja intelektualnih usluga, kao što su advokati, naučnici, profesori, novinari i dr. U ovom novom okružju neophodno će biti celoživotno učenje, koje će omogućiti upravo informacijska tehnologija.

Sociološki aspekti[uredi | uredi izvor]

Internet i digitalna tehnologija pružaju nove prilike za učenje, omogućuju pojedincima direktnu prodaju ideja, usluga ili proizvoda, pristup informacijama te zadovoljavanje emocionalnih i psiholoških potreba. Javljaju se tzv. virtualne zajednice utemeljene na zajedničkim interesima. S druge strane, vidljiva je i pojava otuđenja, najčešće unutar institucije porodice, te zavisnosti od novih tehnologija. Globalizacija podrazumeva brisanje veštačkih granica slobodnim protokom dobara, usluga, kapitala, znanja i ljudi. Omogućile su je niske cene prevoza i komunikacija, a potonje ukazuje na njenu povezanost s ICT revolucijom. Uprkos globalizaciji nemaju svi jednaku mogućnost pristupa informacijskoj tehnologiji i Internetu. Taj razdor između informacijski bogatih i informacijski siromašnih naziva se digitalna podela.

Internet[uredi | uredi izvor]

Internet predstavlja najveću distributivnu mrežu koja povezuje računare širom sveta, otpornu na destruktivno ponašanje u globalnim razmerama i prestanak rada. Internet je nemoguće uništiti u jednom naletu. Čak i ako se velike distribucije pogaze, postoji mogućnost premoštavanja.

Izumom Vorld Vajd Veba 1989. godine internet dobija na značaju u globalnim razmerama. Danas internet predstavlja glavni protok informacija i kao medij beleži najbrži rast. Na taj način internet postaje ozbiljna konkurencija drugim vrstama medija (štampa, televizija).

Progresija[uredi | uredi izvor]

Shvatanje ovog aspekta društvenog života je svuda drugačije. Ipak, kao glavno obeležje javlja se činjenica da informacija postaje besplatna i svima dostupna. U Feniksu je osnovan prvi internet fakultet.

Mnogi ljudi pojam informatičkog doba razumeju pomoću termina kao što su mobilni telefoni, digitalna muzika, televizori visoke rezolucije, digitalne kamere, elektronska pošta, internet, kompjuterske igre i ostali skorašnji izumi. Usled ubrzanog razvoja tehnologije skoro je nemoguće pratiti domete informatičke revolucije.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Zimmerman, Kathy Ann (7. 9. 2017). „History of Computers: A Brief Timeline”. livescience.com. 
  2. ^ a b „The History of Computers”. thought.co. 
  3. ^ „The 4 industrial revolutions”. sentryo.net. 23. 2. 2017. 
  4. ^ Manuel, Castells (1996). The information age : economy, society and culture. Oxford: Blackwell. ISBN 978-0631215943. OCLC 43092627. 
  5. ^ Kluver, Randy. „Globalization, Informatization, and Intercultural Communication”. un.org. Arhivirano iz originala 19. 07. 2013. g. Pristupljeno 18. 4. 2013. 
  6. ^ Rider, Fredmont (1944). The Scholar and the Future of the Research Library. New York City: Hadham Press. 
  7. ^ „Moore's Law to roll on for another decade”. Pristupljeno 2011-11-27. „Moore also affirmed he never said transistor count would double every 18 months, as is commonly said. Initially, he said transistors on a chip would double every year. He then recalibrated it to every two years in 1975. David House, an Intel executive at the time, noted that the changes would cause computer performance to double every 18 months.” 
  8. ^ a b Roser, Max, and Hannah Ritchie. 2013. "Technological Progress." Our World in Data. Retrieved on 9 June 2020.
  9. ^ a b Hilbert, M.; Lopez, P. (2011-02-10). „The World's Technological Capacity to Store, Communicate, and Compute Information”. Science. 332 (6025): 60—65. ISSN 0036-8075. PMID 21310967. S2CID 206531385. doi:10.1126/science.1200970. 
  10. ^ Hilbert, Martin R. (2011). Supporting online material for the world's technological capacity to store, communicate, and compute infrormation. Science/AAAS. OCLC 755633889. 
  11. ^ Hilbert, Martin; López, Priscila (2011). „The World's Technological Capacity to Store, Communicate, and Compute Information”. Science. 332 (6025): 60—65. Bibcode:2011Sci...332...60H. ISSN 0036-8075. PMID 21310967. S2CID 206531385. doi:10.1126/science.1200970. 
  12. ^ Gillings, Michael R.; Hilbert, Martin; Kemp, Darrell J. (2016). „Information in the Biosphere: Biological and Digital Worlds”. Trends in Ecology & Evolution. 31 (3): 180—189. PMID 26777788. doi:10.1016/j.tree.2015.12.013. 
  13. ^ Gantz, John, and David Reinsel. 2012. "The Digital Universe in 2020: Big Data, Bigger Digital Shadows, and Biggest Growth in the Far East Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. jun 2020)." IDC iView. S2CID 112313325. View multimedia content.
  14. ^ Rizzatti, Lauro. 14 September 2016. "Digital Data Storage is Undergoing Mind-Boggling Growth." EE Times. Archived from the original on 16 September 2016.
  15. ^ "The historical growth of data: Why we need a faster transfer solution for large data sets." Signiant. 2020. Retrieved 9 June 2020.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Informatičko doba na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Информатичко_доба&oldid=27555293”