Isaija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Prorok Isaija freska iz Donje isposnice Sv. Save, Studenica 1618, rad Georgija Mitrofanovića.

Isaija (יְשַׁעְיָהוּ na hebrejskom) je starozavetni prorok.

Bio je carskoga roda. Rođen je u Jerusalimu od oca Amosa (brata Amasije, cara judejskog). Po hrišćanskoj tradiciji Isaija se udostojio da vidi Gospoda Savaota na prestolu nebeskom, okruženog šestokrilnim serafimima, koji neprestano pevaju: "Svjat, Svjat, Svjat, Gospod Savaot". Isaija je prorokovao mnogo stvari, kako pojedinim ljudima, tako i narodima. Jedanput je tri dana hodao sasvim nag po ulicama Jerusalima proričući skori pad Jerusalima pod asirskog cara Senaherima, i opominjući cara i glavare narodne, da se ne uzdaju u pomoć Misiraca i Etiopljana, pošto će i ovi uskoro biti pokoreni od istoga Senaherima, nego da se uzdaju u pomoć Boga. Najvažnija su mu proročanstva o rođenju Boga, o začeću Presvete Bogorodice, o Jovanu Preteči, i o mnogim događajima iz života Hristova. Hrišćani veruju da je imao i dar čudotvortva tako da je zbog njegove molitve voda potekla ispod gore Siona kada je opsedan Jerusalim. Ta voda prozvana je Siloam (poslata). U Bibliji je zapisano da je na tu vodu uputio docnije Gospod sleporođenog da se umije, da bi progledao. Za vreme vladavine cara Manasije, kada je Isaija govorio protiv običaja cara i glavara, sravnjujući tadašnji naraštaj sa Sodomom i Gomorom, uhvaćen je, izveden van Jerusalima i testerom prestrugan. Živeo je i prorokovao na sedam stotina godina pre Hrista.

O njegovom životu govori starozavetna Knjiga proroka Isaije.

Srpska pravoslavna crkva slavi ga 9. maja po crkvenom, a 22. maja po gregorijanskom kalendaru.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]