Iljušin Il-28

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Iljušin Il-28
Iljušin Il-28
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1949
Dužina17,65
Razmah krila21,45
Visina6,70
Površina krila60,80
Prazan12.890
Normalna poletna18.400
Maks. masa pri uzletanju23.200 kg
Maks. spoljni teret3.000 kg
Turbo-mlazni motor2 x Klimov VK-1(A)
Potisak TMM2 x 26,5 kN
Maks. brzina na Hopt906 km/h
Maks. brzina na H=0800 km/h
Dolet2.400 km
Plafon leta12.500 m
Brzina penjanja900 m/min

Iljušin Il-28 (NATO naziv Beagle / Mascot) je dvomotorni sovjetski bombarder na mlazni pogon uveden u naoružanje Sovjetskog ratnog vazduhoplovstva 1950. godine. To je bio prvi sovjetski taktički bombarder na mlazni pogon koji je bio naoružan i nuklearnim oružjem. Pored Sovjetskog Saveza proizvođen je još u Kini i Čehoslovačkoj. U Kini je korišćen do 1990. godine.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Idejni projekt za srednji bombarder je odobren 12. januara 1948. godine i namenjen je konstrukcionom birou Tupoljeva. Iljušin duboko uveren u valjanost rešenja do kojih je njegov konstrukcoini biro došao razvijajući prvi sovjetski četvoromotorni bombarder na mlazni pogon Il-22 kao i iskustvu koji je ovaj biro imao u toku rata radeći na bombarderima Il-2, Il-4, je odlučio da nastavi sa izradom crteža i prototipa Il-28. Ujedno sa razvojem tehničkog dela projekta vođena je aktivnost na rešavanju administrativnih procedura tako da je tek 12. juna 1948. godine dobijeno odobrenje od Saveta ministara, nepunih mesec dana pre prvog probnog leta.

Prvi probni let Iljušina Il-28 je obavljen 8. jula 1948. godine, i na fabričkim testovima pokazao dobre rezultate kako u pogledu statičke stabilnosti tako i na svim operativnim režimima letenja, mogao je da nastavi horizontalni let sa otkazom jednog motora, sa normalnom poletnom masom od 17 t, avion je koristeći raketne startere poleteo sa piste dugačke 560 m. Na visini od 5.000 m postigao je maksimalnu brzinu od 833 km/h, a na visini od 7.000 do 8.000 m je dostigao M=0,79 Mahovog broja.

Il-28 sa serijski proizvedenim motorima RD-45F je bio gotov 30. decembra 1948. godine, a u periodu od februara do aprila završeno je ispitivanje u Vazduhoplovnom institutu gde je dobio pozitivnu ocenu. Pošto su zajedno sa ispitivanjen Il-28 vršena ispitivanja i bombardera Tu-73 i Tu-78, bilo je jako teško doneti odluku koji od ovih aviona pustiti u serijsku proizvodnju tj. u naoružanje ratnog vazduhoplovstva Sovjetskog Saveza. Konačnu odluku je doneo lično Staljin opredelivši se za Il-28 (rezultati poređenja su prikazani u tabeli Karakteristike taktičkih bombardera na mlazni pogon a podebljanim slovima su istaknute bolje karakteristike). Igrom slučaja 9. marta 1953. godine kada je ceo Sovjetski Savez odavao počast svom državniku, nad Moskvom su bili niski oblaci sa kišom i snegom, u takvim metereološkim uslovima Il-28 je bio jedini avion u Sovjetskom ratnom vazduhoplovstvu koji mogao da leti, pa su ovi avioni u niskom letu iznad Crvenog trga odali poštu čoveku koji je doneo odluku o počinjanju njegove proizvodnje. Pre donošenja odluke o počinjanju proizvodnje Il-28, Ministarski savet je doneo odluku da se brzina aviona poveća na 900 km/h, instaliranjem jačih motora VK-1 potiska oko 27 kN koji je tada bio u završnoj fazi razvoja.

Karakteristike taktičkih bombardera na mlazni pogon[uredi | uredi izvor]

Avion Iljušin Il-28 prostor za bombe
Avion Iljušin Il-28 topovi u repu aviona
Karakteristika Tupoljev Tu-12 (Tu-77) Tupoljev Tu-14 (Tu-81) Iljušin Il-28
Datum prvog leta 27. jula 1947. 13. oktobra 1949. 8. maja 1948.
Dužina 16,45 m 21,95 m 17,65 m
Visina 4,13 m 5,69 m 6,70 m
Razmah krila 18,86 m 21,67 m 21,45 m
Površina krila 48,30 m² 67,36 m² 60,80 m²
Masa praznog aviona 8.993 kg 14.930 kg 12.890 kg
Maksimalna masa 15.720 kg 25.930 kg 23.200 kg
Vrsta motora turbomlazni turbomlazni turbomlazni
Motori 2 × RR Nene 2 × BK-1 2 × BK-1
Snaga 2 × 22 kN 2 × 27 kN 2 × 27 kN
Maksimalna brzina 783 km/h 845 km/h 906 km/h
Plafon leta 11.370 m 11.300 m 12.500 m
Radijus 1.000 km 1.200 km 1.200 km
Brzina penjanja 625 m/min m/min 900 m/min
Masa bombi / torpeda 3.000 kg 3.000 kg 3.000 kg

Proizvodnja aviona Il-28 je odmah počela u fabrikama N° 30 u Moskvi, N° 64 u Voronježu i N° 166 u Omsku. Tri meseca nakon odluke Saveta ministara, tj. 8. avgusta 1949. godine poleteo je prvi avion Il-28 sa motorima VK-1 i izvršena dodatna poboljšanja aviona na osnovu rezultata ispitivanja. Konačne karakteristike Il-28 su bile: Sa normalnom poletnom masom od 18,4 t, avion je na visini od 4.000 m postigao brzinu od 906 km/h, a na visini od 11.000 m, dostignuta je vrednost M=0,81-0,82 Mahovog broja, najveći opseg sa 1.000 kg bombi i maksimalnom poletnom masom od 21 t, dostigao je 2.455 km. Na osnovu ovoga je već u periodu avgust-septembar 1949. godine počela serijska proizvodnja Il-28 sa motorima VK-1. Zahvaljujući modernoj tehnologiji i jednostavnoj konstrukciji mesečno se proizvodilo preko 100 primeraka ovih aviona. Pošto se uskoro pojavila potreba za nosačima atomskog oružja, vrlo brzo i uz minimalne adaptacije, ovaj avion je pretvoren u nosač nuklaranog naoružanja.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Kabina repnog strelca u Il-28

Iljušin Il-28 je bio avion klasične konstrukcije kakvi su obično bili bombarderi srednjeg dometa razvijeni tokom Drugog svetskog rata. Bio je jednokrilni visokokrilac, sa krilima postavljenim upravno na osu trupa. Bio je potpuno metalne konstrukcije, trup mu je bio cilindričnog oblika sa zastakljenim nosom u koga je smešten navigator-nišandžija. Kokpit pilota je postavljen na gornjem delu trupa aviona kao kod lovačkih aviona i pokriven je staklenom kupolom. Ispod krila su se nalazili mlazni motori u čija kućišta su se uvlačile glavni točkovi stajnog trapa. Kućišta motora su izvedena aerodinamičkog oblika tako da imaju najmanji mogući otpor. Na krilima između motora i trupa aviona su se nalazila mesta sa pričvrščavanje raketnih motora na čvrsto gorivo (buster) koji su omogućavali poletanje aviona sa veoma kratkih pista. Na krajevima krila su se mogli pričvrstiti odbacivi (spoljni) rezervoari za gorivo. Horizontalni repni stabilizatori su napravljeni u obliku strelastih krila. Stajni trap je bio sistema tricikl, dve noge ispod krila a treća prednja noga je smeštena ispod nosa aviona, što omogućava pilotu bolju preglednost u fazama sletanja i poletanja aviona. Svaka noga je imala udvojene točkove sa niskopritisnim gumama koje su omogućavale sletanje i poletanje aviona sa loše pripremljenih poletno sletnih staza.

Stražnji strelac je smešten u kabinu koja se nalazi ispod repnog kormila pravca u koju ulazi kroz vrata postavljena na boku repa aviona. Za odbranu aviona iz zadnje sfere na repu su bila ugrađena dva automatska topa kalibra 23mm. Svi članovi posade su imali uređaje za automatsko katapultiranje.

Avion Il-28 je bio dobro opremljen elektronskom opremom, imao je automatski pilot, uređaje za utvrđivanje smera, radarske visinometre, a navigator-nišandžija je ciljeve gađao optičkim nišanom ili radarskim u slučajevima niske vidljivosti.

Varijante aviona Il-28[uredi | uredi izvor]

Bočni ulaz u kabinu repnog strelca u Il-28
Izgled osnovnih varijanti aviona Il-28
Avioni Mig-15 i Il-28 na aerodromu Kabul (1959)

Postojale su četiri osnovne varijante aviona Uljušin Il-28:
osnovni bombarder iz koga su izvedene podvarijante, jurišnik i bombarder dugog dometa;
avion za obuku i preobuku pilota;
izviđač iz koga su izvedene podvarijante elektronsko izviđanje, protiv elektronska dejstva i ometanje i ispitivanje atmosfere;
pomorski sa varijantama torpedni i minopolagač, i patrolni protiv podmornički avion.

Oznake svih varijanti aviona Il-28 prikazani su nadalje:

  • Il-28 – osnovna proizvodna verzija (trosedi bombarder)
  • Il-28A – varijanta bombardera dugog dometa nosača nuklearnog oružja,
  • Il-28R – izviđač,
  • Il-28REB – varijanta aviona namenjena elektronskom ratovanju i ometanju,
  • Il-28RTR – varijanta aviona namenjena elektronskom izviđanju,
  • Il-28C – varijanta aviona sa strelastim krilima (prototip)
  • Il-28CH - jurišni avion namenjen za blisku podršku kopnenim snagama,
  • Il-28T – torpedni bombarder,
  • Il-28U – avion dvosed namenjen obuci pilota (NATO naziv Mascot), na mesto nišandžije su ugrađene duple komande za instruktora,
  • Il-28LL - avion laboratorija namenjena testiranju opreme,
  • Il-28ZA – avion namenjen za metereološka ispitivanja,
  • H-5 – kineska verzija osnovnog aviona Il-28,
  • HJ-5 – kineska verzija školskog aviona Il-28U,
  • B-228 – čehoslovačka verzija osnovnog aviona Il-28,
  • CB-228 – čehoslovačka verzija školskog aviona Il-28U,

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

  • 4 x 23mm topa, dva fiksna sa prednje strane trupa sa po 100 granata svaki i dva na repu aviona pokretljivi sa po 225 granata po topu,
  • od 1.000 do 3.000 kg. bombi, 12 x 100 kg; 8 x 250 kg; 4 x 500 kg; 1 x 1.500 kg; 1 x 3.000 kg;
  • nuklearno naoružanje (bez detaljnih podataka) nosi varijanta aviona Il-28N,
  • 1 veliki ili 2 manja torpeda ili mine ili dubinske bombe (naoružanje pomorskog Il-28T)

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Posadu standardnog aviona bombardera Il-28 sačinjava 3 članova: pilot, nišandžija i stražnji strelac. Napravljeno je ukupno 6.731 primerak ovih aviona. Il-28 je bio dobar izvozni posao za proizvođače ovih aviona. Služio je u avijacijama preko 20-tak zemalja, pre svega u zemljama Varšavskog ugovora, Bliskog istoka i Afrike. Među prvima korisnik ovog aviona je bio Egipat, nije čudo što su ovi avioni (zbog svog ofanzivnog karaktera) bili prvi na meti izraelskog vazduhoplovstva u toku Suecke krize. Tokom intervencije sovjetskih trupa u Mađarskoj 1956. godine korišćeni su ovi avioni za izviđanje. Tokom 60-ih godina počinje postepeno povlačenje ovih aviona iz operativne upotrebe ali zbog svojih praktičnih vrednosti koristio se dugi niz godina posle toga, recimo za vuču meta pri gađanju PVA, patroliranju, izviđanju i sl. U sovjetskom vazduhoplovstvu je korišćen sve do 1980-ih godina.

Il-28 je korišćen u Vijetnamu, tokom sovjetske intervencije u Čehoslovačkoj i Avganistanu, kineske intervencije u Tibetu, svim arapsko izraelskim ratovima do 1973. godine i tokom krize u Biafri. Proizvodio se i koristio u Kini gde je leteo do 1990-ih godina. Pretpostavlja se da se danas koristi oko 300 primeraka ovih aviona. Zvanično se zna da je jedino Severna Koreja aktivni korisnik Il-28 i da u svom vazduhoplovstvu ima 80 primeraka ovih aviona.

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Korišćenje aviona Iljušin Il-28 u svetu
Avion Il-28U u naoružanju egipatskog vazduhoplovstva

Pregled Iljušinovih borbenih aviona razvijenih na bazi Il-28[uredi | uredi izvor]

Muzejski primerak Il-28 sa čehoslovačkim oznakama
Avion Iljušin Il-30
Avion Iljušin Il-46
Karakteristika Il-28 (1946) Il-30 (1949) Il-46 (1952) Il-54 (1954)
Status operativan prototip prototip prototip
Dužina 17,65 m 18,70 m 24,50 m 28,96 m
Visina 6,7 m - 4,78 m 7,90 m
Razmah krila 21,45 m 16,50 m 29,00 m 17,65 m
Površina krila 60,80 m² 100,00 m² 105,00 m² 84,60 m²
Težina praznog aviona 12.890 kg 22.967 kg 26.300 kg 24.000 kg
Maksimalna težina 23.200 kg 37.552 kg 52.425 kg 41.600 kg
Motori 2 × Klimov VK-1 2 × TP-3 2 × AL-5 2 × AL-7F
Potisak 2 × 26,5 kN 2 × 46 kN 2 × 49,05 kN 2 × 100 kN
Maksimalna brzina 906 km/h 1.000 km/h 928 km/h 1.250 km/h
Plafon leta 12.500 m 13.000 m 12.700 m 14.000 m
Dolet 2.400 km 3.500 km 4.845 km 3.000 km
Brzina penjanja 900 m/min - 735 m/min - m/min
Težina bombi 3.000 kg 4.000 kg 6000 kg 5.000 kg
Vrsta Krila upravna kosa upravna kosa

Il-30[uredi | uredi izvor]

Projekt aviona Iljušin Il-30 je otpočet 21. juna 1948. pre nego što je poleteo Il-28. Zahtev za novi avion je bio bombarder nosivosti 2.000 kg, dolet 3.500 km, i maksimalna brzina preko 1.000 km/h. Predviđeno je da avion ima strelasta krila (koso postavljena u odnosu na trup) tankog profila koja će omogućiti avionu postizanje većih brzina. Stajni trap je sistema bicikl tj. ima dve oslone noge ispod trupa aviona, a na svakoj nozi ima udvojene (blizanci) točkove. Ispod gondola motora se pri sletanju izbaciju pomoće noge sa točkom znatno manjih dimenzija koje služe za oslanjanje aviona kad sleti. Ovo je bio prvi Sovjetski avion sa ovakvim stajnim trapom. Avion je bio naoružan sa 6 topova od 23 mm, dva fiksna u nosu trupa aviona, dva topa su postavljena u kupoli odmah iz kokpita pilota a treći par topova je kao kod Il-28 bila smeštena u repu aviona. Pored topova koji su prevashodno bili namenjeni za odbranu aviona Il-30 je mogao da ponese oko 4.000 kg bombi ili drugih ubojnih sredstava. Prototip je bio završen do avgusta 1949. godine ali prvi probni let je odložen jer je rival Tu-82 sa sličnim krilima imao incident pa su se morala precizno utvrditi nosivost ovakvih krila. S obzirom da su u to vreme stručnjaci OKB Iljušin bili angažovani na uvođenju aviona Il-28 u naoružanje ratnog vazduhoplovstva opao je entuzijazam vezan za avion Il-30 tako da do probnog leta nikada nije došlo.[traži se izvor][1]

Il-46[uredi | uredi izvor]

Avion Iljušin Il-54

Avion Iljušin Il-46 je taktički bobmbarder napravljen 1952. godine. Projektovane su dve verzije ovog aviona Il-46 sa upravnim krilima (u odnosu na trup aviona) i Il-46S sa strelastim krilima (kosa krila u odnosu na trup aviona). Izvedena je samo prva varijanta Il-46, pošto su kosa krila tada bila na detaljnoj proveri. Prototip je poleteo 3. marta 1952. godine. Konstrukcija aviona je bila istovetna kao i Il-28, samo što je u odnosu na njega imao veći trup, krila i motore. Serijska proizvodnja ovog aviona nije odobrena jer je njegov takmac Tu-16 imao bolje performanse.[traži se izvor][2]

Il-54[uredi | uredi izvor]

Il-54 (NATO naziv Blowlamp) je transonični srednji dvomotorni bombarder projektovan i proizveden u OKB Iljušin 1955. godine. Prvi let je obavljen 3. aprila 1955. i do jula je bio na fabričkom testiranju a zatim je predat državnoj komisiji za ispitivanje aviona. Za razliku od svojih prethodnika Il-28, Il-46 imao je tanka kosa krila nagnuta u odnosu na trup pod uglom od 45° slično prethodniku Il-30 (koji nije testiran u letu). Pošto tako tanka krila nisu mogla da prihvate stajni trap on je izveden kao kod Il-30 sistem „bicikl“ (glavni točkovi-blizanci se uvlače u trup i nalaze jedan iza drugog) a pomoćni znatno manji se nalaze na krajevima krila. Ovakav stajni trap nije mogao da obezbedi dovoljnu stabilnost pri sletanju ovako brzom i teškom avionu. Dva motora AL-7 su bila pričvršćena na gondolama ispod krila. Nakon završenih ispitivanja ovaj avion nije ušao u serijsku proizvodnju jer su prednost dobili avioni Jak-26 i Jak-28. Il-54 je proizveden u 2 prototipska primerka.[traži se izvor][3]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Ilyushin IL-28 - bomber”. www.aviastar.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  2. ^ „Ilyushin IL-46 - maritime patrol”. www.aviastar.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  3. ^ „Ilyushin IL-54 - experimental bomber”. www.aviastar.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Arseniev E.V, Berne L.P i dr. Istoriя konstrukciй Samoletov v SSSR 1951-1965 gg. Moskva: Mašinostrenie. 2002. ISBN 5-217-02918-8.
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Gordon, Yefim (2004). OKB Ilyushin: A History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Komissarov, Dimitriy.; i Sergey;. London: Ian Allan. ISBN 978-1-85780-187-3. 
  • Gordon, Yefim (2002). Ilyushin IL-28 Beagle: Light Attack Bomber (na jeziku: (jezik: engleski)). Komissarov, Dimitriy.;. Airlife Books. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875 - 1955. (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey Aerospace. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000). The Encyclopedia of Military Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. 
  • Guston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 
  • Rendulić, Zlatko (1974). Vazduhoplovne doktrine - gledišta i tehnika. Beograd, Vojnoizdavački zavod.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Iljušin Il-28 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иљушин_Ил-28&oldid=27557182”