Kapadokija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Regije u drevnoj Anadoliji
Provincija Kapadokija u sastavu Rimske imperije

Kapadokija (antgrč. Καππαδοκία [Kappadokía]) je u antičkom svetu bila velika teritorija u Maloj Aziji, današnjoj Turskoj. U vreme Herodota, Kapadočani su zauzimali svu zemlju od Taura do Crnog mora.

Kapadokija u geografskom smislu se na jugu graničila sa Taurom, na istoku sa Eufratom, na severu sa Crnim morem, a na zapadu sa velikim slanim jezerima u unutrašnjosti Male Azije.

Etimologija i značenje pojma[uredi]

Najraniji pomen Kapadokije je iz 6. veka p. n. e. Ona se pominje u velikom trojezičnom natpisu dvojice persijskih careva, Darija Velikog i Kserksa I. Na persijskom jeziku, ime ove zemlje glasi Katpatuka, ali je jasno da se ne radi o persijskoj reči. Najverovatnije, Kapadokija znači „zemlja lepih konja“.

Pod kasnijim carevima Persije, Kapadokija je bila podeljena u dve satrapije. Tako se vremenom izdvojila oblast Pont, uz obalu Crnog mora, kao posebna istorijsko-geografska oblast. Ovo izdvajanje je već bilo gotovo u vreme Ksenofonta.

U helenističkoj eposi, ostatak Kapadokije (od sada će ovaj članak referisati na Kapadokiju bez Ponta) je bila formalno nezavisna država. Glavni grad je bila Mazaka današnji Kajseri, a drugi veći grad bila je Tijana, nedaleko od Taura.

Istorija[uredi]

Premalo se zna o Kapadokiji pre nego što je postala persijska satrapija. Zna se samo da je Kapadokija bila u vreme Heta veoma značajna zemlja i da se upravo u njoj nalazila hetska prestonica Hatuša. Iako satrapija u persijsko vreme, Kapadokija je sačuvala izvestan stepen samostalnosti. U jednom času, pored satrapa, pojavili su se lokalni vladari. Tako je Arijarat I, u vreme Aleksandra Velikog, postao samostalni vladar. Kada je Persija prešla u ruke Aleksandra Velikog, on je zadržao na kapadokijskom prestolu Arijarata I.

Kontinuitet vladajuće dinastije u Kapadokiji je samo prekinut kada je posle Aleksandrove smrti, makedonski regent Perdika dao da se razapne Arijarat. Međutim, njegov sin je ponovo uspostavio vlast u Kapadokiji.

Pod Arijaratom IV, Kapadokija je došla u kontakt sa Rimom, prvo kao njegov neprijatelj i saveznik rimskog protivnika Antioha III, a zatim kao njegov saveznik protiv makedonskog kralja Perseja. Naredni kapadokijski kralj Arijarat V u velikoj meri je pomogao Rimljanima u obračunu protiv Aristonika 130. p. n. e., koji je pokušao da uzurpira presto Pergama, države koja je u tom času postajala rimska provincija Azija.

Rim je podržao Kapadočane u borbi protiv Mitridata VI. Rat između dve sile se u velikoj meri vodio upravo na teritoriji Kapadokije, naročito u Drugom i Trećem mitridatskom ratu. Rimski poredak je uspostavljen u Maloj Aziji, time i u Kapadokiji, nakon Pompejevog pohoda u Trećem Mitridatskom ratu, 63. p. n. e.. U rimskom građanskom ratu, Kapadokija je bila na strani Pompeja protiv Cezara, a kasnije na strani Marka Antonija protiv Oktavijana Avgusta. Nakon ovih ratova, Kapadokija je bila nejaka klijentska država, bez stvarne samostalnosti. Kraj dinastije je došao konačno 17. godine, kada je car Tiberije, načinio od Kapadokije rimsku provinciju.

Pravoslavlje u Kapadokiji[uredi]

Göreme OpenAir Museum Dunkle Kirche 1 11 2004.jpg

U ranom hrišćanstvu, stara prestonica Kapadokije, Mazaka, pod novim imenom Kesarija (Ćesarija) bila je važno episkopsko središte. Trojica kapadokijskih očeva - Vasilije Veliki, Grigorije Niski i Grigorije Nazijanzin - su neobično važna za ranu istoriju crkve. Ukupno, Kapadokija je bilo neobično važna zemlja za ranu istoriju hrišćanstva. Sve do 1071. godine Kapadokija je bila deo Vizantije. Više od tri hiljade crkava, svedoče o pravoslavnom i grčkom karakteru prošlosti Kapadokije. Poslednji pravoslavni hrišćani su napustili Kapadokiju tokom etničkog čišćenja, i genocida koje je Turska sprovela nad Grcima od 1922. do 1924. godine.[1]

Göreme OpenAir Museum Dunkle Kirche 3 11 2004.jpg

Reference[uredi]

  1. ^ Oberheu S. ve Wadenpohl, M., Cappadocia: a Travel Guide Through the Land of Fairychimneys and Rock Castles, GmbH, Norderstedt, 2010.

Spoljašnje veze[uredi]