Kontinentalno pravo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pravni sistemi sveta.[1] Kontinentalni pravni sistem je turkoizne boje.

Kontinentalno pravo je pravni sistem koji se prvobitno razvio u kontinentalnoj Evropi ali se danas raširio po celom svetu — Latinska Amerika, delovi Afrike, delovi Azije i po nekim drugim delovima sveta kao što su npr.[2] Kvebek i Luizijana. Karakterističko za kontinentalno pravo je da zasnovano pa zapisanim pravnim normama, koju su apstraktno konstuisane tako da su u mogućnosti da pokriju nebrojane mogućnosti danih situacija i svojom konkretizacijom pravno okarakterišu stvarne situacije.[3][4] U kontinentalnom sistemu sudovi su vezani na zakon i ne mogu rasuđivati van zakona. Takođe tipična za kontinentalno pravo je kodifikacija proces sistematskog zapisivanja i svrstavanja pravnih normi prema područjima koje one uređuju u širokoobuhvatne zakonike.

Ime[uredi | uredi izvor]

Različiti autori koriste različita imena za ovaj pravni sistem. Tako se može sresti naziv rimsko po svojim korenima, germansko, francusko, romansko napoleonsko, slovensko po područijima gde se koristi ali uglavnom kao složenica npr. grčko-romansko-germansko, rimsko-germansko ili napoleonsko-germansko pravo. Drugi popularan naziv, posebno među autorima iz država opšteg prava, je civilno pravo, što se pak ne sme mešati sa drugim nazivom na granu privatnog prava, posebno u tuđoj literaturi - građansko pravo. Takođe se koristi izraz evropsko-kontinentalno pravo što se ne sme mešati sa Pravom Evropske unije.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Kontinentalno pravo svoju može naći već u samom rimskom pravu pre svega u Justinijanovom zborniku. Na kontinentalno pravo su uticale običajno pravo germanskih plemena koje su se naselila po Evropi tokom seobe naroda i kanonsko pravo. Kontinentalno pravo se konačno preoblikovalo pod uticajem prosvetiteljstva i dobilo formu koja je danas prepoznatljiva sa pisanjem Napoleonovog zakonika i Opšteg građanskog zakonika

Podgrupe[uredi | uredi izvor]

Kontinentalno pravo se može dalje deliti na:

Treba razumeti da ova raspodela sama po sebi nije striktna i da postoje države koje imaju primese i jedne i druge podgrupe kao što su Holandija ili Poljska, te ih određeni autori uvrstavaju različito. Takođe iako je pravni red određene države uvršten u određenu grupu to ne znači da ne može unutar sebe sadržati elemente druge. Na primer iako je obligaciono pravo u Srbiji sa Zakonom o obligacionim odnosima uređeno po švajcarskom modelu to ne sprečava srpsko pravo da unutar sebe sadži insitut etažne svojine, pravno rešenje iz francuske podgrupe.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Alphabetical Index of the 192 United Nations Member States and Corresponding Legal Systems, Website of the Faculty of Law of the University of Ottawa
  2. ^ „The World Factbook”. cia.gov. Arhivirano iz originala na datum 01. 12. 2017. Pristupljeno 03. 05. 2019. 
  3. ^ Washington Probate, "Estate Planning & Probate Glossary", Washington (State) Probate, s.v. "common law", [htm], 8 Dec. 2008, retrieved on 7 November 2009.
  4. ^ Charles Arnold-Baker, The Companion to British History, s.v. "English Law" (London: Loncross Denholm Press, 2008), 484.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]