Koncentracioni logor Mauthauzen-Gusen

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Koncentracioni logor Mauthauzen-Gusen
Sabirni logor
Bundesarchiv Bild 192-334, KZ Mauthausen, Garagenhofeinfahrt.jpg
Koncentracioni logor Mauthauzen-Gusen na mapi Austrije
Koncentracioni logor Mauthauzen-Gusen
Koordinate48°15′32″ SGŠ; 14°30′04″ IGD / 48.258889° SGŠ; 14.501111° IGD / 48.258889; 14.501111 Koordinate: 48°15′32″ SGŠ; 14°30′04″ IGD / 48.258889° SGŠ; 14.501111° IGD / 48.258889; 14.501111
Pod kontrolom Nacistička Nemačka

Koncentracioni kamp Mauthauzen (od leta 1940. poznat kao Koncentracioni logor Mauthauzen-Gusen) je izrastao u najveću grupu nacističkih koncentracionih logora izgrađenih oko sela Mauthauzen i Gusen u Gornjoj Austriji, oko 20 km istočno od Linca.

Mauthauzen - pogled ka glavnoj kapiji

U toku Prvog svetskog rata u Mauthauzenu je postojao logor Austro-Ugarske za internirce u koji su zatvarani svi „sumnjivi“ - u stvari lica za koje nije postojala nikakva osnovana sumnja ali su subjektivnom ocenom policijskih ili vojnih vlasti proglašeni za potencijalne „bundžije, ustanike, saradnike neprijatelja“. Najveći broj ovih interniraca kako je zvanično glasio njihov pravni status bili su Srbi i Rusini.

U početku jedini logor u Mauthauzenu se proširio i vremenom postao najveći kompleks radnih logora u delu Evrope koji je okupirala Nemačka.[1][2] Osim četiri glavna podlogora u Mauthauzenu i obližnjem Gusenu, više od 50 podkampova lociranih širom austrije i južne Nemačke je koristilo logoraše kao robovsku radnu snagu. Nekoliko podlogora podređenih kompleksu Mauthauzen je uključivalo kamenolome, fabrike municije, rudnike, fabrike oružja i fabrike za sklapanje borbenih aviona Me 262.[3]

Žrtve[uredi | uredi izvor]

Januara 1945. u logorima, kojima je upravljano iz centrale u Mauthauzenu, bilo je oko 85.000 logoraša.[4] Broj nastradalih nije poznat ali većina izvora navodi brojke između 122.766 i 320.000 za ceo kompleks. Ovi logori su formirali jedan od prvih masivnih kompleksa koncentracionih logora u Nacističkoj Nemačkoj, a bili su poslednji koje su oslobodili zapadni saveznici i Sovjetski Savez. Dva glavna logora, Mauthauzen i Gusen I, su takođe bili dva jedina logora u celoj Evropi koji su imali oznaku logora III razreda, što je značilo da su bili namenjeni da budu najsuroviji logori za nepopravljive političke neprijatelje Rajha.[1] Za razliku od mnogih drugih koncentracionih logora, namenjenih za sve kategorije zatvorenika, Mauthauzen je uglavnom korišćen da se prisilnim radom uništi inteligencija (obrazovani ljudi iz viših društvenih klasa) iz zemalja koje je Nemačka osvojila tokom Drugog svetskog rata.[5] U ovom logoru je za vrijeme Drugog svjetskog rata ubijeno 7.000 Srba.

Groblje[uredi | uredi izvor]

Na ovom mjestu se za vrijeme Prvog svetskog rata nalazio austrougarski zarobljenički logor u kome je umrlo 8.256 Srba. Svih 8.256 Srba sahranjeno je na groblju koje se nalazi u sastavu logora.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 (jezik: poljski) Dobosiewicz, Stanisław (2000). Mauthausen-Gusen; w obronie życia i ludzkiej godności. Warsaw: Bellona. str. 191—202. ISBN 978-83-11-09048-4. 
  2. ^ (jezik: engleski) Bischof, Günter (1996). Austrian Historical Memory and National Identity. Anton Pelinka. Transaction Publishers. str. 185—190. ISBN 978-1-56000-902-3&id=75l45XlpXTsC&pg=PA185&lpg=PA185&dq=Mauthausen&sig=bkPrYRhv5wuk1RG9fcmO-p6kYnU Proverite vrednost parametra |isbn=: invalid character (pomoć). 
  3. ^ (jezik: engleski) Haunschmied, Rudolf A. (2008). St. Georgen-Gusen-Mauthausen - Concentration Camp Mauthausen Reconsidered. Jan-Ruth Mills, Siegi Witzany-Durda. Norderstedt: Books on Demand. ISBN 978-3-8334-7610-5. 
  4. ^ (jezik: poljski) Dobosiewicz, Stanisław (1977). Mauthausen/Gusen; obóz zagłady (Mauthauzen/Gusen; logor propasti). Warsaw: Ministry of National Defence Press. str. 449. ISBN 978-83-11-06368-6. 
  5. ^ (jezik: poljski) Gębik, Władysław (1972). Z diabłami na ty (Na ti sa đavolima). Gdańsk: Wydawnictwo Morskie. str. 332. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]