Логор на острву Паг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Логор на острву Паг
Сабирни логор
Логор на острву Паг на мапи NDH
Логор на острву Паг
Координате 44°30′23″ СГШ; 15°00′36″ ИГД / 44.5064° СГШ; 15.0101° ИГД / 44.5064; 15.0101 Координате: 44°30′23″ СГШ; 15°00′36″ ИГД / 44.5064° СГШ; 15.0101° ИГД / 44.5064; 15.0101
Место Острво Паг, НДХ (касније Италија која је расформирала усташки логор)
Под контролом  Независна Држава Хрватска
Постојао 1941

Логор на острву Паг је један од првих и најзлогласнијих усташких логора и састојао се из два дела: логора Слано и логора Метајна. Формиран је 25. јуна 1941, а распуштен августа исте године кад је Паг предат Италијанима. Прве жртве били су Јевреји из Загреба, а потом су довођени Срби и Јевреји из разних крајева. Усташе су их убијале клањем или бацањем у јаму у пределу Фурнаже. Као један од првих усташких логора, логор на Пагу био је у правом смислу речи кољачка школа у којој су професори били монструозни зликовци.

За непуна три месеца постојања (25. јун 1941 — крај августа 1941) кроз логор Слана је прошло око 16.000 затвореника. Највећи број је побијен (само у Јадовно на погубљење послано је 3.000 Срба), а мањи део упућен у Јасеновац.

Логор Метајни на Пагу је био искључиво за жене и децу, и неутврђен је тачан број жртава.

На острво Паг, у логоре смрти логораши су допремани у великом броју из сабирног логора у Госпићу преко Карлобага, кроз такозвана Велебитска врата.

На прилазу плажи Суха је 7. септембра 1975. године подигнуто спомен-обележје. Током рата у Хрватској спомен-плоча је уништена. Спомен-плоча је обновљена 26. јуна 2010. године, али је после само три дана уништена.[1]

Координација јеврејских општина, удружење „Јадовно 1941“, Савез антифашистичких бораца и Српско народно вијеће, поставили су нову спомен-плочу жртвама Слане и Метајне (деловима комплекса усташког концентационог комплекса Јадовно) 29. јуна 2013. међутим, у ноћи између 18. и 19. јула 2013., плоча је уништена по трећи пут.[2][3]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • ^ „Павелић“, Шиме Бален, pp. 78–80