Pređi na sadržaj

Kosta Angeli Radovani

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kosta Angeli Radovani
Lični podaci
Datum rođenja(1916-10-06)6. oktobar 1916.
Mesto rođenjaLondon, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti27. februar 2002.(2002-02-27) (85 god.)
Mesto smrtiZagreb, Hrvatska

Kosta Angeli Radovani (London, 6. oktobar 1916Zagreb, 27. februar 2002) bio je jugoslovenski i hrvatski vajar i akademik HAZU.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rođen je 1916. godine u Londonu, a osnovnu školu i gimnaziju završio je u Zagrebu. Nakon toga je studirao u Milanu od 1934. do 1938. godine. Tokom Drugog svetskog rata polazio je specijalku za vajarstvo i grafiku kod Frana Kršinića i Tomislava Krizmana na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu.

Nakon rata, bio je jedan od osnivača Akademije primenjenih umetnosti u Zagrebu 1950. godine. Tu je vodio katedru vajarstva, sve do zatvaranja Akademije 1955. godine.

Izlagao je u okviru Jugoslovenskog paviljona na Svetskoj izložbi u Briselu 1958. godine.[1]

Od 1978. do odlaska u penziju 1987. godine, radio je kao profesor na vajarskom odelu na Fakultetu likovnih umetnosti u Sarajevu. Bio je gostujući profesor na Međunaraodnoj letnjoj akadmeiji u Salcburgu 1987, 1988. i 1991. godine.

Imao je 59 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, te više od 600 grupnih izložbi. Godine 1950. izlagao je na Venecijanskom Bijenalu, zajedno uz Vojina Bakića, Vanju Radauša i Zorana Musića.

Odlikovan je nagradom „Vladimir Nazor“ za 1973. i Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima 1974. godine, Životnom nagradom „Vladimir Nazor“ 1987. i Redom Danice hrvatske s likom Marka Marulića 1998. godine.

Stvaralaštvo

[uredi | uredi izvor]
Spomen obeležje poginulima u Zagrebu 1941-1945, Dotršćina.

U svojem radu Angeli se uglavnom povetio ljudskom telu, tako da je veći deo njegovog opusa posvećen aktovima i portretima. Autor je preko 30 velikih javnih skulptura, a posebno mesto u njegovom opusu zauzimaju „Dunje“, odnosno 20-ak aktova punih oblina. Takođe je i autor malih skulptura i medaljona, čiji se opus sastoji od 400 medaljona i preko 800 malih skulptura.

Neka njegova spomenička ostvarenja su:

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Jugoslovenski paviljon na Svetskoj izložbi u Briselu”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (na jeziku: srpski). 1958-04-17. Pristupljeno 2024-01-26. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]