Pređi na sadržaj

Ласте

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Ластавица)
„Lasta” preusmerava ovde. Takođe pogledajte i Lasta (višeznačna odrednica).

Laste
Seoska lasta
(Hirundo rustica)
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Animalia
Tip:
Chordata
Klasa:
Aves
Red:
Passeriformes
Podred:
Passeri
Porodica:
Hirundinidae

Potporodice

Laste ili lastavice (lat. Hirundinidae) su porodica ptica koja pripada redu vrapčarki (lat. Passeriformes). Deo su podreda pravih ptica pevačica (lat. Passeri). Ova porodica se sastoji od dvije potporodice: Pseudochelidoninae i Hirundininae.

Lastavice su kosmopolitska grupa ptica i nastanjuju sve kontinente osim Antarktike. Smatra se da potiču iz Afrike, jer tamo živi najviše vrsta. Takođe se pojavljuju na mnogim ostrvima. Karakteristika ovih ptica je njihova prilagođenost lovu za hranom u letu: insekte hvataju u vazduhu. Tijelo im je vitko, a krila uska. Kljun je kratak, a grkljan mogu široko otvoriti. Porodica obuhvata oko 90 vrsta.[1]

Lastavice su selice. Oblik repa im je vrlo specifičan i po njemu su dobili ime razni predmeti, pa i leptir lastin rep. Nekoliko vrsta je postalo ranjivo zbog ljudskih aktivnosti na njihovim područjima, ali su mnoge druge imale koristi od promjene okoline i sada žive i blizu ljudi.

Izgled i ponašanje[uredi | uredi izvor]

Sve lastavice imaju sličan oblik tijela, ali se on razlikuje od onog drugih vrapčarki. Prilagodile su se lovljenju insekata u letu razvivši vitko tijelo sa dugim šiljatim krilima, što omogućava lako manevrisanje i izdržljivost, kao i česte periode jedrenja. Takav oblik tijela im omogućava vrlo efikasan let, sa 49-72% manjom potrošnjom energije od vrapčarki iste veličine.[2] Obično lete brzinom od 30-40 km na sat, ali mogu dostići brzinu i od 50-65 km na sat.

Kao i nesrodne čiope i legnjevi, koji love na sličan način, imaju kratke kljunove, ali snažnu vilicu i širok grkljan. Tijelo je dugo 10-24 cm, a težina im je 10-60 grama. Na krilima imaju devet primarnih letnih pera. Rep se sastoji od 12 pera i može biti račvast ili četvrtast.[3] Dug rep povećava mogućnost manevrisanja,[4][5] a dužina mu se može razlikovati među polovima.[5] Ženke seoske laste biraju mužjake sa dužim repom.[6]

Noge su kratke, a stopala više prilagođena stajanju nego hodanju, jer su prednji prsti delimično spojeni pri bazi. Nožni mišići ptica roda Pseudochelidon su snažnije, ali robusnije od onih ostalih lastavica.[3]

Najčešća boja perja je tamnoplava ili tamnozelena odozgo i bijela ili prugasta odozdo, često sa crvenim šarama. Vrste koje kopaju ili žive na suvim ili planinskim područjima često su smeđe boje. Postoji mali ili nikakav polni dimorfizam. Monogamne su. Polažu oko 5 jaja u umjerenim predjelima, a dva ili tri u tropima. Bijele su boje, kod nekih bregunica sa pjegama. Ptići se izležu goli i zatvorenih očiju.

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Lastavice nastanjuju sve kontinente osim Antarktika. Jedna se vrsta pojavljuje na tihookeanskim ostrvima,[7] a druga na Mauricijusu u Indijskom okeanu.[8] Mnoge imaju nevjerovatnu rasprostranjenost poput seoske laste, koja se razmnožava na većini sjeverne hemisfere i zimuje na većini južne.

Prilagodile su se mnogim staništima. Često se viđaju oko vode, ali se mogu naći i na aprilacima, savanama, močvarama, mangrovim šumama i šikarama, od nivoa mora do alpskih područja. Mnoge žive na farmama, pa čak i u gradovima. Vrste koje nastanjuju umjerene regije migriraju u toku zime kada populacije insekata značajno opadnu. Tropske vrste uglavnom ne migriraju, ali ima nekih koje prave kraće selidbe. Aristotel je smatrao da laste, rode pa čak i lunje hiberniraju tokom zime.

Rodovi[uredi | uredi izvor]

Potporodica Pseudochelidoninae:

Potporodica Hirundininae:

Vrste[uredi | uredi izvor]

Podvrste[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Swallow”. Encyclopaedia Britannica. 
  2. ^ Hails, C.J (1979). „A comparison of flight energetics in hirundines and other birds”. Comparative Biochemistry and Physiology Part A: Physiology. 63 (4): 581—585. doi:10.1016/0300-9629(79)90199-3. 
  3. ^ a b Turner 2004, str. 602–638
  4. ^ Norberg, R. Ake (1994). „Swallow Tail Streamer is a Mechanical Device for Self Deflection of Tail Leading Edge, Enhancing Aerodynamic Efficiency and Flight Manoeuvrability”. Proc. R. Soc. Lond. B. 257 (1350): 227—233. doi:10.1098/rspb.1994.0119. 
  5. ^ a b Buchanan, Katherine L.; Evans, Matthew R. (2000). „The effect of tail streamer length on aerodynamic performance in the barn swallow”. Behavioral Ecology. 11 (2): 228—238. doi:10.1093/beheco/11.2.228. 
  6. ^ Møller, Anders pape (1992). „Sexual selection in the monogamous barn swallow (Hirundo rustica). II. Mechanisms of sexual selection”. Journal of Evolutionary Biology. 5 (4): 603—624. doi:10.1046/j.1420-9101.1992.5040603.x. 
  7. ^ Pratt, Bruner & Berrett 1987, str. 229
  8. ^ Sinclair & Olivier 2005, str. 118.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Sinclair, Ian; Olivier, Langrand (2005). Birds of the Indian Ocean Islands. Struik. str. 118. ISBN 978-1-86872-956-2. 
  • Pratt, H.; Bruner, P; Berrett, D. (1987). The Birds of Hawaii and the Tropical Pacific. Princeton: Princeton University Press. str. 229. ISBN 978-0-691-08402-2. 
  • Turner, Angela (2004). „Family Hirundinidae (Swallows and Martins)”. Ur.: Hoyo, Josep del; Elliott, Andrew; Christie, David A. Handbook of the Birds of the World. Volume 9. Lynx Edicions. str. 602—638. ISBN 978-84-87334-69-6. 
  • Winkler, D W.; Sheldon, F H. (15. 06. 1993). „Evolution of nest construction in swallows (Hirundinidae): a molecular phylogenetic perspective”. PNAS. 90 (12): 5705—5707. doi:10.1073/pnas.90.12.5705. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Laste na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Laste.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ласте&oldid=27558758”