Lajmska bolest

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lajmska bolest
SinonimiLyme borreliosis
Adult deer tick.jpg
Krpelj je najčešći uzročnik Lajmske bolesti
SpecijalnostiInfektivna bolest
SimptomiEkspandirajuće područje crvenila na mestu ugriza krpelja, groznica, glavobolja, umor[1]
KomplikacijeParaliza facijalnog nerva, artritis, meningitis[1]
Vreme pojaveSlabost nakon ugriza[1]
UzrociBorrelia koju prenose krelji[2]
Dijagnostički metodNa osnovu simptoma, izloženosti krpeljima, testova krvi[3]
PrevencijaSprečavanje ugriza krpelja (pokrivanje udova odećom, DEET), doksiciklin[2]
Lekovidoksiciklin, amoksicilin, ceftriakson, kefuroksim[2]
Frekvencija365,000 godišnje[2][4]
Rasprostranjenost bolesti

Lajmska bolest ili lajmska borelioza je multisistemsko oboljenje subakutnog i hroničnog toka, koje izaziva bakterija Borrelia burgdorferi.[2] Ona zahvata prvenstveno kožu, a zatim srce, zglobove i centralni nervni sistem.[5] Najčešći znak infekcije je rastući crveni osip, poznat kao eritema migrans, koji se pojavljuje na mestu uboda krpelja oko nedelju dana nakon što se dogodio.[1] Osip obično ne svrbi, niti je bolan.[1] Otprilike 70–80% zaraženih ljudi razvije osip.[1] Ostali rani simptomi mogu da uključuju groznicu, glavobolju i umor.[1] Ako se ne leče, simptomi mogu, između ostalog, da uključuju gubitak sposobnosti pomeranja jedne ili obe strane lica, bolove u zglobovima, jake glavobolje sa ukočenošću vrata ili lupanjem srca.[1] Mesecima do godinama kasnije, mogu se javiti ponovljene epizode bolova i otoka u zglobovima.[1] Povremeno se kod ljudi pojave probadajući bolovi ili trnci u rukama i nogama.[1] Uprkos odgovarajućem lečenju, oko 10 do 20% ljudi najmanje šest meseci razvija bolove u zglobovima, probleme sa pamćenjem i umor.[1][6]

Lajmska bolest prenosi se na ljude ubodima zaraženih krpelja roda Ixodes.[7] U Sjedinjenim Državama zabrinjavajući krpelji su obično tipa Ixodes scapularis i moraju biti vezani najmanje 36 sati pre nego što se bakterija proširi.[8][9] U Evropi krpelji tipa Ixodes ricinus mogu brže širiti bakteriju.[9][10] U Severnoj Americi bakterije Borrelia burgdorferi i Borrelia mayonii uzrokuju lajmsku bolest.[2][11] U Evropi i Aziji, Borrelia afzelii i Borrelia garinii su takođe uzročnici bolesti.[2] Smatra se da bolest nije prenosiva između ljudi, drugih životinja, ili putem hrane.[8] Dijagnoza se zasniva na kombinaciji simptoma, istoriji izloženosti krpeljima i eventualnom ispitivanju specifičnih antitela u krvi.[3][12] Testovi krvi su često negativni u ranim fazama bolesti.[2] Testiranje pojedinačnih krpelja obično nije korisno.[13]

Prevencija uključuje napore da se spreče ujedi krpelja, na primer nošenje odeće koja pokriva ruke i noge i korišćenje sredstava za odbijanje insekata zasnovanih na DEET-u.[2] Korišćenje pesticida za smanjenje broja krpelja takođe može biti efikasno.[2] Krpelji se mogu ukloniti pincetom.[14] Ako je uklonjeni krpelj bio pun krvi, jedna doza doksiciklina može se koristiti za sprečavanje razvoja infekcije, ali se obično ne preporučuje, jer je razvoj infekcije redak.[2] Ako se infekcija razvije, efikasni su brojni antibiotici, uključujući doksiciklin, amoksicilin i ceftriakson.[2] Standardni tretman obično traje dve ili tri nedelje.[2] Neki ljudi razviju temperaturu i bolove u mišićima i zglobovima tokom lečenja, koji mogu trajati jedan ili dva dana.[2] Kod onih koji razviju trajne simptome, nije utvrđeno da je dugoročna antibiotska terapija korisna.[2][15]

Lajmska bolest je najčešća bolest koju šire krpelji na severnoj hemisferi.[16] Procenjuje se da pogađa 300.000 ljudi godišnje u Sjedinjenim Državama i 65.000 ljudi godišnje u Evropi.[2][4] Infekcije su najčešće u proleće i rano leto.[2] Lajmska bolest prvi put je dijagnozirana kao zasebno stanje 1975. godine u mestu Old Lajm, Konektikat.[17] Prvobitno je poistovećivana sa maloletničkim reumatoidnim artritisom.[17] Odgovorna bakterija je prvi put opisana 1981. godine u radu Vilija Burgdorfera.[18] Hronični simptomi nakon lečenja dobro su opisani i poznati su kao „post-tretmanski sindrom lajmske bolesti“ (PTLDS).[15] PTLDS se razlikuje od hronične lajmske bolesti, termin koji naučna zajednica više ne podržava, a različite grupe ga koriste na različite načine.[15][19] Neki pružaoci zdravstvenih usluga tvrde da je PTLDS uzrokovan istrajnom infekcijom, ali se ne smatra se da je to tačno, jer se nakon standardnog lečenja ne mogu naći dokazi o istrajnoj infekciji.[20] Vakcina protiv lajmske bolesti prodavana je u Sjedinjenim Državama između 1998. i 2002. godine, ali je povučena sa tržišta zbog slabe prodaje.[2][21][22] U toku su istraživanja za razvoj novih vakcina.[2]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Lajmska bolest je otkrivena 1975. godine u gradu Lajm (Konektikat, SAD) povodom epidemične pojave juvinalnog artritisa, a 1981. Burgdorfer je iz krpelja izolovao spiralno uvijen, pokretan mikroorganizam koji pripada rodu Borrelia, odnosno porodici Spirohetacea.[23]

U Srbiji je prvi slučaj Lajmske bolesti zabeležen 1987.

Prema podacima Savetovališta za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje, koje je otvoreno 1987. godine, do kraja 2017. godine od ove bolesti obolelo je skoro 6.400 stanovnika Beograda. Karakteristično crvenilo na mestu uboda krpelja (Erythema migrans) imalo je oko 78% obolelih. Bolest se završila u prvom stadijumu u 68,8%, a razvoj drugog i trećeg stadijuma je utvrđen u 20,1% i 4,3% obolelih. Asimptomatsku infekciju imalo je 6,8% osoba. Među obolelima drugog i trećeg stadijuma podjednako su učestala oštećenja zglobova i nervnog sistema, a najmanje srca.[24]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Rezervoari ove bakterije su krpelji, glodari, jeleni i dr. Vektori infekcije su tvrdi krpelji koji prenose bolest na čoveka i domaće životinje, a ona se javlja obično sezonski (od ranog proleća do kasne jeseni) i to uglavnom kod osoba koje često borave u prirodi.[25]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Lajmska bolest se klinički manifestuje pojavom lokalnog otoka i crvenila (lat. erythema migrans) na mestu uboda i to 3-32 dana nakon incidenta. Lokalno crvenilo je toplo i uglavnom nije bolno. Kod 50% pacijenata identične promene se mogu javiti na drugim delovima tela, a kod 15% pacijenata kožne promene mogu da izostanu. Pored promena na koži mogu da se jave temperatura, jeza, malaksalost, glavobolja, regionalno uvećanje limfnih žlezda itd. Ukoliko se bolest ne prepozna i ne leči na vreme, nakon nekoliko nedelja razvija se drugi stadijum sa neurološkim simptomima, pojavom bolova u zglobovima i kardiološkim simptomima, a ukoliko se i u ovoj fazi bolest ne tretira nakon više meseci ili godina ona ulazi u treću fazu sa teškim neurološkim ispadima, promenama na zglobovima i koži.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i podataka o ujedu krpelja, a potvrđuje se testom indirektne imunofluorescencije ili primenom ELISA tehnika kojim se otkrivaju IgM antitela u serumu, likvoru i sinovijalnoj tečnosti zglobova. Nakon 1-3 meseca javljaju se IgG antitela koja se dugo održavaju. Izolacija uzročnika se ne praktikuje. Kao konfirmacioni test može se koristiti i Western blot.

Kriterijumi za postavljanje dijagnoze.[26]
Postupak Aktivnosti
Praćenje zdravstvenog stanja osoba koje su imale ubod krpelja

Sprovodi se u trajanju 3 meseca.

Kontrolne preglede obavlja jednom mesečno - ordinirajući lekar ili lekar Savetovališta za lajmsku bolest

Prepoznavanje i otkrivanje prvih simptoma i znakova lajmske bolesti

Zahteva obavezno javljanje ordinirajućem lekaru ili lekaru u Savetovalištu za lajmsku bolest.

Otkrivanje nejasnih simptoma i znakova posle uboda krpelja

Pojava karakterističnog crvenila kože na mestu uboda krpelja - erythema migrans.

Pojava opštih simptoma i znakova infekcije (povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u zglobovima i mišićima, uvećane lokalne limfne žlezde).

Izuzetno je važno početi sa lečenjem što pre primenom pravilne terapije pod kontrolom ordinirajućeg lekara, dermatologa ili infektologa.

Kriterijumi za postavljanje dijagnoze

Podatak o ubodu krpelja i/ili boravak u prirodi na području gde ima krpelja zaraženih uzročnikom lajmske bolesti

Simptomi i znaci lajmske bolesti

Rezultati seroloških ispitivanja (pomoćna dijagnostička metoda).

Terapija[uredi | uredi izvor]

Terapija ove bolesti zavisi od njenog kliničkog stadijuma. Obično se koriste: penicilin, tetraciklini i hloramfenikol, a kod neuspešne antibiotske terapije u trećoj fazi preporučuju se i kortikosteroidi.

Postupak mehaničkog uklanjanja krpelja.[27]
Postupak Aktivnosti
Sprečavanje infekcije

Krpelja treba izvaditi iz kože što pre, u toku prvih 24 časa od uboda, kako bi se smanjila verovatnoća prenosa infekcije.

Skidanje treba obaviti stručno, u zdravstvenoj ustanovi, isključivo mehanički, čistom pincetom koja je prethodno dezinfikovana alkoholom.

Pre odstranjivanja krpelja

Ne stavljati nikakva hemijska sredstva – eter, alkohol, benzin, aceton, lak za nokte i dr. Ova sredstva izazivaju povraćanje crevnog sadržaja krpelja u kojem se mogu naći uzročnici lajmske bolesti

Uklanjanje krpelja sa kože

Uklanjanje treba vršiti u zdravstvenoj ustanovi (ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti i dr.).

Krpelj se hvata pincetom ili još bolje peanom što bliže koži, bez gnječenja ili kidanja njegovog tela.

Pinceta se potom malo povuče na gore, koliko je dovoljno da se krpelj odigne od kože, a zatim polako izvlači iz kože okretanjem pincete suprotno od kazaljke na satu.

Potom ubodno mesto na koži treba dezinfikovati.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j „Signs and Symptoms of Lyme Disease”. cdc.gov. 11. 1. 2013. Arhivirano iz originala na datum 16. 1. 2013. Pristupljeno 2. 3. 2015. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p Shapiro ED (maj 2014). „Clinical practice. Lyme disease” (PDF). The New England Journal of Medicine. 370 (18): 1724—1731. PMC 4487875Slobodan pristup. PMID 24785207. doi:10.1056/NEJMcp1314325. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 21. 8. 2016. Pristupljeno 5. 7. 2016. 
  3. ^ a b „Lyme Disease Diagnosis and Testing”. cdc.gov. 10. 1. 2013. Arhivirano iz originala na datum 2. 3. 2015. Pristupljeno 2. 3. 2015. 
  4. ^ a b Berger, Stephen (2014). Lyme disease: Global Status 2014 Edition. GIDEON Informatics Inc. str. 7. ISBN 9781498803434. Arhivirano iz originala na datum 8. 9. 2017. 
  5. ^ Aucott JN (June 2015). "Posttreatment Lyme disease syndrome". Infectious Disease Clinics of North America. 29 (2): 309–323.
  6. ^ Aucott JN (jun 2015). „Posttreatment Lyme disease syndrome”. Infectious Disease Clinics of North America. 29 (2): 309—323. PMID 25999226. doi:10.1016/j.idc.2015.02.012. 
  7. ^ Johnson RC (1996). „Borrelia”. Ur.: Baron S, et al. Baron's Medical Microbiology (4th izd.). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 978-0-9631172-1-2. PMID 21413339. Arhivirano iz originala na datum 7. 2. 2009. 
  8. ^ a b „Lyme disease transmission”. cdc.gov. 11. 1. 2013. Arhivirano iz originala na datum 3. 3. 2015. Pristupljeno 2. 3. 2015. 
  9. ^ a b Steere, AC; Strle, F; Wormser, GP; Hu, LT; Branda, JA; Hovius, JW; Li, X; Mead, PS (15. 12. 2016). „Lyme borreliosis.”. Nature Reviews. Disease Primers. 2: 16090. PMC 5539539Slobodan pristup. PMID 27976670. doi:10.1038/nrdp.2016.90. 
  10. ^ „Lyme borreliosis” (PDF). ECDC. Arhivirano (PDF) iz originala na datum 29. 9. 2018. Pristupljeno 29. 9. 2018. 
  11. ^ Pritt BS, Mead PS, Johnson DK, Neitzel DF, Respicio-Kingry LB, Davis JP, Schiffman E, Sloan LM, Schriefer ME, Replogle AJ, Paskewitz SM, Ray JA, Bjork J, Steward CR, Deedon A, Lee X, Kingry LC, Miller TK, Feist MA, Theel ES, Patel R, Irish CL, Petersen JM (maj 2016). „Identification of a novel pathogenic Borrelia species causing Lyme borreliosis with unusually high spirochaetaemia: a descriptive study”. The Lancet. Infectious Diseases. 16 (5): 556—564. PMC 4975683Slobodan pristup. PMID 26856777. doi:10.1016/S1473-3099(15)00464-8. 
  12. ^ „Two-step Laboratory Testing Process”. cdc.gov. 15. 11. 2011. Arhivirano iz originala na datum 12. 3. 2015. Pristupljeno 2. 3. 2015. 
  13. ^ „Testing of Ticks”. cdc.gov. 4. 6. 2013. Arhivirano iz originala na datum 19. 2. 2015. Pristupljeno 2. 3. 2015. »Although some commercial groups offer testing, in general this is not recommended« 
  14. ^ „Tick Removal”. cdc.gov. 23. 6. 2014. Arhivirano iz originala na datum 10. 3. 2015. Pristupljeno 2. 3. 2015. 
  15. ^ a b v „Post-Treatment Lyme Disease Syndrome”. cdc.gov. 1. 12. 2017. Arhivirano iz originala na datum 27. 2. 2015. Pristupljeno 20. 6. 2018. 
  16. ^ Regional Disease Vector Ecology Profile: Central Europe. DIANE Publishing. april 2001. str. 136. ISBN 9781428911437. Arhivirano iz originala na datum 8. 9. 2017. 
  17. ^ a b Williams, Carolyn (2007). Infectious disease epidemiology : theory and practice (2nd izd.). Sudbury, Mass.: Jones and Bartlett Publishers. str. 447. ISBN 9780763728793. Arhivirano iz originala na datum 8. 9. 2017. 
  18. ^ „Willy Burgdorfer – obituary”. Daily Telegraph. 1. 12. 2014. Arhivirano iz originala na datum 1. 12. 2014. Pristupljeno 1. 12. 2014. 
  19. ^ Baker, PJ (novembar 2010). „Chronic Lyme disease: in defense of the scientific enterprise.”. FASEB Journal. 24 (11): 4175—7. PMID 20631327. S2CID 36141950. doi:10.1096/fj.10-167247. 
  20. ^ Lantos PM (jun 2015). „Chronic Lyme disease”. Infectious Disease Clinics of North America. 29 (2): 325—40. PMC 4477530Slobodan pristup. PMID 25999227. doi:10.1016/j.idc.2015.02.006. 
  21. ^ „When a vaccine is safe”. Nature. 439 (7076): 509. februar 2006. Bibcode:2006Natur.439Q.509.. PMID 16452935. doi:10.1038/439509aSlobodan pristup. 
  22. ^ Aronowitz, Robert A (jun 2016). „The Rise and Fall of the Lyme Disease Vaccines: A Cautionary Tale for Risk Interventions in American Medicine and Public Health”. The Milbank Quarterly. 90 (2): 250—277. ISSN 0887-378X. PMC 3460208Slobodan pristup. PMID 22709388. doi:10.1111/j.1468-0009.2012.00663.x. 
  23. ^ Middelveen, MJ, Bandoski, C, Burke J, Sapi E, Mayne PJ, Stricker RB, 2104, ‘Isolation and Detection of Borrelia burgdorferi from Human Vaginal and Seminal Secretions’, Presented at the Western Regional Meeting of the American Federation for Medical Research, Carmel, CA, January 25, 2014.
  24. ^ „Lajmska bolest”. Savetovalište za lajmsku bolest, Beograd. Pristupljeno 18. 1. 2021. 
  25. ^ Steere, A.C. (2001). "Lyme disease". N. Engl. J. Med. 345 (2): 115–25.
  26. ^ „Ubod krpelja - važne napomene”. Savetovalište za lajmsku bolest, Beograd. Pristupljeno 18. 1. 2021. 
  27. ^ „Lajmska bolest” (PDF). Pristupljeno 18. 1. 2021. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).