Leukemija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Leukemija
Acute leukemia-ALL.jpg
Razmaz koštane srži bolesnika sa prethodnikom B-ćelija akutne limfocitne leukemije
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost Onkologija
Hematologija
ICD-10 C91-C95
ICD-9-CM 208.9
ICD-O 9800-9940
DiseasesDB 7431
MeSH D007938

Leukemija (grč. λευκος, „леукос-бело“ ; αιμα, „аимо-крв“), je malignitet ćelija krvi i koštane srži, koji nastaje usled nekontrolisanog razmnožavanja ćelija krvi i njihovih prethodnika u koštanoj srži. Ova bolest nastaje najčešće iz belih krvnih zrnaca (leukocita) i njihovih prethodnika, ali može nastati iz ostalih ćelija krvi. U krvi i koštanoj srži obolelih od leukemije može se najčešće naći mnoštvo nezrelih leukocita (blasti).

Podela[uredi]

  • Leukemije se dele na akutne (do 20% blasti u aspiratu kostne srži) i hronične (preko 20%)
  • Na osnovu broja leukocita u krvi na: leukemične, subleukemične i aleukemične.

Kod leukemičnih je obično broj izmenjenih belih krvnih zrnaca masivno povećan u krvi. Subleukemične leukemije se karakterišu normalnim ili blago povećanim brojem leukocita u krvi, dok se kod aleukemičnih ne mogu naći tumorske ćelije u krvi, ali ih zato ima u koštanoj srži.

Simptomi[uredi]

Usled razmnožavanja tumorskih ćelija u koštanoj srži, one potiskuju zdrave ćelije iz kojih nastaju ostale krvne ćelije. Usled toga dolazi do:

  • anemije, čiji su simptomi obično slabost, zamaranje, bleda boja kože, srčane tegobe...
  • čestih infekcija, jer je broj zdravih leukocita smanjen pa su infekcije praćene povišenom temperaturom česte.

Usled infiltracije zdravih organa malignim ćelijama javljaju se i simptomi poput uvećanja slezine, limfnih žlezda i jetre. Mogu se javiti još i bolovi u kostima, otok i krvarenje desni usled nagomilavanja tumorskih ćelija, promene na koži, glavobolje i pareze kranijalnih živaca zbog nagomilavanja tumorskih ćelija u likvoru (lat. Meningeosis leucaemica). Ovi simptomi su različito izraženi kod različitih tipova leukemija.

Najbitniji tipovi[uredi]

Akutne leukemije[uredi]

Akutne leukemije se karakterišu naglim početkom i brzim razvojem bolesti. Od simptoma se najzastupljeniji znaci insuficijencije koštane srži (anemija, trombocitopenija, infekcije). Postoje dve vrste akutnih leukemija:

Čini oko 80% leukemija odraslih. Nastaje iz mijeloidne loze krvnih ćelija, najčešće iz granulocitne. Učestalost je oko 3/100.000 stanovnika godišnje. Pretežno su staruje osobe obolele.

Ova forma se najčešće sreće kod dece, oko 80%. Učestalost je oko 1/100.000 stanovnika godišnje. Nastaje iz B-limfocita i T-limfocita.

Hronične leukemije[uredi]

Razvija polako u toku godina i decenija, teče progresivno. Simptomi su u početku blagi i obično u vidu povećanja slezine, limfnih čvorova... Najčešće se sreće kod starijih ljudi. Takođe postoje dva oblika.

Ubraja se u mijeloproliferativne poremećaje. Učestalost je oko 1/100.000 stanovnika godišnje.

Ubraja se u non-Hodžginove limfome (engl. Non-Hodgin lymphoma). Učestalost je oko 2-3/100.000 stanovnika godišnje. Potiče najčešće od zrelih B-limfocita.

Uzrok[uredi]

Uzrok leukemija je u većini slučajeva nepoznat. U nastanku ove bolesti učestvuju genetički faktori i faktori spoljašnje sredine.

Genetički faktori[uredi]

Pacijenti sa Daunovim sindromom (trizomija 21. hromozoma) imaju znatno veći rizik da obole od akutne limfatične leukemije od zdravih ljudi. Takođe u skorije vreme je otkriven čitav niz hromozomskih aberacija koje su povezane sa pojavom leukemija.

Faktori spoljašnje sredine[uredi]

Vidi još[uredi]

Galerija[uredi]

Patohistološki nalaza kod nekih oblika leukemije

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]


Literatura[uredi]

Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).