Pređi na sadržaj

Leukemija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Leukemija
SinonimiLeukaemia
Razmaz koštane srži bolesnika sa prethodnikom B-ćelija akutne limfocitne leukemije
SpecijalnostiOnkologija
Hematologija
SimptomiKrvarenje, pojava modrica, osećaj umora, groznica, povećan rizik od infekcija[1]
Vreme pojaveSvi uzrasti[2]
UzrociNasledini i faktori okoline[3]
Faktori rizikaPušenje, porodična istorija, jonizujuća radijacija, neke hemikalije, ranija hemoterapija, Daunov sindrom.[2][3]
Dijagnostički metodTestovi krvi, ispitivanje koštane srži[1]
LečenjeHemoterapija, radioterapija, ciljana terapija, transplant koštane srži, podržavajuća nega[2]
PrognozaPetogodišnja stopa preživljavanja 57% (SAD)[4]
Frekvencija2,3 miliona (2015)[5]
Smrtnost353.500 (2015)[6]

Leukemija (grč. λευκος, „леукос-бело“ ; αιμα, „аимо-крв“) malignitet je ćelija krvi i koštane srži, koji nastaje usled nekontrolisanog razmnožavanja ćelija krvi i njihovih prethodnika u koštanoj srži.[7] Ova bolest nastaje najčešće iz belih krvnih zrnaca (leukocita) i njihovih prethodnika, ali može nastati iz ostalih ćelija krvi. U krvi i koštanoj srži obolelih od leukemije može se najčešće naći mnoštvo nezrelih leukocita (blasti). Ta bela krvna zrnca koja nisu potpuno razvijena se nazivaju prekurzornim ili leukemijskim ćelijama.[1] Simptomi mogu da obuhvataju krvarenje i probleme pojave modrica, osećaj umora, groznica, i povećan rizik od razvoja infekcija.[1] Ovi simptomi se javljaju usled nedostatka normalnih krvnih ćelija.[1] Dijagnoza se tipično uspostavlja pomoću testova krvi ili biopsije koštane srži.[1]

Precizni uzrok leukemije nije poznat.[3] Smatra se da se bolest javlja usled kombinacije genetičkih i okolinskih (nenaslednih) faktora.[3] Faktori rizika su pušenje duvana, jonizujuća radijacija, pojedine hemikalije (kao što je benzen), ranija hemoterapija, i Daunov sindrom.[3][2] Osobe sa porodičnom istorijom leukemije su isto tako izložene velikom reziku.[2] Postoje četiri glavna tipa leukemije: akutna limfocitna leukemija (ALL), akutna mijelocitna leukemija (AML), hronična limfatična leukemija (CLL) i hronična mijeloidna leukemija (CML) — kao i niz manje uobičajenih tipova.[2][8] Leukemija i limfomi pripadaju široj grupi tumora koji utiču na krv, koštanu moždinu, i limfni sistem, koja je poznata kao tumori hematopoetskih i limfoidnih tkiva.[9][10]

Tretman može da obuhvata neku kombinaciju hemoterapije, radioterapije, ciljane terapije, i transplanta koštane srži, uz dodatak podržavajuće i palijativne nege po potrebi.[2] Određenim tipovima leukemije se može upravljati čekanjem pod nadzorom.[2] Uspeh tretmana zavisi od tipa leukemije i uzrasta osobe. Ishodi su poboljšani u razvijenom svetu.[8] Prosečna petogodišnja stopa preživljavanja je 57% u Sjedinjenim Državama.[4] Kod dece mlađe od 15 godina, petogodišnja stopa preživljavanja je u opsegu od 60 do 85%, u zavisnosti od tipa leukemije.[11] Kod dece sa akutnom leukemijom koja su bez raka nakon pet godina, malo je verovatno da će se rak vratiti.[11]

Godine 2015, leukemija je bila prisutna kod 2,3 miliona ljudi i uzrokovala je 353.500 smrtnih slučajeva.[5][6] Godine 2012. bilo je 352.000 novo razvijenih slučajeva.[8] Ona je najčešći tip kancera kod dece, pri čemu je tri četvrtine slučajeva leukemije kod dece akutnog limfoblastnog tipa.[2] Međutim, oko 90% svih slučajeva leukemije se dijagnozira kod odraslih, od kojih su AML i CLL najzastupljeniji tipovi kod odraslih.[2] Bolest se češće javlja u razvijenom svetu.[8]

Podela

[uredi | uredi izvor]
Četiri glavne vrste leukemije
Ćelijski tip Akutna Hronična
Limfocitna leukemija
(ili "limfoblastna")		 Akutna limfocitna leukemija
(ALL)		 Hronična limfatična leukemija
(CLL)
Mijelogena leukemija
("mijeloidna" ili "nelimfocitna")		 Akutna mijelocitna leukemija
(AML ili mijeloblastična)		 Hronična mijeloidna leukemija
(CML)
Objašnjenje akutne leukemije

Leukemije se dele na akutne (do 20% blasti u aspiratu kostne srži) i hronične (preko 20%). Prema vrsti ćelija iz kojih nastaju na: limfatične, koje nastaju iz limfocita i mijeloične leukemije, koje nastaju iz mijeloične loze krvnih ćelija (eozinofili, neutrofili, bazofili, eritrociti, megakariociti). Na osnovu broja leukocita u krvi na: leukemične, subleukemične i aleukemične. Kod leukemičnih je obično broj izmenjenih belih krvnih zrnaca masivno povećan u krvi. Subleukemične leukemije se karakterišu normalnim ili blago povećanim brojem leukocita u krvi, dok se kod aleukemičnih ne mogu naći tumorske ćelije u krvi, ali ih zato ima u koštanoj srži.

Opšta podela

[uredi | uredi izvor]

Klinički i patološki, leukemija je podeljena u niz velikih grupa. Prva podela je između njegovih akutnih i hroničnih oblika:[12]

  • Akutnu leukemiju karakteriše brzo povećanje broja nezrelih krvnih zrnaca. Pretrpanost koja je rezultat takvih ćelija čini koštanu srž nesposobnom da proizvodi zdrava krvna zrnca, što rezultira niskim hemoglobinom i niskim brojem trombocita. Neophodno je hitno lečenje akutne leukemije zbog brzog napredovanja i akumulacije malignih ćelija, koje se potom prelivaju u krvotok i šire na druge organe tela. Akutni oblici leukemije su najčešći oblici leukemije kod dece.
  • Hronična leukemija se karakteriše prekomernim nakupljanjem relativno zrelih, ali još uvek abnormalnih belih krvnih zrnaca (ili, ređe, crvenih krvnih zrnaca). Obično su im potrebni meseci ili godine da napreduju, mada se te ćelije proizvode mnogo većom brzinom od normalnih, što dovodi do mnogih abnormalnih belih krvnih zrnaca. Dok se akutna leukemija mora odmah lečiti, hronični oblici se ponekad prate neko vreme pre lečenja kako bi se osigurala maksimalna efikasnost terapije. Hronična leukemija se uglavnom javlja kod starijih ljudi, ali se može javiti u bilo kojoj starosnoj grupi.

Pored toga, bolesti se dele prema tome koja vrsta krvnih zrnaca je zahvaćena. Ovo deli leukemije na limfoblastne ili limfocitne leukemije i mijeloične (myelogenous leukemia):[12]

  • Kod limfoblastnih ili limfocitnih leukemija, kancerogena promena se dešava u tipu ćelije srži koja normalno nastavlja da formira limfocite, koji su ćelije imunskog sistema koje se bore protiv infekcija. Većina limfocitnih leukemija uključuje specifičan podtip limfocita, [B cell[|B ćeliju]].
  • Kod mijeloidnih ili mijelogenih leukemija, kancerogena promena se dešava u tipu ćelije srži koja normalno nastavlja da formira crvena krvna zrnca, neke druge vrste belih krvnih zrnaca i trombocite.

Kombinovanjem ove dve klasifikacije dobijaju se ukupno četiri glavne kategorije. Unutar svake od ovih glavnih kategorija, obično postoji nekoliko potkategorija. Konačno, neki ređi tipovi se obično smatraju izvan ove klasifikacione šeme.[12][13]

Specifični tipovi

[uredi | uredi izvor]

Preleukemija

[uredi | uredi izvor]

Akutne leukemije

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Akutne leukemije

Akutne leukemije se karakterišu naglim početkom i brzim razvojem bolesti. Od simptoma se najzastupljeniji znaci insuficijencije koštane srži (anemija, trombocitopenija, infekcije). Postoje dve vrste akutnih leukemija:

Čini oko 80% leukemija odraslih. Nastaje iz mijeloidne loze krvnih ćelija, najčešće iz granulocitne. Učestalost je oko 3/100.000 stanovnika godišnje. Pretežno su starije osobe obolele.

Ova forma se najčešće sreće kod dece, oko 80%. Učestalost je oko 1/100.000 stanovnika godišnje. Nastaje iz B-limfocita i T-limfocita.

Hronične leukemije

[uredi | uredi izvor]

Razvija polako u toku godina i decenija, teče progresivno. Simptomi su u početku blagi i obično u vidu povećanja slezine, limfnih čvorova... Najčešće se sreće kod starijih ljudi. Takođe postoje dva oblika.

Ubraja se u mijeloproliferativne poremećaje. Učestalost je oko 1/100.000 stanovnika godišnje.

Ubraja se u non-Hodžginove limfome (engl. Non-Hodgin lymphoma). Učestalost je oko 2-3/100.000 stanovnika godišnje. Potiče najčešće od zrelih B-limfocita.

Simptomi

[uredi | uredi izvor]

Usled razmnožavanja tumorskih ćelija u koštanoj srži, one potiskuju zdrave ćelije iz kojih nastaju ostale krvne ćelije. Usled toga dolazi do:

  • anemije, čiji su simptomi obično slabost, zamaranje, bleda boja kože, srčane tegobe...

Usled infiltracije zdravih organa malignim ćelijama javljaju se i simptomi poput uvećanja slezine, limfnih žlezda i jetre. Mogu se javiti još i bolovi u kostima, otok i krvarenje desni usled nagomilavanja tumorskih ćelija, promene na koži, glavobolje i pareze kranijalnih živaca zbog nagomilavanja tumorskih ćelija u likvoru (lat. Meningeosis leucaemica). Ovi simptomi su različito izraženi kod različitih tipova leukemija.

Uzrok

[uredi | uredi izvor]

Uzrok leukemija je u većini slučajeva nepoznat. U nastanku ove bolesti učestvuju genetički faktori i faktori spoljašnje sredine.

Genetički faktori

[uredi | uredi izvor]

Pacijenti sa Daunovim sindromom (trizomija 21. hromozoma) imaju znatno veći rizik da obole od akutne limfatične leukemije od zdravih ljudi. Takođe u skorije vreme je otkriven čitav niz hromozomskih aberacija koje su povezane sa pojavom leukemija.

Faktori spoljašnje sredine

[uredi | uredi izvor]

Epidemiologija

[uredi | uredi izvor]
Smrtni slučajevi od leukemije po milionu osoba 2012. godine
  0-7
  8-13
  14-22
  23-29
  30-34
  35-39
  40-46
  47-64
  65-85
  86-132

Godine 2010, globalno je približno 281.500 ljudi umrlo od leukemije.[30] Godine 2000, približno 256.000 dece i odraslih širom sveta je razvilo neku formu leukemije, i 209.000 je umrlo od toga.[31] To predstavlja oko 3% od skoro sedam miliona smrtnih slučajeva usled kancera te godine, i oko 0,35% svih smrtnih slučajeva usled bilo kog uzroka.[31] Od šesnaest zasebnih upoređenih grupa bolesti, leukemija je bila 12. klasa po učestalosti među neoplastičnim bolestima, i 11. najčešći uzročnik smrti vezane za kancer.[31] Leukemija se najčešće javlja u razvijenom svetu.[32]

Galerija

[uredi | uredi izvor]
Patohistološki nalaza kod nekih oblika leukemije
  • Mieloblasti u akutnoj mieloidnoj leukemiji
    Mieloblasti u akutnoj mieloidnoj leukemiji
  • Hronična limfatična leukemija
    Hronična limfatična leukemija
  • Prolimfocit kod T ćelijske prolimfocitne leukemije
    Prolimfocit kod T ćelijske prolimfocitne leukemije
  • Hronična limfoidna leukemija
    Hronična limfoidna leukemija

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d đ „What You Need To Know About™ Leukemia”. National Cancer Institute. 23. 12. 2013. Arhivirano iz originala 6. 7. 2014. g. Pristupljeno 18. 6. 2014. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i „A Snapshot of Leukemia”. NCI. Arhivirano iz originala 4. 7. 2014. g. Pristupljeno 18. 6. 2014. 
  3. ^ a b v g d Hutter, JJ (jun 2010). „Childhood leukemia.”. Pediatrics in Review. 31 (6): 234—41. PMID 20516235. doi:10.1542/pir.31-6-234. 
  4. ^ a b „SEER Stat Fact Sheets: Leukemia”. National Cancer Institute. 2011. Arhivirano iz originala 16. 7. 2016. g. 
  5. ^ a b GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence, Collaborators (8. 10. 2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1545—1602. PMC 5055577 Slobodan pristup. PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6. 
  6. ^ a b GBD 2015 Mortality and Causes of Death, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903 Slobodan pristup. PMID 27733281. doi:10.1016/s0140-6736(16)31012-1. 
  7. ^ „Leukemia”. NCI. Arhivirano iz originala 27. 5. 2014. g. Pristupljeno 13. 6. 2014. 
  8. ^ a b v g World Cancer Report 2014. World Health Organization. 2014. str. Chapter 5.13. ISBN 9789283204299. 
  9. ^ Vardiman, JW; Thiele, J; Arber, DA; Brunning, RD; Borowitz, MJ; Porwit, A; Harris, NL; Le Beau, MM; Hellström-Lindberg, E; Tefferi, A; Bloomfield, CD (30. 7. 2009). „The 2008 revision of the World Health Organization (WHO) classification of myeloid neoplasms and acute leukemia: rationale and important changes.”. Blood. 114 (5): 937—51. PMID 19357394. doi:10.1182/blood-2009-03-209262. 
  10. ^ Cătoi, Cornel; Alecsandru Ioan Baba (2007). Comparative oncology. Bucharest: The Publishing House of the Romanian Academy. str. Chapter 17. ISBN 978-973-27-1457-7. Arhivirano iz originala 10. 9. 2017. g. 
  11. ^ a b American Cancer Society (2. 3. 2014). „Survival rates for childhood leukemia”. Arhivirano iz originala 14. 7. 2014. g. 
  12. ^ a b v „Questions and Answers About Leukemia” (PDF). Centers for Disease Control and Prevention. Arhivirano (PDF) iz originala 30. 7. 2021. g. Pristupljeno 8. 8. 2021. 
  13. ^ „Leukemia - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-08. 
  14. ^ „Key Statistics for Acute Lymphocytic Leukemia (ALL)”. American Cancer Society. 8. 1. 2019. Pristupljeno 9. 12. 2019. 
  15. ^ „Finding Cancer Statistics » Cancer Stat Fact Sheets »Chronic Lymphocytic Leukemia”. National Cancer Institute. Arhivirano iz originala 16. 4. 2008. g. 
  16. ^ „Survival: Acute Myeloid Leukaemia”. Cancer Research UK. 10. 7. 2019. Pristupljeno 2. 12. 2019. 
  17. ^ „Novartis Oncology”. Arhivirano iz originala 5. 11. 2013. g. 
  18. ^ Moyer P (12. 6. 2006). „Patients with Chronic Myelogenous Leukemia Continue to Do Well on Imatinib at 5-Year Follow-Up”. Medscape Medical News. Arhivirano iz originala 15. 5. 2013. g. 
  19. ^ „Updated Results of Tyrosine Kinase Inhibitors in CML”. ASCO 2006 Conference Summaries. Arhivirano iz originala 29. 12. 2007. g. 
  20. ^ Else M, Ruchlemer R, Osuji N, Del Giudice I, Matutes E, Woodman A, Wotherspoon A, Swansbury J, Dearden C, Catovsky D (decembar 2005). „Long remissions in hairy cell leukemia with purine analogs: a report of 219 patients with a median follow-up of 12.5 years”. Cancer. 104 (11): 2442—2448. PMID 16245328. S2CID 43282431. doi:10.1002/cncr.21447 Slobodan pristup. 
  21. ^ Matutes E (januar 1998). „T-cell Prolymphocytic Leukemia”. Cancer Control. 5 (1): 19—24. PMID 10761013. doi:10.1177/107327489800500102 Slobodan pristup. Arhivirano iz originala 11. 2. 2009. g. 
  22. ^ Valbuena JR, Herling M, Admirand JH, Padula A, Jones D, Medeiros LJ (mart 2005). „T-cell prolymphocytic leukemia involving extramedullary sites”. American Journal of Clinical Pathology. 123 (3): 456—464. PMID 15716243. doi:10.1309/93P4-2RNG-5XBG-3KBE Slobodan pristup. Arhivirano iz originala 15. 5. 2013. g. 
  23. ^ Jaffe ES, Harris NL, Stein H, Vardiman JW, et al. (World Health Organization, International Agency for Research on Cancer) (2001). Pathology and genetics of tumours of haematopoietic and lymphoid tissues. World Health Organization Classification of Tumors. 3. Lyon: IARC Press. ISBN 978-92-832-2411-2. 
  24. ^ a b Reiter A, Gotlib J (februar 2017). „Myeloid neoplasms with eosinophilia”. Blood. 129 (6): 704—714. PMID 28028030. doi:10.1182/blood-2016-10-695973 Slobodan pristup. 
  25. ^ Gotlib J (novembar 2015). „World Health Organization-defined eosinophilic disorders: 2015 update on diagnosis, risk stratification, and management”. American Journal of Hematology. 90 (11): 1077—1089. PMID 26486351. S2CID 42668440. doi:10.1002/ajh.24196 Slobodan pristup. 
  26. ^ Arber DA, Orazi A, Hasserjian R, Thiele J, Borowitz MJ, Le Beau MM, Bloomfield CD, Cazzola M, Vardiman JW (maj 2016). „The 2016 revision to the World Health Organization classification of myeloid neoplasms and acute leukemia”. Blood. 127 (20): 2391—2405. PMID 27069254. S2CID 18338178. doi:10.1182/blood-2016-03-643544 Slobodan pristup. 
  27. ^ Bhatnagar N, Nizery L, Tunstall O, Vyas P, Roberts I (oktobar 2016). „Transient Abnormal Myelopoiesis and AML in Down Syndrome: an Update”. Current Hematologic Malignancy Reports. 11 (5): 333—341. PMC 5031718 Slobodan pristup. PMID 27510823. doi:10.1007/s11899-016-0338-x. 
  28. ^ Crispino JD, Horwitz MS (april 2017). „GATA factor mutations in hematologic disease”. Blood. 129 (15): 2103—2110. PMC 5391620 Slobodan pristup. PMID 28179280. doi:10.1182/blood-2016-09-687889. 
  29. ^ Seewald L, Taub JW, Maloney KW, McCabe ER (septembar 2012). „Acute leukemias in children with Down syndrome”. Molecular Genetics and Metabolism. 107 (1–2): 25—30. PMID 22867885. doi:10.1016/j.ymgme.2012.07.011. 
  30. ^ Lozano R, Naghavi M, Foreman K, Lim S, Shibuya K, Aboyans V, Abraham J, Adair T, Aggarwal R, Ahn SY, Alvarado M, Anderson HR, Anderson LM, Andrews KG, Atkinson C, Baddour LM, Barker-Collo S, Bartels DH, Bell ML, Benjamin EJ, Bennett D, Bhalla K, Bikbov B, Bin Abdulhak A, Birbeck G, Blyth F, Bolliger I, Boufous S, Bucello C, Burch M, Burney P, Carapetis J, Chen H, Chou D, Chugh SS, Coffeng LE, Colan SD, Colquhoun S, Colson KE, Condon J, Connor MD, Cooper LT, Corriere M, Cortinovis M, de Vaccaro KC, Couser W, Cowie BC, Criqui MH, Cross M, Dabhadkar KC, Dahodwala N, De Leo D, Degenhardt L, Delossantos A, Denenberg J, Des Jarlais DC, Dharmaratne SD, Dorsey ER, Driscoll T, Duber H, Ebel B, Erwin PJ, Espindola P, Ezzati M, Feigin V, Flaxman AD, Forouzanfar MH, Fowkes FG, Franklin R, Fransen M, Freeman MK, Gabriel SE, Gakidou E, Gaspari F, Gillum RF, Gonzalez-Medina D, Halasa YA, Haring D, Harrison JE, Havmoeller R, Hay RJ, Hoen B, Hotez PJ, Hoy D, Jacobsen KH, James SL, Jasrasaria R, Jayaraman S, Johns N, Karthikeyan G, Kassebaum N, Keren A, Khoo JP, Knowlton LM, Kobusingye O, Koranteng A, Krishnamurthi R, Lipnick M, Lipshultz SE, Ohno SL, Mabweijano J, MacIntyre MF, Mallinger L, March L, Marks GB, Marks R, Matsumori A, Matzopoulos R, Mayosi BM, McAnulty JH, McDermott MM, McGrath J, Mensah GA, Merriman TR, Michaud C, Miller M, Miller TR, Mock C, Mocumbi AO, Mokdad AA, Moran A, Mulholland K, Nair MN, Naldi L, Narayan KM, Nasseri K, Norman P, O'Donnell M, Omer SB, Ortblad K, Osborne R, Ozgediz D, Pahari B, Pandian JD, Rivero AP, Padilla RP, Perez-Ruiz F, Perico N, Phillips D, Pierce K, Pope CA, Porrini E, Pourmalek F, Raju M, Ranganathan D, Rehm JT, Rein DB, Remuzzi G, Rivara FP, Roberts T, De León FR, Rosenfeld LC, Rushton L, Sacco RL, Salomon JA, Sampson U, Sanman E, Schwebel DC, Segui-Gomez M, Shepard DS, Singh D, Singleton J, Sliwa K, Smith E, Steer A, Taylor JA, Thomas B, Tleyjeh IM, Towbin JA, Truelsen T, Undurraga EA, Venketasubramanian N, Vijayakumar L, Vos T, Wagner GR, Wang M, Wang W, Watt K, Weinstock MA, Weintraub R, Wilkinson JD, Woolf AD, Wulf S, Yeh PH, Yip P, Zabetian A, Zheng ZJ, Lopez AD, Murray CJ, AlMazroa MA, Memish ZA (decembar 2012). „Global and regional mortality from 235 causes of death for 20 age groups in 1990 and 2010: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2010”. Lancet. 380 (9859): 2095—128. PMID 23245604. doi:10.1016/S0140-6736(12)61728-0. hdl:10536/DRO/DU:30050819. 
  31. ^ a b v Mathers CD, Boschi-Pinto C, Lopez AD, Murray CJ (2001). „Cancer incidence, mortality and survival by site for 14 regions of the world” (PDF). Global Programme on Evidence for Health Policy Discussion Paper No. 13. World Health Organization. 
  32. ^ World Cancer Report 2014. World Health Organization. 2014. str. Chapter 5.13. ISBN 9789283204299. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Леукемија&oldid=28402965”