Lice
| Lice | |
|---|---|
 Portret ljudskog lica (Mona Liza) | |
 Ventrolateralni aspekt lica sa otklonjenom kožom, koji prikazaje mišiće lica | |
| Detalji | |
| Identifikatori | |
| Latinski | Facies, facia |
| MeSH | D005145 |
| TA | A01.1.00.006 |
| FMA | 24728 |
| Anatomska terminologija | |
Lice je centralni čulni organ i takođe važan centralni izražavanje emocija među ljudima i među mnogim drugim vrstama. Lice se normalno nalazi na prednjoj (frontalnoj, rostralnoj ili ventralnoj) površini glave životinja ili ljudi,[1] iako nemaju sve životinje lice.[2] Lice je od krucijalne važnosti za ljudski identitet, oštećenja kao što su ožiljci ili razvojni deformiteti imaju za posledicu ne samo fizičku neugodnost.[1]
Ljudsko lice[uredi | uredi izvor]
Prednji deo glave čoveka zove se lice. Uključuje nekoliko odvojenih oblasti,[3] od kojih su glavne karakteristike:
- Čelo, koje obuhvata kožu do početka kose na čelu, ograničena bočno slepočnicama, a niže obrvama i ušima
- Oko smešteno je u očnoj duplji i zaštićeno je kapcima i trepavicama
- Različit oblik ljudskog nosa, nozdrva i nazalnog septuma
- Obrazi prekrivaju gornju vilicu i donju vilicu (ili čeljusti), ekstremitet na kojem je brada.
- Usta sa gornjom usnom odvojena su filtrumom, ponekad otkrivaju zube.
Izgled lica je od vitalne važnosti za ljudsko prepoznavanje i komunikaciju. Mišići lica kod ljudi omogućavaju izraze emocija.
Lice samo po sebi je veoma osetljiva oblast ljudskog tela i njegov izraz može da promeni periode kad je mozak stimulisan bilo kojim od ovih pet draži: dodir, temperatura, miris, ukus, sluh, vizuelni stimuli.[4]
Individualitet i prepoznavanje[uredi | uredi izvor]
Lice je osobina koja najbolje razlikuje osobu. Specijalizovane regije ljudskog mozga, kao što su fuziformna regija lica (FFA), omogućavaju facijalno prepoznavanje; kada su one oštećene, može biti nemoguće prepoznati lica čak i prisnih članova porodice. Obrazac specifičnih organa, kao što su oči, ili njihovi delovi, korišćeni su u biometrijskoj identifikaciji za jedinstveno identifikovanje individua.
Na oblik lica utiče struktura kostiju lobanje, i svako lice je jedinstveno kroz anatomsku varijaciju prisutnu u kostima visceokranijuma (i neurokranijuma, ali takođe su važna meka tkiva, kao što su masno, kosmato i kožno (čija boja može da varira)).[1]
Lice se menja tokom vremena, i ima slične karakteristike kod dece ili beba, kao što istaknuti masni jastučići usana nestaju tokom vremena, njihova uloga kod odojčeta je da stabilizuje obraze tokom sisanja.
Iako masni jastučići na usnama često budu umanjeni u veličini, istaknutost kostiju se povećava s godinama kako one rastu i razvijaju se.[1]
Mišići lica igraju važnu ulogu u izražavanju emocija,[1] i variraju kod različitih pojedinaca, što dodatno povećava biodiverzitet kao i karakteristike lica.[5]
Emocije[uredi | uredi izvor]
Lica su od suštinske važnosti za izražavanje emocija, svesnog ili nesvesnog. Mrštenje označava neodobravanje; osmeh obično znači da je neko zadovoljan. Mogućnost čitanja emocija s lica druge osobe je suštinska osnova empatije i sposobnosti tumačenja reakcija osobe i verovatnoće posledičnih ponašanja. U jednoj studiji se koristi multimodalni test prepoznavanja emocija[6] s namerom da se odredi kako bi se merila osećanja. U ovom istraživanju nastojalo se na korišćenju uređaja za merenje kako bi se procenilo koji ljudi s lakoćom to rade svaki dan: čitaju emocije sa lica.[7]
Ljudi su takođe relativno dobri u određivanju toga da li je osmeh pravi ili lažan. Skoro istraživanje posmatralo je individue koji bi procenjivali usiljene i iskrene osmehe. Dok su mladi i stari s jednakom uspešnošću mogli da uoče razliku mladih koji se smeju, stariji odrasli učesnici nadmašili su na ispitivanju odrasle učesnike u razlikovanju poziranog i spontanog osmeha.[8] Ovo ukazuje da sa iskustvom i godinama, ljudi postaji precizniji u spoznavanju pravih emocija različitih starosnih grupa.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Moore, Keith L., Dalley, Arthur F., Agur, Anne M. R. (2010). Moore's clinical anatomy. United States of America: Lippincott Williams & Wilkins. str. 843—980. ISBN 978-1-60547-652-0.
- ^ „Year of Discovery, Faceless and Brainless Fish”. 2011. Arhivirano iz originala 06. 10. 2014. g. Pristupljeno 11. 12. 2013.
- ^ Face | Define Face at Dictionary.com. Dictionary.reference.com. Retrieved on 2011-04-29.
- ^ Anatomy of the Face and Head Underlying Facial Expression Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. novembar 2007). Face-and-emotion.com. Retrieved on 2011-04-29.
- ^ Braus, Hermann (1921). Anatomie des Menschen: ein Lehrbuch für Studierende und Ärzte. str. 777.
- ^ Multimodal Emotion Recognition Test (MERT) | Swiss Center for Affective Sciences Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. septembar 2011). Affective-sciences.org. Retrieved on 2011-04-29.
- ^ Bänziger, T., Grandjean, D., & Scherer, K. R. (2009). „Emotion recognition from expressions in face, voice, and body: The Multimodal Emotion Recognition Test (MERT)”. Emotion. 9 (5): 691—704. PMID 19803591. doi:10.1037/a0017088.
- ^ Murphy, N. A., Lehrfeld, J. M., & Isaacowitz, D. M. (2010). „Recognition of posed and spontaneous dynamic smiles in young and older adults”. Psychology and Aging. 25 (4): 811—821. PMC 3011054
. PMID 20718538. doi:10.1037/a0019888.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Braus, Hermann (1921). Anatomie des Menschen: ein Lehrbuch für Studierende und Ärzte. str. 777.
- Moore, Keith L., Dalley, Arthur F., Agur, Anne M. R. (2010). Moore's clinical anatomy. United States of America: Lippincott Williams & Wilkins. str. 843—980. ISBN 978-1-60547-652-0.
