Pređi na sadržaj

Liceum Knjažestva serbskog

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Liceum Knjažestva serbskog
Pečat Liceuma
Tipdržavni
Osnivanje1838.
RektorAtanasije Nikolić
LokacijaKragujevac (1838—1841. u Kragujevcu), Kneževina Srbija
Veb-sajtLiceum Knjaževstva serbsko

Liceum Knjažestva serbskog bio je prva Visoka škola u Srbiji.[1] Osnovan je Ukazom kneza Miloša Obrenovića od 1. jula 1838. godine u Kragujevcu, gradu koji je od 1818. do 1841. godine bio prestonica Srbije. Osnivanje Liceuma predstavlja vrhunac u kneževim nastojanjima da Srbija dobije školu na kojoj bi se sticala najviša znanja i spremali državni činovnici i sudije. Osnivanje ove prosvetne ustanove dalo je višestruki podsticaj bržem i svestranijem razvoju srpskog društva u celini. Kada je 1841. godine prestonica preseljena u Beograd[2] preseljen je i Liceum, postavši Beogradski Licej. Stalnim napredovanjem i jačanjem Licej će 1863. godine prerasti u Veliku školu, iz koje će 1905. godine izrasti Beogradski univerzitet.

Osnivanje Liceja ima veliku i posebnu ulogu u celokupnom prosvetnom razvoju Srbije, jer je njegovim osnivanjem, u vreme kada je proces izgradnje srpske države započeo, postavljen kamen temeljac preporodu srpskog naroda.[3]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Reč „Liceum”, odnosno „Licej” nastala je od grčke reči Λύκειον (Lýkeion; lat. Lyceum), što je u Atini bio naziv za gimnaziju sa vrtovima,[4] u kojoj su predavali filozofiju Aristotel i peripatetici. Nazvana je po obližnjem gaju koji je bio posvećen Apolonu Likejskom.[5]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Predistorija[uredi | uredi izvor]

Počeci više nastave u Srbiji datiraju iz vremena Prvog srpskog ustanka. Ustanička Velika škola osnovana je u Beogradu krajem leta 1808. godine, ali nije bila dugog veka.[6] Postojala je samo pet godina, do 1813.[7]

Godine 1833. osnovana je Prva kragujevačka gimnazija, kao prva gimnazija u Kneževini Srbiji.[8] Međutim, uslovi rada gimnazije bili su teški. Bez zasebne zgrade i stručnog kadra, bez nameštaja i osnovnih učila, za osam godina postojanja nije mogla da ispuni osnovni zadatak koji je pred nju postavljen – da odškoluje sposobne mladiće za državnu službu. Zbog toga se javila potreba za osnivanjem Liceja, odnosno više škole koja treba da pripremi obrazovanje stručnjaka za razne grane državne uprave, da širi prosvetu i da radi na podizanju naučnih i književnih poslenika. Razloge za osnivanje Liceja trebalo bi tražiti, pre svega, u potrebi Srbije tog doba da donese veliki broj zakona, za šta su joj bili potrebni pravnički obrazovani ljudi, a za efikasno funkcionisanje države bilo je neophodno da oni budu školovani u samoj zemlji, a ne da dolaze sa strane. Do tog doba, ideje obrazovanja u Srbiju su donosili uglavnom Srbi iz Austrije, kao što su i zakone pisali prvi profesori na visokim školama.[9]

Tekst kneževog pisma o osnivanju Liceja:[9]
Našemu popečitelju Prosveštenija,
Verhovnomu Nadziratelju Karantinu i General Majoru, kavaljeru Stefanu Stefanoviću,

Imajući u namereniju Gimnaziju Našu na stepen Liceuma vozvisiti, a k dostiženiju ove celi potrebno će biti jedno sposobno lice, koje će najstariji Profesor, a u isto vreme i Direktor Liceuma biti, preporučujem vam, da se postarate čas pre nabaviti takovog čoveka, da bi što pređe željeno namerenije Naše u dejstvo proizvesti mogli.

I budući će pri Liceumu potreban biti i jedan Inidžinira najći, kako će i on jedno vreme s pročim Profesorima u zvanije Profesorsko stupiti moći.

S blagovolenijem jesmo Vam

VN: 1851
19. junija 1838
U Kragujevcu

blagonakloni
Miloš Obrenović
Knjaz Srbskij

Osnivanje Liceuma[uredi | uredi izvor]

Potrebu da se osnivaju škole za visoko obrazovanje prvi su shvatili Vuk Karadžić i Jovan Hadžić, pa su to i savetovali knezu Milošu, koji je pokrenuo inicijativu za osnivanje prve visoke škole u Srbiji. Među malobrojnom sačuvanom arhivskom građom o Liceumu nalazi se dokument od 19. juna 1838. godine, u kom knez obaveštava tadašnjeg ministra prosvete[9] Stefana Stefanovića Tenku da će u Kragujevcu osnovati Licej, i da se on postara da pronađe profesora i direktora Liceja i jednog inženjera. U vreme kad je u Srbiji sazrela ideja o osnivanju Liceja Kragujevac je, kao prestonica Srbije, van značajnih puteva, ali lako pristupačan, sa nacionalno ujednačenim stanovništvom koje se doselilo u novu prestonicu, bio je kao stvoren za ovu ulogu koju mu je knez Miloš Obrenović namenio. U Kragujevcu su se tada nalazila najviša nadleštva zemlje: administrativna, sudska, vojna, duhovna, kulturna i prosvetna. Bilo je izgrađeno mnogo novih zgrada i knežev dvor, a za potrebe administracije doveden veliki broj ljudi sa strane.

Ukazom od 1. jula 1838. Knez Miloš Obrenović je godine osnovao Liceum Knjažestva serbskog i produžio gimnazijsko školovanje sa četiri na šest godina. Ministarstvo prosvete predložilo je nastavni plan i knez Miloš ga je odobrio 18. spetembra 1838. godine, čime su počela predavanja u Liceumu.

Liceum je prvobitno smešten u „zdanje na Lepenici, koje je varoški špitalj (bolnica) bio”, a od avgusta 1839. godine premešten je u novu zgradu, Gospodar-Jevremov ili Gostinski konak (staro Okružno načelstvo).[6]

Predmeti koji su se izučavali u Liceju bili su po obimu i sadržaju širi od onih koji su se izučavali u Gimnaziji. Oni su i dalje zadržavali opšteobrazovni karakter. Nije bilo usmerenja. Redovna nastava otpočela je 1. oktobra 1838. godine. Za prve nastavnike bili su određeni Petar Radovanović, profesor Kragujevačke gimnazije i Atanasije Teodorović, profesor gimnazije u Kragujevcu.

Za prvog rektora izabran je Atanasije Nikolić, koji je takođe bio i predavač i koji je dao značajan doprinos u konstituisanju Liceuma u prvim godinama. Atanasije Nikolić je bio jedan od najsvestranijih ljudi u Srbiji u 19. veku. Osim što je bio prvi rektor, bio je i geometar, profesor i inženjer, autor udžbenika, prosvetitelj i utemeljivač školske slave Sveti Sava, urbanista, upravnik imanja i urednik popularnih Zemljoradničkih novina, autor drama, upravnik pozorišta i glumac, šef policije, specijalni izaslanik i načelnik ministarstva, artiljerac i livac topova.[10]

Nastavnički kadar Liceja postepeno se popunjavao i stabilizovao. U Liceju su, pored pomenute dvojice profesora predavali još Isidor Stojanović, Kosta Branković, Dimitrije Isailović, Antonije Arnot Arnovljev[11] i drugi. Gimnazija i Licej preseljeni su u nove zgrade „Gostinskog” ili „Gospodar Jevremovog” konaka.[3] Kada je pri Liceumu 1840. osnovano i pravno odeljenje, za rektora je postavljen Isidor Stojanović, a licej je dobio još dva profesora: Ignjata Stanimirovića za statistiku i Jovana Steriju Popovića za prirodno pravo.[12]

Prva generacija licejaca, njih 16, bili su podeljeni u prvo i drugo filozofsko odeljenje i kako nije bilo udžbenika, učili su iz beležaka „onako kako su im profesori, stranci i po rođenju i po školovanju diktirali”, a morali su ih, pune slovenosrpskih reči, učiti napamet. Već druge godine u Liceum se upisalo 30 učenika, a 6 nastavnika predavalo je 8 predmeta. Treće godine otvorena su dva odeljenja prava, kada se uvodi kao predmet prirodno pravo i statistika.

Za tri godine rada, od 1838. do 1841. godine, na Liceumu Knjažestva serbskog školovalo se 89 đaka. Pretežno su to bili svršeni đaci Gimnazije i Vojne škole. Bila su to mahom deca kneževih činovnika, trgovaca, manje seljaka. Jedan od najpoznatijih svršenih đaka Liceuma bio je Dimitrije Matić. Rođen je u Rumi, a u Kragujevac dolazi na školovanje. Liceum završava 1841. i nakon toga školovanje nastavlja u Lajpcigu, gde studira prava i doktorira filozofiju. Bio je srpski političar i prevodilac, ministar prosvete, ministar pravde, zastupnik ministra inostranih dela, predsednik Društva srpske slovesnosti, član Državnog saveta, član Kasacionog suda, profesor Liceja, predsednik Skupštine.[9]

Preseljenje u Beograd[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Beogradski Licej

Kada je prestonica 1841. godine premeštena u Beograd, sa njom odlazi i Liceum.[9] Beogradski Licej smešten je u Konak kneginje Ljubice, gde se nalazio do 1863. kada se seli u Kapetan-Mišino zdanje i prerasta u Veliku školu.

Nastavni predmeti u Liceumu[uredi | uredi izvor]

Ministarstvo prosvete naredilo je da se prve godine u novoosnovanom Liceumu predaju ovi predmeti:

Kada je u jesen 1839. godine otvorena i druga klasa filozofije uvedeni su novi predmeti:

Godine 1840. otvoreno je i pravoslovno odeljenje Liceja.[3] Tadašnji ministar prosvete Stefan Radičević podneo je 1. avgusta predlog Sovetu da se za učenike koji su završili filozofiju osnuje nova klasa na kojoj bi se izučavale pravne nauke. Zahtev ministra prosvete je bio opravdan jep je u to doba bila povećana potreba za obrazovanim kadrom, zbog širenja državne administracije, pa je predlog prihaćen na sednici Soveta održanoj 3. septembra 1840. godine, kada je doneta odluka o osnivanju pravne klase.[9]

Studije prava na Liceumu — pravoslovno odeljenje[uredi | uredi izvor]

Na konkurs za profesora prava prijavila su se tri kandidata, od kojih je jedan bio Jovan Sterija Popović, advokat u Vršcu. Već tada on je bio poznati pisac, a u prijavi je naveo da je završio filozofiju, kao i manarska prava. Kao najboljeg kandidata, načelnik Ministarstva prosvete je obavestio ga je da je primljen za profesora prava na Liceumu i zamolio ga da, ako je ikako moguće, pređe u Kragujevac do 15. septembra. Sterija je u Kragujevac došao početkom novembra 1840. godine. Za privremenog profesora pravnih nauka na Liceumu u Kragujevcu postavljen je Ukazom od 16. novembra 1840. godine. Već od 30. novembra 1840. godine, Ministarstvo je izdalo dekret o imenovanju i pošto je istog dana položio propisanu zakletvu, Jovan Sterija Popović je postao prvi profesor prava na Liceumu u Kragujevcu. Predavao je predmet pod nazivom „Pravna priroda i državoslovni nauk”.

U početku svoga rada Pravno odeljenje imalo je samo dva profesora, Jovana Steriju Popovića i Ignjata Stanimirovića.[13] Nastavnim planom studija prava na Liceumu bili su predviđeni sledeći predmeti:

Prva godina

  • Pravo prirodno
  • Francuski jezik
  • Statistika celog sveta
  • Nemački jezik

Druga godina

  • Državno pravo
  • Policijsko-ekonomske nauke
  • Krivično pravo
  • Pravo kambialno
  • Francuski jezik
  • Nemački jezik

Ovo nije bio konačan spisak predmeta koji su ce mogli izučavati.[9] Završni godišnji ispit održan je krajem juna 1841. godine. Pravoslovne nauke uspešno je završilo deset studenata, čime su dobili zvanje pravoslova (pravnika). Bila je to prva generacija pravnika u Kragujevcu i Srbiji.[13]

Sećanje na Liceum[uredi | uredi izvor]

Današnji Univerzitet u Kragujevcu osnovan je 1976. Na proslavi jubileja 35 godina od osnivanja, 2011. godine, u krugu Univerziteta otkriven je spomenik Atanasiju Nikoliću, prvom rektoru Liceuma, prve visoke škole u Srbiji.[14]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Slava i Dan Univerziteta u Kragujevcu, 21. maj 2011. godine”. Univerzitet u Kragujevcu. 24. 5. 2011. Pristupljeno 20. 5. 2024. 
  2. ^ Jovanović, Radomir (2018-05-06). „Kragujevac – 200 godina prve prestonice moderne Srbije (1818-2018)”. CMJP (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  3. ^ a b v „Liceum Knjaževstva serbskog”. Univerzitet u Kragujevcu. Pristupljeno 20. 5. 2024. 
  4. ^ „Obrazovanje”. GRAD KRAGUJEVAC (kragujevac.ls.gov.rs). Pristupljeno 2024-05-20. 
  5. ^ Vujaklija, Milan (1986). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta. str. 514. COBISS.SR 30905103
  6. ^ a b Radovanović, Boriša (9. 1. 2022). „STARI KRAGUJEVAC: Licej - Prva viša škola u Srbiji”. InfoKG - Gradski portal - Kragujevac - Najnovije vesti (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-05-31. 
  7. ^ Stepanović, Milan (2008). „JOVAN SAVIĆ (IVAN JUGOVIĆ) – OSNIVAČ VELIKE ŠKOLE U BEOGRADU I UTEMELjITELj VISOKOG ŠKOLSTVA U SRBA” (PDF). NORMA. XIII, 1-2/2008: 218. Pristupljeno 31. 5. 2024. 
  8. ^ Nikolić, Jovanka (2023-11-24). „Prva kragujevačka gimnazija danas obeležava 190 godina postojanja”. Glas Šumadije (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-05-20. 
  9. ^ a b v g d đ e „Pravni fakultet u Kragujevcu - Istorijat”. www.jura.kg.ac.rs. Pristupljeno 2024-05-20. 
  10. ^ Anđelković, Milivoj. „Životopisi znamenitih Srba: ATANASIJE NIKOLIĆ - REKTOR I PROSVETITELj KOJI JE SVE UMEO”. www.amika.rs. Pristupljeno 2024-05-20. 
  11. ^ Radovanović, Boriša (27. 2. 2022). „STARI KRAGUJEVAC: Profesori Liceja - Antonije Arnot Arnovljev”. InfoKG - Gradski portal - Kragujevac. Pristupljeno 2024-05-20. 
  12. ^ Radovanović, Boriša (9. 1. 2022). „STARI KRAGUJEVAC: Licej - Prva viša škola u Srbiji”. InfoKG - Gradski portal - Kragujevac. Pristupljeno 2024-05-20. 
  13. ^ a b Radovanović, Boriša. „STARI KRAGUJEVAC - Prvi pravnici u Srbiji”. InfoKG - Gradski portal - Kragujevac. Pristupljeno 2024-05-20. 
  14. ^ „Jubilej Univerziteta u Kragujevcu”. RTS (www.rts.rs). 21. 5. 2011. Pristupljeno 2024-05-20. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лицеум_Књажества_сербског&oldid=27868321”