Lord Voldemor

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Lord Voldemor
Lik iz serijala Hari Poter
Lord Voldemor.jpg
Lord Voldemor
Prvo prik.Hari Poter i Kamen mudrosti
Poslednje prik.Hari Poter i relikvije Smrti
IzmislioDž. K. Rouling
TumačRejf Fajns
Frenk Dilejn
Hiro Hajns-Tifin
Kristijan Koulson
Jen Hart
Ričard Bremer
Edi Izard
KućaSliterin

Lord Voldemor (engl. Lord Voldemort, 31. decembar 19262. maj 1998), rođen kao Tom Marvolo Ridl (engl. Tom Marvolo Riddle) je izmišljeni lik i glavni antagonista u seriji knjiga „Hari Poter“, britanske spisateljice Dž. K. Rouling. Prvi put se pojavio u prvom romanu serije „Hari Poter i kamen mudrosti“, a, ili lično ili uz pomoć flešbekova, pojavio se i u svim ostalim romanima serije, sem trećem, „Hari Poter i zatvorenik iz Askabana“. Iz straha, skoro niko ga ne oslovljava njegovim pravom imenom, umesto kojeg se koriste konstrukcije „Znaš-već-ko“ i „Onaj-koji-se-ne-sme-imenovati“. Njegovi podanici ga nazivaju Mračnim gospodarom. Prema anketi u kojoj je 2006. učestvovalo 16.000 britanske dece, Voldemor je njihov omiljeni antagonista iz dečje književnosti ikada[1].

Biografija[uredi]

Poreklo[uredi]

Voldemor je, sa majčine strane, potomak Salazara Sliterina, jednog od osnivača Hogvortsa, škole za veštice i čarobnjke. Sliterin je živeo u 10. veku. On se zalagao da se predavanje zabrani deci normalskog porekla, jer, po njegovom mišljenju, oni nisu čarobnjaci. Međutim, Sliterinovo prezime je kroz vekove izumrlo, mada su potomci opstali. U vreme Voldemorovog rođenja, prezivali su se Ispijeni (The Gaunts). Tri preostala Ispijena tada su bili Marvolo i njegova deca Morfin i Meropa. Oni su živeli u velikom siromaštvu, jer su do tog vremena sva Sliterinova blaga već bila nestala. Jedine dve preostale dragocenosti bile su njegov medaljon, kao i prsten koji je pripadao Peverelovima, takođe Voldemorovim precima. Ispijeni su stanovali u kolibi u blizini gradića Mali Henglton. Otac i sin su bili opsednuti svojom čistokrvnošću (čisto čarobnjačkom poreklu), mrzeli su Normalce i maltretirali Meropu, verujući da je Poruga, tj. da ne može da izvodi čarolije. Jednog dana je Morfin je napao Normalca Toma Ridla, potomka bogate porodice iz Malog Hengltona. Otac i sin su zarobljeni i odvedeni u zatvor Askaban, jer je Marvolo zajedno sa sinom napao činovnike Ministarstva Magije koji su došli da sprovedu pravdu. Meropa je bila slobodna od njihove torture i uspela je da razvije svoju magiju, potisnutu neprestanim maltretiranjem. Tada je ona napravila ljubavni napitak koji je dala Tomu Ridlu, u koga je dugo bila tajno zaljubljena. Ridl i ona su pobegli iz Hengltona izazvavši veliki skandal. Nakon nekog vremena, Meropa je zatrudnela i prestala da koristi ljubavni napitak, verujući da se njen muž do tada već i sam zaljubio u nju. Međutim, on ju je ostavio, i to u pravom siromaštvu. Da bi se prehranila, prodala je jedinu dragocenost, Sliterinov medaljon, i to po bednoj ceni. Na novogodišnje veče je rodila sina u jednom sirotištu, gde su je primili. Rekla je da dečaku bude ime Tom (po ocu) Marvolo (po dedi) Ridl. Ubrzo je umrla.

Detinjstvo i mladost[uredi]

Tom Ridl je odrastao u sirotištu. Vrlo mlad je postao svestan svoje magije i koristio ju je da bi se osvetio svima koji su mu se zamerili. Maltretirao je drugu decu i krao im stvari. Kada je imao 11 godina, posetio ga je Albus Dambldor, u to vreme nastavnik preobražavanja na Hogvortsu. Objasnio mu je da je čarobnjak i da može da dođe u školu magije. Ridl je bio neizmerno srećan, jer je to potvrdilo da je on poseban. Kako je Dambldor primetio, bio je gladan moći i mrzeo je sve što ga povezuje sa običnim ljudima, čak i svoje ime. Tom je odbio Dambldorovu ponudu da ga otprati do Dijagon aleje kako bi kupio školske stvari, i tako ispoljio svoju naviku da sve radi sam. Otkrio je Dambldoru neke svoje sposobnosti, između ostalog da priča sa zmijama. Dambldor je bio začuđen dečakovom zrelošću i razvijenosti njegove magije, i odlučio je da će motriti nad njim. Upozorio ga je da će delinkventnost na Hogvortsu biti kažnjena.

Ridl je na Hogvortsu razvrstan u kuću svog pretka, Sliterin. Bio je skroman i talentovan, pa je uspeo da zadobije simpatije svih nastavnika, osim Dambldora. Tokom školovanja je pokušao da otkrije poreklo svog oca, jer je znao da nosi njegovo ime. Smatrao je da je on morao biti čarobnjak, a ne njegova majka, jer je mislio da je smrt najveća ljudska slabost i da veštica ne bi tako lako umrla. Međutim, posle godina istraživanja, shvatio je da njegov otac nije bio na Hogvortsu. Zato se okrenuo majčinoj strani, i posle dosta muka saznao za Ispijene. U to vreme je imao šesnaest godina. Otputovao je u Mali Henglton i našao svog Normalskog oca i babu i dedu. Koristeći kletvu Avada kedavra, ubio ih je, tako se osvetivši ocu koji ga nikad nije želeo. Zatim je pronašao kuću Ispijenih i u njoj zatekao jedinog preostalog člana, svog ujaka Morfina. Ridl ga je onesvestio, izmenio mu sećanja tako da misli da je on ubio Ridlove, i uzeo mu prsten Peverelovih. Morfina su uhapsili čarobnjaci, i on je priznao krivicu. Otpremljen je u Askaban, gde je i umro.

Na Hogvortsu je Ridl oko sebe okupio vernu grupu sledbenika. Oni mu nisu bili prijatelji, jer ih on nikada nije želeo. Samo su ga sledili, diveći mu se zbog umeća i okrutnosti. Izveli su mnogo zločina na Hogvortsu, mada ih nikad nisu otkrili. Tom Ridl je uspeo da otvori Dvoranu tajni, skrivenu odaju unutar zamka koju je sagradio Sliterin. U njoj je pronašao baziliska, divovsku zmiju, čiji je zadatak bio da iz škole odstrani svu decu normalskog porekla. Ubijena je jedna devojčica. Međutim, kada je čuo da će zbog toga zatvoriti školu, Ridl je prestao sa napadima. Njemu je Hogvorts značio sve, to je bilo jednino mesto gde se osećao kao u svome domu. Dambldor je čak pretpostavio da mu je škola bila draža od ijedne osobe. Tom je namestio krivicu za otvaranje Dvorane Rubeusu Hagridu, tada učeniku treće godine, budućem članu Reda feniksa. Kako je Hagrid, inače dobroćudan, bio poznat po svojoj fascinaciji za čudovišta, niko se nije potrudio da dalje ispituje. Ridl je zbog toga dobio plaketu za specijalne usluge školi.

Od profesora Pužoroga, Ridl je saznao za horkrukse. To su predmeti mračne magije u koje čovek stavlja deo svoje duše. Duša se cepa ubistvom, a zatim se pohranjuje u horkruks činima. Ako je telo napadnuto, osoba ne umire, ali živi u obliku sličnom utvari. Ideja o takvom postojanju je bila odbojna većini čarobnjaka, pa nije bilo mnogo horkruksa. Međutim Ridl, koji je želeo da bude besmrtan više nego išta drugo, već u školi je napravio jedan horkruks ubistvom devojčice kada je otvorena Dvorana tajni. Otrgnut deo duše je pohranio u svoj stari dnevnik u kom je zapisao kako je otkrio Dvoranu. Posle ubistva svog oca, još jedan deo duše je pohranio u prsten Peverelovih. Bio je prvi čarobnjak koji je napravio više od jednog horkruksa.

Mrzeći svoje ime, a pogotovo nakon što je otkrio ko mu je otac, Tom Marvolo Ridl je odlučio da sebi nandene novo, po kojoj će biti poznat čarobnjačkoj zajednici. Stvorio ga je kao anagram svog imena (engl. Tom Marvolo Riddle - I am Lord Voldemort, ja sam Lord Voldemor).

Posle Hogvortsa[uredi]

Voldemor je zatražio poziciju nastavnika čim je završio Hogovrts. Tadašnji direktor, profesor Dipet, mu je rekao da je sa 18 godina previše mlad, ali da svakako može da se vrati kasnije, kad stekne životnog iskustva. Svi su očekivali da se Voldemor zaposli u Ministarstvu Magije, jer je bio vrlo moćan i talentovan. Međutim, on se zaposlio u radnji za predmete crne magije, „Kod Bordžina i Berksa“. Tako je mogao da stiče dalja znanja o mračnoj magiji. Jednom prilikom je sazanao da Hepsiba Smit, stara bogata veštica, poseduje šolju Helge Haflpaf, još jednog osnivača Hogvortsa, kao i Sliterinov medaljon, koji je kupila od Bordžina i Burksa, gde im ga je Meropa prodala. Voldemor je ubio Hepsibu i ukrao joj šolju i medaljon. Zbog svoje zastrašujuće težnje ka besmrtnošću, i njih je pretvorio u horkrukse. Ta sudbina je takođa zadesila i dijedamu Rovene Rejvenklo, trećeg osnivača, koju je našao u skrivenom mestu u Albaniji. Zbog stalnog cepanja duše, sve više je gubio ljudski lik.

Voldemor je uskoro obznanio svoje namere da ukloni čarobnjake normalskog porekla. Mnogi čistokrvni čarobnjaci su ga podržavali u tome, dok nije postalo jasno da on misli na surovo ubijanje, i da pritom hoće da osvoji vlast nad celim svetom čarobnjaka. U tome ga je pratila verna grupa sledbenika, poznatijih kao Smrtožderi. Neki od njih su bili sa njim još od Hogvortsa, a novi su se stalno priključivali.

Pokušavši opet da postane nastavnik na Hogvortsu, Voldemor je otišao na sastanak sa Dambldorom, koji je u međuvremenu postao direktor. On ga je oštro odbio jer je Voldemor već tada pokazao svoju pravu prirodu. Ipak, tada je iskoristio dolazak na Hogvorts da tamo sakrije dijedamu Rejvenkloove. Takođe je bacio prokletstvo na mesto nastavnika Odbrane od Mračnih veština, koje je želeo. Nijedan nastavnik nije izdržao na tom mestu duže od godinu dana.

Voldemor je u to vreme već prešao u otvoren rat protiv čarobnjaka koji su mu se suprotstavljali. Bila su to teška vremena, svakodnevno su Smrtožderi ubijali Normalce i svoje protivnike. Dambldor je osnovao Red feniksa, čiji je zadatak bio borba protiv Voldemora. Red tada nije uspeo da pruži značajniji otpor.

Prvi pad[uredi]

Bilo je pitanje vremena kad će Voldemor preuzeti vlast. Jedne večeri kasne 1979. godine Sibili Treloni je prorekla pad Mračnog gospodara od strane dečaka rođenog na kraju jula. To dete će izroditi ljudi koji su tri puta prkosili Voldemoru. Uz pomoć svog špijuna Severusa Snejpa Voldemor je saznao početak proročanstva. Postojala su dva dečaka koja su odgovarala opisu - Hari Poter i Nevil Longbotom. Voldemor je izabrao Harija za svoju opasnost. Nakon što ih je Piter Pitegru izdao, saznao je gde se kriju Poterovi. Voldemor je na Noć veštica, 31. oktobra 1981. otišao u Godrikovu Dolinu. Prvo je ubio Džejmsa Potera i nareodio Lili Poter da se skloni od sinovljeve kolevke kako bi mogao da ga ubije. Ona je odbila. Voldemor ju je ubio i bacio kletvu na Harija. Kako mu je majka dala magijsku zaštitu jer je umrla da bi ga spasla, kletva se odbila od Harija i vratila na Voldemora. U normalnim okolnostima bi umro, ali je bio zaštićen svojim horkruksima. Telo mu je uništeno, a jedan deo duše se, bez Voldemorovog znanja, otkinuo od celine i prikačio za Harijevu. Neki Smrtožderi su uhapšeni, a drugi su se pravili da su bili začarani, i tako su izbegli zatvor.

Voldemor je našao utočište u albanskim šumama. Tamo je u obliku utvare proveo deset godina dok ga nije, na svojim putovanjima, pronašao profesor Kvirel, koji je predavao na Hogvortsu. Voldemor je zaposeo njegovo telo i bio mu drugo lice na potiljku. Preko Kvirela je pokušao da ukrade Kamen mudrosti, supstancu koja bi mu povratila telo. Međutim, u tome ga je sprečio Hari Poter, tada jedanaestogodišnjak, još uvek pod majčinom zaštitom. Kako je Kvirel umro, Voldemor je sledeće dve godine ponovo obitavao u Albaniji. Tamo ga je pronašao nekadašnji sluga Piter Petigru, bežeći od svojih bivših prijatelja. Uz pomoć napitka koji je u sebi sadržao zmijski otrov, Voldemor je uspeo da stvori sebi neku vrstu polutela. U to vreme je od svoje zmije Nagini stvorio poslednji horkruks.

Znao je da potoji napitak koji ga može vratiti, ali njegovi sastojci su kost oca, meso sluge i krv neprijatelja. Zato je Voldemor otputovao u bivšu kuću Ridlovih. Za krv neprijatelja hteo je lično Harija Potera, pa je čekao još godinu dana ne bi li njegov sluga na Hogvortsu, Barti Čučanj, uspeo da ga pošanje u Mali Henglton. Kada je ovaj to uradio, Voldemor se vartio u svoje telo uzevši kost Toma Ridla, meso od Petigrua i Harijevu krv. Okupio je Smrtoždere, i, nakon što ih je prekorio za neverstvo, organizovao dvoboj sa Harijem. Zahvaljujući identičnoj srži u njegovom i Harijevom štapiću, nije mogao da ga ubije. Hari je pobegao.

Drugi rat[uredi]

Ministarstvo Magije je odbilo da poveruje da se Voldemor vratio. Ministar Kornelijus Fadž je mislio da Dambldor, koji je obznanio Voldemorov povratak zahvaljujući Hariju, hoće da mu preotme poziciju. Zbog toga je svima govorio da nema opasnosti i da su Dambldor i Hari lažovi. Dambldor je ponovo osnovao Red feniksa za borbu protiv Smrtoždera.

Želeći da čuje proročanstvu Trelonijeve do kraja, Voldemor je proveo još godinu dana pažljivo spremajući upad u Ministarstvo gde je postojala kopija. Međutim, Smrtožderi su otkriveni i Red feniksa, koji je čuvao proročanstvo, otpočeo je dvoboj sa njima. Tada je Voldemora u Ministarstvu video i Kornelijus Fadž i najzad poverovao u njegov povratak. Proročanstvo je nestalo i Voldemor ga nije čuo. Čarobnjačku zajednicu je ponovo obuzeo strah jer su se obnovila opasna vremena.

Voldemor je sledeće godine uspeo da organizuje ubistvo Dambldora. Međutim, bio je prevaren. Dambldora je ubio Severus Snejp, tada već dvostruki agent koji je radio za njega. Njih dvojica su već bili isplanirali to ubistvo jer je Dambldor tad već umirao od posledica kletve. Ubrzo je Voldemor osvojio i Ministarstvo Magije i počeo ponovo progoniti čarobnjake normalskog porekla.

Njegov poslednji veliki cilj bio je ubistvo Harija Potera. Zato je tražio moćan štapić. Mislio je da je uspeo kada se dokopao Starozovnog štapića, za kojim je mesecima tragao u inostranstvu. Međutim, nije bio njegov pravi gospodar. Štapić je nekad bio Dambldorov, ali je novi gospoodar postao Drako Melfoj koji je pokušavao da ubije Dambldora po Voldemorovom naređenju. Zatim je Hari razoružao Melfoja i time sam postao gospodar Starozovnog štapića. Hari i Dambldor su saznali za horkrukse. Za Dambldorovog života uništili su dva, dnevnik i prsten. Hari i njegovi prijatelji Ron Vizli i Hermiona Grejndžer su uništili medaljon, šolju i dijedamu. Nevil Longbotom je ubio zmiju, a sam Voldemor je ne znajući uništio deo svoje duše u Hariju pogodivši ga smrtnom kletvom koju je ponovo preživeo. U odlučujućoj bici za Hogvorts štapić se okreće protiv Voldemora i kletvu usmerenu ka Hariju vraća na njega samog. Tako je Lord Voldemor poginuo.

Ličnost[uredi]

U mladosti je Voldemor bio visok i mršav, ali takođe i vrlo zgodan mladić. Imao je crnu kosu i oči i bio je vrlo bled. Kako je stvarao sve više horkruksa, ljudski lik mu je nestajao. Koža mu je postala bela kao kostur, umesto nosa je imao samo dva procepa poput zmije, a oči su mu bile crvene sa vertiklanim zenicama. Glas mu je postao piskav i hladan. Takođe je nekoliko puta napomenuto da ima nenormalno dugačke paukolike prste, mada se ne zna da li su i oni posledice preobražaja.

Voldemorove glavne karakteristike su velika magijska veština, okrutnost, prepredenost, nadmenost i mržnja prema Normalcima i čarobnjacima normalskog porekla. Ova poslednja je posebno zanimnjiva, jer nisam Voldemor nije čistokrvan, već polukrvan čarobnjak. Okrutnost je iskazao bezbroj puta, jer je ubijao hladnokrvno i bez savesti, i isto tako mučio ljude. Njegova lukavost je takođe velika, mada se desilo da zbog nadmenosti zaboravi neke greške iz svoje prošlosti, što mu se kasnije osvetilo. Prema Dambldoru, njegova najveća slabost je što zanemaruje ljubav, kao najvažniju vrstu magije. Ovo se pokazalo kada je zanemario magijsku zaštitu Harija koju mu je dala majka iz ljubavi prema njemu. Takođe, on nije mogao da zaposedne Harija, jer njegova osakaćena duša ne može da podnese da bude uz dušu koja je cela i može da voli. Voldemor nikada nije imao prijatelje, niti ih je ikada želeo. Najviše se plaši smrti. Obično uspeva da kontroliše i prikrije svoje emocije, međutim, u retkim slučajevima kad izgubi kontrolu nad sobom, u stanju je da ubije sve koji su u blizini.

Njegova veština s magijom može se uporediti samo sa Albusom Dambldorom, i on je jedina osoba koje se plašio. Voldemor je označen kao najmoćniji mračni čarobnjak u 20. veku i jedan od najmoćnijih u istoriji. Vrlo je vešt legilimens (može da prodre u um drugih ljudi) i zato gotovo uvek znakad ga neko laže. Jedina osoba koja se pominje da ga je prevarila je Severus Snejp. Takođe je nemušt, tj. može da priča sa zmijama. Može da leti bez metle ili ikakvog oslonca. Sebe bez problema može da učini nevidljivim. Njegova veština u magiji pokazuje se u načinu na koji je zaštitio neke horkrukse (najviše Sliterinov medaljon). Upućen je u najmračnije vrste magije, kao na primer u napitak koji mu je vratio telo. Voldemorov štapić je napravljen od tisovine sa srži od feniksovog pera, i bio je dugačak 13 i po inča (oko 34 centimetara).

Transkripcija i izgovor imena[uredi]

  • Prema intervjuu koji je Roulingova dala, ime „Voldemort“ se izgovara bez slova „t“ na kraju, kao u francuskom jeziku. U prve četiri audio-knjige, ime je izgovarano na ovaj način. Ipak, u filmskim ekranizacijama romana o Hariju Poteru, Voldemorovo ime je izgovarano sa slovom „t“ na kraju, tako da je u audio-knjigama koje su usledile ime izgovarano na način na koji je to rađeno u filmovima o Hariju Poteru.
  • U starijim srpskim prevodima romana o Hariju Poteru, Voldemorovo srednje ime bilo je Marvolo. U kasnijim prevodima promenjeno je u Mervolodomos da bi se anagram očuvao i u našem jeziku (Tom Mervolodomos Ridl - Ja sam Lord Voldemor).

Film[uredi]

Izvori[uredi]

  1. ^ BigBadRead poll reveals children's favourite literary villain Arhivirano na sajtu Wayback Machine (april 9, 2016) (na jeziku: engleski) (na jeziku: engleski) (2006)