Magnus Hiršfeld

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Magnus Hiršfeld
Magnus Hiršfeld 1929. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1868-05-14)14. maj 1868.
Mesto rođenjaKolobžeg, Pruska
Datum smrti14. maj 1935.(1935-05-14) (67 god.)
Mesto smrtiKolobžeg, Poljska
Naučni rad
Poljeknjiževnik, lekar, seksolog, LGBT aktivista

Magnus Hiršfeld (Kolobžeg, 14. maj 1868 — Kolobžeg, 14. maj 1935) bio je nemački lekar, seksolog i zastupnik prava homoseksualaca.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Hiršfeld je rođen u porodici poznatog lekara u Kolobžegu, tadašnjoj Pruskoj. Studirao je 1887—1888. filozofiju i filologiju u Vroclavu, a kasnije 1888—1892. medicinu u Strazburu, Minhenu, Hajdelbergu i Berlinu. Posle studija putovao je po Sjedinjenim Državama, a nakon povratka započeo je lekarsku praksu u Magdeburgu. Godine 1896. se preselio i počeo da radi u Berlinu.

Šarlot Volf u biografiji Hiršfelda navodi njegov „biseksualni preokret”, dok ga biograf Manfred Herzer opisuje kao gej muškarca.[1] Sam Hiršfeld nije govorio o svojoj seksualnosti, smatrajući da je to privatno pitanje, ali je sigurno da je imao vezu sa Karlom Gjeseom i Li Šiu Tongom. Hiršfeld je obojicu naveo u svom testamentu kao naslednike.[2]

Hiršfeld je bio veoma plodan pisac, koji je objavljivao tekstove ne samo o novoj nauci o seksualnosti, već i o širim temama, kao što su opšte zdravlje, politika, promena zakona o seksualnosti, istorija morala i rasizam. U bibliografiji, Džejms Stikli navodi više od 500 naslova koje je Hiršfeld objavio tokom života. Njegov prvi članak o seksualnosti objavljen je 1896. godine pod naslovom Sapfo i Sokrat ili Kako se objašnjava ljubav muškaraca i žena prema osobama sopstvenog pola? (nem. Sappho und Sokrates oder Wie erklärt sich die Liebe der Männer und Frauen zu Personen des eigenen Geschlechts?). Ovaj tekst Hiršfeld je objavio pod pseudonimom T. Ramijen.[1]

Hiršfeld je učestvovao u snimanju prvog filma koji se bavi emancipacijom homoseksualaca,[1] a koji nosi naziv Anders als die Andern. Film se pojavio maja 1919. godine sa ciljem da ukaže na zlo paragrafa 175 i da prikaže kako su gej osobe lake žrtve ucena zbog pomenutog zakona. Film je zabranjen u Nemačkoj avgusta 1920. godine.

Godine 1928. učestvovao je u osnivanju Svetske lige za polnu reformu, koja je imala tri predsednika: Hiršfeld, Hevlok Elis i Ogist Forel. Nakon kongresa u Kopenhagenu, gde je osnovana, Liga je organizovala još tri kongresa, 1929. u Londonu, 1930. u Beču i 1932. u Brnu. Naredni kongresi, planirani da se održe u Moskvi i Čikagu, nisu organizovani zbog jačanja staljinizma u Rusiji i ekonomske krize u SAD.[3]

S obzirom na to da je bio Jevrejin i zalagao se za progresivne ideje, Hiršfeld je bio česta meta nacista. Godine 1920. napadnut je i teško povređen u Minhenu, a 1921. je ponovo napadnut i zadobio je frakturu lobanje. Od 1929. nacisti su stalno napadali Hiršfelda i prekidali njegova predavanja.[1]

Godine 1930. Hiršfeld je otputovao u SAD, gde je trebalo da održi više predavanja u različitim gradovima. Ovo putovanje se, međutim, pretvorilo u svetsku turneju, tokom koje je posetio Japan, Kinu, Indonezuju, Indiju, Filipine, Egipat i Palestinu. U Evropu se vratio 1932, ali više nije ušao u Nemačku. Godine 1933. nacisti su uništili Institut za seksualnu nauku, uključujući i biblioteku. Naredne godine oduzeto mu je nemačko državljanstvo.

Nakon nekog vremena provedenog u Askoni i Parizu, Hiršfeld se konačno nastanio u Nici, gde je i preminuo na svoj 67. rođendan, 1935. godine.

Naučno humanitarni komitet[uredi | uredi izvor]

Zajdeno sa izdavačem Maksom Sporom, pravnikom Eduardom Obergom i piscem Maksom fon Bulovim osnovao je 15. maja 1897. godine u svom stanu u Šarlotenburgeru Naučno-humanitarni komitet (nem. Wissenschaftlich-humanitäre Komitee), čiji je postao predsednik. Komitet je bila prva organizacija u svetu koja je imala za cilj dekriminalizaciju istopolnih odnosa između muškaraca. Organizovano je potpisivanje peticije za ukidanje paragrafa 175 krivičnog zakona, koja je poslata Rajhstagu. Peticiju je potpisalo oko 5.000 ljudi, među kojima su bili i Albert Ajnštajn, Herman Hese, Kete Kolvic, Tomas Man, Hajnrih Man, Rajner Marija Rilke, August Bebel, Maks Brod, Karl Kaucki, Stefan Cvajg, Gerhart Hauptman, Martin Buber, Ričard fon Kraft-Ebing i Eduard Bernštajn. Predlog promene zakona je došao pred Rajhstag 1898. godine, ali ga je podržala samo manjina iz SPD-a. Taktiku koju je komitet nakon neuspeha peticije primenio kasnije je dobila ime „autovanje” — razotkrivanje homoseksualaca među onima koji su glasali protiv prava homoseksualaca. Ovo je 1907—1909. izazvalo veliku aferu, poznatu kao Harden-Eulenburg afera, koja je išla do dvora. Predlog promene zakona se pojavljivao još nekoliko puta pred parlamentom i izgledi da će se predlog usvojiti postali su veći tokom 1920-ih godina, ali progres je prekinuo dolazak nacista na vlast.

Između 1899. i 1923. objavljivao je časopis Jahrbuch für sexuelle Zwischenstufen, prvi naučni časopis koji se bavio seksualnim varijetetima. Materijal koji je objavljivan u godišnjaku obuhvatao različite teme, od članaka o homoseksualnosti kod „primitivnih” naroda, do književnih analiza i studija slučajeva.

Institut za seksualnu nauku[uredi | uredi izvor]

Godine 1919. u liberalnoj atmosferi Berlina u doba Vajmarske republike, Hiršfeld je kupio vilu u Tijergartenu, gde je osnovao Institut za seksualnu nauku (nem. Institut für Sexualwissenschaft). Institut je imao ogromnu biblioteku i arhiv, organizovao je predavanja i medicinske konsultacije.

Pored pitanja seksualne orijentacije, Hiršfeld i Institut su se bavili i rodnim identitetom. Hiršfeld je još 1910. skovao nov termin transvestizam (nem. Transvestitismus) koji je definisao kao nošenje odeće suprotnog pola. Danas bi ovaj termin odgovarao pojmu transrodnosti. U poslednjem izdanju svog Jahrbuchs für sexuelle Zwischenstufen, 1923. godine, Hiršfeld je iskoristio termin duševni transseksualizam (nem. seelischer Transsexualismus). Godine 1930. Hiršfeld je učestovao u prvoj modernoj operaciji korekcije pola kod Lili Elbe.[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Bauer, J. Edgar (2004). „Hirschfeld, Magnus (1868-1935)”. qlbtq, Inc. Arhivirano iz originala 27. 04. 2010. g. Pristupljeno 31. 5. 2010. 
  2. ^ „Hirschfelds Testament (1935)”. Magnus-Hirschfeld-Gesellschaft. Pristupljeno 31. 5. 2010. 
  3. ^ „World League for Sexual Reform”. Humboldt Universität. Arhivirano iz originala 21. 10. 2011. g. Pristupljeno 31. 5. 2010. 
  4. ^ „Lili Elbe (1886-1931)”. LGBT History Month. Arhivirano iz originala 03. 08. 2015. g. Pristupljeno 31. 5. 2010. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Magnus Hiršfeld na Vikimedijinoj ostavi.
  • Magnus Hiršfeld na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
  • Magnus Hiršfeld na sajtu Find a Grave (jezik: engleski) (NOTE: As of 23 Jan 2011, Find a Grave incorrectly lists the Cimetière du Château in Nice as the location of Hirschfeld's tomb; his grave is in fact located in another cemetery in Nice, the Cimetière de Caucade. In addition, the Find a Grave biography for Hirschfeld includes the dubious assertion that Hirschfeld was a transvestite, a claim not supported by the biographical literature.)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Магнус_Хиршфелд&oldid=27355802”