Maslovljeva hijerarhija potreba

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba je teorija iz psihologije koju je stvorio američki psiholog Abraham Maslov, koja ističe da se ljudske potrebe mogu razvrstati u grupe, i da postoji jasna hijerarhija između tih grupa potreba. Niži nivoi potreba se moraju zadovoljiti pre nego što se aktiviraju potrebe viših nivoa.

Piramidalni prikaz Maslovljeve teorije hijerarhije ljudskih potreba, sa fiziološkim potrebama na njenom dnu.

Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba se sastoji od pet grupa potreba a to su, od najniže do najviše, fiziološke potrebe, potrebe za sigurnošću, potrebe za pripadnošću, potreba za uvažavanjem, i potreba za samoostvarenjem. Obično se prikazuje u vidu piramide podeljene na pet nivoa, gde svaka grupa predstavlja po jedan nivo. Fiziološke potrebe su: potreba za hranom, vodom, vazduhom, snom, seksom; potrebe za sigurnošću: neugroženost života, stalan posao, sigurnost porodice, zdravlja, imovine; potrebe za pripadnošću: prijateljstvo, porodica, seksualna intimnost; potreba za uvažavanjem: samopoštovanje, uspeh, poštovanje drugih, priznanja svojih uspeha; i potreba za samoostvarenjem: moralnost, kreativnost, spontanost, rešavanje problema, manjak predrasuda, prihvatanje činjenica.

Četiri niža nivoa (fiziološke potrebe, sigurnost, pripadnost i poštovanje) su grupisani kao potrebe nedostatka, koje se vezuju za fizičke potrebe. Zadovoljenje ovih potreba pomaže osobi da raste i razvija se kao ljudsko biće. Za razliku od njih koje se moraju zadovoljiti, potrebe rasta (samoostvarenje) se stalno razvijaju. Osnovna pretpostavka je da se više potrebe iz ove hijerarhije pojavljuju tek nakon što su zadovoljene, većinom ili potpuno, sve potrebe nižeg nivoa.

Takođe, kada se jedna potreba zadovolji, opada značaj njene motivacione uloge, međutim, kada se neka potreba zadovolji, druga brzo zauzima njeno mesto, tako da ljudi uvek teže da zadovolje neku potrebu. Ukoliko te potrebe nedostatka nisu zadovoljene, osoba će se razviti u, fizički i psihički, nezdravu osobu.

Maslov ju je svoju teoriju prvi put izneo u članku Teorija ljudske motivacije (A Theory of Human Motivation), 1943. godine. Za primer je uzeo ugledne ljude kao što su Albert Ajnštajn, Džejn Adams, Eleonora Ruzvelt i Frederik Adams, a ne mentalno obolele ili neurotične osobe, ističući da „studija sakatih, zaostalih, nezrelih i nezdravih primera može da proizvede samo sakatu psihologiju i sakatu filozofiju“. (Motivation and Personality, 1987.)

Ljudske potrebe[uredi]

Fiziološke potrebe[uredi]

Fiziološke potrebe organizma su osnovne ljudske potrebe i zadovoljenje je osnovni preduslov koji prethodi potrebama višeg reda.

Fiziološke potrebe uglavnom podrazumevaju:

Ako neke od njih nisu ispunjene, fiziološke potrebe postaju najviši prioritet. Fiziološke potrebe mogu da utiču na misli i ponašanje i mogu da učine da se osoba oseća bolesnom i da oseća bol i nelagodnost.

Maslov ovde pridodaje i seksualnu aktivnost kao telesno zadovoljstvo, aktivnost, vežbu, itd. Iako su neke od ovih aktivnosti važne, mnoge nisu presudne za opstanak.

Potrebe za sigurnošću[uredi]

Kada su zadovoljene fiziološke potrebe, pojavljuju se potrebe za sigurnošću. Kao i kod prethodnih, ukoliko nisu zadovoljene, osoba je preokupirana njihovim zadovoljenjem.

Potrebe za sigurnošću podrazumevaju:

Ponekad želja za sigurnošću postaje preča od potpunog zadovoljenja fizioloških potreba.

Potreba za pripadnošću[uredi]

Kada se zadovolje fiziološke potrebe i potrebe za sigurnošću, javljaju se potrebe za pripadnošću.

Potrebe za pripadnošću podrazumevaju:

Ljudi osećaju duboku potrebu da negde pripadaju i da ih drugi prihvataju, bilo da se radi o velikim društvenim grupama (klubovi, verske grupe, profesionalne organizacije, sportski timovi, bande, itd.) ili društvenim vezama (članovi porodice, voljena osoba, mentor, bliske kolege). Imaju potrebu da vole i da budu voljeni. U nedostatku ljubavi, mnogi postaju usamljeni, povučeni i depresivni. Ova potreba za pripadanjem često može da nadjača fiziološke i potrebe za sigurnošću, u zavisnosti od snage samog pritiska koji osećaju.

Potreba za uvažavanjem[uredi]

Prema Maslovu, svi ljudi imaju potrebu da ih drugi poštuju, da imaju samopoštovanje, i da poštuju druge. Ljudi žele da učestvuju da bi ih ljudi uvažavali i da rade nešto što im pruža osećaj da je korisna i da je potrebna, bilo da je doprinos u svojoj struci ili iz hobija. Poremećaj kod ovog nivoa može dovesti do nedostatka samopoštovanja i osećaja niže vrednosti ili osećaj prevelike važnosti i snobizam.

Postoje dva nivoa potrebe za uvažavanjem. Niži nivo se odnosi na popularnost, uvažavanje, slavu i slično. Viši nivo podrazumeva samopoštovanje, stručnost i dostignuće.

Potreba za samoostvarenjem[uredi]

Samoostvarenje je instinktivna ljudska potreba da pokažu svoje umeće i da se trude da dostignu svoj maksimum.

„Samoostvarenje je instinktivan rast onoga što je već u biću ili, bolje rečeno, onoga što jeste biće. (Psychological Review, 1949.)”

Osobe koje teže samoostvarenju, teže da prihvate sebe i druge i da povećaju sposobnost rešavanja problema. Samopouzdanje dolazi iz ostvarenja potrebe za samoostvarenjem.

Maslov piše sledeće o onima koji su se ostvarili kao osobe:

  • Prihvataju činjenice i stvarnost života (uključujući i svog) umesto da to poriču, ili izbegavaju.
  • Spontani su u svojim idejama i delima.
  • Kreativni su.
  • Zainteresovani su za rešavanje problema; to često uključuje i probleme drugih. Rešavanje ovih problema je često cilj njihovog života.
  • Osećaju bliskost sa drugim ljudima, i umeju da cene život.
  • Moralne su osobe i imaju unutrašnji osećaj moralnosti koji ne zavisi od mišljenja drugih.
  • Pronicljivi su i sposobni da objektivno sagledaju stvari. Nemaju predrasude i ne krive druge.

Ukratko, samoostvarenje je ostvarenje svih najviših potencijala jedne osobe.

Kritika[uredi]

Iako je Maslovljeva teorija bila napredak u odnosu na prethodne teorije ličnosti i motivacije, ima i svojih nedostataka.

Ovaj model naglašava da su potrebe višeg nivoa prisutne kod većine ljudi, iako se može desiti da ih oni ne uočavaju ili ne čine ništa da ih zadovolje.

Psiholog Edvin Nevis je kritikovao Maslovljevu hijerarhiju potreba, ističući da je kulturno određena i da, samim tim, nije univerzalna te je stoga formulisao sopstvenu, poboljšanu, hijerarhiju potreba.

Pretpostavlja se da je bazirana na kulturoloških vrednostima Amerike. U kulturama koje vrednuju izbegavanje neizvesnosti, kao što su Japan i Grčka, sigurnost posla i doživotno zaposlenje su snažniji motivatori od samoostvarenja. U Danskoj, Švedskoj i Norveškoj, socijalne potrebe su snažnije od samoostvarenja i samopoštovanja. U Kini, Japanu i Koreji, koje vrednuju kolektivizam i zajednički rad nad individualnim dostignućima, pripadanje i sigurnost su značajniji od ispunjenja potreba rasta. Stoga, iako potrebe koje je Maslov identifikovao mogu biti univerzalne, logički ili hijerarhijski redosled se razlikuje od kulture do kulture. (grupa autora, Organizaciono ponašanje, 2003.)

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]