Metar

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Disambig.svg
Ukoliko ste tražili druga značenja, pogledajte članak Metar (višeznačna odrednica).

Metar (simbol m) je SI osnovna jedinica za daljinu (ili dužinu u govoru fizičkih nauka). Definiše se kao dužina putanje koju u apsolutnom vakuumu pređe svetlost za vreme od tačno 1/(299 792 458) sekundi. Ova definicija ne menja veličinu jedinice (pogledati Istoriju ispod), ali je uvedena da bi pratila skorašnji razvoj u vezi sa tehnikama za merenje, gde se dužina i vreme mogu reprodukovati sa veoma velikom tačnošću – u slučaju sa vremenom, do tačnosti od 1013. Jedan metar je jednak približno 39,37 inča (3,28 stopa).

SI prefiksi primenjeni na metar[uredi]

Metar može da se koristi sa SI prefiksima.

Umnožak Ime Simbol Umnožak Ime Simbol
100 metar m      
101 dekametar dam 10–1 decimetar dm
102 hektometar hm 10–2 centimetar cm
103 kilometar km 10–3 milimetar mm
106 megametar Mm 10–6 mikrometar µm
109 gigametar Gm 10–9 nanometar nm
1012 terametar Tm 10–12 pikometar pm
1015 petametar Pm 10–15 femtometar fm
1018 eksametar Em 10–18 atometar am
1021 zetametar Zm 10–21 zeptometar zm
1024 jotametar Ym 10–24 joktometar ym

Konverzije[uredi]

1 metar je ekvivalentan sa:

  • tačno 1/0,9144 jarda (približno 1,0936 jard)
  • tačno 1/0,3048 stopa (približno 3,2808 stope)
  • tačno 10000/254 inča (približno 39,370 inča)

Istorija[uredi]

Načini definisanja metra su se vremenom menjali:

  • 1793: 1/(10 000 000) dužine od pola do ekvatora.
  • 1795: Privremena metarna šipka od lima.
  • 1799: Definitivni prototipovi metarnih šipki od platine.
  • 1889: Međunarodni prototip metarne šipke od platine-iridijuma.
  • 1960: Spektar kriptona: 1 650 763.73 talasnih dužina u vakuumu radijacije koja odgovara prelazu između nivoa 2pp. 10 i 5d5 kripton-86 atoma.
  • 1983: Definicija na osnovu brzine svetlosti: Dužina koju svetlost pređe u vakuumu za 1/(299 792 458) sekunde.

Sama reč dolazi iz grčkog metron (μετρον), što znači "mera", preko francuskog mètre. Prva zabeležena upotreba u engleskom jeziku je iz 1797. godine.

U 18. veku, bila su dva favorizovana prilaza definiciji standardne jedinice za dužinu. Neki su predlagali definisanje metra kao dužine klatno sa polu-periodom od jedne sekunde. Ostali su predlagali definisanje metra kao jedan desetmilioniti deo dužine zemljinog meridijana po kvadrantu (jedna četvrtina obima zemlje). 1791. godine, Francuska Akademija Nauka je odabrala meridijansku definiciju, koristeći Pariski meridijan, umesto definicije sa klatnom zbog male varijacije sile gravitacije nad površinom zemlje, koja utiče na period klatna.

Međunarodni prototip metra standardna šipka napravljena od platine-iridijuma. Ovo je bilo standardno do 1960, kada je novi SI sistem počeo da koristi spektar kriptona kao osnovu. 1983. godine sadašnji metar je bio definisan po vezi između brzine svetlosti u vakuumu.

Avgusta 1793. godine, Republikanska Vlada u Francuskoj je odlučila da standardna jedinica dužine bude 10-7 zemljinog kvadranta koji prolazi kroz Pariz i da se jedinica nazove metar. Pet godina kasnije merenje je završeno i napravljena su tri standarda od platine i više kopija od gvožđa. Dalje analize su pokazale da je dužina zemljinog kvadranta bila pogrešno izmerena, što je prouzrokovalo da prva prototip šipka bude za petinu milimetra kraća (zbog pogrešnog proračuna zaravnanja zemlje), pa je umesto menjanja dužine metra kako bi se održao 10-7 odnos, metar je redefinisan kao rastojanje između dve označene tačke na šipci. Tako da je obim Zemlje kroz polove samo približno 40 miliona metara.

1870ih godina, u doba moderne preciznosti, serija međunarodnih konferencija je održana kako bi se smislili novi metrički standardi. Konvencija o metru (Ugovor o metru) iz 1875. godine je obavezala stvaranje stalnog Međunarodnog biroa za težine i mere u Sevru u Francuskoj. Ova nova organizacija bi čuvala nove prototipove metra i kilograma kada budu napravljeni i ona bi održavala poređenja između njih i nacionalnih standarda za metar i kilogram. Ova organizacija je napravila novu prototip šipku 1889. godine uspostavljajući tako Međunarodni prototip metra kao razdaljinu između dve linije na standardnoj šipci od legure sačinjene od 90% platine i 10% iridijuma 1893. godine, standardni metar je prvi put izmeren interferometrom od strane Alberta Abrahama Mikelsona, pronalazača te sprave i zagovornika korišćenja nekih određenih talasnih dužina svetlosti kao standardna rastojanja. Do 1925, interferometriju je regularno koristio Međunarodni biro za težine i mere. Međutim, međunarodni prototip metra je ostao standard sve do 1960. Prvobitni međunarodni prototip metra se i dalje čuva u Birou pod uslovima određenim 1889. godine.

Jedanaesta Generalna konferencija težina i mera 1960. godine je definisala metar u novom SI sistemu kao 1 650 763.73 talasnih dužina narandžasto-crvene emisione linije u spektru kripton-86 atoma u vakuumu.

Kako bi se još više smanjila nesigurnost, sedamnaesta Generalna konferencija težina i mera 1983. je zamenila definiciju metra sa sadašnjom, i tako popravila dužinu metra u vezi sa vremenom i brzinom svetlosti:

Metar je dužina putanje koju u vakuumu pređe svetlost za vreme od 1/(299 792 458) sekundi.

Napomena: ova definicija tačno fiksira brzinu svetlosti u vakuumu na 299 792 458 metara u sekundi. Definicije bazirane na fizičkim osobinama svetlosti su preciznije jer se za osobine svetla smatra da su univerzalno konstantne.

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Metar