Meteocunami

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Meteocunami u Siutadeli

Meteocunami (meteorološki cunami)[1] je hidrološka pojava meteorološkog porekla koja se javlja usled razlike u vazdušnom pritisku. Nastaje najčešće u Sredozemnom moru kraj obala Italije, Španije i Hrvatske, kao i u priobalju Japana i SAD. U odnosu na cunami koji nastaje usled tektonskih pokreta, meteocunami je malih dimenzija.

Naziv[uredi | uredi izvor]

Naziv ove meteorološke i hidrološke pojave predstavlja spoj dve reči — meteo (grč. metéōros) u značenju vremenski, onaj koji ima veze sa vremenskim prilikama i cunami (jap. tsunami) u značenju lučki talas. U Španiji je ova pojava poznata pod imenom „risaga“ (šp. rissaga), u Italiji se naziva „marobijo“ (ital. marrobbio), a u Japanu „abiki“ (jap. abiki). Maltežani meteocunami nazivaju „milhuba“ (malajs. milghuba)[2]. Na Jadranskom primorju u Hrvatskoj pojava je poznata po narodnom nazivu — „šćiga“[3].

Postanak[uredi | uredi izvor]

Postanak meteocunamija

Meteocunami se često poistovećuje sa pojavom koja se naziva seš, a suštinski ona je jedan deo meteocunamija. Za razumevanje postanka ove pojave potrebno je analizirati dve komponete — seš i težinski talas u atmosferi.

Seš predstavalja kolebanje jezerske, zalivske i morske vode najčešće usled nagle promene u atmosferskom pritisku. Kod pojave seša nivo vode se naizmenično diže i spušta na različitim stranama basena[4][5]. Težinski talas je brza i nagla oscilacija atmosferskog pritiska na malom području, uglavnom uzrokovana kretanjem frontova ili naglim uzlaznim strujanjima vazduha, običnu za vreme oluja i vremenskih nepogoda[6].

Da bi došlo do razvoja meteocunamija osim dve pomenute komponente, neophodno je da se promene odvijaju u pravcu obale i da širina zaliva, dubina basena i topografija dna budu pogodni za njegov nastanak[7].

Kada dođe do porasta pritiska od na primer 5 milibara, to se manifestuje padom nivoa mora za 5 cm. Ako je brzina kolebanja pritiska jednaka brzini kretanja morskih talasa, javlja se Praudmanova rezonancija[8]. Praudmanovu prati Grinspenova rezonancija koja se odnosi na kretanje poremećaja pritiska i talase koji se kreću uz obalu[9]. Kontinentalni prag (šelf) svojom topografijom utiče na uvećanje talasa budući da se oni suočavaju sa smanjenjem dubine i samim tim se odbijaju od dno basena[10].

Zabeleženi događaji[uredi | uredi izvor]

Najveći ikada zabeležen meteocunami dogodio se u Veloj Luci na ostrvu Korčula u Hrvatskoj, 21. juna 1978. godine i njegova visina je iznosila 5,9 m[11].

Primeri meteocunamija
Mesto Država Visina (u m) Žrtve
Vela Luka (21. jun 1978)[3][12]  Hrvatska 5.9 0
Nagasaki zaliv (31. mart 1979)[10]  Japan 5 3
Pohang luka  Južna Koreja 0.8
Kent i Saseks (20. jul 1929)[13]  Velika Britanija 3.5-6 2
Longkou luka (1. septembar 1980)[3]  Kina 3
Sjudadela luka (15. jun 2006)[10]  Španija 4
Tršćanski zaliv  Italija 1.5
Vest Sicilija  Italija 1.5
Malta  Malta 1
Čikago (26. jun 1954)[10] Sjedinjene Američke Države SAD 3 7
Dejtona Bič (3-4. jul. 1992)[10][14] Sjedinjene Američke Države SAD 3.5 0

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Tsunami Glossary 2008 Arhivirano 2011-07-16 na sajtu Wayback Machine, UNESCO
  2. ^ Tappin, Dave. „Tsunami or meteotsunami?”. British Geological Survey. Приступљено 13. 7. 2017. 
  3. ^ а б в Monserrat, S.; Vilibić, I.; Rabinovich, A. B. „Meteotsunamis: atmospherically induced destructive ocean waves in the tsunami frequency band” (PDF). HAL. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 08. 2017. г. Приступљено 13. 7. 2017. 
  4. ^ Mastilo, Natalija. „Rečnik savremene srpske geografske terminologije”. TadicEducation. Архивирано из оригинала 30. 12. 2017. г. Приступљено 14. 7. 2017. 
  5. ^ „seš”. Enciklopedija HR. Приступљено 14. 7. 2017. 
  6. ^ Marković, Đurđica. „Meteotsunami”. Meteo-Info. Архивирано из оригинала 12. 11. 2015. г. Приступљено 14. 7. 2017. 
  7. ^ Marković, Đurđica. „Nastajanje meteotsunamija”. Meteo-Info. Архивирано из оригинала 08. 04. 2012. г. Приступљено 14. 7. 2017. 
  8. ^ Melinand, Benjamin (13. 10. 2015). „A mathematical study of meteo and landslide tsunamis: the Proudman resonance”. IOP Publishing Ltd & London Mathematical Society. Приступљено 14. 7. 2017. 
  9. ^ Pattiaratchi, Charitha B.; Wijeratne, E. M. S. „Are meteotsunamis an underrated hazard?”. US National Library of Medicine National Institutes of Health. Приступљено 14. 7. 2017. 
  10. ^ а б в г д Bailey, Kathleen; DiVeglio, Christopher; Welty, Ashley. „National Oceanic and Atmospheric Administration” (PDF). NOAA.Gov. Приступљено 14. 7. 2017. 
  11. ^ Vučetić, Tamara; Barčot, Tonko. „Zapisi o plimnom valu” (PDF). Vela Luka. Приступљено 13. 7. 2017. [мртва веза]
  12. ^ National Tsunami Hazard Mitigation Program. „Meteotsunami Fact Sheet”. Weather.Gov. National Weather Service. Приступљено 29. 4. 2016. 
  13. ^ „Tsunami or meteotsunami?”. British Geological Survey. British Geological Survey. Приступљено 17. 5. 2016. 
  14. ^ Oskin, Becky (12. 12. 2012). „Freak 'Meteotsunamis' Can Strike On A Sunny Day”. Huffington Post. Приступљено 6. 8. 2013. 

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Метеоцунами&oldid=26936144”