Mejbel Grujić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mejbl Grujić
Puno imeMejbl Gordon Danlop Grujić (Mabel Gordon Dunlop Grouitch)
Datum rođenja(1872-08-13)13. avgust 1872.
Mesto rođenjaKlarksburg, Zapadna Virdžinija, SAD
Datum smrti13. avgust 1956.(1956-08-13) (84 god.)
Mesto smrtiVašington, SAD
Mejbel Grujić
Mejbel Grujić

Mejbl, Mabel ili Mejbel Grujić (Klarksburg, 13. avgust 1872 – Vašington, 13. avgust 1956) bila je žena srpskog diplomate Slavka Grujića, osnivač Kola srpskih sestara, velika srpska dobrotvorka i dobrovoljna medicinska sestra pri Crvenom krstu u Srbiji tokom Prvog svetskog rata.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mejbl Grujić rođena je kao Mejbl Gordon Danlop (engl. Mabel Gordon Dunlop) 13. avgusta 1872. godine u Klarksburgu, Zapadna Virdžinija[2] Otac joj je bio inženjer i visoki činovnik američke železnice. U Americi je završila koledž, gde se posebno zanimala za umetnost i arheologiju.[3] Kao đak je sarađivala sa omladinskim listovima i časopisama gde su objavljeni njeni zapaženi članci. Nakon toga je dobila stipendiju za studije u Francuskoj i Grčkoj.[3]

Godine 1901. Mejbl je otišla na studije Arheologije u Atinu, gde je upoznala srpskog diplomatu Slavka Grujića.[2][4] Nakon toga je boravila u Carigradu, gde je upoznala Engleskinju Elodiju, ženu Čedomilja Mijatovića, koji je u to vreme radio na sultanovom dvoru. Elodija je Mejbl ostavila snažan utisak i preko nje je upoznala srpsku istoriju i srpske narodne pesme. Godine 1902. se vratila u Srbiju i udala se za Slavka Grujića. Često su putovali zbog njegovog posla, pa je izgubila mesto predavača klasične arheologije. Aprila 1913. je putovala sa mužem i nekolicinom prijatelja po Kosovu i Staroj Srbiji. Obišli su Kumanovo, Skoplje, Prištinu, Gračanicu i Kosovo Polje.[5]

Dobrotvorni rad[uredi | uredi izvor]

Mejbl je najveći deo svog života posvetila afirmaciji Srbije u inostranstvu, posebno u Americi i Velikoj Britaniji.[6] Ona je ličnost za koju se u Srbiji, u prepisci najvažnijih ljudi onog vremena govorilo jednostavno „Gospođa”. Njujork tajms o njoj piše kao o „Amerikanki koja se sa ogromnom strašću bori za "usvojenu" zemlju svog supruga, srpskog diplomate, dr Slavka Grujića”.[7] Tokom Balkanskih ratova prikupljala je veliku pomoć za Srbiju.[2] Prva dobrotvorna akcija je bilo prikupljanje sredstava za podizanje Doma učenica srednjih škola u Krunskoj ulici (1912).[5]

Držala je predavanja širom Sjedinjenih Američkih Država.[8] Najveći američki listovi su objavljivali njene intervuje o srpskom narodu, istoriji, običajima, narodnim pesmama, vojsci i držala predavanja, na koje je dolazila američka elita.[9]

Pozvala je Mihajla Pupina i američkog predsednika Vudroa Vilsona da pomognu.[8] Na Univerzitetu u Prinston 1912. godine održala je predavanje o budućnosti Srbije, pred nekoliko hiljada studenata.[6]

U Americi je uspela da prikupi velike priloge, koje je donosila u Srbiju i predavala ga Crvenom krstu, Beogradskom ženskom društvu, Kolu srpskih sestara i drugim ustanovama.[9] Nakon Balkanskih ratova Kolo srpskih sestara je u znak zahvalnosti izabralo Mejbl Grujić za svog počasnog člana.[9]

Angažovanje tokom Prvog svetskog rata[uredi | uredi izvor]

Dopisnica Srpskog fonda za pomoć sa pozivom za slanje priloga za srpsku ratnu siročad
Pacijenti i osoblje bolnice Mejbel Grujić u Beogradu, 1913

Po izbijanju Prvog svetskog rata pozvala Nikolaja Velimirovića koji je održao 1915. godine sto dvadeset vatrenih beseda u isto toliko američkih gradova i skupio hiljade dolara pomoći, kao i hiljade dobrovoljaca.[7] Osnovala je Odbor gospođa u cilju prikupljanja sredstava za Devojačku školu, a sa Mihajlom Pupinom osnovala je u Njujorku 1915. godine Srpski poljoprivredni komitet za pomoć. Za vreme Slavkovog diplomatskog službovanja u Londonu pokrenula je Srpski potporni fond (1917) i od prikupljenih sredstava kupljen je sanitetski materijal za bolnice po Srbiji.[6]

Mejbl Grujić osnovala je 1914. godine bolnicu Svetog Jovana, okupila malu grupu dobrovoljnih bolničarki, među kojima je bila i Flora Sands i 10. avgusta iste godine uputila se sa svojom ekipom u Srbiju. Putovali su brodom od Marseja do Soluna i to sve vreme trećom klasom, kako bi uštedeli što više novca od prikupljene pomoći i doneli ga u Srbiju. Čim su stigli u Srbiju raspoređeni su u Kragujevcu i odmah počeli sa radom.[10][11] Mejbl Grujić takođe je bila od velike pomoći i kod organizovanja rada Američke misije u Srbiji.[12]

Posleratni period[uredi | uredi izvor]

I posle rata je nastavila da pomaže Srbiju.

Zajedničkim naporima Mejbl i Slavko Grujić uspeli su da od Karnegijeve fondacije 1920. godine dobiju 100.000 dolara, kako bi se sazidala Univerzitetska biblioteka u Beogradu.[6][8][13]

Sa suprugom je osnovala letnji Amerikanski dom za srpsku siročad u Selcu, na Jadranu, 1923. godine.[6][8] [14] Dom je osnovan tako što su zakupili jedan dvorac, koji su adaptirali i potpuno opremili. Bio je posvećen uspomeni na Amerikance koji su izgubili svoj život na toj teritoriji, a Mejbl se lično angažovala kao direktorka doma i nadgledala njegov rad. Dom je zamišljen kao stacionar za oporavak bolešljive i anemične ratne siročadi. U njemu je prvobitno bilo smešteno 40 dece, a tokom prve godine kroz dom je prošlo 240 dece iz Beograda i drugih krajeva Srbije, ali i iz Zagreba i Ljubljane.[15]

U Srbiji je nastavila da živi i nakon muževljeve smrti 1937, sve do početka Drugog svetskog rata 1941, kada se preselila u Njujork. Nakon rata je osnovala fondaciju za školovanje dece, potomaka Jevrema Grujića.[16]

Umrla je 13. avgusta 1956. godine u Univerzitetskoj bolnici Džordžtaun u Vašingtonu od leukemije.[17]

Sećanja[uredi | uredi izvor]

U beogradskom pozorištu KPGT, u režiji Ljubiše Ristića, 2014. godine pripremana je predstava o životu i radu Mejbl Grujić.[18] Ova predstava koja je bila najavljena u okviru pozorišne sezone KPGT-a „Let iznad sokolovog gnezda - Hrabri stari svet“ nažalost nije nikad izvedena. Srpska književnica koja živi u Americi, Maja Herman Sekulić objavila je roman „Ma Belle“ (Službeni glasnik, 2015), inspirisan životom i delom Mabel Grujić. Radi se o do sada neistraženoj biografiji Mabel Grujić, žene koja je aktivno učestvovala u burnim događajima novije srpske prošlosti, a koja je kroz knjigu Maje Herman Sekulić progovorila u prvom licu.[19] Roman je preveden na engleski jezik i objavljen 2016. godine u izdanju izdavačke kuće Geopoetika.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Milanović Jasmina, Mabel Grujić i Delfa Ivanić dobročiniteljke srpskog naroda, u: Istorija 20. veka, God. 32, br. 1 (2014), str. 9–26.
  2. ^ a b v „Marshal & Will”, Time, 5. 11. 1924, Arhivirano iz originala 13. 08. 2013. g., Pristupljeno 12. 8. 2016 
  3. ^ a b Milanović 2014, str. 11.
  4. ^ „Plea to Knitters Not to Quit Works; Mme. Grouitch Tells of Need in the Balkans”, New York Times, 5. 1. 1919, Pristupljeno 12. 8. 2016 
  5. ^ a b Milanović 2014, str. 12.
  6. ^ a b v g d „O PORODICI -”. Dom Jevrema Grujića. Pristupljeno 12. 8. 2016. 
  7. ^ a b STRUGAR, Vukica (27. 7. 2014). „Ljubiša Ristić: 100 godina ljubavi i mržnje”. Večernje novosti. Pristupljeno 12. 8. 2016. 
  8. ^ a b v g Sretenović, Mirjana (10. 2. 2014). „Podrum spasio blago Grujića”. Politika. Pristupljeno 12. 8. 2016. 
  9. ^ a b v Milanović 2014, str. 14.
  10. ^ Giljen, Nikola; Jovićević Jov, Sonja; Mandić, Jelena (1. 10. 2012). „Srpske Amazonke Velikog rata (1914—1918) - Skromne dame gvozdenog srca”. Bašta Balkana. Pristupljeno 12. 8. 2016. 
  11. ^ Allcock, str. 73
  12. ^ Veljković, Snežana. „Život i rad Vojne bolnice u Beogradu za vreme Velikog rata (1914–1918)”. Projekat Rastko. Pristupljeno 12. 8. 2016. 
  13. ^ „Kod dva bela goluba”. RTS. Pristupljeno 12. 8. 2016. 
  14. ^ Milanović, Jasmina (2012). DELFA IVANIĆ, USPOMENE. Beograd: INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU. str. 144. ISBN 978-86-7403-172-8. 
  15. ^ Milanović 2014, str. 22.
  16. ^ Milanović 2014, str. 25.
  17. ^ Podatak preuzet sa engleske Vikipedije
  18. ^ „Mabel Grujić u KPGT-u”. LookerWeekly. Pristupljeno 12. 8. 2016. 
  19. ^ Stjelja, Ana. „Najveća dobrotvorka srpskog naroda”. Portal „VELIKI LjUDI“. Arhivirano iz originala 15. 08. 2017. g. Pristupljeno 15. 8. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mejbel Grujić na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мејбел_Грујић&oldid=27673649”