Miroslav Nenadović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Miroslav Nenadović
Prof. dr. inž. Miroslav Nenadović aeronautičar
Lični podaci
Datum rođenja(1904-03-31)31. mart 1904.
Mesto rođenjaBeograd, Srbija
Datum smrti21. februar 1989.(1989-02-21) (84 god.)
Mesto smrtiBeograd, SFR Jugoslavija

Miroslav Nenadović (Beograd, 31. mart 1904 — Beograd, 21. februar 1989) bio je inženjer i profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, jugoslovenski aero-nautičar veoma zaslužan za razvoj Mašinskog Fakulteta u Beogradu i Jugoslovenskog vazduhoplovstva uopšte. [1] Od 1958. godine izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) a od 1965. biran je za redovnog člana Akademije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 31. januara 1904. godine u Beogradu (Srbiji), gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Matematičke nauke je studirao na Univerzitetu u Beogradu gde je i diplomirao 1926. godine. Po završetku studija matematike nastavio je studije na Mašinsko-elektrotehničkom odseku Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i diplomirao je 1932. godine.

Radna biografija[uredi | uredi izvor]

Nakon završenog Tehničkog fakulteta izabran je na konkursu francuske vlade za njenog stipendistu 1933. godine i iste godine nastavlja studije na Aerotehničkom odseku u Sen Siru. Godine 1936. polaže državni doktorat iz oblasti aerotehničkih nauka a 1937. godine je na Sorboni promovisan u doktora nauka. Od 1935. godine je stalni saradnik Aerotehničkog instituta u Sen Siru u zvanju asistenta, spoljni je saradnik fabrike aviona Brege a zatim i fabrike Kodron-Reno i spoljni saradnik sekretarijata za vazduhoplovstvo.

Godine 1937. na Tehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu je izabran za vanrednog profesora novoformirane Vazduhoplovne grupe na Mašinskom odseku. Za redovnog profesora na Mašinskom fakultetu je izabran 1951. godine. Tokom svog radnog veka je obavljao razne funkcije od šefa katedre pa do dekana Fakulteta.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU)- Odeljenje tehničkih nauka je izabran 30. januara 1958. a za redovnog člana 16. decembra 1965. Zamenik sekretara Odeljenja tehničkih nauka SANU postaje 1971. godine a sekretar 1977. godine.[2] Na toj dužnosti je bio sve do 31. decembra 1988. godine. U toku rada u Akademiji nauka aktivno je učestvovao u radu Odbora za aero-nautiku, Odbora za zaštitu čovekove sredine, Odbora za energetiku i Odbora za astronautiku. [3]

Najveći deo svoga rada M. Nenadović je posvetio naučnoistraživačkom radu i to teorijskom i eksperimentalnom proučavanju aerodinamičkih konstrukcija letelica, mada se ogledao i u praktičnom konstruktorskom radu, problematikom opreme za aerodinamička ispitivanja kao i uticajem vetra na građevinske konstrukcije.

Projekti aviona[uredi | uredi izvor]

  • Avion BN-101 - sportski avion dvokrilac projektovan 1939. godine u Saint Cyr-u, konstrukciju izveo M.A.Starck, prototip je napravljen 1941/42. godine u Francuskoj, imao je motor Renier 76 KS, putna brzina mu je bila 225 km/h, brzina sletanja 55 km/h, a dužina poletno sletne staze svega 56 m.
  • Avion BN-203 - avion dvokrilac trosed sa motorom GM 156 KS i potisnom elisom. Imao je stajni trap tipa tricikl. Projekat je urađen za račun fabrike aviona „Vistad“ 1940. godine a namena mu je bila avio-taksi.
  • Rogožarski Brucoš - sportsko trenažni avion za osnovnu obuku konstruisan u saradnji sa M. Mitrovićem-Spirta 1940. godine za račun fabrike aviona "Rogožarski“ a prema konkursu Komande Vazduhoplovstva (KV) (prototip je poleteo 1940). Nosio je oznaku NM prema inicijalima konstruktora Nenadović-Mitrović a pogonio ga je motor Gipsy 135 KS. Avion je bio jednokrilni niskokrilac drvene konstrukcije.
  • NEMI – lovački dvomotorni jednokrilni avion sa motorima Gnome-Rohne, stajni trap tipa tricikl. Aerodinamička ispitivanja izvršena u Aerotehničkim institutima Eiffel u Parizu, Saint Cyr-u i Varšavi. Projektovan u saradnji sa M. Mitrovićem pa je prema inicijalima konstruktora Nenadović-Mitrović dobio naziv NEMI. Avion je projektovan prema konkursu KV 1940/41. godine ali je dalji razvoj zaustavljen izbijanjem Drugog svetskog rata.[4]

Naučnoistraživačka delatnost[uredi | uredi izvor]

Šema aerotunela nepovratne vazdušne struje
Šema aerotunela povratne vazdušne struje

Posle Prvog svetskog rata počinje i idustrijalizacija naše zemlje koja je do tada bila izrazito poljoprivredna zemlja sa nešto razvijenom lakom industrijom. Već 1923. godine osniva se prva fabrika aviona "Ikarus“ u Novom Sadu, 1924. "Rogožarski“ u Beogradu a 1927. godine "Zmaj“ u Zemunu i "Brege“ u Kraljevu. Godine 1927. je osnovana fabrika aeroplanskih motora Vlajković i Komp. u Beogradu a 1929. je proradila Industrija aeroplanskih motora A. D. u Rakovici kraj Beograda. Fabrika za optiku i preciznu mehaniku „Teleoptik“ iz Zemuna koja je osnovana 1923. godine, menja proizvodni program i od 1928. godine uglavnom se bavi proizvodnjom vazduhoplovnih instrumenata i opreme, a zatim se osnivaju preduzeća precizne mehanike „Mikron“ 1930. i „Nestor“ 1938. godine.

U ovim fabrikama su se ispočetka proizvodili avioni i oprema prema inostranim licencama i na taj način se premostio tehnološki jaz između razvijenih zemalja i nas. Nije zgoreg napomenuti da u to vreme Jugoslovenska industrija nije proizvela ni jednu parnu turbinu, vodnu turbinu, traktor, jednostavnu poljoprivrednu mašinu pa čak ni bicikl a proizvodila je avion koji je u to vreme bio najsloženiji mašinski sistem. Za prve avione Hanza Brandenburg B.I i Hanza Brandenburg C.I.[5], tehničku dokumentaciju ovih aviona, koju je formirao inž. R. Fizir, Ministarstvo Vojske i Mornarice (MViM) je besplatno ustupilo proizvođačima aviona (Hanza Brandenburg B.I Ikarusu a Hanza Brandenburg C.I Rogožarskom ) što je njima, na početku njihovog rada bila neprocenjiva pomoć. Što se tiče kadrova, prvi naši aero-nautički inženjeri su školovani u inostranstvu a od 1937. godine formirana je Vazduhoplovna grupa na Tehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Treći segment ovog problema je bila organizacije naučno istraživačkog rada u ovoj oblasti jer je bilo neophodno da se omogući domaćoj vazduhoplovnoj industriji da aerodinamička ispitivanja sopstvenih konstrukcija letelica obavi u svojoj zemlji. Tada je postojala praksa da se modeli letelica ispituju u aerotehničkim institutima u inostranstvu. Po povratku prof. Nenadovića sa studija iz Francuske on se prihvatio mukotrpnog posla stvaranja materijalne osnove za aerodinamička ispitivanja. Napravljen je idejni projekt izgradnje Aerotehničkog instituta u blizini Beograda, a 1939/40. godine već su bili i napravljeni projekti. Međutim početak rata 1941. godine prekida svaki dalji rad na organizaciji naučno-istraživačke delatnosti u ovoj oblasti u našoj zemlji. Uslovi za nastavak ovih aktivnosti stečiće se nakon oslobođenja zemlje kada je prof. Nenadović sa svojim saradnicima formirao Aerotehnički institut u okviru Mašinskog fakulteta u Beogradu. Oprema koju je projektovao prof. Nenadović sa svojim saradnicima se deli na dve grupe Aerotuneli i ostala aerotehnička oprema[6]

Projekti aerotunela[uredi | uredi izvor]

  • AT-SB-E - projekt aerotunela sa radnim delom 2,00h1,80 m2, koaksijalnim kontrarotirajućim ventilatorima i snagom 2h48=96 kW (izveden u malom 1941. god.),
  • AT-SB-P - pogonska grupa aerotunela sa kontrarotirajućim ventilatorima snage 5 kW, eliptičnim poprečnim presekom 0,60h0,40m2 1948. godina,
  • AT-SP-1 - aerotunel za kvalitativna proučavanja opstrujavanja u oblasti supersoničnih brzina, kapacitet spremnika cca 24 m3 i instalisanom snagom kompresora 2h20=40 kW 1949. godine,
  • AT-SB-1 - projekt aerotunela za aerodinamička ispitivanja, radni deo 2,80h2,00 m2, sa instalisanom snagom 2h95=180 kW i koaksijalnim kontrarotirajućim ventilatorima, 1952/57. godine,
  • AA-SD-1 - projekt aerotunela vakuumskog tipa sa prekidnim dejstvom za aerodinamička ispitivanja u oblasti supersoničnih brzina. Radni deo 300h225 mm2, snaga motora vakuum-pumpi 6h35=210 kW, kapacitet spremnika cca 320 m3.
  • AT-SB-1 - pogonska grupa instalisane snage motora 2h300=600 kW, 1956/58. godina,
  • AT-SD-2 - projekt aerotunela sa kontinualnim dejstvom, instalisana snaga motora vakuum-pumpi 6h35=210 kW, 1956. god..
  • AT-SD-3 - projekt aerotunela vakuumskog tipa sa prekidnim dejstvom za aerodinamička ispitivanja u oblasti supersoničnih brzina. Instalisana snaga motora vakuum-pumpi 6h35+190=400 kW,

Ostala aerotehnička oprema[uredi | uredi izvor]

  • Reumaskop,
  • Reoelektroskop,
  • Reohidroskop,
  • Aerovage i
  • Ostala aerotehnička oprema.

Nastavna delatnost[uredi | uredi izvor]

Odmah nakon odbrane doktorske disertacije 1937. godine dr. Miroslav Nenadović se uključuje u fakultetsku nastavu na Tehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu u zvanju vanrednog profesora novoosnovane Vazduhoplovne grupe Mašinskog odseka.[7] Na Mašinskom fakultetu je od 1937. godine bio: šef Katedre za aerotehniku, starešina Vazduhoplovne grupe i Aerotehničkog odseka, šef Katedre za aerotehniku, upravnik Zavoda za mašinstvo i upravnik Aerotehničkog instituta. Pored redovnih dužnosti na Mašinskom fakultetu od 1938. do početka Drugog svetskog rata bio je stalni saradnik fabrika aviona: "Utva“, "Rogožarski“, "Ikarus“ i „Vistad“.

Na Tehničkom Fakultetu 1945. godine osniva Zavod za mašinstvo sa nekoliko laboratorija koje su doprinele obnavljanju laboratorija ovog fakulteta uništenih tokom Drugog svetskog rata. Posle reorganizacije Univerziteta i Tehničke velike škole i osnivanja Mašinskog fakulteta, Zavod za mašinstvo se transformisao u deo koji se bavio naučnoistraživačkim radom i od njega formiran Zavod za mašine i alate Mašinskog fakulteta i ostale radionice za održavanje.[8]

Paralelno sa obnavljanjem Mašinskog fakulteta posle oslobođenja, prof. Nenadović nastavlja svoju aktivnost na naučno istraživačkom polju uključujući se u programe razvoja jugoslovenskog vazduhoplovstva preko Direkcije vazduhoplovne industrije, Vojnotehničkog instituta, Fabrike aviona i helikoptera "Soko“ iz Mostara, Vazduhoplovnotehničkog instituta iz Žarkova i drugih privrednih organizacija koje su se bavile proizvodnjom vazduhoplova ili proizvodnjom za vazduhoplovstvo.

Prof. Nenadović je sa svojim saradnicima 1947. godine osnovao Aerotehnički institut Mašinskog fakulteta. Kao upravnik ovog Instituta formirao je nekoliko laboratorija, opremu za ove laboratorije su projektovali i izradili saradnici Instituta pod voćstvom prof. Nenadovića. Zahvaljujući ovoj opremi se na Mašinskom fakultetu obavljaju naučnoistraživački radovi i nastava iz različitih oblasti aerotehnike i srodnih naučnih disciplina. Na ovaj način je Prof. Nenadović sa svojim kolegama postavio solidne osnove za savremenu nastavu i na taj način omogući obrazovanje visokoškolskih kadrova neophodnih našem vazduhoplovstvu.

Prof. Nenadović je 1951. godine izabran za redovnog profesora na Vazduhoplovnom odseku Mašinskog fakulteta, a od 1956. do 1959. bio je dekan Mašinskog fakulteta. Kao dekan Mašinskog fakulteta u mogome je doprineo upotpunjavanju nastave eksperimentalnim delom, formiranjem i opremanjem potrebnih laboratorija u okviru novoizgrađene zgrade Fakulteta. U njegovom mandatu je zidana nove zgrade MF sa predviđenim prostorom za laboratorije i aerotunele sa kompletnom infrastrukturom. Profesor Nenadović je voleo studente a i oni su njega voleli i iz milošte su ga zvali „čika Miša“ a on im je uzvraćao sa „deco moja“ interesantno je da su ga i u SANU (Akademiji nauka) kolege akademici i zaposleno osoblje oslovljavali nadimkom „Miro“.

Knjige[uredi | uredi izvor]

Prof M. Nenadović je bio veoma plodan autor za života je objavio dosta naučno stručnih radova koji su objavljeni u domaćim i stranim časopisima, i onih koji se nalaze kao interna neobjavljena saopštenja Aerotehničkog instituta i vojnih i državnih institucija. Napisao je i nekoliko knjiga od kojih se većina koriste kao univerzitetski udžbenici, neke od njih su doživele više izdanja a koriste se i dan danas (2011. godina).[9]

  • Nenadović, Miroslav. (1948). Osnovi aerodinamičkih konstrukcija - Aeroprofili (Prvi deo) (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Naučna knjiga. str. 364. 
  • Nenadović, Miroslav. (1948). Osnovi aerodinamičkih konstrukcija - Aeroprofili (Drugi deo) (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Naučna knjiga. str. 608. 
  • Nenadović, Miroslav. (1949). Osnovi aerodinamičkih konstrukcija - Elise (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Naučna knjiga. str. 450. 
  • Nenadović, Miroslav. (1950). Osnovi aerodinamičkih konstrukcija -(Prvi deo) (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Naučna knjiga. str. 663. 
  • Nenadović, Miroslav. (1950). Osnovi aerodinamičkih konstrukcija - (Prilog) (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Naučna knjiga. str. 32. 
  • Nenadović, Miroslav. (1967). Osnovi aerodinamičkih konstrukcija - Plovni trapovi (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Naučna knjiga. str. 210. 
  • Nenadović, Miroslav. (1971). Stabilnost i upravljivost letelica (Knjiga I, II, III i prilog) (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Mašinski fakultet. str. 237,210,274—81. 
  • Nenadović, Miroslav. (1972). Uzdužna dinamička stabilnost i upravljivost aviona (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Mašinski fakultet. str. 680. 
  • Nenadović, Miroslav. (1979). Osnovi kosmičkog leta (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Institut tehničkih nauka SANU i Univerzitet u Beogradu. str. 742. 

Knjiga "Osnovi aerodinamičkih konstrukcija" nagrađena je 1956. godine nagradom Univerziteta u Beogradu.

Intenzivno je sarađivao i na izradi enciklopedija, bio je urednik za aerotehniku u okviru Tehničke enciklopedije Jugoslovenskog leksikografskog zavoda, član redakcionog odbora Biltena SANU, urednik Saopštenja Mašinskog fakulteta i stalni član pododbora za naučne informacije, publikacije i dokumentaciju Republičke zajednice za naučni rad.[10]

Priznanja[uredi | uredi izvor]

Za svoj dugogodišnji rad akademik Miroslav Nenadović je dobio sledeća priznanja:

  • Oktobarsku nagradu Grada Beograda 1974. godine,
  • Orden rada sa crvenom zastavom 1965, i
  • Brojne plakete i zahvalnice.

Bio je takođe član mnogih domaćih i stranih strukovnih društava kao što su:

  • Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU)
  • Jugoslovenskog aerokosmonautičkog društva (1972),
  • Jugoslovenskog društva za mehaniku,
  • Društva matematičara, fizičara i astronoma Srbije,
  • International Academy of Astronautics (1972),
  • The Royal Aeronautical Society (1951),
  • Congres International Aeronautique - C.I.A (1953),
  • Association Aeronautique et Astronautique de France,
  • American Institute of Aeronautics and Astronautics (1975),
  • Inernational Council of the Aeronautical Sciences-ICAS,
  • Council of Engineering Instituions (1965).
  • GAMM (Gesellschaft für Angewandte Mathematik und Mechanik)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Miroslav Nenadović Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. april 2014), Pristupljeno 5. aprila 2013.
  2. ^ Petrović, Zlatko (1/1998). "60 godina vazduhoplovstva u univerzitetskoj nastavi“. Aeromagazin 1: pp. 44-46.
  3. ^ „Član SANU”. www.sanu.ac.rs. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. 
  4. ^ SANU (1964). “Miroslav Nenadović - dopisni član (Biografija)”, Godišnjak LXXI za 1964. (na ((sr))). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. str. 299-304.
  5. ^ „Politika (1904–1941) - Digitalna Narodna biblioteka Srbije”. digital.nb.rs. Arhivirano iz originala 29. 11. 2010. g. 
  6. ^ Nenadović, Miroslav (1967). Eksperimentalna istraživanja u razvoju koncepcije letelica (na ((sr))). YU-Beograd: SANU (Posebna izdanja)- Spomenica knjiga 30. str. 167-189
  7. ^ Obradović, Nikola (1973). U spomen sto godina nauke o mašinama - osvrt na razdoblje 1873—1941. (na ((sr))). YU-Beograd: Mašinski fakultet.
  8. ^ Vesović, M; D. Popović (1973). Mašinski fakultet u Beogradu o ravitku nastave i nauke - u razdoblju 1945—1973. (na ((sr))). YU-Beograd: Mašinski fakultet.
  9. ^ „Udžbenici”. www.mas.bg.ac.rs. Arhivirano iz originala 16. 1. 2012. g. 
  10. ^ SANU (1975). Godišnjak LXXIX za 1972. (na ((sr))). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. str. 731—732

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Petrović, Zlatko (1998). „60 godina vazduhoplovstva u univerzitetskoj nastavi”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: BB-Soft. 1: 44—46. 
  • Žutić, Nikola (1999). Ikarus - Ikarbus: 1923—1998. (na jeziku: (jezik: srpski)). Bošković Lazar. YU-Beograd: Ikarbus. 
  • Opšta, Enciklopedija (1978). „Nenadović, Miroslav (1904- )”. Mala enciklopedija Prosveta (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Prosveta. 
  • Obradović, Nikola (1973). U spomen sto godina nauke o mašinama - osvrt na razdoblje 1873—1941. (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Mašinski fakultet. 
  • Vesović, M (1973). Mašinski fakultet u Beogradu o ravitku nastave i nauke - u razdoblju 1945—1973. (na jeziku: (jezik: srpski)). D. Popović. YU-Beograd: Mašinski fakultet. 
  • SANU (1964). „Miroslav Nenadović - dopisni član (Biografija)”. Godišnjak LXXI za 1964. (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. str. 299—304. 
  • Nenadović, Miroslav (1967). Eksperimentalna istraživanja u razvoju koncepcije letelica (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: SANU (Posebna izdanja)- Spomenica knjiga 30. str. 167—189. 
  • SANU (1971). Godišnjak LXXV za 1968. (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. str. 601. 
  • SANU (1972). Godišnjak LXXVI za 1969. (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. str. 635. 
  • SANU (1975). Godišnjak LXXIX za 1972. (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. str. 731—732. 
  • SANU (1979). Godišnjak LXXXV za 1978. (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. str. 205—208. 
  • Vukobratović, Miomir (1990). „Miroslav Nenadović (1904—1989)”. Godišnjak XCVI za 1989. (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. str. 543—545. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирослав_Ненадовић&oldid=27558100”