Mihael Hainiš

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mihael Hainiš
Lični podaci
Datum rođenja(1858-08-15)15. avgust 1858.
Mesto rođenjaGlognic, Donja Austrija, Austrijsko carstvo
Datum smrti26. februar 1940.(1940-02-26) (81 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrija
NacionalnostAustrijanac
Porodica
SupružnikEmilija Figdor
Politička karijera
Politička
stranka		Nezavistan kandidat
9. decembar 1920. — 10. decembar 1928.
PrethodnikKarl Zajc
NaslednikVilhelm Miklas

Mihael Artur Jozef Jakob Hainiš (nem. Michael Arthur Josef Jakob Hainisch; Glognic, 15. avgust 1858 — Beč, 26. februar 1940) bio je austrijski političar i drugi predsednik Prve austrijske repubike od 1920. do 1928. Nasledio je Karla Zajca na funkciji predsednika Austrije, koji je bio prvi predsednik nakon pada monarhije po završetku Prvog svetskog rata.

Odrastanje, obrazovanje i karijera[uredi | uredi izvor]

Hainiš je dobio ime po svom ocu koji je bio vlasnik fabrike. Njegova majka Marijana Hainiš bila je vođa pokreta za pravo glasa.[1] Posle studiranja prava na Univerzitetima u Lajpcigu i Beču (1882. doktorirao prava u Beču), studirao je ekonomiju u Berlinu kod Adolfa Vagnera i Gustava fon Šmolera. Od 1890. godine je u austrougarskoj državnoj službi. Počeo je kao pravnik i službenik Trezora i Odeljenja za obrazovanje, ali se potom povukao na svoja imanja u Špital na Semeringu u Donjoj Austriji i Štajerskoj, gde se bavio zemljoradnjom. Postao je vođa austrijskog ogranka Fabijanskog pokreta i jedan od osnivača Centralne narodne biblioteke.[2]

Bio je oženjen Emilijom Figdor, potomkom ugledne jevrejske porodice asimilirane u Beču. Emilijin otac, Gustav, bio je gradski odbornik grada Beča.

Predsednik Austrije[uredi | uredi izvor]

Hainiš se držao podalje od političkih partija. Za predsednika je izabran zbog ličnog autoriteta, iako nije bio narodni poslanik. Bio je nezavisni kandidat. Izabran je 1920. kada je i stupio na dužnost. Na položaju predsednika Austrije ostao je dva mandata, sve do 1928. godine.

Bronzana medalja Mihaela Hainiša, predsednika Austrije (1920). Umetnik: Greta Hartman, rođena Krobak (1869–1946)

Kao predsednik Austrije, naporno je radio na poboljšanju teške situacije u kojoj se Austrija našla nakon Prvog svetskog rata. Učinio je mnogo na razvoju poljoprivrednog sektora, podsticao elektrifikaciju železnice, trudio se da razvije turizam, posebno u austrijskim Alpima. Podsticao je trgovinu sa susednim zemljama. Štitio je lokalne tradicije i kulture i inicirao stvaranje zakona o zaštićenim spomenicima.

Postao je i počasni član Austrijske akademije nauka.

Godine 1928, glavne stranke su predložile izmene ustava kako bi Hainiš ponovo bio izabran za treći predsednički mandat. Savezni kancelar Ignac Zajpel predložio je jednogodišnji mandat za Hainiša, ali je Hainiš odbio da mu se dodeli treći mandat.[3] Hainiš je ipak ostao u politici kao austrijski ministar trgovine od 1929. do 1930. godine.

U kasnijim godinama života se udaljio od radikalnog socijalizma i postao je konzervativac.

Hainiš je podržavao je pan-germanizam i kasnije je podržao Anšlus Austrije u Treći rajh (1938), kao i mnogi njegovi sunarodnici. Umro je u februaru 1940. godine u Hoe Varte, koje su danas deo 19. bečkog okruga.[4]

Delo[uredi | uredi izvor]

Bio je autor mnogih tekstova i knjiga iz sociologije i politike:

  • "Budućnost austrijskih Nemaca. Statističko-ekonomska studija" (Die Zukunft der Deutschösterreicher. Eine statistisch-volkswirtschaftliche Studie, 1892)
  • "Ka izbornoj reformi" (Zur Wahlreform, 1895)
  • "Borba za egzistenciju i socijalnu politiku" (Kampf ums Dasein und Sozialpolitik, 1899)
  • "Rad od kuće u Austriji. Prijavljeno Međunarodnom udruženju za pravnu zaštitu radnika" (Die Heimarbeit in Österreich. Bericht erstattet der internationalen Vereinigung für gesetzlichen Arbeiterschutz, 1906)
  • "Nestašica mesa i alpska poljoprivreda" (Fleischnot und Alpine Landwirtschaft)
  • "Nastanak kamate na kapital" (Die Entstehung des Kapitalzinses, 1907)
  • "Neke nove statistike o austrijskim Nemcima" (Einige neue Zahlen zur Statistik der Deutschösterreicher, 1909)
  • "Monopol na žito" (Das Getreidemonopol, 1916)
  • "Da li je kapitalni interes opravdan? Uslovi i granice socijalizma" (Ist der Kapitalzins berechtigt? Voraussetzungen und Grenzen des Sozialismus, 1919)
  • "Ekonomske prilike između Nemačke i Austrije" (Wirtschaftliche Verhältnisse Deutsch-Österreichs, 1919, Nachdruck 1992).
  • "Unutrašnja kolonizacija u nemačkoj Austriji" (Die innere Kolonisation in Deutsch-Österreich, 1920)
  • "Ruralni egzodus, njegova priroda i načini borbe protiv njega u sklopu agrarne reforme" (Die Landflucht, ihr Wesen und ihre Bekämpfung im Rahmen einer Agrarreform, 1924)
  • "Govor na prijemu počasnog doktorata iz političkih nauka" (Rede bei der Promotion zum Ehrendoktor der Staatswissenschaften, 1925)
  • "Govori i rasprave o poljoprivrednoj politici i poljoprivredi" (Reden und Abhandlungen über Agrarpolitik und Landwirtschaft, 1932).

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Francisca de Haan; Krasimira Daskalova; Anna Loutfi (1. 1. 2006). Biographical Dictionary of Women's Movements and Feminisms in Central, Eastern, and South Eastern Europe: 19th and 20th Centuries. Central European University Press. str. 174—6. ISBN 978-963-7326-39-4. 
  2. ^ Michael Hainisch (na jeziku: nemački), 2021-11-05, Pristupljeno 2022-10-03 
  3. ^ „Austria: Three-Room President”. Time. 17. 12. 1928. Arhivirano iz originala 3. 11. 2012. g. 
  4. ^ „Michael Hainisch”. www.geschichtewiki.wien.gv.at (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-10-03. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Walter Goldinger: Hainisch, Michael. In: Neue Deutsche Biographie (NDB). Band 7, Duncker & Humblot, Berlin 1966, ISBN 3-428-00188-5, S. 525 f.
  • Hainisch Michael. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 2, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1959, S. 152 f. (Direktlinks auf S. 152, S. 153).
  • Neue österreichische Biographie ab 1815. (Nachdruck). Band 7. Amalthea, Wien/ München u. a. 1970, ZDB-ID 716864-0, OBV.
  • Friedrich Weissensteiner (Hrsg.): Die österreichischen Bundespräsidenten. Leben und Werk. Österreichischer Bundesverlag, Wien 1982, ISBN 3-215-04796-9.
  • Theophil Gerber: Persönlichkeiten aus Land- und Forstwirtschaft, Gartenbau und Veterinärmedizin, Biographisches Lexikon, Band 1: A–L, 4. Auflage, Nora Verlag, Berlin, 2014, S. 269.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Predsednik Austrije
(1920–1928 )
Mihael Hainiš na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михаел_Хаиниш&oldid=26207170”