Надзирачи

Nadzirači
Naslovna korica srpskog izdanja
Izvorni naziv	„Watchmen”
Priča	Alan Mur
Crtež	Dejv Gibons (olovka) Džon Higins (boja)
Br. izdanja	12
Prva publikacija	septembar 1986

Nadzirači (engl. Watchmen) jesu dvanestodelni američki strip (kasnije i grafički roman) britanske kreativne postave koju čine scenarista Alan Mur, crtač Dejv Gibons i kolorista Džon Higins. Objavio ga je Di-Si komiks u periodu od 1968. do 1987. godine, a sakupljen je 1987. godine u jedno izdanje kao grafički roman. Nadzirači potiču iz jednog nacrta priče koji je Mur podneo Di-Siju, a sadrži likove superjunaka koje je kompanija otkupila od „Čarlton komiksa”. Međutim, pošto je Mur imao nameru da ostvari sliku o veoma mračnom periodu — samim tim i da „pomrači” tek kupljene likove, — tadašnji glavni urednik Dik Džordano je ubedio Mura da umesto toga kreira nove likove koji mogu imate premise Čarltonovih.

Mur je iskoristio priču kao sredstvo za odražavanje tadašnjih (a i sadašnjih) strepnji, ali i za dekonstrukciju i satiru čitavog koncepta superjunaka kao pozitivnih likova bez mane. Nadzirači prikazuju alternativnu povest u kojoj su se superjunaci pojavili četrdesetih i, docnije, šezdesetih godina 20. veka, a njihovo prisustvo promenilo je istoriju tako da su Sjedinjene Američke Države pobedile u Vijetnamskome ratu, a afera „Votergejt” nikada nije zaživela. Radnja se dešava u 1985. g. i zemlja klizi ka Trećem svetskom ratu koji će se voditi između SAD i Sovjetskoga Saveza, a slobodni kostimirani osvetnici su zabranjeni zakonom i većina bivših superjunaka je sada u penziji ili radi (prljave) poslove za vladu. Priča je fokusirana na lični razvoj i moralnu borbu protagonista dok traje istraga o njihovom bivšem kolegi kojega je upravo vlada SAD izvukla iz penzije.

U kreativnom smislu, fokus Nadzirača je na strukturi vinjeta u stripu. Gibons je koristio rasporet mreže od devet vinjeta na jednoj strani i to tokom svih 12 svezaka. Dodatno, on je unosio i ponavljajuće simvole poput bedža u obliku smeška na kome je kapljica krvi (koja se odnosi na ubistvo jednog od superjunaka s početka). Jedanaest (od 12) svezaka na kraju ima dodatni izmišljeni sadržaj u obliku knjiga, publikacija, novina i dokumenata koji daju informacije o prošlosti, a narativ se u jednom trenutku prepliće sa stripom u stripu (Tales of the Black Freighter) koji čita jedan tinejdžer na ulici, pored kioska s novinama. Priča je struktuirana kao nelinearna pripovest (nešto što će Kventin Tarantino primenjivati u svojim filmovima), preskakajući mesto, vreme i zaplet. Na isti način, čitave scene i dijalog imaju paralelu sa drugim dijalozima i scenama što daje sinhronost, sličajnost i ponovljenje radnje (i/ili greške).

Grafički roman je doživo komercijalni uspeh i dobio je kritičko priznanje kako i u stručnim medijima, tako i u opštoj štampi. Nadzirači su stavljeni u Tajmovu listu 100 najboljih romana kao jedan od najboljih romana objavljenih na engleskome jeziku još od 1923. g. U retrospektivnog pregledu, Bibisijev novinar Nikolas Barber je opisao ovaj roman kao „trenutak u kom su stripovi odrasli.” Hrvatski strip kolekcionar i kritičar Marko s kanala Studirko ocenio je bio na sličnom tragu kada je rekao da je Mur sa Nadziračima „skinuo kompleks niže vrednosti” ovog medija jer su do tada stripovi bili dečja stvar koja se prevazilazi u pubertetu.

Posle slinih pokušaja da se ovaj grafički roman prilagodi igranome filmovu, reditelj Zek Snajder je uspeo da režira film koji je izašao 2009. g. Iste godine je — planirano — objavljena i video-igra Watchmen: The End Is Nigh.

Di-Si komiks je 2012. g. objavio mini-seriju od devet prednastavaka koja je nazvana Before Watchmen (Pre Nadzirača). Pet godina docnije objavljen je i Časovnik sudnjeg dana kao ograničenu dvanaestodelnu seriju koja predstavlja nastavak originalnih Nadzirača. Međutim, ni u jednome serijalu prvobitni tvorci Mur i Gibons nisu učestvovali. Časovnik sudnjeg dana je uključio i neke likove iz Di-Sijevog univerzuima kao što su superjunaci Supermen, Betmen i Čudesna Žena. Televizijska serija koja se takođe nastavlja na strip obrađuje vreme 34 godina nakon kraja stripa. Mur ni u njoj nije učestvovao, ali Gibons jeste i produkcija HBO je emitovala krajem 2019. g tu TV seriju. Nedugo zatim, počelo je da izlazi strip Rorschach (Roršah) koji se nadovezuje na spomenutu TV seriju. Napisao ga je Tom King, a počeo je da izlazi 2020. g.

Mur je izrazio nezadovoljstvo kasnijim adaptacijama i zatražio da Nadzirači ne budu više prilagođavani budućim delima.

Istorija objavljivanja

Nadzirači su se prvi put pojavili 1985. g. u Di-Si spotlajtu na 50. godišnjicu Di-Si komiksa. Na kraju su objavljeni kao dvanaestodelna maksi-serija stripova Di-Si komiksa izlazivši od septembra 1986. do oktobra 1987. g.

Godine 2005. Di-Si je objavio apsolut izdanje Nadzirača velikoga formata u tvrdome povezu. To izdanje nadgledao je Dejv Gibons, a uključuje i dodatne materijale kao i restauriranu i ponovo obojeni rad Džona Higinsa. Slično izdanje je objavila i srpska izdavačka kuća „Čarobna knjiga”.

Godine 2012, Di-Si je objavio Before Watchmen (Pre Nadzirača) koja sadrži devet mini-priča koji su prednastavak na glavnu priču.

Pet godina kasnije neki junaci iz Nadzirača se ponovo pojavljuju u dvanaestodelnom nastavku serije Časovnik sudnjeg dana 2017—19.

Pozadina i stvaranje

Godine 1983. Di-Si komiks stiče prava na niz likova iz Čarlton komiksa. Tokom tog perioda, scenarista Alan Mur razmišlja o tome da napiše priču koja sadrži neiskorišćeni vremenski tog superjunaka koje bi mogao obnoviti, kao što je to radio u svojoj seriji stripova o Miriklmenu ranih 1980-ih. Da preporodi zaboravljene superjunake. Mur je to obrazložio da bi Moćni krstaši Em-El-Džej komiksa mogli biti iskorišćeni u tu svrhu pa je smislio misterioznu zaveru ubistva koja bi započela otkrivanjem leša Šilda u luci. Scenarista je smatrao da nije važno koji skup likova i njihova kakvoća, sve dok će priča ta koja će čitaoci prepoznati, da će biti šokirani i iznenađeni kada vide stvarnost tih likova ma ko god da su. Mur je iskoristio ovu premisu i izradio predlog koji uključuje likove iz Čarltona pod nazivom Ko je ubio Mirotvorca, i predao je taj predlog tadašnjem izvršnom uredniku Di-Sija Diku Džordanu. Džordanu je to bio prihvatljiv predlog, ali se usprotivio ideji da se za priču iskoriste likovi iz Čarltona. Mur je tada reagovo: „Di-Si je shvatio da će njihovi skupo plaćeni likovi (mojom pričom) završiti mrtvi ili nefunkcionalni.” Umesto toga, Džordano je nagovorio Mura da nastavi sa novim, ali sličnim likovima. Mur je u početku verovao da originalni novi likovi neće pružiti emocionalnu rezonancu čitaocima, ali se kasnije predomislio. Rekao je: „Na kraju, shvatio sam da ako napišem nove likove dovoljno dobro, tako da mi se čine na određen način poznati, neki njihovi aspekti čitaocu će vratiti neku vrstu generičke rezonance superjunaka, onda bi to moglo da funkcioniše.”

„Pretpostavljam da sam samo razmišljao: ’To bi bio dobar način da se započne radnja stripa: da poznati superjunak bude pronađen mrtav.’ Kako se misterija sve više razotkrivala, mi bismo zalazili sve dublje i dublje, pravo u srce sveta ovog superjunaka i pokazivali bismo stvarnost koja je bila veoma različita od opšte javne slike o tom superjunaku.”
— Alan Mur

Crtač Dejv Gibons, koji je sarađivao s Murom na nekim prethodnim projektima, rekao je da je pozvao Mura i rekao mu da bi voleo da bude umešan u taj projekat, da bi mu Mur docnije poslao skicu priče. Gibons je rekao Džordanu da želi da radi do kraja strip serijal koji je Mur predložio i scenarista je to odobrio. Gibons je na projekat dovio koloristu Džona Higinsa jer mu se svideo njegov neobičan stil; Higins je živeo u blizini Gibonsa, što im je omogućilo da se bolje upoznaju uživo umesto da se dopisuju preko okeana. Len Vin se pridružio projektu kao njegov urednik, dok je Džordano nastavio da nadgleda serijal. I Vin i Džordano su se povukli dajući im skoro potpunu slobodu; Džordano je kasnije opazio: „Ko da uređuje Alana Mura, za ime boga?!”

Nakon što su dobili zeleno svetlo za rad na projektu, Mur i Gibons su proveli dan u kući crtača stvarajući likove, praveći detalje za pozadinske priče i raspravljajući o uticajima. Na nekoliko priča je posebno utica magazin Mad i parodija na Supermena koja se nalazila u njemu po imenu „Superdupermen”. Mur je istakao da su želeli da „Superdupermena” naprave za 180 stepeni okrenutog — dramatično, umesto komično. Mur i Gibons su osmislili priču koja će odvesti „poznate staromodne superjunake u potpuno novo carstvo”; Mur je tada rekao da je njegova namera bila da stvori superjunaka nalik na Mobija Dika; nešto što je imalo takvu težinu, takvu vrstu gustine. Mur je smislio imena i opise likova, ali je detalje ličnih opisa likova prepustio Gibonsu. Potonji je proveo više od dve ili tri sedmice radeći samo skice. On je dizjanirao svoje likove kako bi ih bilo lako crtati; Roršah mu je bio najdraži za crtanje jer „samo treba nacrtati šešir. Ako možete da nacrtate šešir, onda ste nacrtali Roršaha, samo nacrtate oblik lica za njegovo lice i stavite na njega crne mrlje i gotovi ste.”

Mur je serijal počeo da piše vrlo rano, nadajući se da će izbeći nepotrebna kašnjenja u objavljivanju poput onih s kojima se suočila postava koja je radila na Di-Sijevom Camelot 3000. Kada je pisao scenario za prvo izdanje, Mur je rekao da je kasno shvatio da mu treba zapleta za još šest izdanja (ugovorio je 12, a bio je svestan da ima priče samo za upola). Njegovo rešenje je bilo da pitanja koja su se bavila celokupnom radnjom serije izmeni sa pozadinskim pričama likova. Mur je napisao vrlo detaljne scenarije za crtača. Gibons se kasnije podsetio da je skripta za prvo prvu priču imala 101 stranicu. Uprkos Murovim detaljnim skriptama, njegovi predetaljni opisi su završavali napomenom: „Ako ti to ne odgovara, radi kako želiš.” Međutim, Gibons je ipak radio prema Murovim uputstvima. Uistinu, Gibons je predložio samo jednu promenu u scenariju: sažetak naracije u vezi s Ozimandijusom dok je spečavao Roršahov napad. Gibons je smatrao da je dijalog predugačak da bi odgovarao količini izražene akcije; Mur se saglasio i ponovo napisao scenu. Gibons je imao veliku autonomiju u razvijanju vizuelnoga izgleda Nadzirača i često je ubacivao samostalno detalje u pozadini. Mur je docnije priznao da je neke detalje uvideo tek posle izvesnog vremena. Mur je povremeno kontaktirao i kolegu scenaristu Nila Gejmana kako bi dobio odgovore na neke dileme i citate koji bi mogao uključiti u priču.

Uprkos svojim namerama, Mur je u novembru 1986. g. priznao da će verovatno biti kašnjenja. Gibons je napomenuo da su glavni faktor odlaganja bili „raskomadani delovi” scenarija koje je dobijao od Mura. On je dodao da se tempo tima usporio u približno četvrtom broju; od toga trenutka njih dvojica su počeli da rade nekoliko stranica odjedared. Gibons je govorio po tri stranice scenarija, sve dok ga nije nazvao i rekao mu: „Nahrani me!”, ali onda bi mu Mur poslao u vrh glave dve-tri stranice, nekad je bila čak i jedna, a nekad šest. Kako su autori stripa počeli da probijaju rokove, Mur bi unajmljivao taksistu da vozi 80 km. kako bi dostavljali skice crtaču. U kasnijim edicijama, Gibons je čak dao supruzi i sinu da crtaju rešetke na stranicama kako bi dobili na vremenu.

Na samome kraju projekta, Mur je shvatio da priča ima sličnost s epizodom „The Architects of Fear” televizijske serije Na granici mogućeg. (Mur je docnije i priznao ovo referisanjem na seriju u poslednjem broju stripa.) Vin i on su se posvađali u vezi s menjanjem kraja stripa, a kada je Mur odbio da popusti, Vin je napustio projekat. Vin je ovu odluku objasnio da je Muru stalno govorio da bude originalniji jer poseduje sposobnost za to, da nešto uradi drugačije, a ne nešto što je već viđeno. Međutim, Vin je primetio da Mur i dalje nije mario za to.

Sadržaj

Postavka

Nadzirači su smešteni u alternativnu stvarnost koja je slična realnim 80-im godinama 20. stoleća. Glavna razlika je prisustvo superjunaka. Vremenski rascep u kom počinje nova alternativna stvarnost je 1938. g. To je godina nastajanja prvih superjunaka koji radikalno menjaju tok stvarnosti. Neki događaji poput Vijetnamskoga rata (u kom pobedđuje vojska SAD) i aferu u vezi s predsednikom SAD Ričardom Niksonom su izokrenuti. Afera „Votergejt” se ne dešava, a Nikson ukida ograničenje mandata predsednika i dozvoljava mu da i dalje bude predsednik. Napad Sovjeta na Avganistan se dešava, ali približno šest godina docnije odnosno u stvarnom životu. U skladu s realizmom stripa, samo kostimiranost glavnih junaka je to što im daje epitet superjunaci. Samo je jedan od njih „pravi” superjunak, odnosno onaj koji ima stvarne nadljudske moći. To je Doktor Menhetn.

Kada priča započne, otkrivanje postojanja Doktora Menhetna je dovelo SAD u stratešku prednost nad SSSR-om, što je dramatično povećalo hladnoratovske tenzije. Na kraju od 1977. g. superjunaci postaju nepopularni među policijom i narodom, što dovodi do toga da se donese Kinov zakon koji ih zabranjuje. Posle toga, mnogi superjunaci se povlače, Doktor Menhetn i Komedijaš se ne povlače jer sada rade za izvršnu vlast pa su „legalni”. Ne povlači se i Roršah, ali on nije kao prethodna dvojica „ozakonjen”, već radi na svoju ruku i mimo zakona.

Radnja

Oktobra 1985. g. detektivi u Gradu Njujorku istražuju ubistvo Edvarda Blejka. Pošto nema tragova, aktivni kostimirani junak Roršah odlučuje da obavi samostalnu istragu. On zaključuje da je Blejk bio kostimirani junak po imenu Komičar. Blejk je radio za izvršnu vlast. Roršah nalazi njegov kostim i značku smeška koju je Komedijaš nosio na reveru. Roršah veruje za sebe da je otkrio zaveru protiv kostimiranih pustolova i upozorava četvero penzionisanih saboraca: Danijela Drajberga (pronalazača koji je ranije bio /druga/ Noćna Sova), supermoćnog i emotivno hladnog Džona Ostermana (koji se šifrovano zove Doktor Menhetn) i njegovu ljubavnicu Lori Juspečik (drugu Svilenu Utvaru) kao i Adrijana Vejta (nekadašnjeg superjunaka Ozimandijasa, koji je sada uspešni poslovođa). Drajberg, Vejt i Menhetn prisustvuju Blejkovoj sahrani na kojoj Drajberg baca značku smeška (koju mu je Roršah ostavio) u grobnu jamu, na Blejkov kovčeg. Menhetn docnije biva optužen na nacionalnoj televiziji da je njegovo zračenje prouzrokovalo rak njegovim prijateljima i bivšim kolegama. Kada izvršna vlast shvati ozbiljno ove optužbe, Menhetn ide u dobrovoljno izgnanstvo na Mars. Kako SAD zavise od njegove supermoći koja je strateška vojna imovina, Menhetnov odlazak baca čovečanstvo u politička previranja, a Sovjeti napadaju Avganistan kako bi iskoristili trenutnu američku ranjivost. Roršahova zabrniutost je izgleda opravdana kada

Kada vlada ozbiljno shvati optužbe, Manhattan se izgnan na Mars. Kako SAD zavise od Menhetna kao strateške vojne imovine, njegov odlazak baca čovečanstvo u politička previranja, a Sovjeti napadaju Avganistan da bi iskoristili opaženu američku slabost. Rorschachova zabrinutost izgleda opravdana kada Veidt teško preživi pokušaj atentata. I sam Rorschach je okrivljen za ubistvo bivšeg superzlikovca po imenu Moloch. Iako je pokušao da pobegne od vlasti, Rorschach je na kraju uhvaćen i razotkriven kao Valter Kovacs.

Juspečik ostaje sa Drajbergom i zanemaruje Menhetna jer su ovog drugog božanske moći potpuno udaljile od apatije prema drugim živim bićima. Ona se odriče vladinih povlastica koje je imala dok je bila sa Menhetnom i započinje romansu sa Drajbergom ponovo oblačući stare kostime i nastavljajući rad maskiranih osvetnika. Pošto je Drajberg počeo da veruje u neke aspekte Roršahove teorije zavere, Juspečik i Drajberg odlučuju da izbave Kovača iz zatvora. Nakon preispitivanja sopstvene povesti, Menhetn ostavlja Juspečikovoj sudbinu njegovoga učešća u ljudskim poslovima. On je teleportuje na Mars kako bi opravdao svoje emocije. Tokom rasprave, Juspečikova je primorana da se pomiri sa činjenicom da je Blejk (Komedijaš), koji je pokušao da siluje njenu majku (privobitnu Svilenu Utvaru), zapravo njen biološki otac. Njena majka je prebolela to silovanje i zaljubila se u silovatelja i nastavila s njim drugu, sporazumnu vezu. Ovo otkriće, koje odražava složenos ljudskih odnosa i emocija, ponovo podstiče interesovanje Menhetna za čovečanstvo.

Za to vreme na Zemlji, Noćna Sova i Roršah nastavljaju da otkrivaju zaveru i rponalaze dokaze da Vejt možda stoji iza plana. Roršah piše svoje sumnje u vezi s Vejtom u svom dnevniku, u kojem je zapisao i celu svoju istragu. On šalje to poštom Novom Graničaru, loklanim desničarskim novinama. Dvojac se tada suočava s Vejtom na njegovom imanju na Antartiku. Vejd objašnjava da je njegov osnovni plan da spase čovečanstvo od predstojećega nuklearnog rata lažiranjem invazije vanzemaljaca na Njujork, koja će uništiti polovinu gradske populacije. On se nada da će taj užas ujediniti velike sile protiv novog, imaginarnog zajedničkog neprijatelja. Otkriva takođe da je ubio Komedijaša, da je organizovao da bivši saradnici Menhetna obole od raka, inscenirao pokušaj sopstvenog ubistva kako bi sebe stavio van sumnje. Priznaje takođe da je ubio Moloha da bi namestio Roršaha. Sve je to učinjeno u pokušaju da se spreči da njegov plan bude razotkriven. Roršah i Noćna Sova smatraju da je Vejtova logika odvratna. Kažu da će ga zaustaviti, ali Vejt otkriva da je on svoj plan već ostvario pre nego što su oni stigli na njegovo imanje.

Kada se Menhetn i Juspečik vrate na Zemlju, suočeni su sa masovnim uništenjem i srmću na ulicama Njujorka, sa mrtvim gigantskim stvorenjem nalik lignji koje su stvorile Vejtove laboratorije. Menhetn primećuje da su njegove sposobnosti predviđanja ograničene tahjonima čiji se centar nalazi na Antartiku. Oni otkrivaju Vejtovu umešanost i suočavaju se sa njim. Vejt svima pokazuje vesti koje potvrđuju da je pojava nove pretnje zaista podstakla miroljubivu saradnju između velikih sila; to navodi sve prisutne na da je Vejt bio u pravu što se tiče interesa svetskog mira. Međutim, Roršah odbija kompromis i odlazi sa namerom da svima prenese i razotkrije istinu. Dok se vraća, presreće ga Menhetn koji tvrdi da u ovom trenutku istina može samo da boli. Roršah izjavljuje da će Menhetn morati da mu oduzme život da bi ga sprečio u nameri da razotkrije Vejta, što Menhetn to hladno i čini. Menhetn data luta Vejtovom bazom na imanju i pronalazi Vejta koji ga pita da li je na kraju uradio pravu stvar. Menhetn zagonetno odgovara da se „ništa nikada ne završava“ pre nego što zauvek napusti Zemlju. Drajberg i Juspečik se kriju pod novim identitetima i nastavljaju svoju romansu.

Vrativši se radnjom u Njujork, urednik Novoga graničara traži od svoga pomoćnika da pronađe neki materijal za popunjavanje iz fioke u kojoj je zbirka odbijenih pisma čitalaca, koje mnoge nisu čak ni otvorene. Strip se završava tako što mladić poseže ka gomili odbačenih pisama, na čijem vrhu se nalazi Roršahov dnevnik.

Likovi

Glavni likovi stripa Nadzirači; Doktor Menhetn (gore); sleva nadesno: Noćna Sova, Svilena Utvara, Komedijaš i Ozemandijus; Roršah (u središtu).

Namera Alana Mura je da s Nadziračima stvori četiri ili pet „radikalno suprotstavljenih načina“ gledanja na svet i da čitaoci sami imaju priliku da se odrede koji je od njih moralno u pravu i za koga da navijaju. Mur nije verovao u pojam trpanja univerzalnog morala niz grlo čitalaca i umesto toga je nastojao da prikaže junake u protivrečnom svetlu. Mur je jednom izjavio: „Ono što smo želeli da pokažemo su svi ovi ljudi, i ono što su ispod njihovih maski i odela. Da pokažemo da čak i najgori od njih imaju nešto za čitaoce, a čak i najbolji od njih imaju svoje mane.”

Adrijan Vejt / Ozimandijas

Crpeći inspiraciju od Aleksandra Velikog, Vejt je nekada bio superjunak Ozimandijas, ali se od tada povukao da bi posvetio svoju pažnju vođenju privatnih firmi. Veruje se da je Vejt najpametniji čovek na planeti. Ozimandijas je zasnovan na Piteru Kanonu, Tanderboltu; Muru se dopala ideja o liku koji je koristio sto nasto svoga mozga i imao potpunu fizičku i mentalnu kontrolu. Ričard Rejnolds je primetio da preuzimanjem inicijative za pomoć svetu, Vejt pokazuje osobinu koja se inače pripisuje negativcima u superjunačkim pričama i da je u izvesnom smislu on glavni negativac ovog stripa. Gibons je rekao da je on jedan od najgorih Vejtovih grehova to što gleda sve sa visine.

Danijel Drajberg / Nova Noćna Sova

Penzionisani superjunak koji koristi razne sprave s temama sova. Noćna Sova je zasnovana na verziji ranijeg superjunaka zvanog Plava Buba kog je izmisli Ted Kord. Paralelno s načinom na koji je tet Kord imao prethodnika, Mur je takođe u Nadzirače uključio ranijeg avanturistu koji je bio prvobitna Noćna Sova, penzionisanog borca protiv kriminala Holisa Mejsona. Dok je mur osmislio beleške o licima ove dvojice za Gibonsa, crtač je je dao ime i dizajn kostima za Holisa Mejsona koje je kreirao kao dečak od 12 godina. Ričard Rejnolds je primetio da uprkos Čarltonovim korenima lika Noćne Sove, modus operandi je približniji sa Betmenom iz Di-Si stripova. Prema Kloku, civilni oblik Noćne Sove vizuelno sugeriše na impotentnog i sredovečnog Klarka Kenta.

Edvard Blejk / Komedijaš

Jedan od dvojice junaka koje su legalizovani od strane Vlade SAD (Menhetn je drugi) koji ostaje aktivan posle Kinovog zakona o zabrani superjunaka 1977. g. Njegovo ubistvo, koje se dešava neposredno pre početka prvoga poglavlja, pokreće celokupnu radnju Nadzirača. Lik se pojavljuje tokom cele priče u flešbekovima, a aspekte njegove ličnosti otkrivaju drugi likovi. Komedijaš je zasnovan na liku Čarlton komiksa koji se zove Mirotvorac (Pismejker) s dodatnim elementima špijuna iz Marvel komiksa zvanog Nik Fjuri. Mur i Gibons su videli Komedijaša kao neku vrstu lika Gordona Lidija, samo mnogo većeg i čvršćeg. Ričard Rejnolds je opisao Komedijaša kao nemilosrdnog, ciničnog i nihilističkog, a ipak sposobnog za dublje uvide od ostalih maskiranih junaka. On siluje prvobitnu Svilenu Utvaru četrdesetih godina 20. stoleća. Deveto izdanje otkriva da je godinama kasnije postao otac njene kćeri Lori kao deo sporazumnoga seksualnog odnosa.

Dr Džon Osterman / Doktor Menhetn

Supermoćno biće koje ima ugovor sa Vladom SAD. Naučnik Džon Osterman je stekao moć nad materijom kada se 1959. g. zaglavio u mašini unutrašnjega polja. Doktor Menhetn je zasnovan na Čarltonovom Kapetanu Atomu, koji je u Murovom originalnom predlogu bio okružen senkom nuklearne pretnje. Međutim, pisac je otkrio da može više da uradi s Menhetnom koji će biti neka vrsta kvantnog superjunaka, nego što bi to bio prvobitni Kapetan Atom. Za razliku od drugih superjunaka kojima je nedostajalo naučno istraživanje njihovoga porekla, Mur je pokušao da zaroni u nuklearnu i kvantnu mehaniku u konstruisanju lika Menhetna. Scenarista je verovao da lik koji živi u kvantnom univerzumu neće posmatrati vreme s linearnom perspektivom, što bi uticalo na percepciju lika o ljudskim stvarima. Mur je takođe želeo da izbegne stvaranje lika bez emocija poput Spoka iz Zvezdanih staza, pa je tražio da Menhetn zadrži ljudske navike. Gibons je ranije kreirao plavog lika Roga Tropera i objasnio je da je ponovo koristio motiv plave kože za Menhetna jer po tonu liči na belu kožu, ali ima drugačiju nijansu. Mur je ugradio boju u priču, a Gibons je primetio da ostatak šeme boja stripa čini Menhetna jedinstvenijim. Mur je podsetio da nije bio siguran da li će Di-Si dozvoliti kreatorima da prikažu lika potpuno golog tako da mu se vidi penis i zadnjica, što je delimično uticalo na Murovo i Gibonsovo prikazivanje Menhetna. Gibons je želeo da sve to bude s ukusom, pa je pažljivo birao kada će se pojaviti potpuno frontalno go crtajući mu umanjene genitalije, poput klasične skulpture, tako da čitalac se ne bi fokusirao na to. Prikaz malih genitalija je zanemario Dejmon Lindelof u svojoj istoimenoj TV seriji u kom Menhetna glumi Afroamerikanac Jaija Abdul Matin II.

Lori Juspečik / Nova Svilena Utvara

Ćerka Sali Jupiter (prva Svilena Utvara) i Komedijaša. Ima zategnut odnos s majkom. Poljskoga je porekla i godinama je bila ljubavnica Menhetna. Dok je Svilena Utvara prvobitno trebalo da bude Čarltonova superjunakinja Noćna Senka, Mur nije bio posebno zainteresovan za taj lik. Kada je ideja o korišćenju Čarltonovih likova odbačena, Mur je više crpio maštu po ugledu na druge junakinje kao što je Crna Kanarinkinja i Fantomska Dama.

Volter Džozef Kovač / Roršah

Osveznik s belom maskom koja sadrži simetričan, ali stalno promenljivu shemu mrlja od mastila, on nastavlja da se bori protiv kriminala, čak i ako su maskirani osvetnici zabranjeni. Mur je rekao da pokušava da primeni na Roršahu ono što bi čuveni stipar Stiv Ditko uradio, da ima smešno prezime i da ima čudno dizjaniranu masku. Mur je zasnovao Roršaha na Ditkovoj Kreaciji Gospodina Eja; Ditkov lik iz Čarlton komiksa Upitnik je takođe poslužio kao šablon za kreiranje Roršaha. Istoričar stripa Bredford V. Rajt je opisao pogled na svet ovog lika kao skup crno-belih vrednosti koje poprimaju mnogo oblika, ali se nikada ne mešaju u nijanse sive, nikada nema kompromisa, slično testovima mrlja njegovog imenjaka. Roršah vidi bitisanje ljudi kao puku slučajnost i, prema Rajtu, ova tačka ostavlja liku slobodan odabir da kreira sopstveni dizajn u moralno praznom svetu. Mur je jedared rekao da nije predvideo Roršahovu smrt sve do četvrtoga broja kada je shvatio da bi njegovo odbijanje da napravi kompromis rezultiralo time da neće preživeti priču.

Crtež i kompozicija

Mur i Gibons su osmislili Nadzirače da pokažu jedinstvene kvalitete stripa kao medija i da istaknu njegove posebne prednosti. U intervjuu 1986. godine Mur je rekao da je želeo da istraži oblasti u kojima strip uspeva i u kojima nijedan drugi medij nije u stanju da funkcioniše, a pre svih film. On je dodao da su Nadzirači dizajnirani tako da se čitaju četiri ili pet puta i da neke veze i aluzije postaju zanimljive tek nakon petog čitanja.

Gibons je rekao da je namerno konstruisao vizuelni izgled Nadzirača tako da se svaka strnica može indetifikiovati kao deo tog stripa, a ne nekog drugog. Uložio je veliki napor da nacrta likove na drugačiji način od onog koji se obično viđa u stripovima. Crtač je pokušao da nacrta strip sa posebnom težinom linije, koristeći tvrdu i čvrstu olovku koja nije imala mnogo modulacije u smislu debljine i za koju se nadao da će se razlikovati od bujne i tečne vrste stripovskih linija. U intervjuu 2009. godine Mur se prisetio da je iskoristio Gibonsovu obuku kao bivšeg geodeta kako bi uljkučio neverovatne detalje u svaki mali panel kako bi lakše oslikali svaku sitnicu. Gibons je opisao strip kao strip o stripu. On je smatrao da Mur je bio više usresređen za društvene implikacije samih superjunaka, a da je Gibons bio zadužen za tehniku. Alternativni svetski ambijent u priči je omogućio Gibonsu da promeni detalje američkoga pejzaža kao i dodavanje električnih automobila, malo drugačijih zgrada i nadzemnih hidranta za punjenje automobila, a ne za vodu. Mur je na to rekao da na taj način američka publika oseća da je njihova savremena kultura postala autsajder. Gibons je primetio da je okruženje za njega oslobađajuće jer nije morao da se oslanja na referentne knjige kako bi dočarao pravu stvarnost.

Džon Higins, koji je bio zadužen za boju, koristio je šablon toplih boja i favorizovao je sekundarne boje. Mur je izjavio da je on voleo Higinsovo bojanje, ali ga je ono nekako uvek povezivalo sa erbrašom koje sam Mur nije boleo. Higins je kasnije odlučio da oboji Nadzirače u ravnom evropskom stilu. Mur je primetio da je Higins posebnu pažnju posvetio osvetljenju i suptilnim promenama boja. On je počeo toplim i veselim bojama serijal, a završavao ga je sve tamnijim kako bi dao tamniji efekat priči.

Struktura

Strukturalno, određeni aspekti Nadzirača odstupili su od stripovske norme toga vremena, posebno raspored panela i boje. Umesto panela različitih veličina, kreatori su podelili svaku stranicu u mrežu od devet panela. Gibons je favorizovao sistem mreže od devet panela zbog njenog „autoriteta”. Mur je prihvatio upotrebu mrežnoga formata s devet panela koji mu je „dao nivo kontrole nad pripovedanjem, a koji ranije nije imao”, rekao je jednom Gibons. „Postojao je taj element tempa i vizuelnoga uticaja koji je sada mogao da predvidi i iskoristi dramatičan efekat.” Bob Stjuart iz The Comics Journal-a spomenuo je 1987. g. da izgled stranica podseća na izgled I-Si komiksa. Gibons se saglasio da je odjek rasporeda u I-Siju „bila evoma namerna stvar”, iako je njegova inspiracija bila više Harvi Kurcman, ali je bilo dovoljno izmenjeno da seriji da jedinstven izgled. Crtač je takođe naveo da je rad Stiva Ditka na ranijim izdanjima Čudesnoga spajdermena takođe imao uticaj na nj, kao i rad na Doktoru Strejndžu, u kojem bi „čak i kada je bio najpsihodeličniji i dalje imao prilično ravan izgled stranice.”

Naslovna stranica svakoga broja služi kao prvi panel u priči. Gibons je izjavio: „Korica stripa Nadzirači je u stvarnome svetu i izgleda sasvim stvarno, ali počinje da se pretvara u strip, portal u drugu dimenziju.” Korice su dizajnirane kao krupni planovi koji su fokusirani na jedan detalj bez ljudskih elemenata. Kreatori su povremeno eksperimentisali s izgledom sadržaja broja. Gibons je nacrtao peto izdanje pod naslovom „Strašna simetrija”, tako da prva strnica odražava poslednju (u smislu dispozicije okvira), a sledeće stranice preslikavaju jedna drugu pre nego što je središnja širina simetrično uklopljena u raspored.

Kraj svakoga broja, s izuzetkom poslednjeg dvanestoga broja, sadrži dodatne prozne komade koje je napisao Mur. Među sadržajem su izmišljena poglavlja u knjigama, izmišljena pisma, izveštaji i članci koje su napisali različiti likovi Nadzirača. Di-Si je ranije imao problema sa prodajom oglasnoga prostora u izdanjima. Di-Si je zbog toga planirao da ubaci kućne oglase i dužu kolonu sa slovima kako bi popunio prostor, ali urednik Len Vin je smatrao da bi to bilo nepravedno prema svima koji su pisali tokom poslednja četiri izdanja stripa. Odlučio je da iskoristi dodatne stranice da popuni pozadinu serije. Mur je rekao na to: „Dok smo stigli do trećeg, četvrtog broja itd., mislili smo da knjiga izgleda lepo bez stranice sa pismima. Manje liči na strip, pa smo se držali toga.”

Priče o crnom teretnjaku

Nadzirači sadrže priču u priči u obliku Priče o crnom teretnjaku, koji je izmišljen strip s pojavljivanjima u izdanjima tri, pet, osam, deset i jedanaest. Priču iz izmišljenoga stripa čita mladić Afroamerikanac na ulicama Njujorka. Mur i Gibons su osmislili gusarski strip jer su zaključili da, pošto likove Nadzirača doživljavaju kao superjunake u stvarnom životu, „verovatno ih uopšte ne bi zanimali stripovi o superjunacima.” Gibons je predložo gusarsku temu, a Mur se delimično saglasio zato što je on veliki obožavatelj Bertolta Brehta. Čak ime crni teretnjak aludira na pesmu „Pirat Dženi” iz Brehtove Opere za tri groša. Mur je teoretisao da su glavni superjunaci brzo izgubili popularnost u stripovima jer su oni u tom svetu bili sami prisutni postavši „objekti straha, gnušanja i prezira”. Ulavnom, žanorvi poput horora, naučne fantastike i gusarstva, postali su istaknutiji. Mur je smatrao da su „slike čitavoga gusarskog žanra toliko bogate i mračne da su predstavljale savšen kontrapunkt savršenom svetu Nadzirača.” Scenarista je proširio premisu kako bi njenu prisustvo u priči dodalo podtekst i alegoriju. Dodatni članak koji detaljno opisuje izmišljenu povest Priče o crnom teretnjaku na kraju petoga izdanja navodi ime umetnika iz stvarnog života Džoa Orlanda kao glavnog saradnika u seriji stripova. Mur je odabrao Orlanda jer je smatrao da ako su gusarske priče bile popularne u univerzumu Nadzirača, urednik Di-Sija Džulijus Švarc bi možda pokušao da namami crtača u kompaniju koji bi citrao gusarske stripove.

U ovom stripu u stripu, mladi mornar zvani Pomorski Kapetan putuje da upozori svoj rodni grad na dolazak Crnog teretnjaka, nakon što spomenuti gusarski brod uništi njegovu lađu. On koristi tela svojih mrtvih brodskih drugova kao improvizovani splav te plovi na njima ka kući, postepeno padajući u ludilo. Kada se konačno vraća kući, on je pomislio da je Crni teretnjak već terorisao ostrvo te misleći da su oni gusari, ubija nevine ljude. Zatim ulazi u svoju kuću i napada svoju vlastitu ženu pogrešno je mešajući sa gusarima. Pošto shvati šta je uradio, vraća se na obalu mora, gde oktriva da Crni teretnjak nije došao da preuzme grad; već je došao da traži Pomorskoga Kapetana. Prema Rejnoldu Ričardsku, mornar je „primoran hitnošću svoje misije da odbaci jednu inhibiciju za drugu.” Baš kao i Adrijan Vejt, on se „nada da će sprečiti katastrofu koristeći leševe svojih bivših drugova kao sredstvo za postizanje cilja.” Mur je naveo da priča o Crnom teretnjaku na kraju posebno opisuje priču o Adrijanu Vejtu i takođe se može koristiti kao kontrapunkt drugim delovima priče, kao što su Roršahovo hvatanje i samoizgnanstvo Menhetna na Mars.

Simboli i slike

Mur je naveo Vilijama S. Barouza kao jednog od njegovih glavnih inspiracija tokom koncepcije Nadzirača. On se divio Barouzovoj upotrebi „ponovljenih simbola koji bi postali puni smisla” u Barouzovom jedinom stripu The Unspeakable Mr. Hart koji se pojavio u britanskome andergraund magazinu „Sajklops”. Mur nije planirao svaku intertekstualnu vezu u stripu i primetio je da je tu „Dejv [Gibons] stavio stvari koje sam čak i ja primetio tek pri šestom ili sedmom čitanju”, dok su se druge „stvari [...] pojavile tamo slučajno.” Zamrljani smeško je slika koja se ponavlja u priči i to u mnogim oblicima. U „Sistem of komiksu”, Tjeri Grenstin je opisao simbol kao motiv koji se ponavlja i koji proizvodi „rimu izvanredne konfiguracije” tako što se pojavljuje u ključnim segmentima Nadzirača, a posebno na prvoj i poslednjoj stranici serije — prvo kao umrljan krvlju, a na kraju kao isprskan crvenim sosom koji je kanuo iz hamburgera novinara. Grenstin ga navodi kao jedan od oblika kruga koji se pojavljuje u celoj priči, kao „ponavljajući geometrijski motiv” koji simboliše cikličnost. Gibons je kreirao bedž smajlića kao element kostima Komedijaša kako bi „osvetlio” celokupni dizajn koji je bio hladan, a prskanje krvi je kasnije dodao kao konotacija na Komedijaševo smaknuće. Gibons je rekao da su kreatori počeli da posmatraju krvavi smeško kao „simbol cele serije”, ističući njegovu sličnost sa Satom sudnjega dana koji otkucava do ponoći. Mur je crpeo inspiraciju iz psiholoških testova bihejviorizma, objašnjavajući da su testovi predstavili lice kao „simbol potpune nevinosti”. S dodatkom prskanja krvi preko oka smeška, značenje lica je promenjeno da bi postalo istovremeno radikalno i dovoljno jednostvano da naslovna strana prvog izdanja izbegne ljudske detalje. Iako je većina evokacija središnje slike stvorena namerno, druge su bile slučajne. Mur je posebno spomenuo da na malim utikačima na uličnim hidantima postoje smajlići ako gledate sliku naopačke.

Smeško iz Nadzirača na poklopu za gume teresnkoga vozila

Drugi simboli, slike i aluzije koje su se pojavile u seriji često su bile neočekivane. Mur je spomenuo da je „cela stvar Nadzirača bila gomila ovih malih delića sinhroniciteta koji se pojavljuju svuda.” Gibons je primetio da je nenamerna tema bila suprotstavljenost svakodnevnog i romantičnog, navodeći scene seksa između Noćne Sove i Svilene Utvare na njegovom kauču, a zatim visoko na nebu u vazdušnom brodu Noćne Sove. U knjizi o kraterima i planinama Marsa, Gibons je otkrio fotografiju Kratera Gal, koja liči na smeška, koju su obrađivali u izdanju. Mur je o tome rekao: „Otkrili smo da su mnoge od ovih stvari počele da se stvaraju kao magija”, posebno navodeći priliku kada su odlučili da nazovu kompaniju za servis brava „Kompanija brava 'Gordijev čvor'”.

Krater Gal s planete Mars pojavljuje se u Nadziračima kao primer ponavljajućeg motiva smeško u stripu.

Teme

Početna premisa stripa bila je da se ispita kakvi bi superjunaci bili „u verodostojnom, stvarnom svetu”. Kako je priča postajala složenija, Mur je rekao da su Nadzirači postali strip o „moći i o ideji manifestovanja natčoveka u društvu.” Naslov serije se odnosi na pitanje: „Ko će nadzirati sami sebe?” Ovo pitanje je postavio poznati rimski satiričar Decije Junije Juvenal u čuvenoj izreci Quis custodiet ipsos custodes („Ko će čuvati same čuvare”). Iako Mur niji bio upoznat s ovom frazom, kasnije je saznao. Mur je 1987. prokomentarisao: „U kontekstu Nadzirača, to se uklapa. 'Oni paze na nas, ali ko pazi na njig?'” Pisac je u uvodu za tvrdokoričeno izdanje Nadzirača naveo da je, dok je pisao strip, uspeo da se očisti od nostalgije za superjunacima, a umesto toga je pronašao intersovanje za stvarna ljudska bića.

Ko nadzire nadzirače?, grafit u Hemel Hempstedu 2008. godine. Slični grafiti se pojavljuju i u stripu.

Bredford Rajt je opisao Nadzirače kao „Murovu umrlicu za koncept junaka uopšteno, a posebno superjunaka.” Stavljajući priču u savremeni sociološki kontekst, Rajt je napisao da su likovi Nadzirača bili Murovo „upozorenje onima koji su verovali da 'junaci' i vođe čuvaju sudbinu sveta.” On je dodao da je ova priča opomena za sve one koji su verovali u reganizam i tačerizam, kao i ostale „nadzirače” i autoritete. Mur je 1986. godine izričito izjavio da je pisao Nadzirače tako da oni „ne budu antiamerički, [već] antireganistički”, posebno verujući da „u ovom trenuktu određeni deo Reganove Amerike nije uplašen. Oni misle da su neranjivi.” Pre premijere stripa, Gibons je izjavio: „Uopšte nema otvorene političke poruke. To je fantastična ekstrapolacija onoga što bi se moglo dogoditi i ako ljudi u tome mogu da vide stvari koje se odnose na pravu Ameriku, onda će to pronaći i u stripu.” Dok je Mur želeo da piše o „politici moći” i zabrinjavajućim vremenima u kojima je živeo, on je navio razlog zašto je priča smeštena u alternativnu stvarnost. To je zato što je bio zabrinut da će se neki čitaoci odreći stripa ako napadne vođu (Regana), pogotovu njegovi vatreni obožavaoci. Zato je u stripu Nikson i dalje predsednik, jer zbog afere Votergejt on je bio laka meta za kritiku. Mur je 1986. godine izjavio da je „svesno pokušao da uradi nešto zbog čega bi se ljudi osećali nelagodno.”

Navodeći Nadzirače kao tačku u kojoj strip kao medij „skida nevinost”, Ijan Tommson piše u svome eseju „Dekonstruisanje junaka” da je priča to postigla tako što je „razvijala svoje junake upravo da bi dekonstruisala samu ideju junaka i tako podstičući čitaoce da razmisle o njenom značenju iz mnogih i različitih uglova krhotina koje su ostavljene da leže na zemlji.” Tomson je naveo da skoro svi junaci u Nadziračima dele nihilističko gledište i da Mur predstavlja ovo gledište „kao jednostavnu, neulepšanu istinu” da bi „dekonstruisao krajnju motivaciju potencijalnoga junaka, naime, da obezbedi sekularni spas i tako postigne smrtnu besmrtnost.” Napisao je da priča razvija svoje junake upravo da bi nas pitala da li nam su nam oni uopšte potrebni. Tomson je dodao da dekonstrukcija koncepta junaka u priči „sugeriše da je možda prošlo vreme za junake”, što razlikuje „ovo postmoderno delo” od dekonstrukcija junaka u pokretu egzistencijalizma koju je započeo Seren Kirkegor. Ričard Rejnolds navodi da su bez ikakvih superzlikovaca u priči, superjunaci u Nadziračima prinuđeni da se suoče s „neopipljivim društvenim i moralnim brigama”, dodajući da to uklanja koncept superjunaka iz normalnih narativnih očekivanja žanra. Rejnolds zaključuje da ironična samosvest stripa o žanru „označava sve Nadzirače ili kao poslednji, ključni tekst o superjunaku, ili kao prvi u novoj zrelosti žanra.”

Džef Klok je izbegao termin „dekonstrukcija” za opisivanje Nadzirača, te ih je opisao kao „revizionističku superjunačku prilu”. On smatra da Nadzirači i Milerov Betmen: Povratak Mračnog viteza za „prve instance [...] nove vrste stripa [...] prve faze razvoja, tranzicije superjunaka od fantazije do književnosti.” On elaborira ovo primećujući da „realizam Alana Mura [...] vrši kenozu prema povesti stripa [...] [koji] ne oplemenjuje i ne osnažuje njegove likove. Umesto toga, šalje talas poremećaja nazad kroz istoriju superjunaka [...] obezvređujući jednu od osnovnih konvencija superjunaka tako što njegove maskirane borce protiv zločina stavlja u realističan svet.” Prvo i najvažnije, „Murovo istraživanje su [često ugroženi] motivi za kostimirane borce protiv zločina baca i ometa svetlost na poslednje superjunačke priče i primorava čitaoca da preispita i izvrši reviziju svakoga superjunaka.” Klok povezuje naslov s Juvenalovim citatom da bi istakao problem kontrole onih koji drže vlast, a koji je citiran više puta u samom delu. Dekonstrukcijska priroda Nadzirača je, zapaža Klok, ona koja se pokazuje na Vejtu, odnosno kad on mora da uništi, pa potom rekonstruiše svet gradeđi zajedništvo.

Mur je izrazio zaprepaštenje što je dekonstruktivistički postmoderni strip o superjunacima, kao što su Nadzirači postali sam žanr za sebe. On je 2003. rekao da je „u određenom stepenu, u 15 godina od Nadzirača, bilo užasno mnogo stripova posvećenih ovim mračnim, pesimističnim, gadnim i nasilnim pričama koje koriste Nadzirače kao uzor da potvrde ono što su zapravo, čak i ako su to često samo neke vrlo gadne priče koje nemaju neke preporuke.” Gibons je rekao da, iako su čitaoci „ostali s idejom da je to sumorna i surova stvar”, ipak on misli da je serija „divna proslava superjunaka kao i bilo šta drugo.”

Objavljivanje i prijem

Alan Mur, scenarista Nadzirača, prekinuo je svoje veze s Di-Si komiksom zbog problema s ugovorom u vezi s ovim stripom.

Nadzirači su prvi put javno spomenuti u pregledu Amejzinh hirouz iz 1985. godine. Kada su Mur i Gibons predali prvo izdanje svog stripa Di-Siju, Gibons je rekao da je dobra vest spomenuta kritika Hauarda Čajkina jer on nikada ne hvali olako autore, a Čajkin je takođe rekao Gibonsu: „Dejve, ono što si uradio u Nadziračima je za jebenu peticu.” Govoreći 1986. godine o stripu, Mur je rekao: „Di-Si nas je podžavao do kraja [...] i zaista je podržavao čak i najslikovitije ekscese.” Da bi promovisao seriju, Di-Si komiks je izdao ograničeno izdanje kartica za prikaz stripa koji sadrže likove i scene iz stripa. Deset hiljada tih kompleta je prodato. Mejfir gejms je predstavio modul Nadzirača za svoju seriju Di-Si junaka koja je objavljena pre nego što je strip završen. Modul, koji je odobrio Mur, dodaje detalje u pozadinu stripa jer prikazuje događaje koji su se desili 20-ak godina ranije.

Nadzirači su objavljeni u obliku jedne knjige tokom 1986. i 1987. godine. To izdanje je ostvarilo dobar komercijalni uspeh, a njegova prodaja je pomogla Di-Si komiksu da nakratko pretekne svog konkurenta Marvel komiks na direktnom tržištu stripova. Raspored objavljivanja delova stripa je često kasnio i imao je probleme s izlaženjem jer je prvo trebalo da bude u tri priče, pa se diglo na šest, da bi došli do broja 12.

Nakon objavljivanja stripa, pojedinačna izdanja su sakupljena i prodata u mekom povezu. U to vreme je bila objavljena i mini-serija Frenka Milera Betmen: Povratak Mračnog viteza, a oba dela su se reklamirala kao „grafički romani”. Taj termin je počeo da se koristi od tih stripova, a Di-Si je kasnije dozvolio i drugim kompanijama da ga koriste kada objedinjuju delove stripa u jednu knjigu. Kao rezultat publiciteta Nadzirača, knjižare i javne biblioteke počele su da im posvećuju posebne police. Potom su naručivane nove serije stripova na osnovu njihovog ponovnog štampanja u jednu knjigu i to za sva tržišta.

Nadzirači su dobili pohvalne kritike, kako unutar tako i izvan industrije stripa. Časopis Tajm je hvalio strip koji je „po generalnom mišljenju najbolji u klasi” novog talasa stripova. Američki časopis je takođe istakao da su Nadzirači „super relativan podvig mašte, koji kombinuje naučnu fantastiku, političku satiru, svesne evokacije striparske prošlosti i smele prerade trenutnih grafičkih formata u distopijskoj misterioznoj priči.” Godine 1988, Nadzirači su dobili nagradu Hjugo u kategoriji „ostale forme”.

Dejv Langford je oceni Nadzirače kao „moderni mit o superjunaku koji je neobično moćan uprkos svojoj uobičajenoj glupsoti; Nadzirači s ljubavlju rastavljaju mitologiju na krvave zupce i zupčanike, završavajući čuvenim [latinskim] citatom Quis custodiet Ipsos custodes?”

Vlasnički sporovi

Nesporazumi u vezi s vlasništvom prava nad pričom na kraju su doveli do toga da Mur prekine svaku vezu s Di-Si- komiksom. Ne želeći da rade na ugovoru za određeno vreme, Mur i Gibons su imali klauzulu o vraćanju ugovora za prava nad Nadziračima. Govoreći na Komik-konu u San Dijegu 1985. godine, Mur je rekao: „Način na koji funkcioniše, ako se ja razumem, jeste da Di-Si poseduje [prava] u vremenu objavljivanja delova priče, a onda [kada svih 12 delova izađu] se vraća Dejvu i meni, kako bismo mogli zaraditi barem neki novac od igračaka.” Za Nadzirače, Mur i Gibons su dobili svega osam nasto zarade serije. Mur je 1986. g. objasnio da je njegovo razumevanje bilo da kada Di-Si ne bude koristio likove godinu dana posle objavljivanja 12. dela, likovi prelaze u Gibonsovo i njegovo vlasništvo. I Mur i Gibons su rekli da im je Di-Si platio „znatan iznos novca” kako bi zadržali prava. Mur je dodao na to: „Dakle, oni u suštini nisu naši, ali ako Di-Si radi s likovima u našem interesu, onda bi mogli biti. S druge strane, ako su likovi nadživeli svoj prirodni životni vek i Di-Si ne želi ništa da radi s njima, onda ih nakon godinu dana imamo i možemo da radimo šta god želimo s njima, što je za mene savršeno dobro.”

Mur je rekao da je napusti Di-Si 1989. godina zbog njegovih ugovora za Nadzirače i V kao Vendeta (crtao Dejvid Lojd). Mur je smatrao da su klauzule o vraćanju prava na kraju besmislene jer Di-Si nije nameravao nikad da te publikacije izađu iz štampe. On je za Njujork tajms 2006. g. rekao: „Rekao sam im, 'pošteno, uspeli ste da me prevarite, tako da više nikada neću raditi za vas.'” Šest godina ranije, Mur se javno distancirao od Di-Sijevih planova prilikom obeležavanja petnaestogodišnjice Nadzirača u tvrdome povezu. Dok je Di-Si želeo da popravi njihov odnos s scenaristom, Mur je rekao da ga kompanija nije fer tretirala. Tada je rekao: „Što se mene tiče, petnaestogodišnjica Nadzirača je samo petnaestogodišnjica od kada je Di-Si uspeo da oduzme Nadzirače od mene i Dejva [Gibonsa].” Ubrzo posle toga, Di-Si dajrekt je otkazao liniju akcionih figura Nadzirača, uprkos tome što je već pokazala prototipove na Komik-konu u San Dijegu 2000. g.

Nastavci i prednastavci na priču

 konjino, ima ovaj stirp si već uradio Mur je 1985. godne izjavio da bi, u slučaju da ograničena serija bude dobro prihvaćena, Gibons i on verovatno stvorili i prednastavak serijal od takođe 12 izdanja pod nazivom Minutaši s grupom superjunakaa iz 1940-ih godina, koji su spominjani u priči. Di-Si je ponudio Muru i Gibonsu priliku da objavljuju prednastavke, kao što su Roršahov dnevnik ili Komedijaš u Vijetanmskom ratu, nagoveštavajući i mogućnost da drugi autori koriste isti univerzume. Priče o iskustvima Komičarevog rata u Vijetnamu su se širile jer je strip 'Nam bio popularan u to vreme. Gibonsov predlog je bio da se obradi priča Roršaha i Noćne Sove. Niko nije nije smatrao da bi se priče dobro završile, a Mur je posebno bio uporan da Di-Si ne nastavlja sa pričama o njima. Gibonsa je više privukla ideja o stripskom serijalu Minutaši jer bi ona odala počast stripovima Zlatnoga doba.

Godine 2010, Mur je rekao za Vajerd da mu je Di-Si ponudio prava na Nadzirače nazad ako pristane na projekte prednastavaka i nastavaka. Mur je rekao da on je rekao da bi to prihvatio pre deset godina, ali ga tad nije zanimalo. Pogotovo su ga odbijali uslovi Di-Sija. Suizdavači Di-Si komiksa Dan Didio i Džim Li su odgovorili: „Di-Si komiks bi se ponovo osvrnuo na ove kultne likove samo ako bi kreativna vizija bilo koje predložene nove priče odgovarala kvalitetu koji su postavili Alan Mur i Dejv gibons pre skoro 25 godina, a naš prvi razgovor o svemu ovome je naravno bio kod originalnih stvaraoca.” Posle višemesečnih glasina o potencijalnom pratećem projektu Nadzirača, u feburaru 2012. godine Di-Si je objavio da će biti objavljeno sedmodelni strip prednastavak Pre Nadzirača. Iako Mur nije bio uključen u ovaj strip, Gibons je dostavio projektnom timu izjavu: The original series of Watchmen is the complete story that Alan Moore and I wanted to tell. However, I appreciate DC's reasons for this initiative and the wish of the artists and writers involved to pay tribute to our work. May these new additions have the success they desire.

Nastavci

Nastavak stripa: Časovnik sudnjeg dana

Nastavak Nadzirača pod nazivom Časovnik sudnjeg dana bio je deo Di-Si serije Rebirth. Mini-serija stripova se odvijala sedam godina posle događaja iz Nadzirača (novembar 1992) i prati Ozimandijasa dok pokušava da locira Menhetna uz pomoć Redžinalda Longa (Roršahovog naslednika). Iz priče saznajemo da je Ozimandijasov plan mira nije uspeo i preti ponovni nuklearni rat između SAD i SSSR. Serijal je najavljen 14. maja 2017. g. sa slikom koja prikazuje logo Supermena i časovnik koji prikazuje 12 časova i fontom slova koji je karakterističan za strip Nadzirači. Prvi od dvanaest brojeva je izašao 22. novembra 2017.

Srpsko izdanje stripa Časovnik sudnjeg dana koji predstavlja nastavak na strip Nadzirači. Napisao ga je Džef Džouns, a nacrtao Gari Frenk.

Časovnik sudnjeg dana uključuje i ostale likove iz Di-Si univerzuma, ali ima poseban fokus na odnos Supermena i Menhetna, uprkos tome što je Supermen naveden kao izmišljen lik u prvobitnim Nadziračima. Ovaj strip se koristi elementima multiverzuma. Pisc Džef Džouns predosećao je da će biti zanimljiva priča o njima dvoma. Mislio je da postoji interesantna dihotomija između Supermena, vanzemaljca koji oličava ljudskost i saoseća se s ljudima, i Menhetna, čoveka koji se odvojio od čovečanstva. Ovo je dovelo do debata koje su trajle više od pola godine u kreativnom timu Di-Sija. Debatovalo se o opravdanosti ukrštanja univerzuma Nadzirača sa Di-Si univerzumum kroz zaplet alternativne stvarnosti. Džouns je objasnio da je Časovnik sudnjeg dana bio „najličniji i najepskiji, poptuno zadivljujuć projekat” na kojem je radio u svojoj karijeri.

Nastavak u vidu televizijske serije

Ejč-Bi-Ou je dao Dejmonu Lindelofu da razvije televizijsku seriju Nadzirači koja je premijerno prikazana 20. oktobra 2019. g. Lindelof, vatreni ljubitelj originalnog stripa, napravio je seriju „remiksom” stripa koji se narativno nadovezuje direktno na Murov strip. On je uveo jedan deo novih likova i jedan dodatni zaplat koji bi priču činio unikatnijom i odvojenom od stripa. Među glavnim glumcima su bili Redžina King, Don Džonson, Tim Blejk Nelson, Jaija Abdul-Matin Drugi i Džeremi Ajrons. Radnja TV serije se odvija 2019. godine, 34 godine posle završetka stripa, a smeštena je u Talsi, u Oklahomi. Zbog liberalne politike koju je postavio predsednik Robert Redford za obezbeđivanje reparacija onima koji su pogođeni rasnim nasiljem, grupe belaca (sledeći Roršahov dnevnik) napada policiju koja sprovodi ovu politiku, što dovodi do zakona koji zahtevaju od policije da skriva svoj identitet i da nosi maske. Ovo omogućava novim maskiranim borcima protiv kriminala da pomognu policiji protiv supermacista. Doktor Menhetn, Ozimandijas i Svilena Utvara su središnji likovi ove serije.

Adaptacije

Filmska adaptacija

Bilo je brojnih pokušaja da se napravi filmska verzija Nadzirača od kada je ovaj strip završen 1986. godine i kada su producenti Lorens Gordon i Džoel Silver kupili filmska prava za 20th Century Studios. Foks je zamolio Alana Mura da našiše scenarij zasnovan na stripu, ali je on odbio, pa je studio angažovao scenaristu Sema Hama. Ham je imao slobodu da prepiše radnju celoga stripa. Foks je odbacio projekat 1991. i on je prebačen na Vorner bros u kojem je Teri Gilijam bio izabran da režira, a Čarls Makjuon da piše scenarij. Koristili su se Roršahovim dnevnikom kao narativnim glasom i restaurirali su scene iz strip koje je Ham uklonio. Gilijam i Silver su uspeli da prikupe samo 25 miliona dolara za film (približno četvrtina potrebnoga budžeta) jer su njihovi filmovi daleko premašivali budžet. Gilijam je napustio projekat jer je mislio da ne može da snimi taj film. „Svođenje [priče] na film od dva ili dva i po sata [...] činilo mi se da oduzima srž Nadzirača”, rekao je on. Nakon što je Vorner bros odustao od projekta, Gordon je pozvao Gilijama da se vrati na film. Reditelj je ponovo odbio, verujući da bi strip bio bolje režiran kao petosatna mini-serija.

Filmski unutrašnji set Arčija, vozila Noćne Sove 2008. godine.

U oktobru 2001. godine, Gordon se povezao sa Lojdom Levinom i studio Universal Pictures, angažujući Dejvida Hejtera da režira. Hejter i producenti su napustili spomenuti studio zbog različitog pristupa, a Gordon i Levin su izrazili interesovanje za Nadzirače koji bi bili rađeni sa Studijom Revolušn. Projekat se nije održao i kasnije se raspao. U julu 2004. najavljeno je da će Paramount Pictures producirati Nadzirače, uz režiju Darena Aronofskog i scenarij Erika Votsona. Aronofski je otišao s projekta, a zamenio ga je Pol Gringras. Na kraju, Paramaunt je odustao od Nadzirača.

Oktobra 2005. godine Gordon i Levin su se sastali sa čelnicima Vorner brosa kako bi tamo ponovo razvijali ideju za film. Zadivljen radom Zaka Snajdera na filmu 300, iz Vorner brosa su mislili da bi on bio dobar i za Nadzirače. Scenarista Aleks Ce je izvukao njegove omiljene elemente od Hejterovog scenarija, ali ga je takođe vratio u originalnu hladnoratovsku postavku kao u stripu. Slično svom pristupu u 300, Snajder je koristio raspored vinjeta kao ploču scenarija i odlučio je da snimi ceo film koristeći setove igranih akcija, a ne zeleni ekran. Proširio je scene borbe, ali je i dodao podzaplet u vezi s energetskim resursima kako bi aktuelizovao priču. Iako je nameravao da ostane veran izgledu svih likova u stripu, on je nameravao da Noćna Sova izgleda strašnije, a napravio je i poseban Ozimandijasov oklop kao parodiju na gumena odela sa mišićima korišćena u filmu Betmen i Robin (1997). Nakon što je trejler za film premijerno prikazan u julu 2008 godine, predsednik Di-Si komiksa Pol Levic je rekao da je kompanija morala da odštampa više od 900.000 stripova Nadzirača u mekim koricama kako bi zadovoljila dodatnu potražnju za ovim grafičkim romanom. Ta brojka je docnije prerasla milion. Foks je tužio Vorner broderse zbog prava na film, ali posle su se nagodili tako da je Foks dobio 8,5 odsto zarade kao i prava na dodatne spin-ofove. Film je marta 2009. premijerno prikazan.

Priče o crnom teretnjaku su adaptirane kao animirani film koji su izradile Vorner premijer i Animacije Vorner bros, a objavljena je 24. marta 2009. godine. Prvobitno je bio uključen uz scenario za film Nadzirači, ali je na kraju izbačen zbog ograničenja budžeta, pošto bi taj segment koštao još 20 miliona dolara jer je Snajder isključivo želeo da ga adaptira i stilizuje kako bi podsećao na njegov film 300. Džerard Batler, koji je glumio glavnu ulogu u filmu 300, daje glas Kapetana u animiranom filmu. Batler je trebalo da glumi i u samom filmu, ali to se nije ostvarilo. Džared Haris daje glas preminulom prijatelju Ridliju, kojeg Kapetan halucinira. Snajder je mislio da animirani film ubaci ipak u finalni rez, ali se vilm već približavao tročasovnom vremenu. Priče o crnom teretnjaku dobila je i samostalno DVD izdanje. U nekim DVD izdanjima filma Nadzirači pojavljuje se i ovaj film kao bonus priča.

Poznati stripski scenarista Len Vin je napisao scenarij za video-igru Watchmen: The End Is Nigh koja predstavlja nastavak stripa.

Dejv Gibons je postao savetnik na Snajderovom filmu, ali Mur je odbio da se njegovo ime vezuje za bilo kakve filmske adaptacije njegovoga dela. Mur je izjavio da ne zanima Snajderova adaptacija. Rekao je za „Entertajment vikli” 2008. godine da postoje neki segmenti stripa koji odgovaraju isključivo stripu kao mediju i da drugi mediji to ne mogu da prenesu na valjan način. Iako je priznao da je scenarij Dejvida Hejtera približan njegovom, on je tvrdio da neće gledati film ako bude bio snimljen.

Igrani strip

Godine 2008. Vorner bros je objavio Watchmen Motion Comics seriju pripovedačkih animacija originalnoh stripa. Prvo poglavlje je objavljeno leta iste godine u digitalnim video-prodavnicama kao što je iTunes Store. U martu 2009. godine je objavljen DVD koji obuhvata celovitu seriju u igranom stripu.

Animirani film

Vorner bros je najavila u apprilu 2017. godine da razvija animira film koji neće biti preporučljiv za mlađe od 17 godina. Film je zasnovan na stripu, ali od ove objave nije postignut dalji napredak.

Univerzum strele

HBO serija Nadzirači se spominje na krosoveru Smak beskonačnih svetova serije Univerzum strele. Dešava se na Zemlji-666, istoj onoj u kojem se odigrava radnja televizijske serije Lucifer čija se radnja dešava pre smaka.

Nasleđe

Nadzirači su ostvarili i kritički i komercijalni uspeh. Jedan je od cenjenijih dela u svetu stripa i nekoliko uglednih kritičara ga naziva najvećom stripovskom serijom i grafičkim romanom svih vremena. Pored toga što je jedno od prvih dela koje je pomoglo popularizaciji grafičkih romana, uz Betmen: Povratak mračnog viteza, Nadzirači su takođe postali jedni od najprodavanijih grafičkih romana ikada objavljenih. Oni su bili jedini grafički roman koji je bio na Tajmovoj listi od 100 najvećih romana svih vremena 2005. godine. Tajmov kritičar Lev Grosman je opisao strip kao priču od koje srce lupa, koja predstavlja prekretnicu stripa kao relativno mladog medija. Četiri godine kasnije se pojavio i na Tajmovoj listi najboljih 10 grafičkih romana. Tada je Grosman napisao da su Nadzirači najveći strip o superjunacima ikada napisan. Entertajment vikli je 2008. godine stavio Nadzirače na 13. mesto svoje liste najboljih 50 romana štampanih u poslednjih četvrt veka, opisujući ga kao najveću superjunačku priču ikada ispričanu i dokaz da stripovi nisu štivo za infaltilne već da je to ozbiljna književnost. Komiks džornal je rangirao ovaj strip tek na 91. mesto na svojoj listi 100 najboljih stripova na engleskom jeziku 20. stoleća.

U knjizi Art of the Comic Book: An Aesthetic History, Robert Harvi je napisao da su sa Nadziračima, Mur i Gibons kao nikada ranije demonstrirali sposobnost stripa kao medija da ispriča sofističiranu priču koja se može osmisliti isključivo u tom mediju. U svom osvrtu na kolekcionarsko apsolut izdanje, Dejv Ickof iz Njujork tajmsa je napisao da je mračno nasleđe Nadizirača ono koje Mur gotovo sigurno nikada nije nameravao i da je taj strip pokrenuo sve crnje i sumorne priče o stripovskim superjunacima koje su postale suštinski element savremenog stripa. Sam Mur je rekao da su njegove namere sa Marvelmenom i Nadziračima bile da oslobodi stripove i otvori ih za nove i sveže ideje, stvarajući tako više raznolikosti u svetu stripa pokazujući industriji šta se može uraditi sa već postojećim konceptima i junacima. Umesto toga, imao je suprotan efekat, uzrokujući da su stripovi o superujnacima završili zaglavljeni u depresivnom getu mračnosti i psihoze, kako ocenjuje Brok Vilbur. Godine 2009, Lidija Milet iz Vol Strit džornala je osporila da su Nadzirači veliko opšte književno delo, iako je pohvalila crtež i boje. Ona je istakla da ilustrovana pripovest ne može da parira umetničkim vrednostima književnosti.

Nadzirači je bio jedan od dva stripa, uz Betmen: Povratak mračnog viteza, koji je inspirisao dizajnera Vinsenta Konara da napravi elektronski font slova nazvan komik sans.

Studio „Brajan Sken” je objavio parodiju Watchmensch u kojem strip pisac Rič Džonston beleži debatu u vezi sa pravima na strip, originalnih ugovora i trenutnih studijskih sporova sa Foksom.

Septembra 2016. godine je „Haselin Buks” je objavio knjigu Watching Time: The Unauthorized Watchmen Chronology autora Riča Hendlija koja pruža detaljnu povest franšize Nadzirača.

Decembra 2017. godine je „Di-Si entertajment” objavio grafički roman Watchmen: Annotated, potpuno anotirano crno-belo izdanje koje je urađeno po beleškama Lesli S. Klinger koja je prethodno radila Sendmena od Nila Gejmana. Izdanje sadrži obimne materijale iz originalnih scenarija Alana Mura i napisan je uz punu saradnju Dejva Gibonsa.

Literatura

• Hughes, David (2002). „Who Watches the Watchmen? – How The Greatest Graphic Novel of Them All Confounded Hollywood”. The Greatest Sci-Fi Movies Never Made. Chicago Review Press. str. 144. ISBN 978-1-55652-449-3. 
• Duin, Steve; Richardson, Mike (1998). Comics: Between the Panels. Dark Horse Comics. str. 460–61. ISBN 978-1-56971-344-0. 

Dodatna literatura

• Bensam, Richard (oktobar 2010). Minutes to Midnight: Twelve Essays on Watchmen. ISBN 978-0-578-06076-7. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Hughes, Jamie A. (avgust 2006). „'Who Watches the Watchmen?': Ideology and 'Real World' Superheroes”. Journal of Popular Culture. 39 (4): 546—557. doi:10.1111/j.1540-5931.2006.00278.x. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Rosen, Elizabeth (jesen 2006). „'What's That You Smell Of?' Twenty Years of Watchmen Nostalgia”. Foundation: The International Review of Science Fiction. 35 (98): 95—98. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Wolf-Meyer, Matthew (zima 2003). „The World Ozymandias Made: Utopias in the Superhero Comic, Subculture, and the Conservation of Difference”. Journal of Popular Culture. 36 (3): 497—506. doi:10.1111/1540-5931.00019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Nadzirači na sajtu Curlie
• Gledanje detektiva: Internet pratilac za čitaoce časopisa Nadzirači