Nolitova nagrada
| Nolitova nagrada | |
|---|---|
| Dodeljuje se za | najbolju knjigu i najbolji prevod |
| Dodeljuje | Nolit |
| Lokacija | Beograd |
| Zemlja | Srbija |
| Prvo dodeljivanje | 1962. |
| Poslednje dodeljivanje | 2004. |
Nolitova nagrada dodeljivana je od 1962. do 2004. za najbolje delo iz Nolitove produkcije.
Nagrada je ustanovljena 1962. prilikom otvaranja prve Nolitove „Prolećne izložbe” i godišnje dodeljivana za najbolje delo iz Nolitove produkcije. Dodeljivana je za originalno književno delo i za prevod, a sastojala se od povelje i novčanog iznosa. Nagradu je dodeljivao žiri sastavljen od urednika Nolita.
Dobitnici nagrade za originalno književno delo[uredi | uredi izvor]
Nagradu su dobili sledeći književnici:[1][2]
Od 1962. do 1970.[uredi | uredi izvor]
- 1962 — Vita Cvetković, za knjigu Izveštaj piše ko preživi.
- 1963 — Mihailo Lalić, za knjigu Lelejska gora.
- 1964 — Leonid Šejka, za knjigu Traktat o slikarstvu.
- 1965 — Nikola Milošević, za knjigu Antropološki eseji.
- 1966 — Božidar Timotijević, za knjigu Večernje.
- 1967 — Borislav Radović, za knjigu Bratstvo po nesanici.
- 1968 — Vladan Radovanović, za knjigu Pustolina.
- 1969 — nije dodeljena
- 1970 — Zvonimir Kostić, za knjigu Rodoslov.
Od 1971. do 1980.[uredi | uredi izvor]
- 1971 — nije dodeljena
- 1972 — Ranko Bugarski, za knjigu Jezik i lingvistika.
- 1973 — Božidar Milidragović, za knjigu Rad izvora.
- 1974 — Oto Bihali Merin, za knjigu Jedinstvo sveta u viziji umetnosti.
- 1975 — Boba Blagojević, za knjigu Sve zveri što su s tobom.
- 1976 — (?)
- 1977 — Aleksandar Tišma, za knjigu Upotreba čoveka.
- 1978 — nije dodeljena
- 1979 — Bora Ćosić, za knjigu Tutori.
- 1980 — Sreten Marić, za knjigu Proplanci eseja.
Od 1981. do 1990.[uredi | uredi izvor]
- 1981 — Miloš Komadina, za knjigu Rečnik melanholije.
- 1981 — Kasim Prohić, za knjigu Prizma i ogledalo.
- 1982 — Jovan Hristić, za knjigu Čehov, dramski pisac.
- 1982 — Jovan Deretić, za knjigu Srpski roman.
- 1983 — Pavle Stefanović, za knjigu Eseji.
- 1983 — Aleksandar Ristović, za knjigu Nigde nikog.
- 1984 — nije dodeljena
- 1985 — Miroslav Popović, za knjigu Sudbine.
- 1986 — Danijel Dragojević, za knjigu Rasuti teret.
- 1986 — Slobodan Blagojević, za knjigu Slika bojnog saveznika.
- 1987 — Bogdan Bogdanović, za knjigu Krug na četiri ćoška.
- 1987 — Zvonko Marić, za knjigu Ogledi o fizičkoj realnosti.
- 1988 — Miodrag Pavlović, za knjigu Poetika žrtvenog obreda.
- 1989 — Joan Flora, za knjigu Mlada sova na samrtnoj postelji.
- 1989 — Dušan Ivanić, za knjigu Memoarska proza XVIII i XIX veka.
- 1990 — Vlada Urošević, za knjigu Hipnolis.
- 1990 — Pavle Ugrinov, za knjigu Tople pedesete.
Od 1991. do 2004.[uredi | uredi izvor]
- 1991 — Dušan Bandić, za knjigu Narodna religija Srba u 100 pojmova.
- 1992 — Svetislav Basara, za knjigu Mongolski bedeker.
- 1992 — Slobodan Zubanović, za knjigu Strategija lirike.
- 1993 — Nebojša Vasović, za knjigu Muzika roba.
- 1994 — Danilo Nikolić, za knjigu Kraljica zabave.
- 1994 — Alek Vukadinović, za knjigu Tamni tam i Bele basme.
- 1995 — (?)
- 1996 — Milica Mićić Dimovska, za knjigu Poslednji zanosi MSS.
- 1997 — Radovan Beli Marković, za knjigu Lajkovačka pruga.
- 1998 — (?)
- 1999 — Jasmina Marić, za knjigu Kiparska abeceda.
- 1999 — Milosav Tešić, za knjigu Izabrane pesme.
- 2000 — Jovo Knežević, za knjigu Korpica sa snovima.
- 2001 — Matija Bećković, za knjigu Poslušanja.
- 2001 — Rade Tanasijević, za knjigu Potpor.
- 2002 — Bratislav R. Milanović, za knjigu Potok.
- 2003 — (?)
- 2004 — Milenko Pajić, za knjigu O vrstama ćutanja.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Stojković, Ratko (2004). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade : 1839-2002. Beograd: Potez. str. 163—164. ISBN 86-81331-25-6.
- ^ Stojković, Ratko B. (2011). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 2, 2003-2010. Beograd: Enigmatski savez Srbije. str. 150. ISBN 978-86-912077-3-1.