Ognjen Ožegović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ognjen Ožegović
Ožegović u dresu Arsenala iz Tule, 2018.
Lični podaci
Puno ime Ognjen Ožegović
Datum rođenja (1994-06-09)9. jun 1994. (29 god.)
Mesto rođenja Gradiška, Republika Srpska
Bosna i Hercegovina
Visina 1,80 m
Pozicija napadač
Juniorska karijera
Kozara Gradiška
Borac Banja Luka
0000—2012. Crvena zvezda
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2012—2013. Crvena zvezda 4 (0)
2012. → Banat Zrenjanin 14 (2)
2013. → Voždovac 8 (1)
2014. Rad 10 (3)
2014. Jagodina 4 (0)
2015. Borac Čačak 13 (6)
2015. Vojvodina 18 (7)
2016. Čangčuen 9 (0)
2016—2017. Čukarički 31 (17)
2017—2019. Partizan 37 (12)
2018—2019. → Arsenal Tula 8 (1)
2019—2020. Darmštat 98 5 (0)
2020—2021. Adanaspor 37 (19)
2022. Manisa 15 (2)
2022—2023. Volos 25 (6)
2023— Kifisija 6 (3)
Reprezentativna karijera**
2011. Srbija do 17 2 (1)
2013. Srbija do 19 6 (0)
2015—2017. Srbija do 21 13 (6)
2016. Srbija 1 (0)
Nagrade
Fudbal
Evropsko prvenstvo do 19. godine
Zlatna medalja — prvo mesto 2013. Litvanija Srbija
* Datum aktuelizovanja: 16. oktobar 2023.
** Datum aktuelizovanja: 29. januar 2018.

Ognjen Ožegović (Gradiška, 6. jun 1994) je srpski fudbaler. Igra na poziciji napadača.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Fudbalom je počeo da se bavi u Kozari iz Gradiške, godinu dana je bio i u banjalučkom Borcu a najduži period u mlađim kategorijama proveo je u Crvenoj zvezdi.[1] Prvi profesionalni ugovor sa Crvenom zvezdom potpisao je 15. decembra 2011. godine zajedno sa Petrom Đuričkovićem i Jovanom Krnetom.[2] Tokom prvog dela takmičarske 2012/13. bio je na pozajmici u zrenjaninskom Banatu sa kojim je nastupao u Prvoj ligi Srbije.[3] Tokom zimske pauze se vratio u Crvenu zvezdu i priključio se pripremama kod trenera Aleksandra Jankovića.[4] Janković je nešto kasnije smenjen a na njegovo mesto je došao Rikardo Sa Pinto kod kojeg je Ožegović debitovao 30. marta 2013. utakmici sa kragujevačkim Radničkim.[5][6] Pred početak 2013/14. sezone prosleđen je na pozajmicu u superligaša Voždovac.[7] U januaru 2014. se vratio u Crvenu zvezdu,[8] ali kako nije uspeo da se nametne na pripremama sporazumno je raskinuo ugovor narednog meseca.[9] Nakon toga je potpisao šestomesečni ugovor sa Radom.[10]

Krajem avgusta 2014. potpisao je trogodišnji ugovor sa Jagodinom.[11] Već u januaru 2015. je promenio klub i potpisao za čačanski Borac.[12] U dresu Borca je postigao šest golova tokom prolećnog dela takmičarske 2014/15. nakon čega je u julu 2015. potpisao za novosadsku Vojvodinu.[13] U dresu Vojvodine odigrao je ukupno 26 utakmica i postigao devet golova. Posebno će ostati upamćena njegova dva gola u pobedi nad Sampdorijom u kvalifikacijama za Ligu Evrope,[14] ali i gol "makazicama" protiv Javora na "Karađorđu", koji je bio jedan od najlepših u sezoni.[15] U februaru 2016. potpisao je za kineski Čangčuen.[16] Vratio se u srpski fudbal 31. avgusta 2016. i potpisao za Čukarički.[17] U dresu tima sa Banovog brda je igrao do kraja avgusta 2017. i za to vreme je na 31 ligaškoj utakmici postigao 17 golova.

Poslednjeg dana letnjeg prelaznog roka 2017. godine potpisao je trogodišnji ugovor sa Partizanom.[18] Za crno-bele je u sezoni 2017/18. nastupio na 39 takmičarskih utakmica i postigao je 13 golova,[19] od čega je jedan bio u 157. večitom derbiju.[20] Sa klubom je igrao i u grupnoj fazi Lige Evrope gde je upravo njegovim golom Partizan uspeo da savlada švajcarski Jang Bojs i tako obezbedi evropsko proleće nakon 13 godina.[21] Ožegović je sa Partizanom osvojio Kup Srbije.[22] I narednu 2018/19. sezonu je počeo u Partizanu, ali je poslednjeg dana letnjeg prelaznog roka otišao na jednosezonsku pozajmicu u Arsenal iz Tule.[23] Ožegović je za Arsenal odigrao 11 utakmica: osam u Premijer ligi Rusije i tri u kupu, na terenu je proveo 412 minuta i postigao jedan gol, u prvenstvenoj utakmica protiv moskovskog Spartaka. Klub iz Tule nije iskoristio opciju da mu otkupi ugovor, pa se Ožegović nakon završetka sezone u Rusiji vratio u Partizan.[24]

Na početku sezone 2019/20, Ožegović je za Partizan nastupio na 11 utakmica (šest u kvalifikacijama za Ligu Evrope i pet u Superligi) i postigao tri gola uz četiri asistencije. U završnici prelaznog roka, 2. septembra 2019, prešao je u nemačkog drugoligaša Darmštat 98, sa kojim je potpisao dvogodišnji ugovor.[25][26] Za nemački klub je zabeležio samo pet nastupa tokom sezone 2019/20, provevši na terenu ukupno 87 minuta.[27] U julu 2020. je raskinuo ugovor sa Darmštatom.[28]

U septembru 2020. potpisao je za turskog drugoligaša Adanaspor.[29] Igrač ovog kluba je bio do decembra 2021. kada je ugovor raskinut.[30] U januaru 2022. potpisao je ugovor sa turskim drugoligašem Manisom do kraja 2021/22. sezone.[31] U sezoni 2022/23. bio je igrač grčkog Volosa dok je u avgustu 2023. potpisao za Kifisiju, još jednog grčkog superligaša.[32]

Reprezentativna karijera[uredi | uredi izvor]

Ožegović je sa reprezentacijom Srbije do 19 godina postao prvak Evrope 2013. godine na Evropskom prvenstvu do 19 godina u Litvaniji.

U maju 2017. godine, selektor mlade reprezentacije Srbije Nenad Lalatović uvrstio je Ožegovića na konačni spisak igrača za Evropsko prvenstvo 2017. godine u Poljskoj.[33] Srbija je takmičenje završila već u grupnoj fazi nakon što je iz tri meča imala dva poraza i jedan nerešen rezultat. Ožegović je na prve dve utakmice na prvenstvu protiv Portugala i Makedonije ušao u igru u drugom poluvremenu,[34][35] dok je poslednji meč protiv Španije presedeo na klupi.[36]

Krajem septembra 2016, selektor seniorske reprezentacije Srbije, Slavoljub Muslin, uputio je poziv Ožegoviću za prijateljsku utakmicu selekcije igrača iz domaćeg takmičenja protiv ekipe Katara, 29. septembra 2016. u Dohi.[37] Srbija je poražena rezultatom 3 : 0 a Ožegović je meč počeo kao starter ali je zamenjen na poluvremenu.[38]

Trofeji[uredi | uredi izvor]

Partizan

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Ognjen Ožegović: „Prijatelji” mi okrenuli leđa! Zvezda me unazadila!”. Sportski žurnal. 7. 1. 2018. Pristupljeno 3. 9. 2019. 
  2. ^ Ožegović, Krneta i Đuričković potpisali za Zvezdu
  3. ^ „Ožegović na pozajmici u Banatu!”. mojacrvenazvezda.net. 11. 7. 2012. Pristupljeno 2. 10. 2023. 
  4. ^ „Ožegović: „Obradovao sam se pozivu“”. crvenazvezdafk.com. 14. 1. 2013. Pristupljeno 2. 10. 2023. 
  5. ^ „Crvena zvezda - Radnički 1923 2:0 (1:0)”. crvenazvezdafk.com. 30. 3. 2013. Pristupljeno 2. 10. 2023. 
  6. ^ „Ožegović: Sklonjen sam bez razloga, ali sam sa Sa Pintom pronašao zajednički jezik”. mozzartsport.com. 31. 3. 2013. Pristupljeno 2. 10. 2023. 
  7. ^ „Zvezda poslala Ožegovića u Voždovac”. mozzartsport.com. 19. 8. 2013. Pristupljeno 2. 10. 2023. 
  8. ^ „Stojanović prozvao - Rakić čeka dozvolu, vratili se Ožegović i Mitrović”. Arhivirano iz originala 07. 02. 2014. g. Pristupljeno 07. 02. 2014. 
  9. ^ Ožegović napustio “Marakanu“
  10. ^ „Ožegović “Građevinar“!”. Arhivirano iz originala 22. 02. 2014. g. Pristupljeno 18. 02. 2014. 
  11. ^ Jagodina predstavila Ožegovića
  12. ^ Ožegović novo pojačanje Borca
  13. ^ Ožegović novi napadač Vojvodine
  14. ^ „KRAJ: Sampdorija – Vojvodina 0:4, opet OŽEGOVIĆ! (VIDEO)”. Arhivirano iz originala 08. 08. 2016. g. Pristupljeno 09. 06. 2016. 
  15. ^ „Već imamo gol sezone !”. Arhivirano iz originala 31. 08. 2017. g. Pristupljeno 09. 06. 2016. 
  16. ^ Ožegović u Kini kod Slaviše Stojanovića
  17. ^ Ožegović godinu dana u Čukaričkom
  18. ^ „Ognjen Ožegović deveta letnja akvizicija crno-belih”. FK Partizan, zvanična prezentacija. 31. 8. 2017. Arhivirano iz originala 02. 10. 2023. g. Pristupljeno 2. 10. 2023. 
  19. ^ „Ognjen Ožegović”. partizanopedia.rs. Pristupljeno 2. 10. 2023. 
  20. ^ „Zvezda je novi šampion i bolja je od Partizana!”. mondo.rs. 14. 4. 2018. Pristupljeno 2. 10. 2023. 
  21. ^ „To su te glave - Tavamba i Ožegović doneli proleće u Humsku”. mozzartsport.com. 23. 11. 2017. Pristupljeno 31. 5. 2019. 
  22. ^ „SEZONA 2017/2018”. partizan.rs. Arhivirano iz originala 02. 10. 2023. g. Pristupljeno 2. 10. 2023. 
  23. ^ „Partizan pozajmio Ožegovića u Rusiju, Suma ide na pozajmicu”. mozzartsport.com. 31. 8. 2018. Pristupljeno 31. 5. 2019. 
  24. ^ „Ognjen Ožegović stiže na prozivku Partizana”. zurnal.rs. 28. 5. 2019. Pristupljeno 31. 5. 2019. 
  25. ^ „Ožegović zvanično u Darmaštatu 98”. partizan.rs. 2. 9. 2019. Arhivirano iz originala 03. 09. 2019. g. Pristupljeno 2. 9. 2019. 
  26. ^ SV 98 verpflichtet Ognjen Ozegovic Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. septembar 2019) (jezik: nemački)
  27. ^ „Darmštat ne računa na Ožegovića”. mozzartsport.com. 28. 7. 2020. Pristupljeno 15. 8. 2020. 
  28. ^ „Ožegović traži novi klub: Želim više da igram”. mozzartsport.com. 30. 7. 2020. Pristupljeno 15. 8. 2020. 
  29. ^ „Sve je gotovo! Ožegović ima novi klub”. informer.rs. 22. 9. 2020. Pristupljeno 24. 9. 2020. 
  30. ^ „Ognjen Ožegović napustio Adanu, zove ga Anortozis”. mozzartsport.com. 24. 12. 2021. Pristupljeno 17. 1. 2021. 
  31. ^ „Ognjen Ožegović ima novi klub, zaradiće više nego u prethodnom”. mozzartsport.com. 20. 1. 2022. Pristupljeno 30. 1. 2022. 
  32. ^ „Ožegović menja klub, ali ne i zemlju”. b92.net. 1. 8. 2023. Pristupljeno 2. 10. 2023. 
  33. ^ „Lalatović tim za EP: Radonjić na spisku, nema Ristića”. Sportski žurnal. 22. 6. 2017. Pristupljeno 24. 6. 2019. 
  34. ^ „Portugal 2-0 Serbia” (na jeziku: engleski). FIFA. 17. 6. 2017. Pristupljeno 23. 6. 2019. 
  35. ^ „Serbia 2:2 FYR Macedonia” (na jeziku: engleski). FIFA. 20. 6. 2017. Pristupljeno 23. 6. 2019. 
  36. ^ „Serbia 0:1 Spain” (na jeziku: engleski). FIFA. 23. 6. 2017. Pristupljeno 23. 6. 2019. 
  37. ^ „Muslin saopštio spisak za duel sa Katarom: Petorica iz Zvezde i Vojvodine, trojica iz Partizana”. novosti.rs. 26. 9. 2016. Pristupljeno 10. 12. 2019. 
  38. ^ „Niste ni za Palilulac! Katar – Srbija 3:0 (3:0)”. reprezentacija.rs. 29. 9. 2016. Pristupljeno 2. 10. 2023. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Огњен_Ожеговић&oldid=26957272”