Odra

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Odra (višeznačna odrednica).
Odra
Odra/Oder
Reka Odra u Vroclavu
Opšte informacije
Dužina854 km
Basen118.861 km2
Pr. protok574 m3⁄s
SlivBaltički
Plovnostod ušća do grad Kozla
Vodotok
Izvoru Moravskoj
V. izvora634 m
Ušćeu Ščećinskom zalivu
Geografske karakteristike
Država/e Češka
 Nemačka
 Poljska
NaseljaOstrava, Opole, Vroclav, Frankfurt na Odri, Ščećin
PritokeLužička Nisa, Opava, Bobr, Varta
Reka na Vikimedijinoj ostavi

Odra (češ. Odra, polj. Odra, nem. Oder, lat. Viadrus, Viadua) je reka u centralnoj Evropi. Izvire u Moravskoj (Češka Republika) i teče kroz zapadnu Poljsku gde sačinjava 187 km granice između Poljske i Nemačke (deo tzv. linije Odra-Nisa). Reka se uliva u Ščećinsku lagunu severno od Ščećina i onda putem tri rukavca (Dzivna, Svina i Pene) ističe u Baltičko more.

Odra je druga najduža reka u Poljskoj po ukupnoj dužini i treća po dužini unutar njenih granica posle Visle i Varte.[1] Odra izvire u Češkoj i teče 742 km (461 mi) kroz zapadnu Poljsku, kasnije formirajući 187 km (116 mi) granice između Poljske i Nemačke kao deo linije Odra–Nisa.[2]

Imena[uredi | uredi izvor]

Ptolomej je poznavao modernu Odru kao Συήβος (Suebos; latinski Suevus), ime koje je očigledno izvedeno od Sueba, germanskog naroda. Iako on takođe naziva izlaz u toj oblasti kao Οὐιαδούα Ouiadoua (ili Οὐιλδούα Ouildoua; latinski Viadua ili Vildua), ovo je očigledno bila moderna Viprza, jer je rečeno da je bila trećina udaljenosti i između Sueba i Visle.[3][4] Moguće je da je ime Suebos sačuvano u modernom nazivu reke Svina (nemački Swine), koja je izliva iz Ščećinske lagune u Baltik.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Reka Odra je duga 854 km: 112 u Češkoj, 742 u Poljskoj (uključujući 187 na granici sa Nemačkom) i druga je po dužini u Poljskoj, posle Visle. Sliv joj ima površinu od 118.861 km², 106.056 u Poljskoj (89%), 7.217 u Češkoj (6%), i 5.587 u Nemačkoj (5%). Kanalima je povezana sa rekama Hafel, Špreja i Visla. Protiče kroz Vojvodstvo šlesko, Vojvodstvo opoljsko, Vojvodstvo donjošlesko, Vojvodstvo lubuško i Vojvodstvo zapadno-pomorsko u Poljskoj i države Brandenburg i Meklenburg-Zapadna Pomeranija u Nemačkoj.

Glavni vodotok se uliva u Šćećinsku lagunu. Na severu lagune su ostrva Usedom (zapadno) i Volin (istočno).

Najveće leve pritoke su Opava, Lužička Nisa i Bobr, a desna Varta.

Najveći grad na reci Odra je Vroclav. Drugi važniji gradovi su Ostrava, Opole, Glogov, Frankfurt na Odri, Šćećin, Svinoujšće.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Reku Odru su Rimljani nazivali Viadrus ili Viadua, i to je bila jedna od komunikacija na „putu ćilibara“ od Baltika prema Rimu. Tokom srednjeg veka, reku su zvali Odera ili Oddera. Prvi put se pominje u dokumentu „Dagome iudex“, gde se opisuju granice rane Poljske države pod vojvodom Mješkom I oko godine 990. Rani srednjovekovni dokumenti nabrajaju mnoge narode koji su živeli u dolini Odre: Šležane, Opoljance, Volinijane, Piržice i druge.

Od 13. veka pa nadalje, dolina Odre je bila centralni deo nemačkog Osciedlunga, zbog čega su gradovi na njenim obalama u narednim vekovima govorili nemački.[5] Vremenom su kontrolu nad delovima reke od Poljske preuzele druge zemlje, uključujući Markgrofoviju Brandenburg i Kraljevinu Češku, a kasnije i Mađarska, Švedska, Pruska i Nemačka.

Uslovi u Versajskom ugovoru[uredi | uredi izvor]

Versajskim ugovorom, plovidba Odrom je postala predmet Međunarodne komisije Odre.[6] Shodno članovima 363 i 364 Ugovora, Čehoslovačka je imala pravo da zakupi u Štetinu (danas Ščećin) svoj deo u luci, koji se tada zvao Čehoslovačka zona u luci Ščećin.[7] Ugovor o zakupu između Čehoslovačke i Nemačke, pod nadzorom Ujedinjenog Kraljevstva, potpisan je 16. februara 1929. i prestaje je da važi 2028. godine, međutim, posle 1945. Čehoslovačka nije povratila ovaj pravni položaj, koji je bio de fakto ukinut 1938–39.

1943. Granica sa Nemačkom[uredi | uredi izvor]

Na Teheranskoj konferenciji 1943. Saveznici su odlučili da nova istočna granica Nemačke ide duž Odre.[8] Posle Drugog svetskog rata, nekadašnje nemačke oblasti istočno od Odre i Lužičke Nise prišle su Poljskoj odlukom pobedonosnih Saveznika na Potsdamskoj konferenciji (na insistiranje Sovjeta). Kao rezultat toga, takozvana linija Odra–Nisa formirala je granicu između Sovjetske okupacione zone (od 1949. Istočna Nemačka) i Poljske. Konačna granica između Nemačke i Poljske trebalo je da bude određena na budućoj mirovnoj konferenciji. Deo nemačkog stanovništva istočno od ove dve reke nacisti su evakuisali tokom rata ili je pobeglo od Crvene armije koja se približavala. Posle rata, preostalih 8 miliona Nemaca je proterano sa ovih teritorija poljska i sovjetske administracije.[9]

Ekološka katastrofa 2022[uredi | uredi izvor]

Dana 11. avgusta 2022. godine otkriveno je da je reka Odra kontaminirana i najmanje je 135 tona uginule ribe okončalo na njenim obalama.[10][11][12] Uzorci vode uzeti 28. jula ukazali su na moguću kontaminaciju mezitilenom, iako toksin nije bio prisutan u uzorcima uzetim nakon 1. avgusta.[13][11]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ kontakt@naukowiec.org, naukowiec.org. „Największe rzeki w Polsce”. Naukowiec.org. Pristupljeno 13. 8. 2018. 
  2. ^ Statistical Yearbook of the Republic of Poland 2017, Statistics Poland, p. 85–86
  3. ^ Claudius Ptolemaios: Geographike Hyphegesis, Kap. 11: Germania Magna. (altgriech./lat./engl.)
  4. ^ Ralf Loock: Mündungen der Flüsse bestimmt. In: Märkische Oderzeitung, Frankfurt 2008,3 (März); Ralf Loock: Namenskrimi um Viadrus in: Märkische Oderzeitung – Journal. Frankfurt 25./26. Nov. 2006, S. 2; siehe auch Alfred Stückelberger, Gerd Graßhoff (eds.): Ptolemaios – Handbuch der Geographie. Schwabe, Basel. 2006. ISBN 3-7965-2148-7. str. 223.
  5. ^ e.g. Charles Higounet. Die deutsche Ostsiedlung im Mittelalter (na jeziku: nemački). str. 175. 
  6. ^ The commission was staffed with one representative of Czechoslovakia, Denmark, France, Poland, Sweden, and the United Kingdom each and three representatives of Prussia, being the German state competent for the navigable section of the Oder, comprised within the latter's borders. Cf. Der Große Brockhaus: Handbuch des Wissens in zwanzig Bänden: 21 Bde., completely revised ed., Leipzig: F. A. Brockhaus, 151928–1935, vol 13 (1932): Dreizehnter Band Mue–Ost, article: 'Oder', pp. 600seq., here p. 601. No ISBN.
  7. ^ Cf. Archiwum Państwowe w Szczecinie (State Archive of Szczecin), Rep. 126, Krajowy Urząd Skarbowy w Szczecinie [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. septembar 2020)
  8. ^ Allen DJ (2003) The Oder-Neisse line: the United States, Poland, and Germany in the Cold War Praeger P13
  9. ^ Gregor Thum (2011). Uprooted: How Breslau Became Wroclaw during the Century of Expulsions. Princeton University Press. str. 56. 
  10. ^ Auto, Hermes (11. 8. 2022). „Dead fish in River Oder on Poland-Germany border spur contamination probe | The Straits Times”. www.straitstimes.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 11. 8. 2022. 
  11. ^ a b Strzelecki, Marek (11. 8. 2022). „Dead fish in River Oder on Polish/German border spur contamination probe”. Reuters (na jeziku: engleski). Pristupljeno 11. 8. 2022. 
  12. ^ „Ten tonnes of dead fish hauled out of polluted River Odra”. www.thefirstnews.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 11. 8. 2022. 
  13. ^ S.A, Telewizja Polska. „Mass death of fish in River Oder raises environmental stink”. tvpworld.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 11. 08. 2022. g. Pristupljeno 11. 8. 2022. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Odra na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Одра&oldid=27551600”