Olimpija (vazduhoplovna jedrilica)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Olimpija (vazduhoplovna jedrilica)

vazduhoplovna jedrilica Olimpija
vazduhoplovna jedrilica Olimpija

Opšti podaci
Namena takmičarska jedrilica
Posada 1
Poreklo  Treći rajh
Proizvođač DFS
Probni let 1938.
Uveden u upotrebu 1940.
Povučen iz upotrebe još leti
Status aktivan
Prvi operater Nemačka
Dimenzije
Masa
Pogon
Fizičke osobine
Performanse
 Portal Vazduhoplovstvo

Olimpija originalni nemački naziv (nem. DFS-Olympia-Meise) je jednoseda vazduhoplovna takmičarska jedrilica usko povezana za sportska takmičenja. Naime ova jedrilica je projektovana sa ciljem da bude standardna jedrilica za Olimpijske igre, kako bi se svi piloti takmičari borili pod istim uslovima.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Jedrilica Olimpija crtež u tri projekcije
Jedrilica Olimpija
Jedrilice Vaja i Olimpija
Jedrilica Olimpija muzejski eksponat
Restauracija jedrilica Olimpija
Jedrilica Olimpija u letu (2011)

Nakon završene Olimpijade 1936. godine planirano je da za narednu olimpijadu 1940. godine Vazduhoplovno jedriličarstvo bude olimpijski sport. Da bi se to ostvarilo bilo je neophodno standardizovati jedrilice kako bi svi piloti jedriličari imali iste uslove takmičenja. Međunarodna vazduhoplovna organizacija FAI (Federation Aeronautique Internationale) je propisala da jedrilica Standard klase mora imati razmah krila od 15m, težinu 160 kg, nosivost od 95 kg i maksimalnu brzinu 200 km/h. Jedrilica može imati aerodinamičke kočnice ali ne smeju imati zakrilca i uvlačeći stajni trap.

Na osnovu ovih zahteva nemački DFS (DFS-Deutsches Forschungsinstitut fur Segelflug) je 1937./1938. godine radio na jednom ovakvom projektu na čijem se čelu nalazio već afirmisani projektant inž. Hans Jakobs. Olimpijski odbor za selekciju, koji je zasedao u Rimu februara meseca 1939. godine, od ponuđenih dve nemačke, jedne poljske i dve italijanske jedrilice izabrao nemačku Olimpiju. Nakon toga DFS je planove ove jedrilice poslao svim učesnicima olimpijskih igara kako bi mogle da naprave jedrilice i pripreme se za takmičenje. Od svih zemalja na osnovu ove dokumentacije jedrilicu su napravile: Švedska, Mađarska, Švajcarska i Jugoslavija. Ostale zemlje su ili već bile u ratu ili u pripremama za njega. Do Olimpijskih igara 1940. godine u Tokiju nije došlo jer je rat već počeo. To je ujedno omelo proizvodnju i dalji razvoj jedrilice Olimpija koji je nastavljen tek nakon Drugog svetskog rata.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Olimpija je bila jedrilica drvene konstrukcije. Trup joj je bio elipsastog oblika obložen oplatom od špera. Na kljunu je bila smeštena pilotska kabina sa poklopcem od pleksiglasa iz jednog dela. Jedrilica je bila opremljena najosnovnijim instrumentima za dnevno letenje, a to su: varijometar, kompas, visinometar, časovnik, brzinomer i pokazivač nagiba[1]. Jedrilica je bila opremljena sa dva rezervoara ukupne zapremine od 40 litara vode kojim je pilot mogao da balansira ukupnu težinu letelice. Kao stajni trap ovoj jedrilici je služio metalni ili drveni klizač pričvršćen amortizerima od tvrde gume. Na kasnijim modelima je ugrađivan fiksan gumeni točak ili u produžetku iza klizača ili bez klizača. Na repu jedrilice nalazila se elastična drljača.

Krila su bila trapezastog oblika sa zaobljenim krajevima a postavljena na gornjoj ivici trupa tako da je letilica bila klasifikovana kao visokokrilni monoplan. Noseća konstrukcija krila je bila drvena sa dve ramenjače, sa prednje strane obložena drvenom lepenkom a zadnje ivice krila i upravljačke površine presvučene su impregniranim platnom. Aeroprofil krila, koren i sredina je bio Gö 549/676 a vitkost 15. Krila su bila opremljena aerodinamičkim kočnicama i sa obe strane krila.

Konstrukcija horizontalnog i vertikalnog stabilizatora kao i kormila bili su izvedeni kao i krilo.

Varijante jedrilica[uredi | uredi izvor]

  • DFS Olympia Meise - Originalni porojekt za Olimpijadu, proizvodio se u Nemačkoj, Švedskoj, Holandiji, Švajcarskoj, Mađarskoj, Austriji, Brazilu i Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata
  • Chilton Olympia 2 - Prototip napravljen u Engleskoj 1946. god. kad je Chilton Aircraft Ltd otkupio dokumentaciju Olimpije.
  • EoN Olympia - Proizvodnja kad je Elliotts otkupio dokumentaciju od Chilton Aircraft Ltd[2]
  • EoN Type 5 Olympia 1 - Olimpija sa poboljšanim klizačem
  • EoN Type 5 Olympia 2 - Olimpija sa fiksnim točkom kao stajnim trapom.
  • EoN Type 5 Olympia 3 - Olimpija sa modifikovanim stajnim trapom.
  • EoN Type 5 Olympia 4 - Olimpija sa novim krilom aeroprofil NACA 643618 u korenu i NACA 643421 pri vrhu.
  • Nord 2000 - Posleratna proizvodnja u Francuskoj.
  • Zlin Z-25 Šohaj - Posleratna proizvodnja u Čehoslovačkoj.
  • Cinke - Posleratna proizvodnja u Mađarskoj.

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Karakteristike navedene ovde se odnose na jedrilicu Olimpija a prema izvorima[3][4]

Finesa 1 : 25,5 pri brzini 69 km/h
Performanse
  • maksimalna brzina 220 km/h
  • minimalna brzina 50 km/h
  • maks. brzina aero vuče 100 km/h
  • maks. brzina na vitlu 80 km/h
  • minimalno propadanje 0,7 m/s pri brzini 59 km/h
Dimenzije
  • razmah krila 15m
  • dužina 7,27m
  • visina m
  • širina 0,58m
  • površina krila 15m²
  • vitkost 15
  • aeroprofil krila Go 549 / Go 676
  • maks. opterečenje krila; 17,00 kg/m²
Masa
  • sopstvena 160 kg
  • nosivost 95 kg
  • poletna 255 kg
  • vodeni balans; 40 lit

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Jedrilica Olimpija proizvedena u Zlinu ČSR
Jedrilica Olimpija u AK Novi Sad 1940 god.

Jedrilica Olimpija je bila veoma lagana i efikasna, lako se njome upravljalo i letelo. Relativno jednostavan dizajn, drvena konstrukcija i jednostavna i jeftina tehnologija izrade omogućavala je proizvodnju ovih jedrilica i u aeroklubovima. Od kada se pojavila, ona je jednostavno postala standard u projektovanju i gradnji vazduhoplovnih jedrilica. Kada se ovome doda lako, jednostavno i jeftino održavanje, nije čudno što se ova jedrilica masovno koristila u periodu posle drugog svetskog rata. Jedrilica se proizvodila u Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britanija, Holandiji, Švedskoj, Švajcarskoj, Austriji, Mađarskoj, Brazilu, Čehoslovačkoj, Australiji i Jugoslaviji a korišćena je u znatno većem broju zemalja. Tačan broj proizvedenih primeraka nikada nije tačno utvrđen, samo u Nemačkoj je proizvedeno blizu 1.000 komada ovih jedrilica. Ove jedrilice su učestvovale na brojnim jedriličarskim takmičenjima širom sveta a kad su ih prevazišle modernije jedrilice napravljene od lakših a čvršćih materijala one služe za trenažu jedriličara.

Prva jedrilica ovog tipa u Kraljevini Jugoslaviji je registrovana septembra meseca 1940. godine sa brojem YU-KCU vlasništvo Bore Ivkovića iz Beograda[5]. Pretpostavlja se da je ova jedrilica napravljena kao samogradnja u Akademskom Aeroklubu iz Beograda. Letela je do 1947. godine kada je uništena u udesu. Posle rata napravljene su još tri jedrilice ovog tipa i imale su registracione brojeve YU-4104, YU-4105, YU-4106.

Izvestan, i ne tako mali broj ovih jedrilica, i dan danas leti nebom širom Evrope.

Sačuvani primerci[uredi | uredi izvor]

Jedrilica Olimpija (D.F.S./70 Olimpija) registarski broj YU-4106, Serijski № 33 čuva se u depou Muzeja vazduhoplovstva na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu. U većini evropskih muzeja vazduhoplovstva nalaze se sačuvani primerci ove jedrilice. Jedna jedrilica Olimpija se nalazi u Postojini potpuno je restaurirana i nalazi je u letnom stanju[2].

Zemlje u kojim se proizvodila ova jedrilica[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Nachbau Gerätebrett DFS Olympia Meise
  2. ^ a b Олимпија и Олимпијада
  3. ^ Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (na jeziku: (jezik: engleski)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 978-07110-11526. 
  4. ^ DFS Olympia Meise Sailplane
  5. ^ Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (na jeziku: (jezik: engleski)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 978-07110-11526. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Beograd: Aerokomunikacije. 
  • Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Olimpija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олимпија_(ваздухопловна_једрилица)&oldid=26959993”