Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva
Emblem of the United Nations.svg
Amblem OUN
Flag of ICAO.svg
Zastava Organizacije međunarodnog vazduhoplovstva
SkraćenicaICAO
Datum osnivanja4. april 1947.
Tipspecijalizovana agencija UN
Pravni statusaktivan
SedišteMontreal,
 Kanada
Članovi192 države (2017)
PredsednikOlumuyiwa Benard Aliu,
 Nigerija
(od 2013)
Generalni sekretarDr Fang Liu,
 Kina
(od 1. avgusta 2015)
Veb-sajtwww.icao.int
Sedište Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva u Montrealu

Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva (engl. International Civil Aviation Organization), poznata po svom akronimu IKAO (od engl. ICAO), je specijalizovana organizacija Ujedinjenih nacija čija je uloga da kreira i modernizuje standarde i preporuke u međunarodnm vazduhoplovstvu, sa ciljem da se obezbedi bezbedan, efikasan i uređen razvoj vazduhoplovstva.

Osnovni dokument na osnovu kog IKAO funkcioniše je Konvencija o međunarodnom vazdušnom saobraćaju potpisana u Čikagu 1944. godine, koja se još zove i Čikaška konvencija.[1] Do 2007. godine 190 zemalja sveta su postale članice IKAO-a potpisivanjem te konvencije.[2]

IKAO organizacija[uredi]

Članice Međunarodne vazduhoplovne organizacije

IKAO radi kroz skupštinu, savet i sekretarijat. Skupštinu čine predstavnici svih zemalja članica. Ona se sastaje svake tri godine da analizira rad organizacije u proteklom periodu, postavi ciljeve, budžet i izabere Savet koje će rukovoditi organizacijom do sledećeg sastanka skupštine.

IKAO Savet se sastoji od članova iz 36 zemlje koji rade u sedištu IKAO-a u Montrealu, Kanada i kancelarijama za regione:

1. Azija i Pacifik, Bangkok, Tajland
2. Srednji istok, Kairo, Egipat
3. Zapadna i centralna Afrika, Dakar, Senegal
4. Južna Amerika, Lima, Peru
5. Severna Amerika, Centralna Amerika i Karibi, Grad Meksiko, Meksiko
6. Istočna i južna Afrika, Najrobi, Kenija
7. Evropa i severni Antlantik, Pariz, Francuska

Stručnu podršku za donošenje standarda obezbeđuje Komisija za vazdušnu plovidbu koja se sastoji od nezavisnih eksperata koji nisu predstavnici zemalja članica, a Sekretarijat obavlja tehničke poslove. Najviši činovnici ICAO-a su Predsednik Saveta i Generalni Sekretar.[3]

Članstvo Srbije u IKAO-u[uredi]

Jugoslavija je jedna od zemalja koja je učestvovala u osnivanju organizacije, u FNRJ je Čikaška konvencija je ratifikovana 1953. godine. U toku sankcija članstvo u IKAO-u je suspendovano, da bi se obnovilo 2001. godine. Posle odvajanja iz zajednice sa Crnom Gorom, Srbija je samostalna članica IKAO-a.

IKAO standardi[uredi]

IKAO materijali mogu biti:

  1. Standardi i preporučena praksa (engl. SARPS, Standards And Recommended Practices)
  2. Procedure za usluge kontrole letenja (engl. PANS, Procedures for Air Navigation Services)
  3. Regionalne dodatne procedure (engl. SUPPs, Regional SUPPlementary Procedures)
  4. Priručnici u raznim formatima

Standardi su specifikacije kojih se sve zemlje članice moraju pridržavati. Ako se zemlja čanica izuzetno ne može pridržavati nekog standarda, dužna je da o tome obavesti Savet i objavi neusaglašenost sa standardom. Preporučena praksa su specifikacije koje nisu obavezne, ali je poželjno da budu ispunjene. Zemlje članice su pozvane da o neusaglašenosti obaveste Savet.

SARPs čine osnovni i globalni zahtevi, dok su detaljniji zahtevi izraženi kao PANS u posebnim ICAO dokumentima. Da bi se neki materijal kvalifikovao za SARPs ili PANS, mora se odnositi globalno na ceo svet. SUPPs su dodatne procedure koje se odnose lokalno na pojedine regione. Npr Evropa kao region sa intezivnim i gustim vazdušnim saobraćajem ima propisane mnoge dodatne procedure. Zemlje članice su pozvane da o neusaglašenostima sa PANS ili SUPPs obaveste Savet ukoliko je upućenost u te neusaglašenosti bitna za sigurnost vazdušnog saobraćaja.

Priručnici su materijali najnižeg stepena, njihova namena je da upotpune, dopune ili obrazlože ostale standarde.[4]

IKAO Aneksi[uredi]

Osnovni standardi IKAO-a su sadržani u 18 Aneksa Čikaškoj konvenciji :

1. Aneks 1 - Licenciranje osoblja
2. Aneks 2 - Pravila letenja
3. Aneks 3 - Meteorološke usluge u međunarodnoj vazdušnoj plovidbi
4. Aneks 4 – Aeronautičke karte
5. Aneks 5 – Jedinice mere koje se koriste u operacijama u vazduhu i na zemlji
6. Aneks 6 – Vazduhoplovna delatnost
deo I – Međunarodni komercijalni avio saobraćaj
deo II – Međunarodni generalani avio saobraćaj
deo III - Helikopteri
7. Aneks 7 – Državna pripadnost i registracione oznake
8. Aneks 8 – Plovidbenost vazduhoplova
9. Aneks 9 - Olakšice (na aerodromima)
10. Aneks 10 – Vazduhopovne telekomunikacije
deo I – Radio-navigacioni uređaji
deo II – Komunikacione procedure
deo III – Digitalni komunikacioni sistemi, govorni komunikacioni sistemi
deo IV – Radarski nadzor i sistemi za izbegavanje sudara
deo V – Korišćenje vazduhoplovnog spektra radio-frekvencija
11. Aneks 11 – Službe vazdušnog saobraćaja
12. Aneks 12 – Traganje i spasavanje
13. Aneks 13 – Istraživanje nesreća vazduhoplova
14. Aneks 14 – Aerodromi
deo I – Dizajn i delatnost aerodroma
deo II – Heliporti
15. Aneks 15 – Služba vazduhoplovnog informisanja
16. Aneks 16 – Zaštita okolne sredine
17. Aneks 17 – Obezbeđenje ; odbrana međunarodnog civilnog vazduhoplovstva od nezakonitih postupaka
18. Aneks 18 – Bezbedan transport opasnih materija

IKAO Kodovi[uredi]

IKAO u razvoju standardnih specifikacija i postupaka dodeljuje jedinstvene kodove koji se koriste u raznim vrstama komunikacije, npr planovima letenja, komunikaciji vazduh-zemlja, vazduhoplovnoj telefoniji i sl. Neki od kodnih sistema su:

1. Kodovi zemalja za registraciju vazduhoplova [5]
2. Kodovi lokacija, uključujući i aerodrome, sadržani u ICAO dokumentu 7910
3. Kodovi avio-kompanija, vazduhoplovnih vlasti i pružaoca usluga, sadržani u ICAO dokumentu 8585
4. Kodovi tipova vazduhoplova (na osnovu kojih se znaju karakteristike vazduhoplova), sadržani u ICAO dokumentu 8643 [6]
5. Kodovi vazdušnih ruta, sadržani u ICAO dokumentu 9613

Izvori[uredi]

  1. ^ Čikaška konvencija, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  2. ^ Zemlje članice IKAO-a Arhivirano na sajtu Wayback Machine (jun 30, 2007) (na jeziku: engleski), Pristupljeno 17. 4. 2013.
  3. ^ Funkcionisanje IKAO-a Arhivirano na sajtu Wayback Machine (novembar 14, 2008) (na jeziku: engleski), Pristupljeno 17. 4. 2013.
  4. ^ IKAO tehničke publikacije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (septembar 29, 2007) (na jeziku: engleski), Pristupljeno 17. 4. 2013.
  5. ^ IKAO kodovi zemalja članica za registraciju vazduhoplova Arhivirano na sajtu Wayback Machine (jun 13, 2007) (na jeziku: engleski), Pristupljeno 17. 4. 2013.
  6. ^ IKAO kodovi tipova vazduhoplova Arhivirano na sajtu Wayback Machine (jun 26, 2015) (na jeziku: engleski), Pristupljeno 17. 4. 2013.

Spoljašnje veze[uredi]