Pariski klub
| Pariski klub | |
|---|---|
 Amblem Pariskog kluba | |
 Članice Pariskog kluba | |
| Datum osnivanja | 1956. |
| Sedište | sekretarijat Pariz  Francuska |
| Članovi | 22 države Australija, Austrija, Belgija, Brazil, Kanada, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Irska, Izrael, Italija, Japan, Holandija, Norveška, Rusija, Južna Koreja, Španija, Švedska, Švajcarska, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD |
| Službeni jezici | engleski, francuski |
| Predsedavajući | Odil Reno Baso |
| Kopredsedavajući | Gijom Šaber |
| Generalni sekretar | Geofroj Kajo |
| Veb-sajt | www |
Pariski klub (franc. Club de Paris) je neformalna grupa finansijskih zvaničnika iz 19 najbogatijih zemalja sveta članica OECD-a i Rusije, koja pruža finansijske usluge poput restrukturiranja dugova, olakšavanja dugova i otpisa dugova zaduženim zemljama i njihovim kreditorima.[1][2] Dužnici su često preporučeni od strane Međunarodnog monetarnog fonda pošto su alternativna rešenja bila neuspešna.
Resturukturiranje dugova kod Pariskog kluba zahteva konsenzus svih članova i ne sme favorizovati jednu zemlju kreditora u odnosu na druge. Sastaje se svakih šest nedelja u francuskom ministarstvu ekonomije, finansija i industrije, u Parizu. Klubom predsedava visoki zvaničnik francuske državne blagajne, trenutno je to podsekretar državne blagajne, Žan-Pjer Žujet (franc. Jean-Pierre Jouyet). Klub je nastao iz kriznih pregovora održanih u Parizu 1956. godine između Argentine i raznih kreditora.[3]
Članovi Pariskog kluba[uredi | uredi izvor]
Trenutno ima 22 stalna člana Pariskog kluba:[4]
Delegacije kreditora uglavnom predvodi viši delegat iz Ministarstva finansija.
Ad hok učesnici[uredi | uredi izvor]
Drugi zvanični poverioci takođe mogu učestvovati u pregovaračkim sednicama ili u mesečnim diskusijama „Tours d'Horizon“, uz saglasnost stalnih članova i zemlje dužnika. Kada učestvuju u diskusijama Pariskog kluba, pozvani poverioci deluju u dobroj veri i pridržavaju se dole opisanih praksi. Sledeći poverioci su učestvovali u nekim sporazumima Pariskog kluba ili Tours d'Horizon na ad hok način: Abu Dabi, Argentina, Narodna banka Kine, Kuvajt, Meksiko, Maroko, Novi Zeland, Portugalija, Južna Afrika, Trinidad i Tobago, Turska.
Posmatrači[uredi | uredi izvor]
Posmatrači su pozvani da prisustvuju pregovaračkim sednicama Pariskog kluba, ali ne mogu da učestvuju u samim pregovorima, niti da potpišu sporazum kojim se formalizuje rezultat pregovora.[5]
Pariski Forum[uredi | uredi izvor]
Pariski forum je godišnji događaj, koji zajednički organizuju Pariski klub i rotirajuće predsedništvo G20, od 2013. Konferencija okuplja predstavnike zemalja kreditora i dužnika i predstavlja forum za iskrenu i otvorenu debatu o globalnim evolucijama u smislu državnog finansiranja i o prevenciji i rešavanju kriza državnog duga. Kako su međunarodna finansijska tržišta i tokovi kapitala sve više integrisani, zvanični bilateralni kreditori koji nisu iz Pariskog kluba predstavljaju veći udeo u finansiranju razvijajućih i zemalja u razvoju. Cilj Foruma je, u ovom kontekstu, da podstakne blizak i redovan dijalog između zainteresovanih strana, kako bi se stvorilo međunarodno finansijsko okruženje pogodno za održivi rast u zemljama u razvoju. Konkretno, Pariski forum ima za cilj da poveća učešće zemalja u usponu, bilo da su kreditori ili dužnici, u međunarodne debate o suverenom finansiranju, kako bi diskusije bile što otvorenije i iskrenije. Pariski forum godišnje okuplja više od trideset predstavnika suverenih poverilaca i dužnika, od kojih su članice G20, članice Pariskog kluba i zemlje iz različitih regiona sveta.
Pariski forum 2013. Prvo izdanje Pariskog foruma održano je 29. oktobra 2013. u Parizu,[6] a zajednički su ga organizovali Pariski klub i Rusko predsedništvo G20. Završnu reč dala je gospođa Kristin Lagard, generalni direktor MMF-a.
Pariski forum 2014. Drugo izdanje Pariskog foruma održano je 20. novembra 2014. u Parizu,[7] a zajednički su organizatori bili Pariski klub i Australijsko predsedništvo G20. Završne reči dao je gospodin Hose Angel Gurija, generalni sekretar OECD.[8]
Pariski forum 2015. Treće izdanje Pariskog foruma održano je 20. novembra 2015. u Parizu, a zajednički su organizatori bili Pariski klub i Tursko predsedništvo G20.
Pariski forum 2016. Četvrto izdanje Pariskog foruma održano je 29. novembra 2016. godine u Parizu u organizaciji Pariskog kluba.
Dostignuća[uredi | uredi izvor]
Pariski klub je igrao ulogu u rešavanju dužničke krize u periodu dužem od 50 godina u zemljama u zemljama u razvoju.[9] Pravila i principi koji se uspostavljaju za pregovore o različitim vrstama tretmana duga pokazali su se visoko efikasnim u rešavanju različitih dužničkih kriza. Pragmatizam i fleksibilnost su važne karakteristike u dosadašnjoj aktivnosti Pariskog kluba, pri čemu su na odluke grupe uticali pre svega tehnički kriterijumi,[10] mada ponekad i politički kriterijumi.
Prekretnice:
- 1956 (16. maj): Prvi sporazum Pariskog kluba (Argentina)[11]
- 1966: Prvi sporazum Pariskog kluba sa jednom azijskom zemljom (Indonezija)[12]
- 1976: Prvi sporazum Pariskog kluba sa afričkom zemljom (Zair)[13]
- 1981: Prvi sporazum Pariskog kluba sa evropskom zemljom (Poljska)[14]
- 1982: Meksička kriza je pokrenula „dužničku krizu“ 1980-ih.
- 1987: Prvi sporazum Pariskog kluba pod Venecijanskim uslovima (Mauritanija)[15]
- 1988: Prvi sporazum Pariskog kluba koji sprovodi uslove iz Toronta (Mali)[16][17]
- 1990: Prvi sporazum Pariskog kluba kojim se primenjuju uslovi iz Hjustona (Maroko).[18] Prva klauzula o zameni duga u sporazumu o tretmanu duga[19]
- 1991: Izuzetni izlazni tretmani odobreni Poljskoj i Egiptu. Prvi sporazum Pariskog kluba kojim se primenjuju uslovi iz Londona (Nikaragva)[20][21]
- 1992: Prvi sporazum Pariskog kluba sa Rusijom (odlaganje)
- 1995: Prvi sporazum Pariskog kluba kojim se primenjuju uslovi iz Napulja (Kambodža)
- 1996: Inicijativa za visoko zadužene siromašne zemlje (HIPC)
- 1997: Rusija se pridružila Pariskom klubu. Prva operacija prevremene otplate (Argentina)
- 1998: Prvi sporazum Pariskog kluba kojim se primenjuju uslovi iz Liona u okviru inicijative HIPC (Uganda)
- 1999: Unapređena HIPC inicijativa. Prvi sporazum Pariskog kluba kojim se primenjuju uslovi iz Kelna u okviru inicijative HIPC (Mozambik)
- 2000: Uganda je prva zemlja koja ispunjava uslove za HIPC koja je dostigla tačku završetka poboljšane inicijative HIPC
- 2001: Izuzetan tretman duga odobren bivšoj Republici Jugoslaviji
- 2003: Poverioci Pariskog kluba odobravaju Evijanov pristup
- 2004: Prvi tretman duga prema Evijanovom pristupu (Kenija). Tretman po fazama odobren Iraku
- 2005: Izuzetan tretman dodeljen zemljama pogođenim cunamijem (Indonezija i Šri Lanka). Izlazni tretman odobren Nigeriji.
- 2006: 50. godišnjica Pariskog kluba
- 2007: Prve operacije otkupa po tržišnoj vrednosti ispod nominalne (Gabon, Jordan)
Pariski klub je u novembru 2004. odobrio poništenje 80% duga koje duguje Irak,[22] poništavajući skoro 30 milijardi dolara potraživanja, a takođe je odobrio isplatu moratorijuma do 2008. U februaru 2006. Sjedinjene Države su objavile olakšice za Dug Avganistana od 108 miliona dolara.
Godine 2005, nakon cunamija koji je pogodio zemlje koje se graniče sa Indijskim okeanom, Pariski klub je odlučio da privremeno obustavi neke otplate pogođenih zemalja. U januaru 2010,[23] Pariski klub je takođe otkazao dug Haitija kako bi mu pomogao da prevaziđe posledice zemljotresa od 12. januara.
Rusija je u maju 2005. počela da otplaćuje dug zemljama Pariskog kluba.[24] Rusija je 21. avgusta 2006. otplatila ostatak duga Pariskom klubu. Gabon[25] i Jordan[26] su kupili svoj dug još 2007. po tržišnoj vrednosti.
U januaru 2013. Pariski klub je tretirao dug od 10 milijardi dolara koji Mjanmar duguje Pariskom klubu, poništavajući 50% zaostalih obaveza i reprogramirajući ostatak na 15 godina, uključujući 7 godina odgode.[27]
Postoji mnogo drugih doprinosa Pariskog kluba koji se smatraju značajnim. Nedavni dogovor sa poveriocima Pariskog kluba i argentinskom vladom od 28. i 29. maja 2014. je značajan dogovor u kojem je napravljen aranžman da se otplate dugovi koji duguju poveriocima Pariskog kluba u periodu od 5 godina. Dogovor pokriva iznos od 9,7 milijardi dolara dugova do 30. aprila 2014. Pored toga, postoji fleksibilna struktura za otplatu zaostalih obaveza sa najmanje 1.150 miliona dolara do maja 2015. godine, s tim da plaćanje treba da bude isplaćeno do maja 2016. Dug koji se akumulirao za Argentinu je usled argentinske krize neplaćanja 2001-2002, gde postoji iznos neplaćanja od 132 milijarde dolara.[28]
Kritika Pariskog kluba[uredi | uredi izvor]
Kritičari tvrde da Pariski klub nije transparentan. U 2006. godini značajan broj nevladinih organizacija zatražio je promenu pravila Pariskog kluba, posebno u pogledu transparentnosti.[29]
Pariski klub je 2009. godine napravio novu veb stranicu na kojoj su ponovljeni uslovi svih tretmana za 90 zemalja dužnika. Od 2008. godine Pariski klub objavljuje godišnji izveštaj.[30]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Saradnja sa Londonskim i Pariskim klubom”. Narodna banka Srbija. Arhivirano iz originala 26. 01. 2018. g. Pristupljeno 25. 1. 2018.
- ^ „Club de Paris”.
- ^ A survey of some of the early activities of the Paris Club is in Alexis Rieffel, "The Paris Club, 1978–1983", Colombia Jour of Transnational Law, 1984, 23(1) 83–110.
- ^ „Club de Paris”.
- ^ „Club de Paris”.
- ^ first edition
- ^ second edition
- ^ „Emerging Trends and Challenges in Official Financing - Paris Club Forum - OECD”.
- ^ Trichet, J-C (2014-06-21), Celebrating the 50th anniversary of the Paris Club (PDF)
- ^ Courbe, T (2014-06-21), Paris Club's role in the financing of development
- ^ „Club de Paris”.
- ^ „Club de Paris”.
- ^ „Club de Paris”.
- ^ „Club de Paris”.
- ^ „Club de Paris”.
- ^ Toronto terms
- ^ „Club de Paris”.
- ^ Houston terms
- ^ „Club de Paris”.
- ^ London terms
- ^ „Club de Paris”.
- ^ November 2004
- ^ January 2010
- ^ May 2005
- ^ Gabon
- ^ Jordan
- ^ January 2013
- ^ Argentina in deal with Paris Club to pay $10bn debts, BBC News, 2014-06-21
- ^ „Civil Society Statement on the Paris Club at 50: Illegitimate and unsustainable”. 6. 6. 2006.
- ^ „Club de Paris - claims”. Club de Paris. 2020-11-27. Arhivirano iz originala 2020-11-27. g. Pristupljeno 2021-03-23.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Rogoff, Kenneth (1991). „Third World Debt”. Ur.: David R. Henderson. Concise Encyclopedia of Economics (1st izd.). Library of Economics and Liberty. OCLC 317650570, 50016270, 163149563
- Rubin, Jeff (april 1997). „Challenging apartheid's foreign debt” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 16. 5. 2017. g. Pristupljeno 18. 1. 2017.
- Brand, Robert; Cohen, Mike. „South Africa's Post-Apartheid Failure in Shantytowns”. Bloomberg News.
- „A Guide To South Africa's Economic Bubble And Coming Crisis”. Forbes. Pristupljeno 2015-04-07.
- „Jubilee Campaign”. jubileedebtcampaign.org.uk. Arhivirano iz originala 28. 4. 2010. g.
- „Debt Relief Under the Heavily Indebted Poor Countries (HIPC) Initiative”. International Monetary Fund. 23. 3. 2021. Pristupljeno 29. 5. 2021.
- „Heavily Indebted Poor Countries (HIPC) Initiative and Multilateral Debt Relief Initiative (MDRI), Statistical Update” (PDF). World Bank. 26. 7. 2019. Pristupljeno 26. 7. 2019.
- „jubileeresearch.org”. Arhivirano iz originala 7. 9. 2006. g. Pristupljeno 28. 7. 2006.
- „jubileeusa.org”. Arhivirano iz originala 9. 10. 2006. g. Pristupljeno 21. 7. 2019.
- „undp-povertycentre.org” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 22. 7. 2007. g. Pristupljeno 24. 3. 2008.
- „Odious Debt Case Studies Series” (PDF). Jubilee USA Network. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 12. 2005. g.
- Chaudhury, Dipanjan Roy (2018-09-03). „New Chinese loan may further plunge Sri Lanka into debt trap”. The Economic Times. Pristupljeno 2019-12-09.
- Sirimanne, Asantha; Ondaatjie, Anusha. „Sri Lanka Looks to IMF for Help as Debt Burden Climbs”. Bloomberg News. Pristupljeno 6. 4. 2015.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanični veb-sajt
- Paris Club Official Website
- Paris Club Agrees On Iraqi Debt Write-Off (washingtonpost.com)
- Paris Club agrees to cancel Liberian debt
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
