Peter Nadaš

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Peter Nadaš
Peter Nadaš, 2012. godine
Lični podaci
Puno imePeter Nadaš
Datum rođenja(1942-10-14)14. oktobar 1942. (81 god.)
Mesto rođenjaBudimpešta, Mađarska

Peter Nadaš (mađ. Péter Nádas; Budimpešta, 14. oktobar 1942) je mađarski pisac, dramaturg i esejista.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Budimpešti u jevrejskoj porodici, [1] [2] [3] od oca Lasla Nadašaa (prvobitno Nusbauma) i Klare Tauber. Posle preuzimanja vlasti od mađarskih nacista, Partije strelastog krsta 15. oktobra 1944, Klara Tauber je sa sinom pobegla u Bačku i Novi Sad, ali se vratila u prestonicu neposredno pre opsade Budimpešte. Peter Nadaš je opsadu preživeo zajedno sa svojom majkom u stanu svog strica, novinara Pala Aranjosija.

Iako su njegovi roditelji bili ilegalni komunisti tokom Drugog svetskog rata i kasnije uključeni u komunističku administraciju, oni su krstili svoje sinove, Petra i Pala; u reformatorskoj (kalvinističkoj) crkvi. Majka mu je umrla kada je imao 13 godina. Godine 1958. njegov otac, šef odeljenja u jednom od ministarstava, oklevetan optužbama za proneveru, a potom oslobođen svih optužbi od strane suda, izvršio je samoubistvo; Peter Nadaš je sa 16 godina postao siroče. Magda Aranjosi je postala staratelj dvoje dece.

Između 1961. i 1963. Peter Nadaš studirao je novinarstvo i fotografiju. Radio je kao novinar u budimpeštanskom časopisu (Pest Megyei Hírlap) od 1965. do 1969. godine. Radio je i kao dramaturg i fotograf. Od 1969. je slobodnjak.

Godine 1990. oženio se Magdom Salamon (sa kojom je živeo od 1962. godine). Godine 1984. preselili su se u malo selo u zapadnoj Mađarskoj, Gomboszeg, gde su živeli od tada, iako on takođe ima rezidenciju u Budimskom okrugu.

Godine 1993. izabran je za člana Sečenjijeve akademije za književnost i umetnost.

Od ranih 1970-ih, često je boravio u Berlinu, u Nemačkoj, pohađajući predavanja na Humbolt univerzitetu ili čitajući u Državnoj biblioteci. Bio je saradnik Wissenschaftskolleg zu Berlin, Instituta za napredne studije. Godine 2006. izabran je za člana Akademie der Künste u Berlinu. U Nemačkoj uživa visok ugled.

Radovi[uredi | uredi izvor]

Nakon objavljivanja tomova kratkih priča, objavio je svoj prvi roman Egy családregény vége (Kraj jedne porodične priče) 1977. godine.

Svoj drugi roman, Emlékiratok könyve (Knjiga sećanja) objavio je 1986. godine. Nadašu je trebalo dvanaest godina da napiše ovu knjigu. [4] Epigraf ovog romana je iz Jevanđelja po Jovanu: „A on govoraše o hramu tela svoga“ (Jovan, 2,21). U ovom romanu, Nadaš opisuje svet kao sistem odnosa koji povezuju ljudska tela jedno sa drugim. Ova knjiga je zaslužna da Nadaša upoređuju sa Prustom.

Svoj najnoviji roman, trotomne Párhuzamos történetek (Paralelne priče) (I: A néma tartomány, II: Az éjszaka legmélyén, III: A szabadság lélegzete) (I: Nemo carstvo, II: U samoj dubini noći, III: Dah slobode ) objavio je 2005. godine. Ovaj roman je mnoštvo nezavisnih priča koje se stapaju u jednu jedinu pripovest. Nadašu je trebalo osamnaest godina da dovrši ovu knjigu. Roman je opisan kao „virtuozna kombinacija visokog realizma devetnaestog veka sa eksperimentalizmom nouveau romana “, dok je „pravi narativ radnja tela jedno na drugo, njihova privlačnost i želje, njihova zajednička sećanja“ ( Gabor Čordaš). Radnja je konstruisana oko istorije dve porodice: jedne—Lipaj-Ler, Mađari, i druge—Doringovi, koji su Nemci. Ove dve glavne niti se nepravilno povezuju jedna sa drugom preko određenih događaja ili figura.

Ostali Nadasoši romani uključuju Divna priča o fotografiji, Godišnjak, O nebeskoj i zemaljskoj ljubavi, ako i mnogi drugi. Smrt je tema koja se ponavlja u Nadašovom radu, posebno u Mojoj sopstvenoj smrti, zasnovanoj na njegovom iskustvu kliničke smrti.

Njegovo pisanje je opisano kao intelektualno, detaljno, snažno, inovativno i zahtevno. Dobitnik je nagrade Würth-Preis für Europäische Literatur 2014. [5]Sveska intervjua sa Peterom Nadašom, Žofije Mihančik (Nincs mennyezet, nincs födém) objavljena je 2006. godine.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Izabor iz dela:

  • A biblia (Biblija) - priče 1967.
  • Egy családregény vége (Kraj jedne porodične priče) - roman 1977.
  • Takarítás (Čišćenje) - drama 1977.
  • Találkozás (Datum) - drama 1979.
  • Szerelem (Ljubav) - roman 1979.
  • Emlékiratok könyve (Knjiga sećanja) - roman 1986.
  • Évkönyv (Godišnjak) - roman 1989
  • Az égi és a földi szerelemről (O nebeskoj i zemaljskoj ljubavi) - esej 1991.
  • A fotográfia szép története (Divna priča o fotografiji) - priča 1995.
  • Minotaurus (Minotaur) - priča 1997.
  • Saját halál (Moja sopstvena smrt) - roman 2004.
  • Párhuzamos történetek (Paralelne priče) - roman 2005.

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Dobitnik je brojnih nagrada, uključujući:

Takođe je nominovan za Nobelovu nagradu. [6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Raphael Patai, The Jews of Hungary: History, Culture, Psychology, Wayne State University Press (2015), p. 665
  2. ^ Joshua Cohen, The Man in the High Castle, New York magazine, 21 August 2011
  3. ^ Tibor Fischer, Parallel Stories by Peter Nádas – review, The Guardian, 11 November 2011
  4. ^ Kovacs, Davis, „“Péter Nádas””. Arhivirano iz originala 14. 09. 2012. g. Pristupljeno 19. 7. 2012. , BOMB Magazine Summer, 2007..
  5. ^ a b v „Peter Nadas bekommt Würth-Literaturpreis”. Der Standard (na jeziku: nemački). 27. 3. 2014. Pristupljeno 28. 3. 2014. 
  6. ^ „UrFU suggested a nominee for the Nobel Prize in Literature”. Ural Federal University. 29. 2. 2016. Arhivirano iz originala 5. 10. 2016. g. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петер_Надаш&oldid=27789636”