Pirogi
| Type | knedle |
|---|---|
 Mediji: Pirogi | |
Pirogi su punjene knedle, koje se prave tako što se beskvasno testo umotava oko fila, a povremeno se začinjavaju slanim ili slatkim ukrasom, na kraju kuvaju u ključaloj vodi.
Pirogi ili njihove sorte su povezani sa kuhinjama Srednje, Istočne i Jugoistočne Evrope. Najverovatnije potiču iz Azije i došao je u Evropu putem trgovine u srednjem veku.[1] Međutim, jelo se pominje 1682. godine, kada je objavljena prva poljska kuhinja, Compendium ferculorum, albo Zebranie potraw. [2]
Tipični filovi su krompir, sirevi, meso, pečurke, voće i/ili bobičasto voće.
Terminologija[uredi | uredi izvor]
Engleska reč "pierogi" dolazi od poljskog pierogi, što je oblik množine od pieróg, generički izraz za jednu punjenu knedlu. Vodi poreklo od staroistočnoslovenskog pirъ i dalje od praslovenskog *pirъ, što znači „gozba“. [3] Dok se knedle kao takve nalaze širom Evroazije, specifičan naziv pirogi, sa svojim praslovenskim korenom i srodnim jezicima u zapadnoslovenskim i istočnoslovenskim jezicima, uključujući ruski pirog ("pita") i pirožki (pirozhki, "male pite"), pokazuje zajedničko slovensko poreklo imena, koje prethodi modernim nacionalnim državama i njihovim standardizovanim jezicima. U većini ovih jezika reč znači "pita".[4]
Poreklo[uredi | uredi izvor]
Dok se o poreklu često raspravlja, tačno poreklo jela je nepoznato i neproverljivo. Knedle najverovatnije potiču iz Kine i postale su rasprostranjene u Evropi tokom srednjeg veka ili kasnijih perioda.[1] Neki tvrde da su se proširile ekspedicije Marka Pola Putem svile, što sugeriše vezu sa kineskim mantouom. [5] Drugi izvori govore da je u 13. veku doneo Zumbul Poljski sa Dalekog istoka preko tadašnje Kijevske Rusije. [6] Ovo je postalo karakteristično za kuhinje centralne i istočne Evrope, gde su izmišljene različite varijante (načini pripreme, sastojci, punjenje).
Sastojci i priprema[uredi | uredi izvor]
Filovi[uredi | uredi izvor]
Pirogi mogu biti punjeni (pojedinačno ili u kombinacijama) pire krompirom, prženim lukom, kupusom, kiselim kupusom, mlevenim mesom, pečurkama, spanaćem ili drugim sastojcima u zavisnosti od želja kuvara. Verzije za desert mogu biti punjene zaslađenim krekom ili svežim voćnim punjenjem kao što su trešnje, jagode, maline, borovnice, jabuke ili šljive; ponekad se koriste i šljive bez koštica, kao i džem. Za više ukusa, pavlaka se može dodati u mešavinu za testo, a ovo ima tendenciju da olakša testo.
Priprema[uredi | uredi izvor]
Testo, koje se pravi mešanjem brašna i tople vode, ponekad i sa jajetom, razvalja se, a zatim nožem ili krugovima seče na kvadrate pomoću šolje ili čaše. Testo se može napraviti od pire krompira, stvarajući glatkiju tekstura. Druga varijacija, popularna u Slovačkoj, koristi testo napravljeno od brašna i skute sa jajima, solju i vodom.
Na sredinu se stavi fil i testo se preklopi tako da se dobije polukrug ili pravougaonik ili trougao (ako se testo seče pravougaono). Šavovi su pritisnuti tako da fil ostane unutra kada se skuva. Pirogi se krčkaju dok ne isplivaju, ocede se, a zatim se ponekad prže ili peku na puteru pre serviranja ili prže kao ostaci. Mogu se poslužiti sa otopljenim puterom ili pavlakom, ili ukrasiti sitnim komadićima pržene slanine, crnog luka i pečuraka. [7] Sorte deserta mogu biti prelivene sosom od jabuke, džemom itd.
-
Rezanje testa na krugove -
Stavite fil u testo -
Zatvaranje -
Pečaćenje pierogija
Zemlje[uredi | uredi izvor]
Poljska[uredi | uredi izvor]
Tradicionalno smatrani sirotinjskom hranom, pirogi su na kraju stekli popularnost i proširili se po svim društvenim klasama, uključujući i plemstvo. Kuvari iz 17. veka opisuju kako su pirogi smatrali osnovnom hranom u Poljskoj, a svaki praznik je stvarao svoju posebnu vrstu pirogija. Imaju različite oblike, punjenja i metode kuvanja. Važni događaji poput venčanja imali su svoju posebnu vrstu pirogija – pečenu pitu punjenu piletinom. Takođe, pirogi su pravljeni posebno za žalost ili bdenje, a neki i za sezonu koledanja u januaru. Na istoku pečeni pirogi su uobičajeno i omiljeno božićno jelo. Punjene su krompirom, sirom, kupusom, pečurkama, heljdom ili prosom. Najpoznatiji su bili sa heljdom, krompirom i sirom. [8] [9]
Pirogi su važan deo poljskih prazničnih sezona, posebno Badnje veče i Božić. Takođe se služe tokom javnih događaja, pijaca ili festivala u različitim oblicima i ukusima, od slatkog do slanog i začinjenog. Na festivalu pirogija 2007. u Krakovu, dnevno se konzumiralo 30.000 pirogija. [10]
Ukrajina[uredi | uredi izvor]
Vareniki u Ukrajini su popularno nacionalno jelo, koje se služi i kao uobičajeni svakodnevni obrok i kao deo nekih tradicionalnih proslava, kao što je za Badnje veče. U nekim regionima u ili koji se graniče sa savremenom Zapadnom Ukrajinom, posebno u Karpatskoj Ruteniji i Galiciji, termini varenik i pirohi se koriste za označavanje istog jela. Međutim, ukrajinski vareniki se često ne prže u tiganju.
Ukrajinci smatraju varenike jednim od svojih nacionalnih jela i igra fundamentalnu ulogu u ukrajinskoj kulturi. Za razliku od mnogih drugih zemalja koje dele ove knedle, Ukrajinci su imali tendenciju da koriste fermentisane mlečne proizvode (kiselo mleko) za vezivanje testa; međutim, danas se umesto njih obično koriste jaja. Tipični ukrajinski puni za varenike uključuju sir, krompir, kuvani pasulj, kupus, kašasti grašak, šljive, ribizle, višnje (i drugo voće), meso, ribu i heljdu.
Vareniki su toliko voljeni u Ukrajini da se godišnji festival u čast njih održava na skijalištu Bukovel u Karpatima. U Bukovelu je 2013. godine napravljen snežni spomenik vareniku, koji je uvršten u Ginisovu knjigu rekorda kao najveći snežni varenik na svetu.
Regioni nemačkog govornog područja[uredi | uredi izvor]
.JPG)
Mađarska[uredi | uredi izvor]
U mađarskoj kuhinji, derelj je sličan pirogiju, koji se sastoji od džepova za testeninu punjenih džemom, svežim sirom ili ponekad mesom. [11] Derelji se prvenstveno konzumiraju kao svečana hrana za posebne prilike kao što su venčanja; jede se i za redovne obroke, ali je ova tradicija postala retka.
Bosna i Hercegovina[uredi | uredi izvor]
Klepe su popularne u Sarajevu, filovane mlevenim mesom, prelivene pavlakom, belim lukom i paprikom.
Slovenija[uredi | uredi izvor]
Ajdovi krapi su jelo popularno u severoistočnim i alpskim predelima Slovenije. Napravljene od heljdinog, a ne pšeničnog brašna i punjene mešavinom svežeg sira (skut), prosa i prženog luka, tradicionalno su prelivene čipsom od svinjske masti, prženom slaninom ili prženim lukom, ali danas često sa prezlom od putera. [12] Uz žgance i štrukle čine trio jela na bazi heljde tipičnih za slovenačku kuhinju.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Pierogi z kaszą gryczaną”. minrol.gov.pl (na jeziku: poljski). Ministerstwo Rolnictwa i Rozwoju Wsi (Ministry of Agriculture and Rural Development). n.d. Arhivirano iz originala 19. 5. 2017. g. Pristupljeno 30. 12. 2021.
- ^ Pope, Shelby (2018-12-19). „The dumpling that comforts Poland”. www.bbc.com. Pristupljeno 2024-04-02.
- ^ Food Culture in Russia and Central Asia, 2005, p 75, By Glenn Randall Mack, Asele Surina
- ^ „You Say Purek, I Say Beerock”. Los Angeles Times. 25. 6. 1997. Pristupljeno 15. 4. 2023.
- ^ Shelby Pope. „The dumpling that comforts Poland” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-26.
- ^ Kasprzyk-Chevriaux, Magdalena (22. 5. 2014). „Polish Food 101 ‒ Pierogi | Artykuł | Culture.pl”. Pristupljeno 2016-07-27.
- ^ Bacon, cheese, onion and mushroom topping for fried pierogi Arhivirano 2013-08-31 na sajtu Wayback Machine from urbancookingguide.com
- ^ „Pierogi nowodworskie”. Arhivirano iz originala 2018-06-28. g.
- ^ „Baked pierogi”.
- ^ „Pierogi Festival”. rove.me. 22. 5. 2024.
- ^ Derelye recipe from chew.hu
- ^ A sample recipe (in Slovenian) at the Delo newspaper site
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Sheraton, Mimi (13. 1. 2015). 1,000 Foods To Eat Before You Die: A Food Lover's Life List (na jeziku: engleski). Workman Publishing. str. 420. ISBN 978-0-7611-8306-8. Pristupljeno 2. 11. 2020.
- Sheen, Barbara (20. 9. 2011). Foods of Poland (na jeziku: engleski). Greenhaven Publishing LLC. str. 24. ISBN 978-0-7377-6125-2. Pristupljeno 2. 11. 2020.
- L. M. Bezussenko, ur. (2002), „Varenyky”, Ukrainian Ethnic Cuisine (na jeziku: ukrajinski), Stalker Publishers)
- William Pokhlyobkin (Russian: V. V. Pohlёbkin) (2000), Kulinarnый slovarь ot A do Я : Vareniki [Dumplings, Culinary Dictionary from A to Z: Varenyky] (na jeziku: ruski), Centrpoligraf (Centrpoligraf), Pristupljeno 3. 10. 2015
- Wegener, Maj-Greth (1979). International Cooking Made Easy: Over 500 Unusual Recipes (na jeziku: engleski). North Castle Books. str. 397. ISBN 978-0-8038-3422-4. Pristupljeno 28. 12. 2021.
- Sukley, Bernadette (29. 4. 2016). Pennsylvania Made: Homegrown Products by Local Craftsman, Artisans, and Purveyors. Rowman & Littlefield. str. 157. ISBN 978-1493013272. Pristupljeno 28. 12. 2021.
- „Learn About the Disputed History of Perogies”. HungryForever Food. 7. 9. 2020. Pristupljeno 28. 12. 2021.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Rečnička definicija za pierogi na Vikirečniku- Rečnička definicija za varenyky na Vikirečniku
- The Pierogi Renaissance: How Poland's Most Famous Dish is Reinventing Itself
