Politika Evropske unije

Evropska unija

Ova članak je deo serije o politici i vladi Evropske unije

Izvršna vlast Junkerova komisija Predsednik Junker Zamenik predsednika Komesar Civilna služba Generalni sekretar Dej

Zakonodavna vlast Parlament Predsednik Šulc (SiD) Najveće grupe; ENP (Manfred Veber) SiD (Đani Pitela) 8. saziv (2014—2019) 751 članova Biro Zamenici predsednika Kvestor Konferencija Zakonodavni postupak Savet Luksemburško predsedavanje Konfiguracija Generalni poslovi Spoljni poslovi Pravda i unutrašnji poslovi Ekonomska pitanja Evro Zakonodavni postupak Glasanje Sekretarija Generalni sekretar Uve korsepijus Generalne direkcije COREPER

Evropski savet Predsednik Tusk (ENP) Članovi Spisak sastanaka

Sudstvo Sud pravde Članovi Odluke Opšti sud Tribunal građanske službe

Centralna banka Predsednik Dragi ESCB Evro EMU Еврозона Еврозона 2011. године

Ревизорски суд Буџет OLAF

Ostala tela Agencije Investiciona banka Odbor regija Ekonomski i socijalni odbor Ombudsman Nacionalni parlamenti

Politike i pitanja Spoljni odnosi High Representative Federica Mogherini Ext. Action Service Foreign Policy Defence Policy Customs Union Enlargement Budget Four Freedoms Ekonomski prostor Area of FS&J Schengen Area Policies Agricultural Energy Fisheries Regional Citizenship Identity Pro-Europeanism Euroscepticism Integration Supranationalism Federalism United States of Europe Multi-speed Opt-outs Enhanced co-op Withdrawal

Izbori 1979, 1984, 1989 1994, 1999, 2004, 2009 2014 (last election) Political parties Constituencies Parliamentary constituencies Referendums

Zakoni Acquis Primacy Subsidiarity Treaties Fundamental Rights Članstvo

Politička organizacija Evropske unije (EU) je slična konfederalnoj. Mnoge političke oblasti federalizovane su u zajedničke institucije sposobne da donose zakone ali su nadležnosti za kontrolu spoljne politike, odbrambene politike ili većine direktnih poreskih politika uglavnom rezervisane za dvadeset sedam državnih vlada. U tim oblastima, iako pod kontrolom zemalja članica EU, se odvija određena doza strukturirane saradnje i koordinacije unutar Unije. Međutim, da bi EU preduzela značajne korake u tim oblastima, sve zemlje članice moraju da to odobre. Zakoni Evropske Unije, koji poništavaju državne zakone, brojniji su nego u istorijskim konfederacijama. Međutim, EU je pravno ograničena da donosi zakone izvan svojih nadležnosti ili tamo gde je prikladnije da se to čini na državnom ili lokalnom nivou. Princip supsidijarnosti ne odnosi se na oblasti isključive kompetentnosti EU.

Institucije

Zajedničke institucije EU su mešavina međuvladinih i supranacionalnih (slične federalnim) tela. Sporazumi EU proglašavaju Uniju zasnovanom na reprezentativnoj demokratiji, a direktni izbori predstavnika EU se održavaju u Evropskom parlamentu. Parlament, zajedno sa Savetom, takođe formira zakonodavno telo EU. Savet čine državne vlade, što predstavlja međuvladinu prirodu EU. Zakone predlaže Evropska komisija koju imenuje i odgovara Parlamentu i Savetu iako ima vrlo malo izvršnih ovlašćenja.

Izbori

Evropski izbori se održavaju na svakih pet godina. Ne postoje kohezivne političke stranke u nacionalnom smislu. Umesto toga, postoje ideološki savezi stranaka koje sede i glasaju zajedno u parlamentu. Dva najveće saveza su Evropska narodna partija (desnog centra, uglavnom hrišćanske demokrate) i Partija evropskih socijalista (levog centra, uglavnom socijaldemokrata). Kako postoje leve i desne linije podele u evropskoj politici, takođe postoje podele između onih za i protiv evropskih integracija (proevropeizam i evroskepticizam) koje oblikuju stalno promenljivu prirodu politike Evropske Unije.