Pređi na sadržaj

Prvoslav Raković

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Prvoslav Raković
Datum rođenja(1914-08-11)11. avgust 1914.
Mesto rođenjaNiš, Kraljevina Srbija
Datum smrti3. jul 2003.(2003-07-03) (88 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija Srbija,  Srbija i Crna Gora
ObrazovanjeTehnički fakultet Univerziteta u Beogradu
Zanimanjedirektor zavoda Crvena Zastava
Odlikovanja
Orden rada sa crvenom zastavom Orden rada sa zlatnim vencem

Prvoslav Raković (Niš, 11. avgust 1914 — Beograd, 3. jul 2003) bio je mašinski inženjer, generalni direktor Zavoda Crvena zastava u Kragujevcu i utemeljitelj i dugogodišnji direktor fabrike automobila Zastava.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Prvoslav Raković rođen je 11. avgusta 1914. godine u Nišu. Diplomirao je na mašinskom odseku Tehničkog fakulteta u Beogradu. Postao je član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) 1944. godine, kada se i priključio Narodnooslobodilačkoj borbi (NOB).

Posle rata radio je u Jugoslovenskim državnim železnicama i u Ministarstvu saobraćaja FNRJ kao nadzorni inženjer i direktor. U periodu od 1948. do 1953. godine radio je u vojnoj industriji u Beogradu i Vogošći kao tehnički i generalni direktor. Bio je član više odbora u Saveznoj privrednoj komori, Privrednoj banci Srbije, Srpskoj akademiji nauka i dr. Pored toga Raković je bio član Opštinskog i Sreskog komiteta Saveza komunista Kragujevac. Početkom 1970-ih bio je predsednik Interesne zajedice proizvođača vozila, član odbora Jugoslovenske banke za spoljnu trgovinu, Saveza za metalnu industriju Savezne privredne komore, potpredsednik jugoslovensko-italijanskog društva i član više međunarodnih organizacija za privrednu saradnju.

Bio je poslanik Privrednog veća Savezne skupštine SFRJ od 1963. do 1967. godine.[1]

Sredinom 1970ih godina, tokom obračuna unutar srpskog političkog rukovodstva, Raković nestaje sa javne scene i iz privrednog života države.[2]

Raković je od 1953. do 1974. godine bio na položaju generalnog direktora zavoda "Crvena Zastava".

Raković je preminuo u Beogradu, 3. jul 2003. u 89. godini.

Odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Nosilac je više odlikovanja[3]:

Zaostavština[uredi | uredi izvor]

Osnivanje fabrike automobila u Kragujevcu uslovilo je potrebu za obrazovanijim kadrom, tako da se među rezultate Rakovićevog rada može svrstati i osnivanje Mašinskog fakulteta u Kragujevcu, budući da je on osnovan kako bi se školovali inženjeri neophodni za fabriku.[4]

Regionalna privredna komora Kragujevac dodeljuje nagradu "Prvoslav Raković" za izuzetan dugogodišnji lični doprinos u razvoju i unapređenju privrede.[5]

Vidite još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ko je ko u Jugoslaviji. Beograd: Hronometar. 1970. str. 883. 
  2. ^ Lakićević, Mijat. „Prvoslav i Vladimir”. Peščanik. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  3. ^ Ko je ko u Jugoslaviji. Beogard: Hronometar. 1970. str. 883. 
  4. ^ Lakićević, Mijat. „Prvoslav i Vladimir”. Peščanik. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  5. ^ „Regionalna privredna komora Kragujevac dodelila priznanja najzaslužnijima za razvoj privrede Šumadije i Pomoravlja”. eKapija, Dnevna navika uspešnih. Pristupljeno 29. 11. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Ko je ko u Jugoslaviji. Beogard: Hronometar. 1970. str. 883. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Првослав_Раковић&oldid=26981117”