Првослав Раковић
Првослав Раковић | ||||
---|---|---|---|---|
Датум рођења | 11. август 1914. | |||
Место рођења | Ниш, Краљевина Србија | |||
Датум смрти | 3. јул 2003.88 год.) ( | |||
Место смрти | Београд, Србија, Србија и Црна Гора | |||
Образовање | Технички факултет Универзитета у Београду | |||
Занимање | директор завода Црвена Застава | |||
Одликовања |
|
Првослав Раковић (Ниш, 11. август 1914 — Београд, 3. јул 2003) био је машински инжењер, генерални директор Завода Црвена застава у Крагујевцу и утемељитељ и дугогодишњи директор фабрике аутомобила Застава.
Биографија
[уреди | уреди извор]Првослав Раковић рођен је 11. августа 1914. године у Нишу. Дипломирао је на машинском одсеку Техничког факултета у Београду. Постао је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) 1944. године, када се и прикључио Народноослободилачкој борби (НОБ).
После рата радио је у Југословенским државним железницама и у Министарству саобраћаја ФНРЈ као надзорни инжењер и директор. У периоду од 1948. до 1953. године радио је у војној индустрији у Београду и Вогошћи као технички и генерални директор. Био је члан више одбора у Савезној привредној комори, Привредној банци Србије, Српској академији наука и др. Поред тога Раковић је био члан Општинског и Среског комитета Савеза комуниста Крагујевац. Почетком 1970-их био је председник Интересне заједице произвођача возила, члан одбора Југословенске банке за спољну трговину, Савеза за металну индустрију Савезне привредне коморе, потпредседник југословенско-италијанског друштва и члан више међународних организација за привредну сарадњу.
Био је посланик Привредног већа Савезне скупштине СФРЈ од 1963. до 1967. године.[1]
Средином 1970их година, током обрачуна унутар српског политичког руководства, Раковић нестаје са јавне сцене и из привредног живота државе.[2]
Раковић је од 1953. до 1974. године био на положају генералног директора завода "Црвена Застава".
Раковић је преминуо у Београду, 3. јул 2003. у 89. години.
Одликовања
[уреди | уреди извор]Носилац је више одликовања[3]:
Заоставштина
[уреди | уреди извор]Оснивање фабрике аутомобила у Крагујевцу условило је потребу за образованијим кадром, тако да се међу резултате Раковићевог рада може сврстати и оснивање Машинског факултета у Крагујевцу, будући да је он основан како би се школовали инжењери неопходни за фабрику.[4]
Регионална привредна комора Крагујевац додељује награду "Првослав Раковић" за изузетан дугогодишњи лични допринос у развоју и унапређењу привреде.[5]
Видите још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ko je ko u Jugoslaviji. Beograd: Hronometar. 1970. стр. 883.
- ^ Lakićević, Mijat. „Prvoslav i Vladimir”. Peščanik. Приступљено 30. 11. 2017.
- ^ Ko je ko u Jugoslaviji. Beogard: Hronometar. 1970. стр. 883.
- ^ Лакићевић, Мијат. „Првослав и Владимир”. Пешчаник. Приступљено 30. 11. 2017.
- ^ „Regionalna privredna komora Kragujevac dodelila priznanja najzaslužnijima za razvoj privrede Šumadije i Pomoravlja”. eKapija, Dnevna navika uspešnih. Приступљено 29. 11. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ko je ko u Jugoslaviji. Beogard: Hronometar. 1970. стр. 883.