Првослав Раковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Првослав Раковић
Датум рођења(1914-08-11)11. август 1914.
Место рођењаНиш
  Краљевина Србија
Датум смрти3. јул 2003.(2003-07-03) (88 год.)
Место смртиБеоград, Србија Србија
  Србија и Црна Гора
ОбразовањеТехнички факултет Универзитета у Београду
Занимањедиректор завода Црвена Застава
Одликовања
Орден рада са црвеном заставом
Орден рада са златним венцем

Првослав Раковић (Ниш, 11. август 1914Београд, 3. јул 2003), машински инжењер, генерални директор Завода Црвена застава у Крагујевцу и утемељитељ и дугогодишњи директор фабрике аутомобила Застава.

Биографија[уреди | уреди извор]

Првослав Раковић рођен је 11. августа 1914. године у Нишу. Дипломирао је на машинском одсеку Техничког факултета у Београду. Постао је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) 1944. године, када се и прикључио Народноослободилачкој борби (НОБ).

После рата радио је у Југословенским државним железницама и у Министарству саобраћаја ФНРЈ као надзорни инжењер и директор. У периоду од 1948. до 1953. године радио је у војној индустрији у Београду и Вогошћи као технички и генерални директор. Био је члан више одбора у Савезној привредној комори, Привредној банци Србије, Српској академији наука и др. Поред тога Раковић је био члан Општинског и Среског комитета Савеза комуниста Крагујевац. Почетком 1970-их био је председник Интересне заједице произвођача возила, члан одбора Југословенске банке за спољну трговину, Савеза за металну индустрију Савезне привредне коморе, потпредседник југословенско-италијанског друштва и члан више међународних организација за привредну сарадњу.

Био је посланик Привредног већа Савезне скупштине СФРЈ од 1963. до 1967. године.[1]

Средином 1970их година, током обрачуна унутар српског политичког руководства, Раковић нестаје са јавне сцене и из привредног живота државе.[2]

Раковић је од 1953. до 1974. године био на положају генералног директора завода "Црвена Застава".

Раковић је преминуо у Београду, 3. јул 2003. у 89. години.

Одликовања[уреди | уреди извор]

Носилац је више одликовања[3]:

Заоставштина[уреди | уреди извор]

Оснивање фабрике аутомобила у Крагујевцу условило је потребу за образованијим кадром, тако да се међу резултате Раковићевог рада може сврстати и оснивање Машинског факултета у Крагујевцу, будући да је он основан како би се школовали инжењери неопходни за фабрику.[4]

Регионална привредна комора Крагујевац додељује награду "Првослав Раковић" за изузетан дугогодишњи лични допринос у развоју и унапређењу привреде.[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ko je ko u Jugoslaviji. Beograd: Hronometar. 1970. стр. 883. 
  2. ^ Lakićević, Mijat. „Prvoslav i Vladimir”. Peščanik. Приступљено 30. 11. 2017. 
  3. ^ Ko je ko u Jugoslaviji. Beogard: Hronometar. 1970. стр. 883. 
  4. ^ Лакићевић, Мијат. „Првослав и Владимир”. Пешчаник. Приступљено 30. 11. 2017. 
  5. ^ „Regionalna privredna komora Kragujevac dodelila priznanja najzaslužnijima za razvoj privrede Šumadije i Pomoravlja”. eKapija, Dnevna navika uspešnih. Приступљено 29. 11. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ko je ko u Jugoslaviji. Beogard: Hronometar. 1970. стр. 883.