Rajko Rađenović
| rajko rađenović | |||
|---|---|---|---|
| Lični podaci | |||
| Datum rođenja | 10. april 1941. | ||
| Mesto rođenja | Bosanski Osredci,  Kraljevina Jugoslavija | ||
| Datum smrti | 22. februar 2022. (80 god.) | ||
| Mesto smrti | Beograd, Srbija | ||
| Profesija | pravnik, obaveštajac | ||
| Delovanje | |||
| Služba | Služba državne bezbednosti 1965—1991. | ||
| Odlikovanja |
| ||
Rajko Rađenović (Bosanski Osredci, 10. april 1941 — Beograd, 22. februar 2022) bio je jugoslovenski i srpski pravnik i obaveštajac, pripadnik Službe državne bezbednosti (SDB), u kojoj je proveo 26 godina, angažovan na poslovima obezbeđenja određenih ličnosti, delegacija i objekata.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Rođen je 10. aprila 1941. godine u Bosanskim Osredcima, tokom okupacije Kraljevine Jugoslavije, od oca Dušana i majke Koviljke Rađenović. Nakon završenog osnovnog i srednjeg školovanja, služio je vojni rok u Zrenjaninu i Dravogradu i studirao je pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu. Diplomirao je na pravosudnom smeru i u septembru 1965. godine stupio na rad u redove Uprave državne bezbednosti (UDB). Tokom svog rada u Državnoj bezbednosti, do maja 1991. godine, Rađenović je završio i više specijalističkih kurseva u Institutu bezbednosti na Banjici, završio je kurs za rukovodioce ratnih organizacionih jedinica Službe državne bezbednosti i viši kurs opštenarodne odbrane i društvene samozaštite (ONO i DSZ) Škole narodne odbrane (danas Škola nacionalne odbrane) Jugoslovenske narodne armije (JNA).[1]
Nakon Četvrtog plenuma CK SKJ, jula 1966. godine, i smene Aleksandra Rankovića, Uprava državne bezbednosti je reorganizovana u Službu državne bezbednosti (SDB), u kojoj Rađenović ostaje kao mladi kadar. Napredovao je kroz činove inspektora, glavnog inspektora i pomoćnika načelnika uprave, te bio odgovoran za organizaciju i realizaciju više od 150 operativnih akcija na saveznom nivou po prvom stepenu, uključujući tu i obezbeđivanje većeg broja šefova inostranih delegacija, vlada, i desetine međunarodnih konferencija i skupova.[1]
Kao pripradnik Savezne službe Državne bezbednosti, Rađenović je učestvovao i u aktivnostima vezanim za bezbednost jugoslovenskih sportista na velikim takmičenjima, kao što su Svetsko prvenstvo u fudbalu 1982. u Španiji, Letnje olimpijske igre 1976. u Montrealu, zatim 1984. u Los Anđelesu i Seulu, 1988. godine, kao i tokom većeg broja evropskih i svetskih šampionata u raznim sportovima koji su održani u SFR Jugoslaviji.[1]
Zahvaljujući svom profesionalnom iskustvu, Rađenović je učestvovao u obučavanju velikog broja inostranih operativaca iz Evrope, Azije i Afrike.[1]
Umro je 22. februara 2022. godine u Beogradu. Sahranjen je na Novom bežanijskom groblju u Beogradu.
Knjige i odlikovanja
[uredi | uredi izvor]Rađenović je napisao nekoliko knjiga koje pokrivaju oblast bezbednosti i zaštite objekata i ličnosti. Objavio je:
- „Obezbeđenje i bezbednosna zaštita određenih ličnosti i objekata”, Beograd, 1995.
- „Bezbednosna zaštita lica i objekata”, Beograd, (2003, 2015).
- „Priručnik za obuku i proveru znanja u bezbednom rukovanju vatrenim oružjem”, Beograd, 2006. (koautorstvo sa Obradom Dinićem i Nenadom Petkovićem)
- „Atentati na Tita : mitovi ili istina”, Beograd, 2019.[2]
Tokom svoje službe u Službi državne bezbednosti, odlikovan je — Ordenom rada sa zlatnim vencem, Ordenom rada sa srebrnim vencem i Plaketom bezbednosti Saveznog izvršnog veća (SIV).[2]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g Rađenović 2019, str. 495.
- ^ a b Rađenović 2019, str. 496.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]Literatura
[uredi | uredi izvor]- Atentati na Tita : mitovi ili istina. „Kreativna knjiga” — „Beoletra”, Beograd, 2019. godina.
