Пређи на садржај

Рајко Рађеновић

С Википедије, слободне енциклопедије
рајко рађеновић
Лични подаци
Датум рођења(1941-04-10)10. април 1941.
Место рођењаБосански Осредци,  Краљевина Југославија
Датум смрти22. фебруар 2022.(2022-02-22) (80 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Професијаправник, обавештајац
Деловање
СлужбаСлужба државне безбедности
19651991.

Одликовања
Орден рада са златним венцем
Орден рада са сребрним венцем
Орден рада са сребрним венцем

Рајко Рађеновић (Босански Осредци, 10. април 1941Београд, 22. фебруар 2022) био је југословенски и српски правник и обавештајац, припадник Службе државне безбедности (СДБ), у којој је провео 26 година, ангажован на пословима обезбеђења одређених личности, делегација и објеката.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 10. априла 1941. године у Босанским Осредцима, током окупације Краљевине Југославије, од оца Душана и мајке Ковиљке Рађеновић. Након завршеног основног и средњег школовања, служио је војни рок у Зрењанину и Дравограду и студирао је право на Правном факултету у Београду. Дипломирао је на правосудном смеру и у септембру 1965. године ступио на рад у редове Управе државне безбедности (УДБ). Током свог рада у Државној безбедности, до маја 1991. године, Рађеновић је завршио и више специјалистичких курсева у Институту безбедности на Бањици, завршио је курс за руководиоце ратних организационих јединица Службе државне безбедности и виши курс општенародне одбране и друштвене самозаштите (ОНО и ДСЗ) Школе народне одбране (данас Школа националне одбране) Југословенске народне армије (ЈНА).[1]

Након Четвртог пленума ЦК СКЈ, јула 1966. године, и смене Александра Ранковића, Управа државне безбедности је реорганизована у Службу државне безбедности (СДБ), у којој Рађеновић остаје као млади кадар. Напредовао је кроз чинове инспектора, главног инспектора и помоћника начелника управе, те био одговоран за организацију и реализацију више од 150 оперативних акција на савезном нивоу по првом степену, укључујући ту и обезбеђивање већег броја шефова иностраних делегација, влада, и десетине међународних конференција и скупова.[1]

Као припрадник Савезне службе Државне безбедности, Рађеновић је учествовао и у активностима везаним за безбедност југословенских спортиста на великим такмичењима, као што су Светско првенство у фудбалу 1982. у Шпанији, Летње олимпијске игре 1976. у Монтреалу, затим 1984. у Лос Анђелесу и Сеулу, 1988. године, као и током већег броја европских и светских шампионата у разним спортовима који су одржани у СФР Југославији.[1]

Захваљујући свом професионалном искуству, Рађеновић је учествовао у обучавању великог броја иностраних оперативаца из Европе, Азије и Африке.[1]

Умро је 22. фебруара 2022. године у Београду. Сахрањен је на Новом бежанијском гробљу у Београду.

Књиге и одликовања

[уреди | уреди извор]

Рађеновић је написао неколико књига које покривају област безбедности и заштите објеката и личности. Објавио је:

  • Обезбеђење и безбедносна заштита одређених личности и објеката”, Београд, 1995.
  • Безбедносна заштита лица и објеката”, Београд, (2003, 2015).
  • Приручник за обуку и проверу знања у безбедном руковању ватреним оружјем”, Београд, 2006. (коауторство са Обрадом Динићем и Ненадом Петковићем)
  • Атентати на Тита : митови или истина”, Београд, 2019.[2]

Током своје службе у Служби државне безбедности, одликован је — Орденом рада са златним венцем, Орденом рада са сребрним венцем и Плакетом безбедности Савезног извршног већа (СИВ).[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Рађеновић 2019, стр. 495.
  2. ^ а б Рађеновић 2019, стр. 496.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Атентати на Тита : митови или истина. „Креативна књига” — „Беолетра”, Београд, 2019. година.