Sergej Korsakov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sergej Sergejevič Korsakov
Sergej Sergejevič Korsakov
Lični podaci
Datum rođenja(1854-01-22)22. januar 1854.
Mesto rođenjaGus-Hrustalni, Ruska Imperija
Datum smrti1. maj 1900.(1900-05-01) (46 god.)
Mesto smrtiMoskva, Ruska Imperija
PrebivališteRuska Imperija
ObrazovanjeMoskovski državni univerzitet Lomonosov
Naučni rad
PoljePsihijatrija
InstitucijaMoskovskiй gosudarstvennый universitet M. V. Lomonosova
Poznat poKorsakovljev sindrom

Sergej Sergejevič Korsakov (rus. Сергей Сергеевич Корсаков; Gus-Hrustalni, 22. januar 1854 — Moskva, 1. maj 1900) je bio ruski lekar i jedan od najvećih psihijatara 19. veka koji je objavio brojne radove iz neuropatologije, psihijatrije i sudske medicine. Pored brojnih istraživanja alkoholne psihoze Korsakov je u psihijatriju uveo pojam paranoja i napisao odličan udžbenik iz psihijatrije.[1]

Eponimi[uredi | uredi izvor]

Korsakovljeva psihoza i sindrom (engl. Korsakoff's psychosis and syndrome)

Sindrom se karakteriše teškim oštrećenjem memorije (demencija), posebno za nedavne događaje, dezorijentacijom, apatijom, nesposobnošću učenja i sklonost konfabulaciji, kojom pacijent kompenzuje poremećaje. Demencija je izazvana hroničnom i prekomernom zloupotrebom alkohola. Ovaj poremećaj javlja se usled oštećenja talamusa u oko 1% alkoholičara.[2][3]

Vernikeova bolest (engl. Wernicke's disease)

Je sindrom encefalopatije sa mentalnim poremećajem i ataksijom.[4][5]

Vernik-Korsakova bolest (engl. Wernicke-Korsakoff disease)

Poremećaj kod koga je istovremeno prisutan Gejt-Vernikeov i Korsakovljev sindroma.[4]

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Sergej Korsakov rođen je 22. januara 1854. industrijskom selu Gus-Hrustalni (rus. Гусь-Хрустальный) u Vladimirskoj oblasti na obalama reke Guse u Ruskoj imperiji. Njegov otac, Sergej se školovao u Moskovskoj poslovnoj akademiji. Bio je počasni građanin grada Kasimova i administrator na imanju i u fabrici, J. E. Maltsev. Sergejova majka - Akilina Jakovljevna rođene Aliančikova je bila obrazovana, „blaga“, osetljiva i ljubazna žena.

Korsakovljeva porodica je imala četvoro dece dva sina - Nikolu i Sergeja, i dve ćerke - Mariju i Anu. Porodica Korsakov je živela u fabrici, za proizvodnju stakla i kristala. Kada je Sergej napunio tri godine, njegov otac je napustio službu u fabrici i kupio malo imanje u Dubravki u pokrajini Riazan gde se preselio sa celom porodicom. Dve godine kasnije porodica se preselila u Bogorodski okrug u Moskvskoj pokrajini. Otac Sergej je umro 1885.

U selu je Sergej živeo do 10 godina gde je prvo školovan od strane guvernante a zatim od starog i zahtevnog nemačkog učitelj. Godine 1864, zajedno sa bratom Sergej je odveden u Moskvu gde je živeo sa svojim stricem. Srednju školu Sergej je završio sa odličnim uspehom i iste godine, kao šesnaestogodišnjak, upisao je Medicinski fakultet univerziteta u Moskvi, na kome je studirao kod eminentnih profesora toga doba; osnivača ruske histologije A. I. Babuhina (1827 — 1891), istaknutog lekar, G. A. Zaharjina i njegovog učenika - nadarenog neurologa, A. J. Koževnikova, koji je i neposredno obučavao Sergeja iz neuropsihijatrije.

Kuća u Moskvi u kojoj je živeo Korsakov 1870-ih

U martu 1875. Korsakova je diplomirao sa tezom: „Istorija bolesti plemića Ilja Smirnova“ i iste godine, postavljen je za glavnog lekara u Moskovskoj preobraženjskoj bolnice za psihijatrijske bolesti. Loša materijalna situacija primorala ga je da prihvati poziv i brine se o mentalno oboleloj, grofica S. I. Tatiščevoj i tako poboljša svoje finansije. Prema njegovim rečima;... „lečenje grofice omogućilo mi je da proučavam način života i ponašanje mentalno obolelih u kućnoj atmosferi, a ne u zvaničnim vladinim bolnicama.“

Nakon godinu dana 1876. Korsakov je na predlog šefa Odeljenja za nervne i mentalne bolesti A. I. Koževnikova, izabran za pripravnik u prvoj neurološkoj klinici Univerziteta u Moskvi. Mesec dana kasnije Korsakov je počeo je da radi na doktorskoj tezi „Alkoholna paraliza”; na čijoj izradi će provesti 11 godina. U međuvremenu, Korsakov objavljuje veći broj stručnih radova.

Avgusta 1879. Korsakov je stupio u brak sa Anom Konstantinovnom Barsovom, sa kojom je živeo srećno sve do svoje smrti. Ana je bila nećaka i štićenica subinspektora Moskovskog univerziteta Pavla Petroviča Barsova, sa čijom porodicom je Sergej, još kao student, postao blizak prijatelj.

U novembru 1881. Korsakov je napustio univerziteti vrati se na posao u Preobraženjsku psihijatrijsku bolnicu. Karijeru je nastavio, istovremeno radeći u bolnici i privatnoj psihijatrijskoj klinici dr Aleksandra Fjodoroviča Bekera u Krasnoselskom. Posle smrti dr Aleksandra, u februaru 1881, Korsakov je nastavio da vodio brigu o klinici, zajedno sa njegovom udovicom do kraja života.

Sklon gojenju i neprimerenoj ishrani Korsakov je patio od srčanih tegoba zbog narušene funkcije kardiovaskularnog sistema. Dana 20. juna 1898. krenu je na odmor u Vologd, i na putu doživeo prvi srčani udar (u 44 godini života). Nakon petodnevnog lečenja u lokalnoj bolnici, vratio se u Moskvu, radi dijagnostike i nastavka lečenja. Produženo trajanje bolesti primoralo je Kortsakova da zatraži izuzeće od sprovođenja radionice i izvođenja nastave sa studentima.

Sredinom jula 1998. godine pretrpeo je i drugi srčani udar. Zbog dugotrajne srčane bolesti Korsakov je bio prinuđen da podnese zahtev za oslobađanje od rada sa studentima u psihijatrijskoj školi, i dužnosti dekana Medicinskog fakulteta.

Ubrzo potop otišao je na lečenje u inostranstvo. U Beču, na konsultacijama sa specijalistima, ustanovljeno je da boluje od hronične hipertrofije srca i zapaljenja srčanog mišića. U inostranstvu Korsakov se intenzivno lečio do 25. avgusta 1989., i kako sam kaže osetio veliko poboljšanje zdravlja.

Međutim, na početku nove 1900. godine, njegovo zdravstveno stanje se sve više pogoršavalo, tako da je 22. januara, 46. rođendan proslavio u bolesničkoj postelji.

Od u tom vremenskom periodu nelečivih posledica kardiovakularne bolesti, Korsakov je umro 1. maja 1900. godine. Sahrana posmrtnih ostataka obavljena je u Aleksejevskom manastiru 4. maja 1900.

Dela[uredi | uredi izvor]

Korsakov je opštepoznat u medicini po otkriću poremećaja koji nosi njegovo ime „Korsakovljeva psihoza“ ("Korsakov’s psychosis").[6] Iako je Korsakov proučavao poremećaje izazvane polinuritisom kao posledica zloupotrebe alkohola, „Korsakovljeva psihoza“ primarno označava psihičke simptome u alkoholičara. Eponim Korsakovljev sindrom (psihoza) se danas primenjuje samo kada su mentalni poremećaji u alkoholičara praćeni i simptomima neuritisa.[5]

Jedno od objavljenih dela Korsakova

Korsakov je nakon dugogodišnjeg proučvanja posledice alkoholizma u 1887. i ponovo u 1890. skrenuo pažnju medicinske javnosti na nekoliko slučajeva obolelih od alkoholnizma sa simptomima polineuritisa i karakterističnim mentalnim poremećajima.

Korsakov je bio i prvi psihijatar koji je opisao i paranoju (paranoja hiperfantastika), kako je on nazvao u svom udžbeniku.[3]

Korsakov je poznat i kao veliki humanista, i jedan od retkih psihijatara (u 19. veku) koji se zalagao za poboljšanje uslova u ustanovama za lečenje bolesnika sa mentalnim poremećajima.

Zbog ovakvih zalaganja za psihijatrijske bolesnike Korsakov nije bio popularan kod bolničko osoblja, ali će zato ime Korsakova u istoriji medicine, ostati zapamćeno po reformama u psihijatrijskoj nezi bolesnika, koje su dovela do radikalne transformacije načina lečenja mentalno obolelih u svetu. U kome se zalagao, za „nesputanost“ mentalnog bolesnika u njegovoj klinici. Korsakov je ukinuo vezivanje pacijenata, upotrebu „ludačkih košulja“ i drugih mera nasilja, kao i upotrebu rešetaka na bolničkim prozorima.

Jedan od principa za koji se Korsakov posebno zalagao bilo je lečenje mentalno obolelih osoba, kod svoje kuće, u okruženju porodice. Korsakov je i oštro kritikovao, u tom periodu, predložene i sprovođene mere sterilizacija i kastracija mentalno obolelelih osoba, koje su često primenjivane od strane američkih hirurga.

Mnogi Sergeja Korsakova, danas, smatraju velikim „moralnim genijem“, kao što su to bili francuski psihijatar Filip Pinel (Philippe Pinel —1745 — 1826) i francuski neurolog Žan-Marten Šarko (Jean-Martin Charcot 1825 — 1893).

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Ob alkogolnom paralichie. Moskva, Kushnerev, 1887. (Paralysis alcoholica).
  • Boliesnennija rasstroistva pamijati i ich diagnostika. Moscow, 1890. (iseased disturbances of memory and their diagnosis)
  • Kurs psichiatrij. Moscow, 1893.(Textbook of Psychiatry).
  • Barry G. Firkin and J. A. Whitworth: Dictionary of Medical Eponyms. Parthenon Publishing Group. 1989.
  • Peter Beighton & Gretha Beighton: The Person Behind the Syndrome. Springer-Verlag London Limited, 1997.
  • J. Pagel, publisher: Biographisches Lexikon hervorragender Ärzte des neunzehnten Jahrhunderts. Urban & Schwarzenberg, Berlin and Vienna, 1901.
  • Isidor Fischer, publisher:Biographisches Lexikon der hervorragenden Ärzte der letzten fünfzig Jahre. Berlin – Wien, Urban & Schwarzenberg, 1932.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Banщikov V. M. S. S. Korsakov (žiznь i tvorčestvo). — Moskva: Vsesoюznoe naučnoe medicinskoe obщestvo nevropatologov i psihiatrov, 1967. — 340 s. — 3000 эkz.
  2. ^ Kolb, Bryan; Whishaw, Ian Q. (2003). Fundamentals of human neuropsychology. New York: Worth Publishers. str. 473.
  3. ^ a b v g Sergei Sergeievich Korsakoff na whonamedit.com, Pristupljeno 25. 4. 2013.
  4. ^ a b „Wernicke-Korsakoff Syndrome: Risks, Causes, Symptoms, and More”. Healthline (na jeziku: engleski). 2012-07-20. Pristupljeno 2023-02-06. 
  5. ^ a b Barry G. Firkin and J. A. Whitworth: Dictionary of Medical Eponyms. Parthenon Publishing Group. 1989. New edition in 2002.
  6. ^ Roca, M. P. Características del síndrome de Korsakov. Mèdica de Tarragona. Barcelona, 2004.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сергеј_Корсаков&oldid=27747566”