Soko (vazduhoplovna jedrilica)
| Soko | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | Akrobatska jedrilica | |
| Posada | 1 | |
| Poreklo |  FNR Jugoslavija
| |
| Proizvođač | UTVA Pančevo | |
| Probni let | 1947. | |
| Uveden u upotrebu | 1947. | |
| Povučen iz upotrebe | krajem 50.- god. | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi operater | Vazduhoplovni savez Jugoslavije | |
| Broj primeraka | 1 | |
| Dimenzije | ||
| Masa | ||
| Pogon | ||
| Fizičke osobine | ||
| Performanse | ||
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Soko je jednoseda vazduhoplovna jedrilica namenjena akrobatskom letenju i obuci pilota jedriličara u akrobatskom letenju.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Radeći na projektu jedrilice Jastreb inž. Ivan Šoštarić se bavio problemom akrobatnosti letilica pa je poboljšanjem postojeće konstrukcije popravljao njena akrobatska svojstva. Tako se rodila ideja konstruisati akrobatsku jedrilicu. Utva je prihvatila a Savezni odbor za sportsko vazduhoplovstvo je podržao tu ideju i tako je nastala jedrilica Soko. Prototip je završen u prvoj polovini 1947. godine, obavljena su sva testiranja i jedrilica je registrovana kao YU-SOKO. Iste godine Soko učestvuje na prvom Jedriličarskom saveznom sletu u Cerklju i osvaja prvo mesto u svojoj klasi[1] i drugo mesto i generalnom plasmanu[2].
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Soko je bila jedrilica drvene konstrukcije. Trup joj je bio elipsastog oblika obložen oplatom od špera. Na kljunu je bila smeštena pilotska kabina sa poklopcem od pleksiglasa. Iza kabine se trup rapidno sužavao prema repu jedrilice. Pilotska kabina je bila opremljena osnovnim instrumentima za dnevno letenje.
Forma krila je bila blago izlomljena (galebova krila) a oblik je bio trouglast sa zaobljenim krajevima. Masivna krila su postavljena na gornjoj ivici trupa tako da je letilica bila klasifikovana kao visokokrilni monoplan. Noseća konstrukcija krila je bila drvena sa prednje strane obložena drvenom lepenkom a zadnje ivice krila i upravljačke površine presvučene su impregniranim platnom. Krila su bila opremljena aerodinamičkim kočnicama i sa donje i gornje površine krila. Konstrukcija horizontalnog i vertikalnog stabilizatora kao i kormila bili su izvedeni kao i krilo.
Stajni trap se sastojao od metalnog klizača koji je gumenim amortizerima bio pričvršćen za trup jedrilice. Iza klizača je bio postavljen fiksni gumeni točak a na kraju repa se nalazila elastična drljača[3].
Jedrilica je bila ofarbana belom bojom, gornji deo kljuna jedrilice crvenom a gornja površina krila je od kabine pa prema zadnjoj ivici krila imala zrakasto ofarvane crvene trouglove na beloj osnovi, što je bilo vizuelno obeležje akrobatskih letelica.
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Karakteristike navedene ovde se odnose na jedrilicu Soko a prema izvorima[4][5][6]
| Finesa | 1 : 24 pri brzini 75,2 km/h |
|---|---|
| Performanse |
|
| Dimenzije |
|
| Masa |
|
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Negde u isto vreme kada je testirana jedrilica Soko, Vazduhoplovni savez Jugoslavije donosi odluku da kupi licencu za proizvodnju nemačke jedrilice Vaja te je na taj način rešena sudbina jedrilice Soko tj. ostaće se samo na njegovom prototipu. Prototip jedrilice Soko je dodeljen Aeroklubu iz Vršca i tamo je leteo do rashodovanja.
Sačuvani primerci[uredi | uredi izvor]
Nema podataka da li je sačuvan prototip ove jedrilice.
Zemlje koje su koristile ovu jedrilicu[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Vaja
- Olimpija (vazduhoplovna jedrilica)
- Mačka
- Delfin
- Jastreb Vuk-T
- Ikarus Košava
- Spisak letelica proizvedenih u Utvi
- Spisak vazduhoplovnih jedrilica jugoslovenske proizvodnje
- Muzej vazduhoplovstva — Beograd
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Kulundžić, Dragan (2016). Utva Proizvodnja jedrilica 1937 - 1955 (na jeziku: (jezik: srpski)). Pančevo: Utva. ISBN 978-86-908653-9-0.
- ^ Popović, Dragoslav (juli—avgust 1947). „Jedriličarski slet Brežice 25.07-8.08.1947.”. Narodna krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Časopis sportskog vazduhoplovsva. 5—6: strana 20—22.
- ^ C., P. (mart 1948). „Visokosposobna jedrilica "Soko" konstrukcija ing.I.Šoštarića”. Narodna krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Časopis sportskog vazduhoplovsva. 3: strana 5.
- ^ jedrilica zračna
- ^ Narodna krila Jan 1949.
- ^ D., M. (decembar 1948). „Pregled jedrilica domaće konstrukcije”. Narodna krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Časopis sportskog vazduhoplovsva. 12: strana 5—9.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- D., M. (decembar 1948). „Pregled jedrilica domaće konstrukcije”. Narodna krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Časopis sportskog vazduhoplovsva. 12: strana 5—9.
- Popović, Dragoslav (juli—avgust 1947). „Jedriličarski slet Brežice 25.07-8.08.1947.”. Narodna krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Časopis sportskog vazduhoplovsva. 5—6: strana 20—22.
- C., P. (mart 1948). „Visokosposobna jedrilica "Soko" konstrukcija ing.I.Šoštarića”. Narodna krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Časopis sportskog vazduhoplovsva. 3: strana 5.
- Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. str. 97.
- Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (na jeziku: (jezik: engleski)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 07110 11524.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Beograd: Aerokomunikacije.
- Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Kulundžić, Dragan (2016). Utva Proizvodnja jedrilica 1937 - 1955 (na jeziku: (jezik: srpski)). Pančevo: Utva. ISBN 978-86-908653-9-0.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- jedrilica zračna
- Narodna krila Jan 1949.
- Sokol
- Soko
- Иван Шоштарић Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. oktobar 2019)
- Типови једрилица и моторних једрилица