Pređi na sadržaj

Spisak litvanskih vladara

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ovo je spisak litvanskih vladara od Rignolda do Mindaugasa II.

Pre nastanka Litvanske države

[uredi | uredi izvor]
Dinastija Vladar Razdoblje Napomene
Ringaudasova dinastija Rignold
(Ringaudas)		 1214. – posle 1219.
  • Bio je veliki vojvoda litvanskih plemena i sukobljavao se sa Galicijom-Volinijom[1][2];
  • Bio je potisnut od strane Krstaša i povukao se na teristorije ruskih zemalja[3][4].
Daujotasova dinastija Daujotas 1214. – posle 1219.
  • O njemu se zna samo da je bio veliki vojvoda litvanskih plemena i sukobljavao se sa Galicijom-Volinijom[1][2];
  • Bio je potisnut od strane Krstaša i povukao se na teristorije ruskih zemalja[3][4].
Daujotasova dinastija Valikaila posle 1219. Brat Daujotasa;
  • O njemu se zna samo da je bio veliki vojvoda litvanskih plemena i sukobljavao se sa Galicijom-Volinijom[1][2];
  • Bio je potisnut od strane Krstaša i povukao se na teristorije ruskih zemalja[3][4].
Dinastija Kentauras Živinbudas posle 1219.
  • Bio je veliki vojvoda litvanskih plemena, nasledio je Ringaudasa i sukobljavao se sa Galicijom-Volinijom[1][2];
  • Bio je potisnut od strane Krstaša i povukao se na teristorije ruskih zemalja[3][4].
Ringaudasova dinastija Dovsprunk
(Dausprungas)		 posle 1219. – 1238. Sin Ringaudasa;
  • Nasledio je Živinbudasa kao veliki vojvoda Litvanije i sukobljavao se sa Galicijom-Volinijom[1][2];
  • Bio je potisnut od strane Krstaša i povukao se na teritorije ruskih zemalja[3][4].

Velika kneževina Litvanija

[uredi | uredi izvor]
Dinastija Vladar Razdoblje Napomene Slika
Dinastija Mindaugas Mindaugas I 1236. – 1263. Sin Rignolda;
  • Ujedinjenje Litvanskih plemena iz basena Njemena u moćnu Litvansku državu;
  • Potisnut je iz ruskih zemalja;
  • Neuspešni sukobi sa Galicijom-Volinijom[3][4][5];
  • 1251. - krstio se da bi umanjio pritiske sa krstaša;
  • 1253. - dobio je kraljevsku krunu od pape Inoćentija IV;
  • Od 1253. do 1263. - sukobi sa Ruskim državicama i sa Mongolima;
  • Krajem pedesetih godina XIII veka - krstaši su zakoračili u Žemajtiju uzrokujući lokalnu pobunu: Mindaugas podržava pobunu i vraća se paganskim običajima, zbog čega je i ubijen 1263. godine[6].
 Mindaugas
Dinastija Mindaugas Trojnat
(Treniota)		 1263. – 1265. Sin Mindaugasove sestre nepoznatog imena;
  • 1263. — iskoristio je stričevu smrt da bi se dokopao vlasti;
  • 1265. — ubijen je i veliki knez postaje Vaišvilkas[1].
 Trojnat
Dinastija Mindaugas Vaišvilkas 1265. – 1267. Sin Mindaugasa;
  • 1265. — Trojnat je ubijen i Vaišvilkas postaje veliki knez;
  • Povratak hrišćanstva u Litvaniju[1];
  • 1265. — njegova vojska predvođena knezom Vasilikijem i njegovim šurakom, knezom Švarnom upada u Malopoljsku: pljačka Skarizeva, Tarčkua, Vislice, Helma, Bjale, Lublina i Červjenja.
  • 1266. — poljska kontraofanziva i opsada Belza;
    • 19. jun - Švarno je pobećen u bici kod Vrata;
  • 1266. — mir sa Poljskom[7];
  • 1267. — zamonašio se i presto prepustio Švarnu[1].
 Vaišvilkas
Rjurikoviči Švarno Danilovič
(Švarnas)		 1267. – 1269. Vaišvilkasov šurak;
  • Bio je kralj Galicije-Volinije;
  • 1267. — Vaišvilkas se zamonašio i Švarno postaje veliki knez;
  • hrišćanstvo u Litvaniji;
  • 1269. — umro je u tamnici u Helmu[1].
Dinastija Kentauras Trojden
(Traidens)		 1270. – 1282. Sin Živinbudasa;
  • 1270. — Izabran je za velikog kneza;
  • Jak vladar;
  • Uspeo je odbiti sve napade Tevtonskih vitezova;
  • Jake trgovačke veze sa Rusijom i Livonijom;
  • Povratak paganizma u Litvaniju[1];
  • Širenje ka jugu i jugoistoku[8];
  • Invazije na Poljsku (1273—1278);
    • 1273. - obnova sukoba sa Poljskom;
    • 1278. - invazija na Lublin: poraz u bici kod Lukuva;
    • 1278. - kongres u Lendu: sklapanje mira sa Poljskom[7][9].
 Trojden
Dinastija Mindaugas Dovmont
(Daumantas)		 1282. – 1285. Mindaugasov daleki rođak;
  • Pre dolaska na presto je vladao Pskovom;
  • 1282. — on iz Pskova upada u Litvaniju i osvaja je;
  • Povratak hrišćanstva u Litvaniju: pohodi protiv paganskih Litvanaca u Polocku[1];
  • 1282. — nastavak upada u Poljsku: litvanski poraz kod sela Rovini[9];
  • Sukobi sa Tevtonskim vitezovima;
  • 1285. — umro je i proglašen je za pravoslavnog sveca[1].
Dinastija Gediminas Butigeidas 1285. – 1291. Poreklo nepoznato;
  • Jedan od osnivača dinastije Gediminas;
  • Paganizam u Litvaniji;
  • Od 1290. - Livonska plemena su uništena: rat sa Tevtonskim vitezovima[1].
Dinastija Gediminas Pukuveras 1291. – 1295. Butigeidasov brat;
  • Jedan od osnivača dinastije Gediminas;
  • Paganizam u Litvaniji;
  • Rat sa Tevtonskim vitezovima;
  • 1292. - pljačkaški pohodi u Poljsku: Poljaci pozivaju u pomoć Tevtonske vitezove[1].
Dinastija Gediminas Vitenis 1295. – 1315. Pukuverasov sin;
  • Jedan od osnivača dinastije Gediminas;
  • Paganizam u Litvaniji;
  • Pljačkaški pohodi u Poljsku: Poljaci pozivaju u pomoć Tevtonske vitezove;
  • Rat sa Tevtonskim vitezovima;
    • 1296. - Litvanci provaljuju u Livoniju;
    • 1298. - pohodi protiv Rige;
  • 1307. - pao je Polock;
  • Osvajanje Minska, Pinska i Turova;
  • (1311—1315) - pohodi na Pruse[1].
 Vitenis
Dinastija Gediminas Gedimin 1315. – 1341. Pukuverasov sin;
  • (1315—1322) Prestolnica države bila je u severozapadnoj Litvaniji u gradu Pograudenu;
  • 1322. - prestolnica države je premeštena u Vilnjus;
  • Paganizam u Litvaniji, ali i tolerancija prema svim hrišćanima;
  • Osvajanje velikih delova zapadne Rusije;
    • 1318. - njegov sin je ženidbom sa vladarkom Viterpska dobio taj grad;
    • 1323. - osvojio je Kijev i započeo osvajanje Volinije;
    • 1326. - osvojio je Minsk;
    • Osvojen je Turov i Pinsk;
    • 1340. - osvojena je Volinija;
  • 1322. - papa je poslao legate da krste Gediminasa, ali on je to odbio;
  • Sukobi sa Tevtonskim vitezovima oko Žemajtije: okončan Vilnjuskim mirom 1323., koji je podržan od pape 1324;
  • Od 1330. - pohodi na Pruse: uspešno ratovanje s njima;
  • 1337. - upadi u Poljsku;
  • 1341. - poginuo je u bici[1].
 Gediminas
Dinastija Gediminas Janunutis 1341. – 1345. Sin Gediminasa i Jevne Ivanovne;
  • 1341. - nasledio je oca poginulog u boju;
  • 1345. - brat Algirdas ga je zbacio s prestola i on beži u ruske zemlje[1].
Dinastija Gediminas Algirdas 1345. – 1377. Sin Gediminasa i Jevne Ivanovne;
  • 1345. - svrgnuo je brata s vlasti;
  • Osvajanja na istoku: kneževine Černigov, Perejaslavlj i Kijev ga priznaju za vrhovnog gospodara umesto kana Zlatne horde;
  • Osnovana prva ruska pravoslavna mitropolija u Litvaniji[1];
  • 1370. - njegov brat vojvoda Kestutis je zajedno sa Lubartom Luckim opseo stari drveni dvorac Volodimir: dvorac se predao i razoren je;
  • 1376. - Kestutis i Lubart su sa Jiržijem Belzkim preko reke San, kod Zavihosta, upali u Poljsku i osvojili i opljačkali mnoga sela na Visli i prodrli do grada Tarnova i izvršili masakr stanovništva: stradali su: Lublin, Sandomjež i Galicija, a osvojeni su Belz i Helm.
  • 1377. - Poljska ekspedicija protiv Litvanaca: gubitak Helma i Belza[10].
 Gediminas
Jagelonci Jogaila Algirdaitis 1377. – 1381. Sin Algirdasa i Julijane Aleksandrovič;
  • Mladost mu je bila nesrećna;
  • Bio je mršav, blago sužavane brade. Glava mu je bila mala, skoro je bio protpuno ćelav, imao je crn male oči, velike uši, duboki glas, govorio je brzo, imao je i dug i tanak vrat[11];
  • 1377. - nasledio je oca na prestolu;
  • Borio se protiv Velike Moskovske kneževine i Velike kneževine Vladimira: neuspeh;
  • 1382. - posle duge borbe stric ga je zbacio s vlasti[1].
 Jogaila
Dinastija Gediminas Vojvoda Kestutis 1381. – 1382. Sin Gediminasa i Jevne Ivanovne;
  • 1381. - posle duge borbe je svrgnuo sinovca s vlasti;
  • 1382. - poginuo je u pobuni koja je izbila protiv njegove vlasti[1].
 Kestutis
Personalna unija s Poljskom
Jagelonci Jogaila Algirdaitis
druga vladavina		 1382. – 1398.
  • maj 1385. - venčanje sa Jadvigom Poljskom, njegovo primanje katolicizma (pri krštenju je njegovo ime promenjeno u Vladislav Jagelo) i krunisanje za poljskog kralja;
  • Tada samo plemstvo u Litvaniji prima katolicizam, Tevtonski red više nema pravo da napada Litvaniju pod izgovorom krstaškog rata;
  • 1385. — Unija iz Kreva: formirana je personalna unija između Litvanije i Poljske;
  • 1398. - novi tevtonski napad: Poljaci i Litvanci su nespremni, a njegov rođak Vitautas Veliki je zajedno sa Tevtoncima, pokušava da otme vlast u Litvaniji, ali Vladislav potpisuje Ostrovski sporazum, kojim Vitautasu daje vlast nad Litvanijom, a on nastavlja da bude kralj Poljsko-Litvanske unije;
  • Bio je vitez reda Zmaja[11].
 Jogaila
Dinastija Gediminas Vitautas Veliki 1398. – 1430. Sin Kestutisa i Birute;
  • 1398. - novi tevtonski napad: Poljaci i Litvanci su nespremni, a njegov rođak Vitautas Veliki je zajedno sa Tevtoncima, pokušava da otme vlast u Litvaniji, ali Vladislav potpisuje Ostrovski sporazum, kojim Vitautasu daje vlast nad Litvanijom, a on nastavlja da bude kralj Poljsko-Litvanske unije;
  • 1401. — Unija iz Vilnjusa i Radoma: Litvanija dobija veliku autonomiju;
  • Rat protiv Tevtonske države;
    • 1409. - uspešna tevtonska invazija protiv Poljske i Litvanije;
    • 1409. - Litvanci i Poljaci su ih odbili i osvojili Bamberg;
    • 1409. - sklopljen privremeni mir;
  • 15. jul 1410. - Bitka kod Grinvalda: uklanjanje tevtonske opasnosti, čiji red se više nikad nije usudio okrenuti se protiv Poljske;
  • 1413. — Unija iz Hrodla;
  • Odbio je kraljevsku krunu imajući obzira prema Jogaili[11].
 Vitautas
Dinastija Gediminas Švitrigaila 1430. – 1432. Sin Algirdasa i Julijane Tverske;
  • 1430. - na presto ga je doveo Jogaila bez ikakvog konsultovanja s plemstvom;
  • 1431. - kongres u Sandomježu: plemstvo ga prihvata za velikog kneza, pod uslovom da se kruniše za kralja, što mu Jogaila zabranjuje;
  • 1431. - u savezu sa Tevtoncima se pobunio protiv poljske vlasti: neuspeh;
  • 1432. - poraz pod Ašmjanijem i beg u Vitepsk: novi veliki knez postaje Žigmund Kestutaitis[11].
 Švitrigaila
Dinastija Gediminas Žigmund I Kestutaitis
(Žygimantas Kęstutaitis)		 1432. – 1440. Sin Kestutisa i Birute, brat Vitautasa Velikog;
  • 1432. - Švitrigaila je poražen pod Ašmjanijem i pobegao je u Vitepsk: Žigmund je postao veliki knez Litvanije;
  • Od 1432. do 1434. - Unija iz Grodna;
    • 1434. - Jogaila ga je priznao za velikog kneza[11];
  • 1435. - rat protiv Tevtonskih vitezova;
    • 1. septembar 1435. - Bitka kod Švidrugela: poraz i gubitak Livonije i Velkomjerša;
    • 31. decembar 1435. - došlo je do tevtonsko-litvanskog ugovora u Bžešću Kujavskom;
      • 1437. - ispunjeni su uslovi mira: Grodno je predato Tevtoncima, a Tevtonci su priznali suverenitet Poljske nad Velikom kneževinom Litvanijom[12].
 Žigmund I Kestutaitis

Poljsko-litvanska unija

[uredi | uredi izvor]
Dinastija Vladar Razdoblje Napomene Slika
Jagelonci Kazimir IV
(Kazimieras IV)		 1440. – 1492. Sin Jogaile i Sofije Halšanske;
  • Bio je visok rastom; bio je ćelav, kao njegov otac; bio je mršav; od ranog detinjstva do starosti, voleo je lov[13];
  • 1440 - na poziv litvanskih plemića preuzeo je vlast u Litvaniji;
  • Za vreme njegove maloletnosti, istinsku vlast su držali plemići;
  • 1445. - izabran je za kralja Poljske;
  • 25. juna 1447. - postao je kralj Poljske;
  • 1454. — Otišao je u rat protiv Tevtonskog reda i pobedio ga je i osvojio Prusku;
  • 1457. - pretendent za ugarsko-bohmijski presto.
 Kazimir IV
Jagelonci Aleksandar I Poljski
(Aleksandras)		 1492. – 1505. Sin Kazimira Jagela i Elizabete Habzburške;
  • Bio je srednjeg rasta, imao je tanko lice i bio je proćelav. Bio je ćutljiv, ali je imao smisao za humor[14];
  • Od 1492. do 1501. - samo je vladao Litvanijom;
  • 1501. - Unija iz Mjelnika: ponovo je ujedinio Poljsku i Litvanijom;
  • Litvaniju su opustošili Tatari;
  • Stefan Veliki je osvojio Pokutiju;
  • Moskovski knez Ivan III je osvojio Mecensk, Serpejsk, Brijansk, Dorogobuž i Putivlj;
  • Posle toga Aleksandar se okrenuo ratovanju sa Moldavijom;
  • 1505. - doneti novi zakoni tj. novi ustav: ograničava se kraljeva moć u korist vlastele;
  • Na samrti naredio je napad na Tatare:
Aleksandar Jagelonac
Jagelonci Žigmund I Poljski
(Žygimantas Senasis)		 1506. – 1548. Sin Kazimira Jagela i Elizabete Habzburške;
  • Kosa mu je bila tamna, imao je velike obrve, preteće oči, obraze obojene prirodnim rumenilom; Ceo stav je izazvao poštovanje; Bio je i mudre prirode[15];
  • Ra protiv Rusije (1507—1508)
  • Vodio je rat protiv Pruske:
    • 1521. - Poraz Tevtonskih vitezova i njihovo pokoravanje;
  • Tatari, po naređenju Turaka, u nekoliko navrata provaljuju u Poljsku;
  • Mir s Turcima 1525., na tri godine;
  • 1529. - osvajanje Mazovije;
  • Reforimisao je pravosuđe;
  • Rast ekonomije;
  • Bio je mecena umetnosti;
 Žigmund Stari
Jagelonci Žigmund II Poljski
(Žygimantas Augustas)		 1548. – 1572. Sin Žigmunda Starog i Bone Sforca;
  • Kosa mu je bila tamna, imao je velike obrve, preteće oči, obraze obojene prirodnim rumenilom; Ceo stav je izazvao poštovanje; Bio je i mudre prirode[16];
  • Livonski rat (1558—1583):
    • 1559. - Livonija se stavlja pod Žigmundov konkordat;
    • 2. avgusta 1560. - Bitka kod Ermesa: Rusi su potukli Livonce;
    • 1560. - Pad Felina pod Rusku vlast;
    • 1561. - Livonija se potčinjava Litvaniji;
    • 1563. - Rusi osvajaju Polock, ali su poraženi na Uli;
    • Žigmund pokušava da uvuče Tatare i Turke u rat protiv Rusije, ali je tu imao polovični uspeh;
      • Turci nisu uvučeni u rat, ali Tatari pokušavaju da osvoje Moskvu i poraženi su;
  • 1. jula 1569. - Lublinska unija: ostvarena realna unija između Poljske i Litvanije; Litvanija ustupila Poljskoj teritorije današnje Ukrajine.
 Žigmund Avgust

Državna zajednica Poljske i Litvanije

[uredi | uredi izvor]
Dinastija Vladar Razdoblje Napomene Slika
Realna unija sa Poljskom
Izborna monarhija - Plemstvo bira monarhe
Dinastija Valoa Anri III Valoa
(Henryk Walezy)		 1573. – 1574.
  • Bio je visok, sa plemenitim očima, milostiv, tako lepih ruku, koje nije imalo ni jedan čovek ni žena u Francuskoj koji prezentuju istovremeno puno dostojanstva u ponašanju.
  • 11. maj 1573. - plemstvo ga je izabralo za kralja Litvanije i Poljske, ali je on tada morao biti tolerantan prema protestantima;
  • 24. januar 1574. - zavladao je Litvanije i Poljske;
  • Livonski rat: Rusi osvajaju Estoniju
  • 30. maja umro mu je brat Šarl IX i on se 18. juna potajno vratio iz Poljske i preuzeo francuski presto, a Litvanci i Poljaci su proglasili da je abdicirao.
 Henrik Valoa
Jagelonci Ana Jagelonska
(Anna Jagiellonka)		 1575. – 1586. Kćerka Žigmanda Starog i Bone Sforca;
  • Bila je niska, ali veoma prijatna[17];
  • 1576. - udala se za Stefana Batorija, erdeljskog kneza;
  • Livonski rat:
    • 1575. - Rusi osvajaju Baltičku luku Pernov;
    • 1577. - Rusi osvajaju Estoniju;
    • 1577. - Ruska carska armija iz Pskova napada južnu Livoniju i osvaja: Marijenhauzen, Režicu, Daugavpils...;
  • 1586. - Stefan Batori je umro i ona je sišla s vlasti.
 Ana
Dinastija Batori Stefan Batori
(Stefan I Batory)		 1576. – 1586. Suprug Ane Jagelonske;
  • To je bio gospodin velike lepote, lica mršavog, prirodno rumenog, imao je crnu kosu, i čudno beli zubi, imao je orlovski nos, sa kojim je ličio na Atilu biča Gospodnjeg.[18];
  • 1576. - na vlast je došao ženidbom sa Anom Jagelonskom;
  • Brzo se učvrstio na prestolu uz podršku šljahte i crkve;
  • Livonski rat:
    • 1579. - U nastojanju da spreči ruski izlazak na Baltičko more, zaratio je s njom; organizovao vojsku oslobođenih kmetova od 20.000 ljudi, pored kozaka i najamnika; osvojio je Polock;
    • 1581. - Opsada Psakova: poraz poljskih trupa;
    • 15. januar 1582. - mir u Jam-Zapoljskom: Rusija primorana da ustupi Livoniju Poljskoj na 10 godina;
  • 1586. - Stefan Batori je umro i Ana Jegelonska je sišla s vlasti.
 Stefan Batori
Dinastija Vasa Sigismund III Vasa
(Zygmunt III Waza)		 1587. – 1632.
  • Bio je neženja; Bio je stasitog struka, velikog čela, velikog nos, bio je stasit, ali je imao dugu bradu, velike, nežne oči i bio je ljubazan.[19];
  • 18. septembra 1587. - izabran za kralja Litvanije i Poljske;
  • Bio vatren katolik i borio se protiv protestanata;
  • 1592. - nasleđuje švedsku krunu i nastoji da Švedskoj pripoji Poljsku: otpor poljskih magnata i crkve;
  • Poljsko-švedski rat (1600—1611):
    • 1604. - Sigismund je sišao sa švedskog prestola;
    • Bitka kod pomorske baze Puku: Poljska pobeda;
    • 1606. - Bitka kod Hela: Poljska pobeda;
    • 1609. - Bitka u Riškom zalivu: Poljaci zapalili deo švedskih prodova;
  • Poljsko-švedski rat (1617—1629):
    • 1617. - Sigismund objavljuje rat Švedskoj: pokušava da se vrati na švedski presto;
    • 27. oktobar 1627. - Bitka kod Olive: poljska pobeda;
    • 1628. - Poljska trpi niz poraza: primorana je da se povuče u luku Gdanjsk;
    • Porazi u kopnenim bitkama: mir u Altmarku, na poljsku štetu.
 Sigismund Vasa
Dinastija Vasa Vladislav IV Vasa
(Władysław IV Vasa)		 1632. – 1648. Sin Sigismunda Vase;
  • Imao je lepo i prijatno lice, sa bledo rozom kožom. Bio je skroman; imao je svetlu kosu, oči žive, sa veselim, ali mirnim pogledom, sve svetovnosti, imao je dugačak nos, i dalje zadržavao dečački stav, zgodne udove; graciozan govor.[20];
  • Uspešno je sprečio da Poljska bude bitnije uključena u Tridesetogodišnji rat;
  • Česte strane invazije: sve su odbijene;
  • Verska tolerancija;
  • Vojne reforme;
  • Zlatno doba Poljske;
  • Napetosti u zemlji: neslaganja plemića;
  • Član reda Zlatnog runa.
 Vladislav Vasa
Dinastija Vasa Jan II Kazimir
(Jan II Kazimierz Waza)		 1648. – 1668. Sin Sigismunda Vase;
  • Jan Kazimir je bio visokog rasta, sasvim lepo oblikovan, i bio bi lep, da nije imao crno lice. Njegove karakteristike na prvi pogled nisu baš prijatne. Osim toga nema graciozne pokrete tela, i nije nikakav govornik govora.[21];
  • 1648. - pobuna kozaka;
  • Kozaci proglašavaju za svog vladara ruskog cara;
  • Rusko-poljski rat (1654—1657);
  • Bio je član jezuita;
  • Odmetanje plemića;
  • Rat protiv Šveđana (1655—1660), tj. Potop:
    • Šveđani su osvojili skoro celu Poljsku, ali nisu mogli da zadrže sv tu teritoriju, pa su se povukli;
      • Poljska je sravljena sa zemljom;
    • 1660. - odrekao se prava na švedski presto;
      • Šveđanima je predata Livonija sa Rigom;
  • 1668. - Jan Kazimir je abdicirao i zamonašio se u Francuskoj.
 Jan Kazimir Vasa
Dinastija Višnjevecki Mihail Koribut Višnjevecki
(Michał Korybut Wiśniowiecki)		 1669. – 1673.
  • Mihal nije bio bogat i zato nije mogao biti dobar vladar. Nije bio oženjen, a bio je i mlad (sa svega 28 godina); Bio je katolik, ali nije imao nikakvo političko iskustvo, i veće ambicije, dakle, bezopasan za Šveđane;
  • 16. juna 1669. - Mihal je izabran za kralja Poljske;
  • 29. septembra 1669. - krunisan je;
  • Feudalna anarhija u Poljsko-Litvanskoj uniji
  • 6. oktobra 1669. - postaje španski vitez Zlatnog runa;
  • 12. novembar 1669. - negodovanje plemić, zbog njegovog izbora za kralja;
  • 1670. - počeo je vraćati kozake pod svoju vlast;
  • 28. novembra 1670. - pobuna u Pruskoj:
  • 1671. - nove pobune kozaka;
  • 10. decembra 1671. - Turci mu objavljuju rat: zahtevaju povlačenje poljskih trupa iz Ukrajine i Podolije;
    • jun 1572. - Turci upadaju u Ukrajinu
    • Gubitak Zvanca (jula) i Kamjanetsa (26. avgusta);
    • (20 - 29. septembra) Opsada Lavova: uspešna odbrana;
    • Pobeda nad Turcima pod gradovima: Uhrinovom, Njemirovom, Kaluhom, Komarnom (septembra) i Petrankom (14. oktobra);
    • 18. oktobra 1672. - mir sa Turcima: Turci dobijaju Podoliju i Ukrajinu (od Dnjepra do Dnjestra); Republika dužna da plaća godišnji danak Turcima u iznosu od 22 000 zlatnika
  • 1672. - smirivanje kozaka;
  • 27. juna 1672. državnu udar nezadovoljnika;
  • 6. juna 1672. - Od pape dobio titulu Branilac vere;
  • 11. marta 1673. - Turci ponovo prete ratom: objavljivanje rata:
    • Varšava spremljena za odbranu;
    • Glavnokomandujući poljsko-litvanske vojske je Jan Sobjeski;
    • Jan upada u Moldaviju
    • 11. oktobra Bitka kod Hotina: pobeda poljske vojske[22].
 Mihal
Dinastija Sobjeski Jan III Sobjeski
(Jan III Sobieski)		 1673. – 1695.
  • Bio je lep, visok, debeo u licu, orlovskog nosa, s očima punim vatre,, plemenit i otvoren[23];
  • Stabilnost Poljsko-Litvanke unije;
  • (1674—1676) - rat s Turcima i Tatarima:
    • Bitka kod Bara (1674): Poljska pobeda;
    • Bitka kod Lavova (1675): Poljska pobeda;
    • Bitka kod Terebovlja (1675);
    • Bitka kod Vojnilova (1675): Poljska pobeda;
    • Bitka kod Žuravna (1676): Poljska pobeda;
    • Povratak Žoravna, Bara i Rešova;
    • Jan dobio nadimak Lehistanski lav;
  • Učvršćivanje centralne vlasti;
  • Vojne reforme;
  • (1674—1676) - rat s Turcima i Tatarima:
    • 12. septembar 1683. - Opsada Beča (1683): Jan je pobedio tursku carsku armiju i odbranio hrišćanstvo;
    • 7. oktobar 1683. - Prva bitka kod Šturova: Poljski poraz;
    • 9. oktobar 1683. - Druga bitka kod Šturova: Poljska pobeda;
    • 1684. - Bitka kod Jazlovice;
    • 1684. - Bitka kod Žvanjeca;
    • 1684. - Bitka kod Jašija;
    • 13. septembar 1691. - Bitka kod Suceave: Poljska pobeda;
    • 6. oktobar 1694. - Bitka kod Ustečkoa: Poljska pobeda;
    • 1695. - Tatarska invazija na Republiku;
      • 11—12. februar - Bitka kod Lavova: Poljska pobeda;
    • 6. oktobar 1694. - Bitka kod Ustečkoa: Poljska pobeda.
 Lehistanski lav
Dinastija Vetin Avgust II Jaki
(August II Mocny)		 1697. – 1706.
  • Imao je izuzetno jaku fizičku snagu, zbog čega je i dobio nadimke Jaki i Saksonski Herkules.
  • Bio je mecena umetnosti i arhitekture, a posebno baroka;
  • Bio je jako vešt sa pištoljem[24];
  • Personalna unija između Saksonije i Poljsko-Litvanske unije;
    • Veliki severni rat (1700—1721):
    • Nije uspeo povratiti Livoniju;
    • Vodio je politiku neiskrenih saveza: bio je na strani Petra Velikog: cara Rusije, ali je zaključivao i tajne sporazume sa Šveđanima;
    • avgust 1706. - Šveđani su ga porazili;
    • 24. septembar 1706. - Altrenštetski mir: Avgust se odrekao prestola u korist Stanislava Lešćinskog i raskinuo savez sa Rusijom.
 Fridrih Avgust
Dinastija Lešćinski Stanislav Lešćinski
(Stanisław Leszczyński)		 1706. – 1709. Fridrih Avgust se odrekao prestola u njegovu korist:
  • Bio je debeo, srednje visine, okruglog lica, sa velikim sivim obrvama, orlovskim nosem, sa kvarnim zubima, pocrnelim od pušenja;
  • Bio je najmoćniji velikopoljski plemić;
  • Personalna unija između Saksonije i Poljsko-Litvanske unije;
  • Bio je antikralj, jer ga je na vlast doveo švedski kralj, a ne plemstvo, koje je bilo verno Avgustu, koji se odrekao prestola u njegovu korist;
  • 29. oktobra 1706. - Bitka kod Kališa: pobunjeno plemstvo ga je porazilo uz pomoć Rusije;
  • 1707. - sklopljen tajni pakt o ne napadanju između kozaka i Stanislava: kozaci su vraćeni pod poljsku vlast, tj. Poljaci su osvojili Ukrajinu;
  • 28. novembar 1708. - pobedilo ga je pobunjeno plemstvo;
  • 8. jul 1709. - Bitka kod Podole: Stanislav je poražen od strane ruske vojske;
  • 19. avgusta 1709. - Stanislav abdicira u Avgustovu korist[25].
 Stanislav Lešćinski
Dinastija Vetin Avgust II Jaki,
druga vladavina		 1709. – 1733.
  • 1709. - obnavljanje rusko-poljskog saveza: Avgust se vraća na presto;
  • Politika neiskrenih saveza;
  • Pod uticajem Rusije raspustio je deo vojske i oslabio centralnu vlast;
  • 1717. - izmirenje sa vlastelom: priznat kraljem od strane celog naroda, ali ograničena mu je vlast.
 Fridrih Avgust
Dinastija Lešćinski Stanislav Lešćinski,
druga vladavina		 1733. – 1734.
  • 12. septembar 1733. - Stanislav je izabran za kralja;
  • 1733. - Bitka kod Vščna: Poljski poraz;
  • Personalna unija između Saksonije i Poljsko-Litvanske unije;
  • 5. oktobra 1233. - za kralja je izabran Avgust III Vetin
  • decembar 1233. - Avgust je osvojio Krakov;
  • (januar - 29. maj) 1234. - opsada Gdanjska: Ruska pobeda;
  • 16. januara 1734. - Rusi osvajaju Torun;
  • 12. maj 1734. - Rusi spaljuju Gdanj i Sopot;
  • 29. maj 1734. - Stanislav beži, prerušen u seljaka, u Kenigsberg[25], a plemstvo ga proglašava zbačenog sa prestola.
 Stanislav Lešćinski
Dinastija Vetin Avgust III Vetin,
(August III Sas)		 1734. – 1763. Sin Fridriha Avgusta i Kristine Eberhardine;
  • Gledao je ljude sa visine. Imao je velike obrve, široke grudi i bio je debeo; imao je ozbiljan izraz lica;
  • Voleo je umetnost i luksuz.
  • Uz pomoć Rusa se domogao vlasti[26];
  • Zbog njegove ne zaiteresovanosti njegove poslove je obavljao grof Hajnrih fon Bruhl
  • Nije bio čovek stvoren za vladara;
  • Priznat je za kralja samo od strane malopoljskih plemića;
  • Voleo je umetnost i luksuz;
  • (1241—1245) - u savezu sa Španijom, Francuskom i Bavarskom, ratovao je Svetom rimskom carstvu: poraz saveznika;
  • 1256. - rat u Pruskoj; gde je poražena poljska vojska
 Avgust III
Dinastija Ponjatovski Stanislav II Avgust Ponjatovski,
(Stanisław August Poniatowski)		 1764. – 1791.
  • Bio je srednje visine, dobro oblikovanog tela, bio je iskren, prijatnih i zanimljivih karakteristika oštrih i odlučnih. Njegova koža je bila bleda, a kosa mu gusta i duga, a oči crne boje. Stanislav nije nosio periku.[27];
  • Poljska pod uticajem Rusije i Pruske;
  • Rusija kontroliše plemstvo;
  • Ekonomske reforme: poništeno liberum veto;
  • Repninov ustav (1767): poništene sve Stanislavove reforme i vraćene su verske slobode;
  • Katolička crkva je ustala protiv ustava: Rusko-Poljski rat (1768—1772);
    • 1771. - kralj je kidnapovan: posle puštanja on dolazi na stranu Rusije;
    • Prva podela Poljske: Rusi, Austrijanci i Prusi osvajaju 30% Poljske: Stanislavovo protestovanje;
    • 1773 skupština sejm je potvrdila podelu
  • 1791. - majski ustav: zemlja je reformisana: ukinut je liberum veto, kao i državna zajednica Litvanije i Poljske.
 Stanislav Avgust Ponjatovski

Kraljevina Litvanija (1918)

[uredi | uredi izvor]
Dinastija Vladar Razdoblje Napomene Slika
Virtemberska dinastija Mindaugas II 1918. – 1918.
  • 11. jul 1918. - Savet Litvanije Nemca Vilhelma fon Uraha poziva da zavlada ovom novoosnovanom ustavnom monarhijom;
  • Prihvatio je ponudu i sa porodicom se preselio u Vilnjus;
  • Nije znao Litvanski jezik;
  • 2. novembra 1918. - zbačen je zbog toga što mnogi nisu bili zadovoljni njegovom vladavinom.
 Mindaugas II

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r „LITHUANIA”. Fmg.ac. 
  2. ^ a b v g d Baranauskas, Tomas. „Brandieji viduramžiai: II dalis (1183-1283 m.)”. Chronologija (na jeziku: litvanski). Lietuvos.net. Arhivirano iz originala 25. 07. 2011. g. Pristupljeno 29. 12. 2006. 
  3. ^ a b v g d đ Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga. 
  4. ^ a b v g d đ Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura. 
  5. ^ Istorija srednjeg veka I. Beograd: Vikizovrnik. 1950. 
  6. ^ Mindaugas. Encyclopaedia Britannica. 
  7. ^ a b „Bolesław V Wstydliwy”. Poczet.com. 
  8. ^ „Traidenis”. Encyclopaedia Britannica. 
  9. ^ a b „Leszek II Czarny”. Poczet.com. 
  10. ^ „Ludwik Andegaweński (Węgierski, Wielki)”. Poczet.com. 
  11. ^ a b v g d „Władysław II Jagiełło”. Poczet.com. Pristupljeno 09. 8. 2014. 
  12. ^ „Władysław III Warneńczyk (Jagiellończyk)”. Poczet.com. Pristupljeno 09. 8. 2014. 
  13. ^ „Kazimierz IV Jagiellończyk”. Poczet.com. 
  14. ^ „Aleksander I Jagiellończyk”. Poczet.com. 
  15. ^ „Zygmunt I Stary”. Poczet.com. 
  16. ^ „Zygmunt II August”. Poczet.com. 
  17. ^ „Anna Jagiellonka”. Poczet.com. 
  18. ^ „Stefan I Batory”. Poczet.com. 
  19. ^ „Zygmunt III Waza”. Poczet.com. 
  20. ^ „Władysław IV Waza”. Poczet.com. 
  21. ^ „Jan II Kazimierz Waza”. Poczet.com. 
  22. ^ „Michał Korybut Wiśniowiecki”. Poczet.com. 
  23. ^ „Jan III Sobieski”. Poczet.com. 
  24. ^ „August II Mocny (Wettin)”. Poczet.com. 
  25. ^ a b „Stanisław Leszczyński”. Poczet.com. 
  26. ^ „August III Sas (Wettin)”. Poczet.com. 
  27. ^ „Stanisław August Poniatowski”. Poczet.com. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_литванских_владара&oldid=28411430”