Suhoj Su-8
 Suhoj Su-8 | |
| Opšte | |
|---|---|
| Dimenzije | |
| Masa | |
| Pogon | |
| Performanse | |
| Početak proizvodnje | prototip |
| Status | prototip |
| Prvi korisnik |  SSSR- Sovjetsko vojno vazduhoplovstvo |
| Broj primeraka | 2 |
| Dužina | 13,50 |
| Razmah krila | 20,50 |
| Visina | 5,11 |
| Površina krila | 60,00 |
| Prazan | 9.180 |
| Normalna poletna | 12.425 |
| Maks. masa pri uzletanju | 13.380 kg |
| Maks. spoljni teret | 1.632 kg |
| Klipno-elisni motor | 2 h Шведсов М-71Ф radijalni motor |
| Snaga | 2 x 1.640 kW |
| Maks. brzina na Hopt | 550 km/h |
| Dolet | 1.450 km |
| Plafon leta | 9.000 m |
| Brzina penjanja | 555 m/min |
Suhoj Su-8/(DDBŠ) (rus. Сухой Су-8/(ДДБШ)) je dvomotorni, dvosedi, teško oklopljeni jurišni bombarder napravljen u Sovjetskom Savezu. Avion je prvi put poleteo 1944. godine, a razvoj je ostao na nivou prototipa.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Polovinom 1941. godine u birou OKB Suhoj je bio završen projekt oklopnog jurišnog bombardera sa dva vazduhom hlađena radijalna motora M-71, koji je mogao da ponese 1.000 kg naoružanja, sa brzinom od 500 km/h pri zemlji i 600 km/h na visini od 6.000 m, vreme penjanja na 5.000 m za 7,5 minuta dolet mu se kretao od 1.000 do 1.500 km u zavisnosti od opterećenja. Avion je bio namenjen napadima na neprijateljske jedinice na većim udaljenostima, na komunikacije u pozadini neprijatelja kao i za podršku vlastitim jedinicama na većim udaljenostima od aerodroma. Projekt je prihvaćen i dobio je naziv DDBŠ (rus. Двухмоторный двухместный бронированный штурмовик) (dvomotorni dvosedi oklopni jurišni avion) izgradnja tri prototipa je počela u maju mesecu 1942. godine, jedan prototip je bio namenjen statičkom ispitivanju a dva za letna testiranja. U toku izrade prototipova došlo je do dislociranja fabrike aviona zbog ratne opasnosti pa se sve aktivnosti vezane za to odužile. U toku izrade prototipova i njihovoog testiranja vršena su otklanjanje grešaka, pažljivo su analizirani zahtevi fronta pa je vršena zamena motora (M-71F) i topovskog naoružanja (kalibar povećan na 45 mm) tako da je na kraju avion ispao bolji nego što je to bilo predviđeno taktičko tehničkim uslovima.
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Teški jurišni bombarder Su-8 je bio dvomotorni dvosedi konzolni niskokrilac mešovite konstrukcije. Pokretala su ga dva radijalna (zvezdasta) vazduhom hlađena motora Шведсов М-71Ф snage do 1.640 kW. Motori su bili postavljeni na napadnim ivicama krila i bili su opremljeni trokrakom metalnim elisama promenljivog koraka. Pilot je sedeo u zatvorenom kokpitu koji se nalazio u kljunu aviona. Iza leđa pilota u istoj prostranoj kabini je sedeo zadnji strelac koji je u isto vreme bio i navigator. Trup aviona je oblog poprečnog preseka koji se sužavao idući ka repu aviona. Posada, motori, hladnjaci i rezervoari goriva su bili zaštićeni debelim oklopom koji je istovremeno i bio deo noseće strukture aviona. Pored toga u cilju sprečavanja požara rezervoari su se punili inertnim gasom da ne bi gorivo došlo u kontakt sa vazduhom. Konstrukcija trupa iza krila aviona je bila od drveta pojačana čeličnim profilima. Krila su bila trapezastog oblika sa kružnim završetkom krajeva. Napadna ivica krila je bila kosa. Obloga krila aviona je bila od ravnog Al-lima i špera. Konstrukcija strukture trupa (polu monokok) izvedena od drveta i metala, a konstrukcija krila je bila izvedena kombinacijom drveta, čelika i duraluminijuma. Klasični stajni trap je bio uvlačeći, prednje noge je u toku leta uvlačio u gondole iza motora aviona, a ispod repnog dela aviona je bio postavljen takođe uvlačeći manji točak, kao treća oslona tačka aviona. Avion je imao udvojeno repno vertikalno peraje potpuno metalne konstrukcije. Od naoružanja avion je bio opremljen sa četiri topa Nudelman 37/45mm smeštenih u kljunu aviona, sa 8 mitraljeza ŠKAS 7,62mm po četiri smeštena u svakom krilu aviona, jedan mitraljez takođe ŠKAS 7,62mm se nalazio ispod trupa aviona a jedan mitraljez UBT 12,7 mm se nalazio u okretnoj kupoli zadnjeg strelca. Ispod svakog krila, avion je imao po pet podvesnih nosača na koje su mogle da se prikače bombe ili balističke rakete a u trupu je mogao da ponese 600 kg bombi. [1]
Naoružanje[uredi | uredi izvor]
| Naoružanje aviona: Suhoj Su-8 (DDBŠ) | |||
| Vatreno (streljačko) naoružanje | |||
| Top | |||
| Broj i oznaka topa | 4 h N-37 Nudelman / 4 h N-45 Nudelman | ||
| Kalibar | 37 / 45 mm | ||
| Mitraljez | |||
| Broj i oznaka mitraljeza | 9 h ŠKAS, 7,62mm; 1 h UBT 12,7 mm | ||
| Broj metaka | ukupna težina municije 232 kg | ||
| Kalibar | 9 h 7,62mm i 1 h 12,7 mm | ||
| Bombardersko naoružanje (bombe) | |||
| Ukupna masa | 1.400 kg | ||
| Broj tačaka za podvešavanje | 6 do 10 | ||
| Raketno naoružanje (rakete) | |||
| Broj i oznaka raketa | 6 h PC-83 ili 6 h POFS-132 mm | ||
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Iako je aviona Suhoj Su-8 uspešno završio sva ispitivanja i fabrička i državna i bio dobro ocenjen, nije ušao u serijsku proizvodnju pošto se smatralo da dosta jeftiniji i jednostavniji jednomotorni avion Iljušin Il-2 dobro obavlja zadatke jurišnog bombardera, a pošto je u to vreme front već stigao od granica Nemačke, nije se htelo eksperimentisati uvođenjem novog bombardera.
Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Suhoй Su-2”. www.airwar.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172.
- Hlopotob, O. D. (2004). Istoriя voennoй aviacii ot pervыh letatelьnыh apparatov do reaktivnыh samolёtob (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: AST, Moskva i Poligon, SPb,.
- Antonov, Vladimir (1996). OKB Sukhoi (na jeziku: (jezik: engleski)). Gordon, Yefim & others. Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8.
- Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7.
- Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3.
- Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2.
- Monro, Bob (1995). Jane`s Combat Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Chant, Christopher;. Glasgow: Harper Collins Publishers.
- Gordюkov, Nikolaй (1994). Pervыe reaktivnыe istrebiteli Suhogo (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Polygon. str. 26-35. ISBN 978-5-88541-003-8.
- Bagratinov, Valeriй (2005). Krыlья Rossii (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Эksmo. str. 695-696. ISBN 978-5-699-13732-9.
- Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921.
- Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (na jeziku: (jezik: engleski)). ISBN 978-5-217-02528-2.
- Green, W (2001). The Great Book of Fighters. Swanborough, G. MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-1194-3.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „Zvanični sajt Suhoja” (na jeziku: (jezik: ruski) i (jezik: engleski)). www.sukhoi.org. Pristupljeno 11. 2. 2011.[mrtva veza]
- „Su-8” (na jeziku: (jezik: ruski) i (jezik: engleski)). www.sukhoi.org. Pristupljeno 11. 2. 2011.
- „VVS Rossii Kto estь kto:” (na jeziku: (jezik: ruski)). www.airforce.ru. Pristupljeno 30. 1. 2011.
- „Su-8” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 1. 3. 2011.[mrtva veza]
- „Su-8, P.O.Sukhoi” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.ctrl-c.liu.se. Pristupljeno 1. 3. 2011.
- „Suchoj Su-8” (na jeziku: (jezik: nemački)). Galerie. Pristupljeno 2. 4. 2011.
- „Sukhoi Su-8” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.ranker.com. Pristupljeno 1. 3. 2011.
- „Sukhoi” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.defenceaviation.com. Pristupljeno 14. 2. 2011.
- „Sukhoi Design Bureau Aviation Scientific-Industrial Complex” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.fundinguniverse.com. Pristupljeno 14. 2. 2011.