Toplota isparavanja

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Toplota isparavanja za razne supstance.

Toplota isparavanja je količina energije koja je potrebna za isparavanje jedinice mase date supstance. U SI sistemu jedinica za toplotu isparavanja je J/kg.

Često se mjeri na normalnoj tački ključanja neke supstance, i zavisna je od temperature. Konstantna toplota isparavanja se može pretpostaviti za male razlike temperature i temperature znatno ispod kritične tačke. Toplota isparavanja se smanjuje sa povećanjem temperature i potpuno nestaje pri kritičnoj temperaturi za određenu supstancu.

Primjer vodene pare[uredi]

U donjoj tabeli se može naći da je za isparavanje jednog kilograma vode potrebno 2,27 MJ (2 270 000 J) toplotne energije. Voda je već ranije dovedena na temperaturu od 100 °C. Specifična toplota za zagrijavanje jednog kilograma vode za jedan stepen Kelvina pri temperaturi manjoj od 100 °C je različita od toplote isparavanja, i iznosi 4186 J.

Entalpija isparavanja elektrolitičkih rastvora[uredi]

Procena entalpije isparavanja rastvora elektrolita može se jednostavno izvršiti korišćenjem jednačina baziranih na hemijskim termodinamičkim modelima, kao što su Pitzerov model[1] ili TCPC model.[2]

Izabrane vrednosti[uredi]

Elemenati[uredi]

Toplota isparavanja hemijskih elemenata
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18
Grupa →
↓ Perioda
1 H0.44936 He0.0845
2 Li145.92 Be292.40 B489.7 C355.8 N2.7928 O3.4099 F3.2698 Ne1.7326
3 Na96.96 Mg127.4 Al293.4 Si300 P12.129 S1.7175 Cl10.2 Ar6.447
4 K79.87 Ca153.6 Sc314.2 Ti421 V452 Cr344.3 Mn226 Fe349.6 Co376.5 Ni370.4 Cu300.3 Zn115.3 Ga258.7 Ge330.9 As34.76 Se26.3 Br15.438 Kr9.029
5 Rb72.216 Sr144 Y363 Zr581.6 Nb696.6 Mo598 Tc660 Ru595 Rh493 Pd357 Ag250.58 Cd100 In231.5 Sn295.8 Sb77.14 Te52.55 I20.752 Xe12.636
6 Cs67.74 Ba142 La414 * ×1 Hf575 Ta743 W824 Re715 Os627.6 Ir604 Pt510 Au334.4 Hg59.229 Tl164.1 Pb177.7 Bi104.8 Po60.1 At27.2 Rn16.4
7 Frn/a Ra37 Acn/a * ×1 Rfn/a Dbn/a Sgn/a Bhn/a Hsn/a Mtn/a Dsn/a Rgn/a Cnn/a Nhn/a Fln/a Mcn/a Lvn/a Tsn/a Ogn/a

* ×1 Ce414 Prn/a Ndn/a Pmn/a Smn/a Eun/a Gdn/a Tbn/a Dyn/a Hon/a Ern/a Tmn/a Ybn/a Lun/a
* ×1 Th514.4 Pan/a Un/a Npn/a Pun/a Amn/a Cmn/a Bkn/a Cfn/a Esn/a Fmn/a Mdn/a Non/a Lrn/a
 
Entalpija u kJ/mol, mereno na njihovim normalnim tačkama ključanja
0–10 kJ/mol 10–100 kJ/mol 100–300 kJ/mol >300 kJ/mol

Isparavanje metala je ključni korak u sintezi metalne pare, koji iskorištava povećanu reaktivnost atoma metala ili malih čestica u odnosu na osnovne elemente.

Druge uobičajene supstance[uredi]

Entalpije isparavanja uobičajenih supstanci, mereno na njihovim odgovarajućim standardnim tačkama ključanja:

Jedinjenje Tačka ključanja pri normalnom pritisku Toplota isparavanja
(J mol−1)
Toplota isparavanja
(J g−1)
Aceton 329 K, 56 °C, 133 °F 31300 538,9
Aluminijum 2792 K, 2519 °C, 4566 °F 294000 10500
Amonijak 240 K, −33.34 °C, −28 °F 23350 1371
Butan 272–274 K, −1 °C, 30–34 °F 21000 320
Dietil etar 307,8 K, 34,6 °C, 94,3 °F 26170 353,1
Etanol 352 K, 78,37 °C, 173 °F 38600 841
Gvožđe 3134 K, 2862 °C, 5182 °F 340000 6090
Izopropil alkohol 356 K, 82,6 °C, 181 °F 44000 732,2
Metan 112 K, −161 °C, −259 °F 8170 480,6
Metanol 338 K, 64,7 °C, 148 °F 35200[3] 1104
Propan 231 K, -42 °C, −44 °F 15700 356
Fosfin 185 K, −87,7 °C, −126 °F 14600 429,4
Voda 373,15 K, 100 °C, 212 °F 40660 2257

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Ge, Xinlei; Wang, Xidong (20. 5. 2009). „Estimation of Freezing Point Depression, Boiling Point Elevation, and Vaporization Enthalpies of Electrolyte Solutions”. Industrial & Engineering Chemistry Research. 48 (10): 5123. doi:10.1021/ie900434h. 
  2. ^ Ge, Xinlei; Wang, Xidong (2009). „Calculations of Freezing Point Depression, Boiling Point Elevation, Vapor Pressure and Enthalpies of Vaporization of Electrolyte Solutions by a Modified Three-Characteristic Parameter Correlation Model”. Journal of Solution Chemistry. 38 (9): 1097—1117. ISSN 0095-9782. doi:10.1007/s10953-009-9433-0. 
  3. ^ NIST

Literatura[uredi]

  • Gmelin, Leopold (1985). Gmelin-Handbuch der anorganischen Chemie / 08 a (8., völlig neu bearb. Aufl. izd.). Berlin [u.a.]: Springer. str. 116—117. ISBN 978-3-540-93516-2. 
  • Young, Francis W. Sears, Mark W. Zemansky, Hugh D. (1982). University physics (6th izd.). Reading, Mass.: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-07199-3. 

Spoljašnje veze[uredi]