Pređi na sadržaj

Tupoljev ANT-25

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tupoljev ANT-25 RD

Tupoljev ANT-25
Tupoljev ANT-25

Opšti podaci
Namena višenamenski (eksperimentalni) avion
Posada 3
Poreklo  SSSR
Proizvođač projektant OKB Tupoljev, proizvođač: Voronješka fabrika aviona
Probni let 22. jun 1933.
Uveden u upotrebu 1933.
Status neoperativan
Prvi operater Sovjetsko vojno vazduhoplovstvo
Broj primeraka 3
Dimenzije
Dužina 13,9 m
Visina 5,50 m
Raspon krila 34,00 m
Površina krila 87,90 m²
Masa
Prazan 4.200 kg
Maksimalna 11.500 kg
Pogon
Motori klipni
Broj motora 1
Fizičke osobine
Klipnoelisni motor 1 x Mikulin AM-34 (M-34R)
Snaga KEM-a 1 x 560 (660) kW
Snaga KEM-a u ks ili 1 x 760 (900) ks
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 210 (244) km/h
Ekonomska brzina 165 km/h
Dolet 13.000 km
Plafon leta 7.000 m
 Portal Vazduhoplovstvo

Tupoljev ANT-25 RD, (rus. Туполев АНТ-25 РД), je jednomotorni višenamenski avion na klipno elisni pogon ruskog proizvođača Tupoljev namenjen obaranju vazduhoplovnih rekorda (oznaka RD = rekord daljine). Prvi let prototipa bio je 22. juna 1933. godine.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

A.N.Tupoljev (1944.)
Avion Tupoljev ANT-25 RD
Avion Tupoljev ANT-25 RD muzejski primerak

Istorija ovog aviona počinje 7. decembra 1931. godine, kada je na predlog ministra odbrane K. E. Vorošilova doneta odluka da se napravi specijalni avion za velike daljine. Prvobitan naziv projekta je bio „RD“ = rekord daljine, da bi kasnije preimenovan u ANT-25. Avion ANT-25 je razvijen tokom 1932, u institutu CAGI odeljenje za eksperimentalne avione. Projekt je rađen u timu P.O. Suhoj.[1] pod rukovodstvom A. N. Tupoljev-a[1] Avion je prvenstveno projektovan kao eksperimentalni sa ciljem da se pomoći njega obore neki svetski rekordi ili ostvare do tada ne ostvareni letovi. Probni let je obavio 22. juna 1933. godine probni pilot M. M. Gromov. Avion je bio bez opreme, sa motorom M-34 i drvenom elisom. Pošto se u toku ispitivanja avion pokazao kao dobar nastavljeno je njegovo dalje poboljšavanje. Motor je zamenjen motorom Mikulin M-34R snage 900 KS, ugrađena je trokraka metalna elisa i opremljen svim potrebnim uređajima za siguran let u svim mogućim meteo uslovima i bilo kom delu dana ili noći. Krila aviona su bila ofarbana crvenom bojom pa je po tome avion dobio popularan naziv „Crvena Krila“, (rus. "КРАСНЫЕ КРЫЛЬЯ").[2]

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion Tupoljev ANT-25 je niskokrilni, jednokrilni avion metalne konstrukcije sa jednim klipno elisnim, vodom hlađen linijskim motorom, koji je postavljen u nosu aviona. Motor je imao trokraku metalnu elisu sa fiksnim korakom i sistemom za odmrzavanje. Na prototipu ANT-25 je ugrađen motor Mikulin AM-34, V-rasporeda sa 12 cilindara, snage 760 KS (kasnije zamenjen motorom M-34R snage 900 KS). Motor je imao specijalni rashladni sistem koji mu je omogućavao rad na veoma niskim temperaturama. Avion ima uvlačeći stajni trap sa dve osnovne noge, na koju su postavljena po dva točka „blizanci“, smeštana ispod krila aviona. Točkovi su se uvlačili u krilo aviona do polovine prečnika. Treća oslona tačka je ne uvlačeći točak koja se nalazi na repu aviona. U krila aviona su bili smešteni rezervoari za gorivo i ulje za podmazivanje. Ukupna količina goriva koja se mogla smestiti u rezervoare, koji su se prostirali skoro celom dužinom krila iznosila je impresivnih 6.100 kg a ulja 350 kg. Krila su bila trapezastog oblika sa zaobljenim vrhom a avion je zbog veoma velikog raspona jako podsećao na jedrilicu. Krila, kormilo pravca i horizontalni stabilizatori su bili metalnog kostura presvučena platnom. Izuzetna aerodinamička forma krila i aviona je omogućila da avion ponese toliku količinu goriva a time i postigne toliko veliki dolet. Zahvaljujući tome unutrašnji prostor trupa aviona bio je oslobođen za smeštaj hrane, vreća za spavanje, šatore, rančeve, skije i drugu opremu koja je bila neophodna ukoliko dođe do prinudnog sletanja. Trup aviona se sastojao iz dva dela, prednji koji je napravljen iz jednog dela i obuhvata sve do zadnje ivice krila, i repnog dela koji sadrži deo trupa i rep sa kormilima. Repni deo trupa je elipsastog poprečnog preseka. Na prednjoj strani trupa se nalazi motor koji je protivpožarnom pregradom odvojen od kabine u kojoj ima prostora za smeštaj tročlane posade. Trup je metalne konstrukcije a oplata je od aluminijumskog lima pričvršćena zakivcima za kostur aviona. Posada je smeštena u posebnu zatvorenu kabinu opremljenu sistemom za grejanje, avion je imao i opremu (vazdušne bisage-balone za naduvavanje od gumiranog platna) koja ga je održavala na vodi u slučaju prinudnog ateriranja na površinu mora. ANT-25 je bio opremljen u to vreme najsavremenijom navigacionom opremom: avio-horizontom, žiro-magnetnim kompasom, žiro-kompasom, radio-kompasom, avio-sekstantom i solarnim pokazivačem pravca. Radio oprema je omogućavala komunikaciju sa avionom do 5.000 km udaljenosti.[3][4]

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Ukupno je proizvedeno 3 primeraka aviona ANT-25. Jedan 1933. godine, drugi 1934. godine a treći 1989., kao verna kopija ovog aviona napravljena za muzej. Sva ova tri aviona su proizvedena u Voronješkoj fabrici aviona.[5] Za istoriju svetskog vazduhoplovstva a naročito Sovjetskog, ovaj avion je veoma značajan. Ovim avionom je napravljeno nekoliko značajnih letova i pritom oboreni su neki od svetskih rekorda.

  • U septembru 1934 - postavljen je rekord za prelet rastojanja od 12.411 km i rekord u trajanje leta po zatvorenoj kružnoj putanji od 75 časova (komandant posade - M. Gromov[6]). Ovaj svetski rekord nije oboren godinama, iako je u međuvremenu razvoj avijacije bio enorman.
  • U periodu od 20 do 22.jula 1937. godine, avion ANT-25 sa posadom Valerij P. Čkalov[7] pilot, Georgij F. Bajdukov[8] kopilot i Aleksandar V. Beljakov[9] navigator obavili su neprekidan let od Moskve preko Severnog Ledenog Okeana, Kamčatke, cilj je bio Nikolaevska na Amuru koji nije dostignut zbog jake kiše i magle pa je avion sleteo na ostrvo UDD (koje je kasnije dobilo ime po Čkalovu), preletevši ukupno 9.374 km za 56 sati i 20 min.[10] Iako po svojim karakteristikama ovaj let ni po čemu nije bio izutetan, nije oboren ni jedan svetski rekord, predstavljao je izuzetan podvig jer je let obavljen u izuzetno teškim klimatskim uslovima i demonstrirao nesvakidašnju izdržljivost posade koja je za ovaj poduhvat proglašena Herojima Sovjetskog Saveza. Zahvaljujući ovom letu sovjetski stručnjaci su rešili problem zaleđivanja elise i počeli su da se bave problemom odmrzavanja pojedinih delova aviona.
  • Ekipa u istom sastavu (Čkalov, Bajdukov i Beljakov) su od 18 do 20. juna 1937. godine obavili neprekidan let avionom ANT-25 na relaciji Moskva-Severni pol-Vankuver (SAD-država Vašington) preletevši 8.504 km po pravoj liniji, međutim zbog oluje oni su morali da skrenu sa pravolinijske putanje i tako prevalivši 9.130 km, sleteli su nakon 63 sata i 25 minuta leta.[11] Ovaj let je jako značajan za razvoj vazduhoplovstva, jer je utro put razvoju vazdušnog saobraćaja preko Arktika.
  • Od 12 do 14. jula 1937. godine ANT-25 sa posadom (Gromov,[12] Jumašev i Danilin) su preleteli maršrutu Moskva-Severni pol-San Jakinto (Kalifornija - SAD) oborivši svetski rekord u dužini leta u jednom pravcu 10.148 km.[13]

Na osnovu iskustava sa avionom ANT-25 napravljena je vojna verzija ovog aviona koja je imala oznaku DB-1 (ANT-36) i bio je bombarder dugog dometa.

Sačuvani primerci[uredi | uredi izvor]

Primerak aviona ANT-25 se čuva u muzeju u gradu Čkalovu od 1956. godine a kopija aviona ANT-25 sagrađena 1989. godine u Voronješkoj fabrici aviona nalazi se u Muzeju vojne avijacije Rusije u gradu Monino.

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Kto estь kto”. www.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  2. ^ „Claw.ru: Aviacionnaя эnciklopediя”. avia.claw.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011.  Tekst „ Dopolnitelьnыe materialы” ignorisan (pomoć)
  3. ^ „Tupolev, Suhoй ANT-25 (RD)”. www.airwar.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  4. ^ „Walkarounds on www.airforce.ru”. walkarounds.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  5. ^ „Voronezh Aircraft Plant [VASO] - Russian Defense Industry”. www.globalsecurity.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  6. ^ „Kto estь kto: G (4)”. www.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  7. ^ „Kto estь kto: Č”. www.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  8. ^ „Kto estь kto: B”. www.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  9. ^ „Kto estь kto: B (2)”. www.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  10. ^ „1936 g”. www.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  11. ^ Duffy, P.; Kandalov, A.; (1996),"Tupolev: The Man and His Aircraft"; poglavlje: “The ANT-25”,
  12. ^ „Geroй Sovetskogo Soюza Gromov Mihail Mihaйlovič :: Geroi stranы”. www.warheroes.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  13. ^ Janić, Č., Vek avijacije - [ilustrovana hronologija], pp. 92

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Arpad, Dudaš (februar 2004). „Prvi let preko severnog pola”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: BB Soft. 55: 37—38. ISSN 1450-6068. 
  • Hlopotob, O. D. (2004). Istoriя voennoй aviacii ot pervыh letatelьnыh apparatov do reaktivnыh samolёtob (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: AST, Moskva i Poligon, SPb,. 
  • Gordon, Yefim (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Rigament, Vladimir;. Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (1999). The Encyclopedia of Civil Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). San Diego: Thunder Bay Press. ISBN 978-15-7145-183-5. 
  • Aboulafia, Richard (1996). Jane's Civil Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Glasgow: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0711-024-7. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Duffy, Paul (1996). „The ANT-25”. Tupolev: The Man and His Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Kandalov, Andrei;. Shrewsbury UK: Airlife Publishing. str. 68—73. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Stroud, John (1968). Soviet Transport Aircraft since 1945. (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Putnam. ISBN 978-0-370-00126-5. 
  • Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR do 1938 gg (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 5-217-03112-3. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Tupoljev ANT-25 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тупољев_АНТ-25&oldid=27557314”