Tursko-kurdski sukob

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Tursko-kurdski sukob
PKK-Conflict-de.png
Vreme:27. novembar 1978. - danas
Mesto: Turska (uglavnom u jugoistočnoj), prelivanja u Južni i Zapadni Kurdistan
Povod:Stvaranje nezavisne države Kurdistan
Rezultat: • Mirovni proces 2012-2015,
• Eskalacija sukoba od septembra 2014,
Obnovljen rat od jula 2015
Sukobljene strane
 Turska Flag of Kurdistan Workers' Party.svg Radnička partija Kurdistana podrška:
 Sirija
 Grčka
 Kipar
 Iran
 Bugarska
 Rusija
Komandanti i vođe
Turska Redžep Tajip Erdogan Flag of Kurdistan Workers' Party.svg Abdulah Odželan
Žrtve i gubici
7.008 ubijeno (turski izvori) 22.101-32.000 ubijeno (turski izvori)

Tursko-kurdski sukob je etnički sukob između Turaka i Kurda koji traje od završetka Prvog svetskog rata. Kurdi se bore za otcepljenje od Turske i stvaranje svoje države Kurdistan. Od početka oružanih sukoba između Turske i Radničke partije Kurdistana 1984. poginulo je preko 45.000 ljudi.

Pozadina[uredi]

Područje naseljeno Kurdima (1992)

Kao posledica Prvog svetskog rata, sile Antante su rasparčale Osmansko carstvo. Prema Miru iz Sevra trebalo je da se uspostavi nezavisni Kurdistan, ali ovaj sporazum nikada nije ratifikovan i poništen je Mirom iz Lozane 1923.[1] Tokom tih godina je izbilo nekoliko pobuna sa ciljem ostvarivanja kurdske nezavisnosti, kao što su Kočkirska pobuna 1920, Pobuna šeika Saida 1925, Pobuna šeika Aburahmana 1927, osnivanje Republike Ararat (1927—1930) i Dersimska pobuna 1937.

Kurdski nacionalizam je počeo da oživljava 1970ih u vreme kada je Turska bila rastrzana levičarsko-desničarskim sukobima i osnovana je marksistička Radnička partija Kurdistana pod vođstvom Abdulaha Odželana koja je tražila kurdsku državu.[2] Upotreba kurdskog jezika je bila zabranjena za vreme predsednika Kenana Evrena.

Hronologija[uredi]

1984-2003[uredi]

Pristalice Radničke partije Kurdistana demonstriraju u Londonu 2003.

Oružani sukobi između Turske i Radničke partije Kurdistana su izbili 1984, a do 2007. poginulo je oko 30.000 ljudi.[3]

Kao posledica neupešnog ustanka u Iraku iz 1991. protiv Sadama Huseina, Ujedinjene nacije su uspostavile zone zabranje leta u kurdskim područjima u Iraku, što je tim područjima dalo de fakto nezavisnost.[4] Radnička partija Kurdistana je uskoro našla bezbedno utočište iz kog je mogla da pokreće akcije protiv Turske, a Turska je odgovorila vojnim operacijama Čelik (1995) i Čekić (1997) u pokušaju da uništi Radničku partiju Kurdistana.[5]

Godine 1999. turski agenti su uhvatili Odželana u Keniji i on je nakon suđenja osuđen na smrt, ali mu je kazna zamenjena doživotnom robijom, pošto je smrtna kazna ukinuta u Turskoj 2002.

Nakon invazije Iraka 2003. mnogo je oružja bivše iračke vojske palo u ruke kurdske milicije Pešmerga.[6] Pešmerga je de fakto postala vojska severnog Iraka i veliki deo njenog oružja je prešlo u ruke drugih kurdskih grupa kao što su Radnička partija Kurdistana i Partija za slobodni život u Kurdistanu (izdanak Radničke partije Kurdistana u Iranu). Sa prilivom oružja napadi Kurda su se pojačali.[traži se izvor]

2007-2008[uredi]

Demonstracije protiv RPK u Istanbulu 22. oktobra 2007.

U samoubilačkom napadu u Ankari 22. maja 2007. je poginulo 8 osoba, dok je 10 povređeno, a za napad je osumnjičena Radnička partija Kurdistana. Komandant turskih oružanih snaga general Jašar Bujukanit je izjavio da se priprema plan o prekograničnoj vojnoj operaciji u Iraku. Dana 4. juna 2007. u samoubilačkom napadu na položaj turske vojske u pokrajini Tunčeli poginulo je 8 vojnika, a ranjeno je 6.

7. juna Turska je uvela vojne sudove u oblasti blizu iračke granice naseljenim Kurdima i zabranila civilne letove.

Na dan 7. oktobra 2007. u napadu Kurda u pokrajini Širnak ubijeno je 13 vojnika, dok je samo jedan pripadnik RPK ubijen. Turska vojska je bombardovala oblasti u blizini tursko-iračke granice, kako bi sprečila pobunjenike da dođu do svojih baza.[7] Turska javnost je tražila od parlamenta da dozvoli akciju vojske u severnom Iraku, dok su američki predsednik Džordž V. Buš i irački predsednik Džalal Talabani zahtevali da Turska ne vrši nikakvu akciju jer bi to moglo da destabilizuje region. Turski parlament je 17. oktobra dozvolio premijeru Redžepu Erdoganu da vojska pređe iračku granicu kako bi napadala kurdske pobunjenike.[8] Dana 21. oktobra 2007. ubijeno je 12 turskih vojnika, a ranjeno 16 u napadu RPK kod grada Jusekova u provinciji Hakari.[9] Turska vojska je 28. oktobra ubila 15 pripadnika RPK u provinciji Tunčeli.[10]

Turski avioni su 16. decembra bombardovali sever Iraka i tom prilikom je poginula jedna osoba. Oko 300 turskih vojnika je u noći između 17. i 18. decembra izvelo akciju protiv pripadnika RPK nekoliko kilometara unutar iračke teritorije.[11]

Turska je 21. februara 2008. poslala svoju vojsku u severni Irak da se obračunaju sa pripadnicima RPK, a operacije su okončane 29. februara.

Turske operacije u severnom Iraku[uredi]

Izvori[uredi]

  1. ^ Texts of Treaty of Sèvres and Treaty of Lausanne, Pristupljeno 27. 4. 2013.
  2. ^ „PKK”. FAS. Pristupljeno 15. 3. 2012. 
  3. ^ „Blic, 28. oktobar 2007”. Blic.rs. Pristupljeno 15. 3. 2012. [mrtva veza]
  4. ^ „UN Resolution 688”. Fas.org. Pristupljeno 15. 3. 2012. 
  5. ^ „Jonathan Fox / Kathie Young - Kurds in Turkey” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) na datum 16. 07. 2011. Pristupljeno 15. 3. 2012. 
  6. ^ „Thesis of Michael Garrett Lortz - Willing to face Death: A History of Kurdish Military Forces - the Peshmerga - from the Ottoman Empire to Present-Day Iraq” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) na datum 29. 10. 2013. Pristupljeno 15. 3. 2012. 
  7. ^ „Ubijeno 13 turskih vojnika”. B92.net. 7. 10. 2007. Pristupljeno 15. 3. 2012. 
  8. ^ (na jeziku: engleski)Turkish BBC: MPs back attacks in Iraq]
  9. ^ „Blic: Najmanje 12 turskih vojnika ubijeno u napadu pobunjenika PKK”. Blic.rs. Pristupljeno 15. 3. 2012. [mrtva veza]
  10. ^ „Ubijeno 15 Kurda”. B92. 28. 10. 2007. Pristupljeno 15. 3. 2012. 
  11. ^ „Turska vojska upala u Irak”. B92.net. 18. 12. 2007. Pristupljeno 15. 3. 2012.