Uho

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Uvo (uho)
Earrr.JPG
Ušna školjka je spoljašnji deo uva
HumanEar.jpg
Struktura uva

Uvo ili uho je periferni organ čula sluha i ravnoteže. Čulo sluha ne igra samo ulogu u komunikaciji već služi i kao sistem za upozorenje i orijentaciju. U unutrašnjem uvu smešten je Kortijev organ, kao najvažniji deo organa čula sluha, jer pretvara zvučne talase koji iz spoljašnje sredine preko spoljašnjeg ušnog hodnika dospevaju do bubne opne i unutrašnjeg do ovog organa koji ih pretvara u nervne impulsa koji se dalje prenose kroz kohlearni nerv. U unutrašnjem uvu smešten je i organ čula ravnoteže, koji informacije o promeni položaja glave i tela u prostoru takođe pretvara u nervne impulse, koje šalje vestibularnim nervom u centralne strukture. Vestibularni i kohlearni živac se ujedinjuju u vestibulokohlearni živac. Vestibulokohlearni nerv je 8. moždani nerv.

Mnoge životinje imaju uši. Građa i položaj ušiju su različiti od vrste do vrste. Kod insekata uši su u vidu senzora, a neki gušteri (salamander) čuju uz pomoć grudnog koša i pluća. Zmije ne poseduju spoljašnje uvo, ali je srednje i unutrašnje uvo dobro razvijeno.

Uši registruju zvučne (mehaničke) talase i pretvaraju ih u električne signale, koji se šalju u centralne strukture gde se ti signali „dešifruju“ i nastaje osećaj sluha.

Ljudsko uvo može registrovati zvučne talase frekvencije od 16 do 20.000 herca. U starosti je ovaj raspon manji zbog brojnih degenerativnih promena. Neke životinje kao npr. slon mogu da registruju dublje frekvencije, odnosno frekvencije u infrazvuku. Druge kao npr. slepi miš, delfin mogu registrovati znatno veće frekvencije nego čovek, odnosno frekvencije u ultrazvuku.

Uloga uva kao organa čula sluha nije samo da registruje zvučne talase, već i da ih lokalizuje (uloga u orijentaciji). Uvo može registrovati lokaciju odakle zvuk dolazi. Uvo koje je okrenuto izvoru zvuka registruje zvuk ranije od onog na suprotnoj strani, odnosno čuje ga glasnije. Ove razlike u čujnosti se prerađuju u mozgu i dobijaju se informacije o lokaciji sa koje dolazi zvuk. Međutim za određivanje tačne lokacije zvuka čoveku nije dovoljno samo čulo sluha, već i čulo vida.

Kod drugih životinja, npr. slepih miševa i delfina, dovoljno je samo čulo sluha da bi tačno registrovali izvor zvuka. Oni zapravo vide zvukom. Ove životinje emituju ultrazvučne signale, koji se odbijaju od okolnih objekata. Odbijene signale registruju vrlo osetljivim čulom sluha. Na slušnom principu rade sonari i radari.

Centralni i periferni delovi sistema sluha i ravnoteže[uredi]

Organi čula sluha i ravnoteže predstavljaju dosta složen sistem koji ima svoje periferne i centralne delove.

Periferni delovi slušnog sistema služe za prijem mehaničkih talasa i njihovo pretvaranje u nervne impulse. Periferni delovi vestibularnog sistema registruju promenu položaje tela u prostoru i ove opažaje takođe pretvaraju u nervne impulse koje šalju u centralni nervni sistem.

Centralni delovi slušnog sistema su smešteni u mozgu. Oni prerađuju primljene informacije sa periferije na osnovu kojih se u mozgu stvara doživljaj sluha i položaja tela u prostoru. Centralni delovi vestibularnog sistema povezuju informacije iz perifernog vestibularnog sistema sa drugim sistemima kao npr. sa vizuelnim sistemom (okom), malim mozgom i kičmenom moždinom.

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Čulo sluha
Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Čulo ravnoteže

Uvo kao periferni organ čula sluha[uredi]

Periferni organ čula sluha je uvo koje se anatomski sastoji od spoljašnjeg, srednjeg i unutrašnjeg uva.

Perifernom delu čula sluha pripada i vestibulokohlearni živac (videti kranijalni živci).

Poremećaji i bolesti uha[uredi]

Oko 10% stanovništva u industrijskim zemljama ima značajna oštećenja sluha. Oštećenje čula sluha mogu izazvati zvučni signali jake zvučne energije (jačine zvuka), ali čak i dugotrajno izlaganje zvučnim signalima srednje jačine (oko 70 decibela) može dovesti do oštećenja sluha.

  • Starenje uva. U starosti se javlja staračko oštećenje sluha poznato kao presbiakusija, kao posledica starošću izazvanih degenerativnih promena u ćelijama čula sluha u unutrašnjeg uva.
  • Takođe i u srednjem uvu može doći do zapaljenja (otitis medija). Zapaljenjski proces izaziva otok Eustahijevu tubu, koja ima ulogu u ”provetravanju” srednjeg uva što ima za posledicu poremećaj u izjednačavanju pritiska između srednjeg uva i spoljašnje sredine i pojavu ispupčenja bubne opne put spolja. Usled toga se zapaljenski produkti (tečnost) nagomilavaju u bubnoj duplji i pritisak u njoj raste. Ovakvo zapaljenje se zove katar Eustahijeve tube.
  • Barotrauma. Ako porast pritiska u srednjem uvu nadvlada elastičnost bubne opne on može dovesti do njene perforacije (rupture-pucanja), nakon čega se može javiti curenje sukrvičavog sekreta iz spoljašnjeg uva i smanjenje tegoba jer nakupljeni sekret otiče, a pacijent oseća olakšanje zbog pada pritiska u srednjem uvu. Zapaljenje srednjeg uva se često javlja kod dece zbog čestih infekcija gornjih disajnih puteva i prenosa infekcije kroz Eustahijevu tubu u srednje uvo.
  • Okoštavanje slušnih koščica. Ovo oboljenje se zove otoskleroza a nastaje usled raznih procesa u uvu koji mogu izazvati okoštavanja slušnih koščica ili cele bubne duplje i unutrašnjeg uva.
  • Povreda uva. Usled jakih fizičkih (akustičkih) trauma npr. eksplozija takođe može doći do oštećenja bubne one srednjeg i unutrašnjeg uva. Da bi se sprečila ruptura bubne opne u toku jake akustične traume primenjuje se metoda zevanja ili Valsalva manevar kako bi se u što kraćem vremenu izjednačio pritisak u srednjem uvu maksimalnim otvaranjem Eustahijeve tube.
  • Oštećenja unutrašnjeg uva mogu biti posledica neke infekcije (otitis interna), traume ili upotrebe nekih lekova. Kao posledica može se javiti oštećenje sluha, gubitak sluha i zujanje u ušima (tinitus). Pošto je i organ čula ravnoteže smešten u unutrašnjem uvu zapaljenjski proces može izazvati pojavu vrtoglavice.

Literatura[uredi]

  • Arthur C. Guyton John E. Hall Medicinska fiziologija savremena administracija Beograd 1999 ISBN 86-387-0599-9
  • Rudolf Probst Gerhard Grevers Heinrich Iro}- 'Hals-Nasan-Ohren-Heilkunde -{Thieme ISBN 3-13-119032-9
Senzorni sistem - Čulo sluha - uredi
Periferno čulo sluha
Spoljašnje uvo: Ušna školjka  Spoljašnji slušni kanal 

Srednje uvo: Bubna opna  Slušne koščice (ČekićNakovanjUzengijaMišići srednjeg uva  Eustahijeva tubaBubna duplja

Unutrašnje uvo: Puž (Vestibulum  Polukružni kanali Vestibulokohlearni živac

Centralno čulo sluha

Mozak: Kohlearna jedra → Gornje olivarno jedro → Kolikulus inferior → Medijalno kolenasto telo → Primarni slušni centar

Sa drugih Vikimedijinih projekata :