Fabrika aviona Utva

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Teško oštećeni pogoni fabrike Utva u Pančevu od posledica NATO bombardovanja. Danas su neki delovi obnovljeni i u funkciji.

"Utva" je fabrika aviona u Pančevu, blizu Beograda. Poznata je po proizvodnji lakih, sportskih aviona i aviona za obuku. Od aviona "Utva" u aktuelnoj ponudi tržištu nudi Lastu 95, tandem dvosed za osnovnu letačku obuku, i Sovu, sportsko-turistički četvorosed. Jugoimport SDPR je 28. februara 2017. postalo vlasnik 96% kompanije, a suvlasništvo u „Utvi“ (4%) imaju još i: Fond za razvoj, Grad Pančevo, dva pančevačka javna komunalna preduzeća „Higijena” i “Vodovod i kanalizacija” i „Auto-transport Pančevo”, Dunav osiguranje, „Srbijagas”, opštine Kovin, Opovo i Kovačica i Gradska stambena agencija Pančevo.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Utva 66H (Video:Utva 66 Hidro poletanje)

"Utva" je bila fabrika aviona i jedrilica još pre Drugog svetskog rata. Fabrika je osnovana 5. juna 1937. godine kao „Jedriličarsko društvo Utva - Zemun“. Kao jedriličarsko društvo je sagradila jedrilice Vrabac i Čavku. Fabrika je ime dobila po ptici utvi zlatokriloj iz porodice pataka, i većina letelica proizvedenih u njoj nosiće imena ptica.

  • 28. marta 1939. godine je ime promenjeno u „Fabrika aviona UTVA - Beograd“.
  • 1940. godine fabrika se preselila u Pančevo i ime je promenjeno u „Fabrika aviona UTVA - Pančevo“.
  • Do početka rata aprila 1941. godine Utva je proizvela 39 jedrilica različitih kategorija, strane i domaće konstrukcije. Pored toga, za vojno vazduhoplovstvo sklopljeno je 148 školskih aviona nemačke proizvodnje Biker Jungman (nem. Bücker Jungmann Bu-131D-2) i jedan akrobatski Biker Jungmajster (nem. Bücker Jungmaister Bu-133). U toku okupacije fabrika je izbegla saradnju sa okupacionom vojskom.

Nakon Drugog svetskog rata Utva zajedno sa Ikarusom - Zemun predstavlja stub obnovljene vazduhoplovne indrustrije. Tu su se proizvodili avioni iz posleratnog plana razvoja, uglavnom drvene konstrukcije.[1]

Utva 75 (Video:Utva 75)
  • Od novembra 1944. do juna 1946. godine fabrika je obnovljena.
  • 1946. godine potpisan je prvi ugovor sa vojskom za 30 jedrilica i izgradnju drvenog aviona „trojka“. Od juna 1946. su proizvedene jedrilice sledećih tipova: Vrabac, Čavka, Orlik, i Ševa.
  • U 1947. godini je počela proizvodnja jedrilica Jastreb i Ždral kao i aviona Trojka.
  • 1950. godine završen je prvi naoružani avion „212“ i formirano radničko veće.
  • Od 1948. do 1955, godine u Utvi je proizvedeno preko 200 jedrilica različitih tipova, 80 primeraka aviona Trojka, 60 primeraka trenažnog aviona Utva 212, 195 primeraka trenažnog aviona Utva 213 „Vihor“ i 212 primeraka školskih aviona tipa Aero-3. Utva je sredinom pedesetih razvila avion metalne konstrukcije Utva 56, namenjen za turističke svrhe i sanitetski transport. Izrađena je i hidroverzija ovog aviona. Kasnije su u ovoj fabrici serijski proizvođeni avioni za vezu, obuku, transport i poljoprivredu: Utva 60, Utva 60H, Utva 65 i Utva 75.
  • Utva je 1952. godine imala 828 radnika, završena je prva serija aviona „213“, a pauza za doručak povećana je sa 15 na 30 minuta i uvedena je grupna norma. Sindikat je 1955. godine prvi put nabavio zimnicu za radnike na nekoliko rata, a iste godine osnovao je restoran društvene ishrane.
  • Nakon što je 1957. godine napušten konkurs za projektovanje aviona, prestale su da rade konstruktorske grupe u vazduhoplovnim fabrikama. Konstruktorska delatnost je preneta u Vazduhoplovnotehnički institut.[2]
  • 1958. godine prvi put je otpušteno 219 radnika, a izrađuju se samo rezervni delovi za avione.
  • 1963. godine prvi avion Utva 60 izvezen je u Brazil.
  • Godine 1964. izgrađeno je 40 stanova, kupljeno je 562 bicikla za radnike, minimalna plata je bila 20.000, a odnos minimalne i maksimalne zarade 1: 4,2.
  • 1965. u fabrici je bilo 1.429 radnika i otpušteno 20 neradnika.
  • 1967. godine Fabrika "Utva" Pančevo se sastojala od pogona: aviona, konstrukcije, opreme, vozila, mašina i održavanja. Pogon "Konstrukcije" je izradio i realizovao projekte metalnih građevinskih konstrukcija, fasada i silosa širom Jugoslavije i sveta.
  • 1968. godine Utva je izvezla 2 aviona u Indiju i 5 u Alžir tipa „Utva 65“ (ovih 5 aviona je napravljeno za 4 meseca). Iste godine počinju 42-satni radni sati. 1970. godine u avione su uvedene privremene mere zbog velikih gubitaka.
  • Utva je 1972. godine dobila nagradu grada Pančeva od 6. oktobra kao najbolji R.O. u Vojvodini.
  • 20. maja 1976. poleteo je avion „Utva 75“, koji se gradio narednih 10 godina, i projekat „Orao“, i Utva je ušla u vojnu industriju Jugoslavije.
  • 1977. godine uveden je besplatan topli obrok, prva NC mašina je počela sa radom, a Utva sa preko 3000 radnika dobila je nagradu „Zlatni Merkur“ kao najbolja industrijska organizacija u Jugoslaviji, kao i Orden rada od Tita.
  • 1979. poleteo je avion "Utva 78" i počeo da radi računarski centar.
  • Utva je 1981. godine bila složen sistem sa osam R.O., 17 osnovnih organizacija, 5 radnih zajednica, internom bankom i preko 5000 zaposlenih.
  • 1987. godine, na 50. rođendan "Utve", na Jabučkom putu je počela da radi nova fabrika sa oko 1.500 zaposlenih, na 86.000 kvadratnih metara radne površine, gde je napravljen „G-4“ „Orao“ i započeta proizvodnja „Lastavice“.
  • 1991. godine, s početkom raspada Jugoslavije, Utva je ušla u prvu krizu i otpuštanje radnika.
  • 1996. fabrika je integrisana sa fabrikom Lola, odnosno pridružena LOLA-SISTEM-u iz Železnika političkim odlukama i raspodelom akcija, i počela da posluje pod imenom Lola-Utva..
  • Utva je 1998. radila za izraelski program IAI i delimično se oporavila, sa oko 700 zaposlenih.
  • NATO snage su bombardovale fabriku u Pančevu 24. marta 1999. godine i uništile oko 75% njenih kapaciteta.
  • Posle bombardovanja otpušteno je 330 radnika, dok ostali rade prevashodno na obnovi fabrike.
  • Utva je 7. maja 2008. godine potpisala ugovor za proizvodnju 20 aviona „Lasta“ za potrebe iračke vojske. Uz tadašnjih 175 radnika, zaposleno je još 180 novih radnika.
  • Utva je 2011. isporučila poslednje avione Iraku i započela proizvodnju prvih 5 aviona za našu vojsku.[3]

Ukupan broj proizvedenih vazduhoplova je preko 900.

Fabrike kćerke[uredi | uredi izvor]

Od velikog sistema "Utva" Pančevo nastale su brojne kompanije:

  • Akcionarsko društvo u mešovitom vlasništvu za proizvodnju silosa, profila i opreme „UTVA SILOSI“ Kovin, osnovano je 1979. godine kao deo sistema „UTVA“ Pančevo. Samostalno posluje od 1990;[4]

a na čuvenoj adresi Utve zlatokrile 9, 26000 Pančevo:

  • "Utva Proing", privredno društvo za inženjering, izradu metalnih konstrukcija i izgradnju saobraćajnica, Pančevo, privatizovana je 2007;[5]
  • "Silomont" doo, Pančevo, i dr.

Trenutni projekti[uredi | uredi izvor]

Lola Utva G-4M Super Galeb[uredi | uredi izvor]

G-4M Super Galeb se trenutno nalazi u test fazi na vojom aerodromu u Batajnici. Ovaj projekat predstavlja suštinski noviju, bolje naoružanu, napredniju verziju aviona G-4 Super Galeb. Ukoliko sva testiranja prođu dobro, G-4M bi se uz pomoć stranog partnera mogao u skorijoj budućnosti naći u proizvodnji.

Lola Utva 96[uredi | uredi izvor]

Trenutno, Lola Utva radi na zameni modela Utva 75, koji je zastareo. Naslednik Utve 75 zvaće se Utva 96, i trenutno se razvija kao prototip.

Lasta 95[uredi | uredi izvor]

Fabrika aviona Utva se trenutno bavi proizvodnjom školsko-borbenog aviona Lasta 95 za potrebe ratnih vazduhoplovstava Srbije i Iraka. Lasta 95 je projektovan od strane VTI Žarkovo. Radi se o dvosedu pogonjenom klipno-elisnom pogonskom grupom, sa mogućnošću nošenja borbenog tereta na dve podkrilne podvesne tačke. Lasta 95 je modifikovana verzija aviona Lasta, projektovanog 80-ih godina prošlog veka. (Promotivni video: Lasta - školski avion)

Tipovi proizvedenih jedrilica[uredi | uredi izvor]

Tipovi proizvedenih aviona[uredi | uredi izvor]

  • Utva 212 - (prelazni školski dvosed 60 primeraka 1948—1955. god)
  • 213 'Vihor' - (prelazni školski dvosed 195 primeraka 1948—1955. god)
  • Aero 3 - (školski dvosed 112 primeraka 1948—1955. god)
  • Trojka - (školsko turistički dvosed 80 primeraka 1948—1955. god)
  • Utva 56
  • Utva 60
    • 60-AT1
    • 60-AT2
    • 60-AG (poljoprivredna verzija)
    • 60-AM (vazdušna ambulanta)
    • 60H (hidroavion)
    • 60 V-51
  • Utva 65
    • 65 'Privrednik'
    • 65 'Privrednik'-IO
    • 65 'SuperPrivrednik'-350
  • Utva 66
    • 66-AM (vazdušna ambulanta)
    • 66H
    • 66V
    • 66 Super STOL
  • Utva 75
    • 75A21
    • 75A41
    • 75AG11
    • 75 V-53
  • Avion Lasta
  • Utva 96
  • Kobac
  • Mini UAV Gavran
  • Medium UAV

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rendulić, Zlatko (1996). Avioni domaće konstrukcije posle Drugog svetskog rata. Beograd: Institut Lola. 
  2. ^ Zlatomir Grujić: Avijacija Srbije i Jugoslavije 1901-1994. Beograd: NIU „Vojska“, 1997.
  3. ^ „O nama - Sindikat Utve”. Sindikat Utve. Pristupljeno 30. 8. 2020. 
  4. ^ „O nama”. Utva silosi. Pristupljeno 30. 8. 2020. 
  5. ^ „Radnici "Utve Proing" uzalud štrajkuju tri meseca”. Radio-televizija Vojvodine. 29. oktobar 2009. Pristupljeno 30. 8. 2020. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Avio-industrija doo Utva-Pančevo, Godišnjak srpskog vazduhoplovstva 2007, Aerokomunikacije, Beograd, 2007.
  • Nenadović, Miroslav (1967). Eksperimentalna istraživanja u razvoju koncepcije letelica (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: SANU (Posebna izdanja)- Spomenica knjiga 30. str. 167—189. 
  • Rendulić, Zlatko (1996). Avioni domaće konstrukcije posle Drugog svetskog rata. Beograd: Institut Lola. 
  • Đokić, Nebojša; Nadoveza, Branko (2017). Vazduhoplovna industrija Kraljevine SHS. Beograd: Metafizika. ISBN 978-86-7884-210-8. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]